hehe seuper su ovi nisam znao za njih,hvala na infromaciji

Наравно да јесте, и са истим учесницима, него испричана из два угла :D

Ili je mozda urbana legenda

Ajde vidim da niko nije pisao nista odavno, steta da ovakva tema ne bude malo aktivnija...

Stopiramo drugar i ja na relaciji Obrenovac-Vlasenica(RS). u Obrenovcu staje stariji lik sa dugom sijedom kosom i oce da nas poveze ali ide samo nekoliko kilometara.. ajd. Kad nas je dovezao do kuce u kojoj zivi iz svoje prodavnice u prizemlju iznese 2 piva i pozeli nam srecu koja nam je itekako terbala.

Nastavljamo sa stopiranjem na tom mjestu i nakon nekih pola sata pored nas prolazi manji auto, silazi sa puta i naglo koci, prasina se dize... mi trcimo za njim ja otvaram prednja vrata ulazim, jaran nazad i tu pocinje prica sa debelim ali legendarinim likom koji nam je stao i planirao da nas poveze do termo elektrane II gdje srece lijevo. Lagano on vozi 60-70 na sat i spominje da je upravo isao da kupi taj auto kojim nas vozi, ima polozen vozacki 30god ali sjeo je u auto 2 puta u zivotu, cijeli zivot vozi traktor. Kulturica voznja zaoblilazi biciklistu sa migavcem... nazire se polako ta termo elektrana i mi ocekujemo da ce uskoro stati da izadjemo. Kad, jok. djembeli zbunjen samo promumlja 'ja ove skrecem' i naglo ne smanjivsi brzinu okrenu volan u lijevo. Auto se zanosi i mi svi zbunjeni klizimo bokom auta ka rijeci koja ide paralelno uz taj put na koji je on trebao da skrene. Na metar od rijeke auto se zaustavlja a djembeli progovara 'sledeci put malo sporije a?'... i tu naravno kidanje od smijeha. Zanimljiva stvar je da nam je sledeci lik koji nam je stao vozio kedi koji je takodje kupio taj dan, ali sreca imao je malo vise iskustva...

Ima tu jos mnogo zanimljivih prica a navescu jos jednu koja mi je nekako draga...

Na relaciji Trebinje-Herceg Novi, drugu i meni staje cicica sa sesirom i brkovima, Dragan Colic, pcelar u skromnom autu koji je isao do sela Grab da obidje pcele, a inace je prvi rodjak Zdravka Colica. 

Ljeto 2012., povratak iz Makarske u Mostar, udaljenost 100km, nekih 40 km od kuce staje mi 8.auto (svi su isli iz jednog sela u drugo ili negdje drugo pa je bilo dosta presjedanja) Mercedes 190, spusten do poda tuning styling i te fore, koci naglo momak od nekih 30-ak godina bez majice,cigare,naocale i pita BOJIS LI SE KEROVA? Ja odmah u smjeh i govorim nisam, zasto? kaze UPADAJ i uze pekinezera s prednjeg sjedista i doslovno ga baci nazad. Meni sve smjesno kontam jao budale...I nego sta nego ulazim i tako prica, vrucina +40 u hladu, on otvorio prozore, gas do daske (i skino dasku hehe) i govori JA SAM GOSPODIN COVJEK, CITAV ZIVOT VOZIM AUTOMATIKE, RUKA SLOBODNA, LIJEVA NOGA SLOBODNA  i vadi nogu kroz prozor i stavlja je na retrovizor pri nekih 140 km/h...a meni opusteno maximalno. Muzika do kraja pojacana jedva ga cujem i to Baja Mali Knindza uzivo to razvaljuje i govori JA INACE SLUSAM ROCK AL OVA MI JE NEKAKO POSEBNO DRAGA PJESMA! Iznad kasetofona ima prekidac i govori ovo je policijska sirena i upali je IIIIIIIIIIIIIIIII UUUUUUUUUUUUUUU i kaze JEDNOM SU ME PRIJAVILI PA SAM JE MORO SKINUT AL MI CESTO TREBA PA SAM JE VRATIO...na kraju mi je stao u Citluku gdje i zivi uz obaveznu skripu guma i jos jednom sirena. Sve u svemu lik je pozitivni ludjak al sve to ima posebnu car svi ti dogadjaji

