Znaš kako je to. Mi muškraci se često pravimo da smo neki zavodnici, a kada nam žena otvoreno predloži nepristojnu ponudi, pogubimo se kao da imamo 10 godina... 

Kako ko

... mozda nekoj stvarno treba prevoz bez "rada".

Secam se price jednog drugog vozaca (isto starijeg lika,ono 50+ godina).

Kaze,povezao on neku klinku do Zablja...i sad - koliko sam ukapirao iz price - ona je uglavnom cutala,a on ju je ispitivao sta radi,cime se bavi i to.I malo po malo on provali da se ona bavi "onim" stvarima.I on besan stane na sred puta i izbaci je iz kola!Jos ga ona molila da je ne ostavlja tu na sredu puta,treba joj samo prevoz kuci,al ovaj je bio neumoljiv i samo sto je nije jos izlupao sto mu nije rekla cime se to bavi pre nego sto je sela u njegova kola.I od tada kaze vise ne staje mladjim zenskim osobama.

Mislim,svasta.Magarac.

Mozda je to uradio iz straha,zbog neovestenosti...valjda je mislio da svaka ta osoba koja se bavi time ima sidu,pa da ce mu cim sedne u njegova kola automatski preneti sidu na sediste...ko ce ga znati

Pade mi na pamet da bismo mogli objaviti na sajtu serijal kratkih pričica sa autostopa. Prelistao sam malo ovu temu, ima tu sijaset izvrsnih anegdota. Ako imate neku stopersku priču koju ste dosad skrivali, sad je pravi trenutak da je ovde podelite, pa da je uključimo u tu seriju.

Mislio sam da priče budu jako kratke, ne više od pola stranice. Možda bismo jednog dana to mogli prirediti i u knjižicu, ukoliko ih sakupimo dovoljno.

Nas četvorica smo se sredinom maja zaputili iz Banja Luke ka Budvi. Svima nam je bio prvi put, s tim da smo čuli za te neke cake tipa napiši na papir dokle ideš i imaj uvijek vodu uza se i stojimo mi tako na popularnoj Nuli kojoj je uzbrdo Manjača, sa desne strane kanjon Vrbasa a sa lijeve Banja Luka.

Ja i Đorđe stali smo dvadesetak metara ispred drugog para, napisali Jajce na papir i nakon jedne cigarete vremena stao nam je vlasnik picerije u srcu Jajca, u koju nas je kasnije odveo na kratku sa mlijekom i čašu vode.

Drugi Đorđe i Prvi Vladimir, imena koja čine drugi par stopera. Đorđe je čovjek kojem sve odgovara, svaka priča, svaki treptaj i svaki pogled. Jednostavno se u sve uklapa i to je to.

A Vladimir... Vladimir je isti onaj njegov deda kojeg nisam upoznao, ali kog je često znao spomenuti u tih sedam dana koje smo proveli skupa, nazivajući ga đedom. Njegov deda ima motor od Fiće u podrumu, u pitanju je, koliko sam mogao procjeniti, majstor svih zanata, jer mu je unuk podučen i zreo za sve moguće prepreke.

Obuzimala me je sreća kad god su njih dvojica prolazili pored nas, onako nasmijani, nevini i vedri.

I eto, na jednom od stajanja, pričaju oni nama priču o prvom automobilu u koji su ušli na ovom putovanju:

''Scena je haha stojimo mi i stopamo, smorili se više, niko nam ne staje, kad stade čova neki u nekom Kadetu oronulom, izađe iz auta i uđe u prodavnicu. Mi onako gledamo, jebiga, otvorimo gepek, strpamo stvari i sjednemo u kola. Dolazi čiča nakon par minuta, stade ispred auta, gleda onako u nas i prozbori: ''Jebiga momci, nisam ja vama stao nego sam išao tu do prodavnice al aj kad ste već ušli, da vas prebacim par kilometara.'', upali auto i krenu polako.''

Bogovi. I oni, i čiča.

Nemam veliko stopersko iskustvo, ali ima tu par zanimljivih dogadjaja

Pre par godina, nas dvoje, stopiramo kroz Tursku, i na deonici od Konye do Mersina, cini mi se, imali smo buran stoperski dan.

Nakon duzeg cekanja pokupi nas jedan covek, srednjih godina, celav, u dobrom automobilu. Ne zna ni rec engleskog, a nije ni pricljiv narocito. U jednom momentu, stane on da ruca u restoranu pored puta, izadjemo i mi iz kola, sedmeno pored, narucimo caj, on insistira da sednemo sa njim za sto je jedemo, on casti. Uz klopu i caj, komunikacija se malo opusti, gazda i on nabadaju engleski, mi kao turski, atmosfera se opusti i u super raspolozenju nastavljamo put. Ulazimo u kola, vozac se namesta u sedistu, nesto mu je neudobno, kad sledeceg momenta vadi pistolj koji mu je bio za ledjima, ispod kosulje i stavlja ga pored menjaca!!!   o.O   Ja, sa zadnjeg sedista, vec smisljam taktiku za beg, iskakanje iz kola, kotrljane po putu, razne pucnjave vidjene u holivudskim trilerima, metak u celo, silovanja... ma svasta! naravno, nista od toga nije bilo, lik nas ostavi na dogovorenom mestu i ode dalje, kao da taj pistolj nije ni postojao

Nastavljamo da stopiramo ka jugu, treba preci planine izdan Mersina. Staje nam neko kamionce, nema mesta napred, pa moramo u prikolicu smestimo se sa svim torbama (cak i jednom sarenom loptom ) i uzivamo u voznji i pogledu. U jednom momentu kamion skrece sa puta i staje u nekom kamenjaru, vozac objasnjava na turskom, treba nesto da utovare... Mi se slozimo, nema problema, stacemo i mi sa stvarima. Odjednom se ispostavi da oni treba da utovare punu prikolicu peska! Preko peska su prebacili samo neko platno i nas dvoje sedamo na gomilu peska, opet sa torbama i, naravno, loptom Bili smo glavna atrakcija na magistrali, svi su nam mahali, slikali nas, vozaci usporavali buseve da nas bolje osmotre

Sledeci stop istog dana, mi onako prasnjevi i prljavi, cekamo na nekoj usmaljenoj pumpi stop 3 sata. Staje covek u belom odelu, u najnovijem automobilu neke dobre marke, sa belim koznim sedistima, opremom za tenis na zadnjem sedistu, a mi onako prljavi ulazimo u kola i potpuno ih zaprljamo

Tu noc smo spavali u satoru na plazi negde pored Mersina. Prvi stop sledece jutro, prima nas mladi bracni par, moderni, poslovni Turci, i voze nas skroz do Antalije, pricaju engleski, super se slazemo. U jednom momentu liku zvoni telefon, devojka smanjuje muziku i bez reci nam objasnjeva nesto, pokazuje prstima na usi. Lik se javlja na telefon i prica na turskom, a meni drug kaze: "Ma zapusi usi! Ne smemo da slusamo sta prica, to nam je pokazala!" I tako, nas dvoje, sledecih 5 min sedimo pozadi sa zapusenim usima, kao budale! kao, da ne cujemo! Ionako nista ne bismo ni razumeli, covek prica na turskom! A i devojka nije to ni pokazivala , nego samo da se utisamo da bi lik bolje cuo na telefon. Srecom, niko se nije okrenuo da vidi nas dve budale sa zapusenim usima!

 Ovo sa zapušenim ušima je hit 

E, pa ako već nisam, da se ovde nadovežem..

Krenuo tako jednom prema Čačku, i rekoh "ajd nešto da uradim u duhu Kluba putnika..". Pa mi palo na pamet da pokupim stopere. Taj momenat sa mislima se događa istovremeno kad i podizanje palčeva dve osobe koje sam ugledao iz daljine.

Malo bliže i vidim da su u pitanju devojke.

Zaustavljam se..

"Devojke, dokle idete?"

"Mi ne idemo nikud, mi radimo!"

Zatvorio sam prozor posramljen, prva, druga, i ja ponovo sa mislima, ali ovoga puta, kako nikada više u životu neću nikome stati..

Мени се десило супротно, излазим из Пеште према Печују, пролазим испод неког подвожњака, кад стоје неке девојке, три четири... направим ја круг, вратим се, кад оно стоперке, путују за Печуј. А реко јебга, шта ћеш, није проблем, може.

Сморио сам се цедећи речи из њих, две-три су се правиле да спавају и да не знају енглески целим путем да не би морале да причају са мном, ваљда мисле да ћеш да их просиш, а причали смо неке невезане теме, путовања, посао, студирање... страшно је нешто како лепушкасто младо женско створење може да буде досадно А ја стопере углавном примим и зато што сам хиљаде километара прелазио возећи сам у колима, досадно а деси се и да заспиш

Једном ме на пумпи код Лапова неки Бугарин замолио да га повезем до НС, ишао на неко венчање у Шкотску стопом. Пошто сам пут између НС и БГ прешао хиљадама пута, тада сам знао да се искључим са аутопута код Смедерева и онда за НС кренем преко Ковина, Панчева, Ковачице и Титела, возим ја тако Бугарина кроз банатска села усред ноћи и расправљамо ко је крив за српско-бугарске ратове, видим осврће се он и размишља куд ли сам забасао...