U decembru prosle godine stopiramo drugar i ja iz Novog Sada za Banja Luku, do Bijeljine stignemo oko osam, jer smo krenuli ranim jutrom. U Bijeljini nakon nekih sat vremena cekanja staje nam auto, otvaramo vrata i sjedamo kad tamo mladi pravoslavni svestenik. U autu udara Sepultura, kontamo bar je muzika kul, ovo, ono... Lik prica kako je i on ranije stopirao, na EXIT, na more, zezanje. Ispostavlja se da imamo zajednickog prijatelja ( mala je Bosna ) zove ga telefonom, pozdravlja i nama kaze da stajemo na kafu negdje izmedju Bijeljine i Brckog da se vidi sa kolegom. Tu pocinje prva interesantna situacija, kolega takodje mlad, jos mladji od ovog naseg dolazi i sjeda za sto na benzinzkoj pumpi, pocinju da ogovaraju svog vladiku ( ne puno, malo) i zvoni tom drugom telefon, kad sa telefona poprilicno pojacano pocinju da udaraju crkvena zvona, nas cetvorica se zagledamo jedan u drugog i odvalimo da se smijemo. Nastavljamo put i nas popo nam kaze da ide samo do Doboja, ali preko Gracanice, da je inace iz Gracanice, ali da ce produziti do Doboja, ne zbog nas vec da pokupi vozacku koju mu je policija pijanom mjesec dana ranije oduzela ( sluzio neku liturgiju u Doboju sa vladikom pa poslije sa kolegom slavio u lokalnom pub-u i nije htio da duva u dreger drotovima ). Ostavlja nas kod zeljeznicke u Doboju i daje nam deset maraka, da nam se nadje. Drugar i ja slozno odlucimo da tih deset maraka proslijedimo kondukteru u vozu Doboj - Banja Luka. Pri davanju para, pop nas je u sve mantiji vijao po parkingu. Mi kondukteru cenera, a on sa nama srdacno podijeli polovku rakije. Jedan fin dan na stopiranju

Ovo se zove anegdota sa autostopiranja

!

e sad ste me uboli i temu  

od prosle nove godine sam odlucila da promenim prevozna sredstva i umesto vozovima da krenem stopom,to je u pocetku bila samo relacija Subotica - Beograd. Tokom proleca sam cesto isla na toj relacija i imala samo pozitivna iskustva. U maju sam odlucila da odem juznije i sa drugaricom otisla do Soko Banje,gde smo opet imali super price. Jedan Turcin nas je vozio nazad skroz do Subotice sa celom kolonom Turaka i to je jedna divna ekipa.

Onda sam u julu isla na Rainbow u Grcku:

Kroz Srbiju sam prosla super,ponela sam male rakijice koje sam donela iz Austrije i to poklanjala mojim soferima koji su time bili odusevljeni. Negde od Jaodine mi je stao jedan divni Makedonac skojim sam se opet lepo druzla i stigla do granice ,a cak sam i spavala u kamionu dok je on vozio

Makedonija - opet bezbedna zemlja. Isla sam do Ohrida i uglavnom su mi ljudi govorili da sednem u bus jer ima Albanaca koji me mogu napasti,ali ja jednostavno u te price neverujem i na krju sam sa covekom iz Tirane stigla u Ohrid.

Albanija: povratak iz Grcke,prvo smo se kroz Grcku (Drugarica ,njena kerusa i ja) smo se vozili do granice na prikolici. Potom kako smo prele granicu ljudi se nudili prevoz za novac,pa smo se mi pomerile malo od granice i tu su nam stali neki Italijani,potom su nas vozili decko i devojka,kupili svima po pivo i jurili Albanskim ,kamenom posutim auto putem. Kako oni kazu milicija i da te zaustavi das mu 5e i nastavis a ako mu nestanes vec samo produzis oni svakako nemaju goriva da te stignu. Potom opet od Tirane decko skojim smo isle na kafu,pa devojka koja nas je do Skadra odnela i skojom smo takodje isle na kafu. Ali smo celo vreme samo zelele da izadjemo iz Albanije,da udjemo u Crnu goru i u njoj razapnemo sator do jutra,a bile smo vec i gladne. Kod mosta u Skadru su nam zelje ispunili decko i devojka koji su nam u stali. Oboje na telefonima ,posle 200m skrecu i penju se ka nekoj osvetljenoj tvrdjavi,prekidaju pozive i govore nam idemo na veceru. Ispricale se ,najeli i krenuli dalje,oni su krenuli za Kotor ali na granici ih nisu pustili zbog nedostatka jednog od papira. Divan jedan par,Hvala njima <3 Albanija je divna zemlja,srdacnost je nesto sto je u svima normalna stvar

Crna gora - za stopiranje nam je ostala u losem secanju. Na svakom stajalistu smo cekali dugo,ali u Herceg novom je to potrajalo 6h....

I tu sam se ja oslobodila i krenula i sama da idem u pohode po Evropi....

Imala sam dozivljaj od Besancona do Lausanne mi stao Brazilac koji je isao za Cirih ali posto je vec pala noc otisao je do Lausanne ,napravio min 100km samo da bi meni pomogao,a kako kaze dosao je u Svicu da se obogati i vrati u Brazil sa novcem...

Od granice Svice do mesta pokraj Lyona me je vozio Portugalac koji je opet skrenuo sa puta za Portugal i odvezo me na tacno odrediste u Villefranch sur saone.

Bilo je u dva navrata da su mi Turci nudili pare za sex ali to se da oprostiti jer imaju drugaciju kulturu,shvatanje,ali kad ih odbijes izvinjavaju ti se i mnogo te vise postuju.

Vracajuci se iz Francuske isla sam preko Italije. imala sam jednu zanimljivu pricu da mi je posle 3h kod Piacenza-e stao kamio skojim sam isla do Verone i on mi je ponudio gornji krevet u kamionu,ali kako ga nisam nista razumela on je pozvao svog prijatelja iz Srbije koji mi je sve objasnio,cak je on dosao u 6h ujutru po mene da me odnese na autoput.

U Italiji je inace stopiranje zabranjeno,zna nekad policija cak i na pumpi da pravi problem,pa sam vec iduceg puta u Italiji naucila kako treba brze stopirati,na ulasku u pumpu,restoran pitas ljude,i to ide mnogo brze. Od Savone (9ujutru) do Subotice (11ujutru) sam stigla za 26h,stim da sam kod Maribora na pumpi provela kriticnih 3 sata u toku noci.

U Italiji me je vozio Ipavec Miran koji u februaru izdaje knjigu 30.000km stopom po Evropi,divan jedan covek

Imala sam voznju od Osijeka do Djakova sa svecenikom Djakovacke crkve,koji mi je dao 50e cisto da mi se nadje.

Kafe,ruckovi,vecere i price su sastavni deo stopiranja,cak sad vec i spavanjac na gornjem krevetu kamiona. jednostavno razumeli mi isti jezik ili ne,nekako coveka procenim,mislim da je to jedno od stvari koje sam naucila,a takodje i verujem u zakon univerzuma kako zracis tako privlacis,jer zaista imam puno divnih pozitivinih iskustava na putevima....

Prosla sam prosle godine dobar deo Evrope,stigla do Francuske ,bila na Korzici,isla 3 puta kroz Italiju,Sloveniju, Hrvatsku, Madjarsku, Austriju...sada vec mogu da sebe nazovem autostoperom sa nekim iskustvom koje ce ove godine rasti jos vise,a nadam se i da ce se prosiriti na celi svet.

To je to malo ukratko,mozda zbrda i zdola,ali nisam pisac pa mi ovo onako na brzinu bez ukrasavanja...

sretno putnicima

Ponekad je stopirati divno i zabavno,ponekad je zamorno i dosadno. Ponekad je cekanje predugo, a ponekad su vremenski uslovi teski: kisa,sunce,vetar,dan,noc...No kako god da jeste TI privlacis vozace, tvoja energija ce ih zaustaviti i zato makar dugo cekao,makar ti bilo zamorno,ne dozvoli da ti se energija poremeti,ne dozvoli negativnim mislima da te preovladaju! ZAPAMTI KAKO ZRACIS TAKO PRIVLACIS - PROST ZAKON UNIVERZUMA!!!!! (a ti si taj koji privlaci!!!)

Sretno ljudi

Jebote,posle ovog ti prosto dodje zelja da se prerusis u zensko i krenes da stopiras tamo-vamo

Jednom sam i ja imao zanimljivo, pomalo zastrasujuce, putovanje autostopom kada smo ortak i ja po kisi ustopirali taxi na relaciji Leposavic - K. Mitrovica. Rekli smo vozacu kako nemamo para. Onda je usledila njegova prica kako je imao takvo iskustvo sa par ciganina koji su ga tako ustopirali i rekli mu da nemaju para i on je na pola puta stao i zapretio im pistoljem i uzeo im pare za put. Ja sam se sve vreme nadao da je to samo njegova "lovacka" prica jer znam da mi je dzep pun para i uporno se izvinjavao i govorio kako ne bi ustopirali taxi da nije takva losa situacija - gladni, zedni, bez para i po kisi, kako bi skreuo sa tog epiloga. Na kraju nas je ostavio u Zvecanu jer su ga drugi ljudi zaustavili kako bi ih vozio. Nije nam bilo svejedno tad ali sad se lepo nasmejemo svaki put kad pricamo o tome.

A za pricu o Albancima, jesu dobri ljudi, bas. Letos sam sa ortacima bio na Zakintosu i resili smo da idemo do glavnog grada Zantee. Otuda smo se vracali autostopom do Laganasa i stao nam je jedan Albanac. Lepo smo se ispricali sa covekom, pricao je kako je taj politicki odnos izmedju nasih zemalja sranje i sjeban, nudio nam jabuke, grozdje i jos neka voca koje je imao u kolima za prodaju. Na kraju nas je odvezao skroz do nase vile iako nije isao u tom smeru, pozeleo nam lepo letovanje i rekao nam nesto u fazonu "sirite ljubav a ne rat". Bas je ostao u lepom secanju.

Ma ljudi su svugde isti i dobri i losi...Moje iskustvo sa stopiranjem datira jos iz ratnih devedesetih u Kninskoj krajini kada je bilo "normalno" stopirati i nije predstavljalo neki problem posto je gorivo bilo jako skupo i podrazumevalo se da ti ljudi koji imaju mesta u kolima staju i prevezu u odredjenom pravcu..Ali moje neobicno stopiranje je bilo 2006 kada sam trebala iz B.Luke stici do Knina a autobus mi umakao.U tom smeru slabo je bilo prevoznih sredstava i ako je bilo to je sve nesto u lokalu...Najpre ustopiram bracni par koji kazu da idu jako daleko a to je bilo do Ribnika,ispred Kljuca...sto za mene nije bilo ni cetvrtina puta...Nakon njih stao mi je jedan momak sa kombijem koji je iz Nemacke a vracao se iz Sarajeva gde je bio samo jedan dan da iznenadi svoju devojku i zaprosi je...Sa njim sam dosla do Bosanskog Petrovca i odatle opet sa jednim bracnim parom do Drvara.. E od Drvara je bilo malo muke jer se tada malo islo prema Grahovu i Kninu...Nakon duzeg cekanja naisao jedan penzionisani pukovnik koji inace zivi u Holandiji i  vozio neka besna kola te ukljucio klimu toliko da me je glava zabolela i celi dan nije prestajala da boli...Sa njim stigoh do Bos.Grahova a tu se nacekah najvise a samo 30-tak km do krajnjeg cilja gde sam do odredjenog vremena trebala doci...U zadnji cas najisao covek sa pik-apom i smestih se otraga posto je napred bilo zauzeto,ali sam ipak stigla na vreme...Never give up

Uh, kada malo provrtim po sećanju bilo je tu raznih situacija...

Pored gore pobrojanih ručkova, pića, cigareta, nudili su mi vozači i druge stvari. Najčešće je to bila dobra priča(neke ću možda i zapisati nekada), ali bilo je i i onih koji su nudili sex u nekom obliku.

Na moju najveću žalost, nikada me nije povezla grupa Playboy zečica, već su to bili Turci kamiondžije i razni domaći lovci na mlade muške duše i tela...  Čak su mi u par navrata nudili i novac...

Srećom, uvek sam uspeo da se izvučem na dobru žvaku...

Nedavno mi se desilo da sam ja bio vozač i da sam ustopirao devojku. Tek posle 15km sam shvatio da je prostitutka i da me je zaustavila zbog posla 

Ne mogu da vam opišem koliko mi bilo neprijatno... To sam iskustvo pretočio u jednu priču....

Ne mogu da vam opišem koliko mi bilo neprijatno...

Ajde razumem za ove kamiondzije i to,al sto da ti ovo sa njom bude neprijatno?

Šta da ti kažem, em sam oženjen, em nikad niam imao otvreonu seksualnu ponudu, em nikad nisam bio neki od navalentnih tipova, pa kada sabereš sve zajedno... 

Nadam se da nije spam, ako okačim link sa pričom? Da sve bude smešnije, sve se odigralo otprilike baš tako, osim što naravno, nisam novinar, već mi smo bilo zgodno zanimanje za građenje lika... 

http://shonery.blogspot.com/p/blog-page.html

Dobra ti je prica.Valjda ti zena ne prati blog

Samo,nemoj da se nadas da bi dobio ono obecano za dzabe.Kad bi bilo "odradjeno" sigurno bi ti posle toga trazila nesto para

EDIT:kad smo vec kod toga,podsetilo me je na jednu drugu pricu,sto se meni desila.

Pre jedno 10-15 godina* stopiram ja iz NS za ZR.I staju mi kola,ja ulazim,a iza mene dotrcava neki Ciga i pita vozaca da li moze i on sa nama,ide do Zablja.I covek ade,primi ga.

Stizemo za zabaljske raskrsnice,Ciga izlazi i pritom govori vozacu:

- Fala ti kume,fala,fala...sledeci put kad prodjes imas dzabe pusenje od moju zenu!

Coveku gleda,ne moze da veruje sta je upravo cuo (vidi se da mu je neprijatno;inace,neki stariji gospodin),meni smesno,a Ciga happy sto je dosao do Zablja...

------

* - negde u to vreme je poceo taj "biznis",kojim se inace skoro iskljucivo bave Ciganke,a "centrala" im je u Žablju,na pola puta ZR-NS.Nesto kao sto su Stari Banovci za BG.

hhehhe, čita žena, ali sam sve predstavio samo kao plod moje bujne mašte(što da pravim problem bez problema...). Ipak su mi priče u većini slučajeva izmišljene. Ali eto, nekada je život mnogo maštovitiji od nas... 

Dobra ti je pričica, samo si možda malo preterao sa svojom prepadnutošću. Fiziološke reakcije su ti kao da je izvadila čakiju i tražila da polno opštiš sa njom pod pretnjom smrti Želiš da pojačaš dramski momenat pa zato izgubiš na uverljivosti, kao kad glumci preglumataju u želji da budu realistični. Mislio da je stoperka, a ono prostitutka, ponudila ti svoje usluge, mo'š mislit, niko ni u jednom trenutku nije bio ugrožen niti u bilo kakvoj opasnosti koja bi omogućila građenje dramske napetosti. Priča je super da se ispriča, ali ne treba je silovati, ako smem tako da se izrazim. Eto, unsolicited spisateljski savet, ne zameri!  

Lazo i Nešo, znači umro sam!  :happyyy:       

Hvala Lazo na komentaru, uzeću ga u razmatranje, kada budem dorađivao priču...

I ja sam jednom pokupio prostitutku, stopirala kulturno sa ispruženim palcem, no ipak smo uspeli da razrešimo nesporazum pre nego što je sela u auto.

E, pa ako već nisam, da se ovde nadovežem..

Krenuo tako jednom prema Čačku, i rekoh "ajd nešto da uradim u duhu Kluba putnika..". Pa mi palo na pamet da pokupim stopere. Taj momenat sa mislima se događa istovremeno kad i podizanje palčeva dve osobe koje sam ugledao iz daljine.

Malo bliže i vidim da su u pitanju devojke.

Zaustavljam se..

"Devojke, dokle idete?"

"Mi ne idemo nikud, mi radimo!"

Zatvorio sam prozor posramljen, prva, druga, i ja ponovo sa mislima, ali ovoga puta, kako nikada više u životu neću nikome stati..

Nadam se da su ti to bile samo privremene misli, inače ćeš kroz špalir da prođeš

Zbog čega vas kontakt sa prostitutkama toliko uzbudi, posrami itd? Žene k'o žene, nisu rogate, rade to što rade, siguran sam da ni one nisu najsrećnije što to rade. Par puta sam razgovarao sa njima, pitao za put ili nešto zamolio, recimo u Keniji smo ih zamolili da nam pričuvaju ruksake dok se mi okupamo u okeanu. Desi se da ti takvom prilikom ponude svoje usluge, ti kažeš hvala, ne treba, sve okej. Iz ovih vaših priča ispada da su prostitutke neke žene-aždaje koje proždiru muškarce i trče gole za njima, kao da su izašle iz "Leptirice". Ovaj se preznojava i drhte mu ruke, ovaj više nikada neće nikome stati... evo da se prekrstim.

Niko ne kaže da su rogate, nego mi je jednostavno bila neobična situacija. Prvi put sam razgovarao sa prostitutkom (tužan je manjak životnog iskutva). Inače, siti smo se ispričali dok sam ju vozio dosledećeg radnog mesta(i o rodbini, životu, inostranstvu...)

@elefteros: e bas zato stani sledeci put i ponudi voznju, u inat, mozda nekoj stvarno treba prevoz bez "rada". Inace sam primetio da crnpuraste kraljice noci stopiraju na putu Bg-Pa i po sirokim ulicama Bga; moja taktika bi bila kao u carmagedonu...   

Joj, evo i ja se sita ismejah citajuci ovo, kako se ljudi uplase ako sretnu prostitutke. Sto rece Lazar, pa nisu nikog napasvovale