Иначе, није баш везано за стоп, али пријатељица ми је радила презентације Кирбија, један од купаца је био Ром из Ђурђева. Кад се купи Кирби, дође сервисер да одради обуку купца, покаже како се користи... прича ми после сервисер, упаднем ја да радим обуку, кад полиција дошла да хапси домаћина због организовања проституције, те ја зграбим онај усисивач, кажем "ово је моје", и бежи главом без обзира

Edited August 10, 201410 yr by Relja

Pa,solidno je taj zaradio na toj guzvi koju je napravila policija

(zna se koliko kosta najjeftinije Kirby)

... ишао на неко венчање у Шкотску стопом. 

A mene je jednom prilikom pokupio mladozenja,covek se dal iz Subotice - ili ce jos pre biti da je iz Sombora - zaputio ficom po mladu u Aradac (mesto kod ZR-a).Mobilni jos nisu bili toliko aktuelni,a kako su se oni (to dvoje,mladozenja i mlada) nasli/upoznali...ko ce ih znati.Uglavnom,lik nije znao put za Aradac,pa sam mu ja trebao kao lokalni vodic.Jos se fica usput pokvario,pa smo se i sa tim patili.

Na kraju,kad me ostavio (posto sam ja isao za ZR,a on skrenuo za Aradac),ne znam dal je otisao tamo da prosi tu mladu ili da je kidnapuje (malo mi cudno da ide on sam po nju,a ne zna ni gde tacno zivi) ili sta je vec ucionio po tom pitanju.Sad razmisljam - trebao sam da odem sa njim i ja po tu mladu,da vidim sta ce biti (happy end-a ili...)

Joj, kad se sjetim tako nekih neobičnih iskustava, uhvatim se sam u sobi kako umirem od smijeha

Jedne prilike, krenuli smo jaran i ja od Sarajeva za Priboj. Prebacili smo se lako do Rogatice, a u Rogatici nam staje kamion, i kako kamiondžije obično naprijed imaju one table sa imenima vozača, na ovoj je pisalo velikim slovima "NERMIN". Moj drug to vjerovatno nije ni skontao, a ono, živimo u Bosni, pa su nam malo naglašenije te nacionalne razlike (ne za mene, nego generalno). I sad, kako se skreće za Priboj na Brodaru, ima jedan veliki most, a na par kilometara prije toga ima takođe sličan most. Pita nas Nermin kad smo prolazili pored tog prvog mosta da li je to taj za Priboj, a moj jaran ni pet ni šes', nego: "Ma, šuti, druže, onaj je drugi. Meni je prošli put stao neki čovjek i ja htio tu da izađem. Sreća pa mi on reče, tamo ti je, bolan, neko balijsko selo". :D

Moj stari nik je bio shonery, ali zaboravih šifru i stari mejl, pa sam sada nova ličnost..  

Uvek sam anjao da me povezu neke dve ribetine i da se sve završi kao u švedskom akcionom. Čovek mor abiti pažljiv sa svojim željama. Imao sam nekih 19 godina, staje autić sa dve zgodne devojke i meni se već smeši brk. Nismo prešli ni dva kilometra, a njima pukne guma. Šta ću, kao džentlmen, ponudim se da im zamenim točak. A ono, zapekli šrafovi, jedva sam skinuo točak, duša mi bila u nosu(a uvek sam bio krhke građe). Bio sam prljav od glave od pete. Vozio se njima još 10 km i svako na svoju stranu, daleko im lep akuća...  

Split- Šibenik

Prijateljica i ja smo ujutro nakon techno partija koji se događao na splitskoj Rivi, zaputile smo se u Šibenik na drugi festival.

Na pola puta smo ustopale dva momka koji su prevozili pića kao dostavljači za kafiće...

Prvo nas nisu smjeli ni prevesti al nekako smo se natiskali svo četvero..

I sjedimo mi.. Pitaju momci di idemo. kazu da su i oni bili u Splitu da sad rade.. kao svi se slozimo da je bilo odlicno..

sjedimo... nanjušim ja neki čudan miris..

pogledam vozača.. momak puši travu i ponudi mene i frendicu..

Split- Beograd

U Zagrebu smo ustopale nekog lika koji nas je vodio do Beograda preko Slavonskog Broda autoputom.

Sve bi bilo super, da ova moja blesava frendica kada nas je on pitao čime se bavimo nije rekla: "ja san plesačica u noćnim klubovima"

Ja sjedim zada i mislim se: ŠUTIII   ..

Ona se bavila time, ali pazi reć to čoviku koji nas vozi...

Stali smo u Slavonski brod u nekakvom shoping centru... I mi pratimo njega di ide... I on usao u trgovinu zenske odjece...

I nastavimo mi prema beogradu... I on krene pričati u stilu da je imao nekoć ljubav zivota koju je vodio na doček Nove godine.. I da mu se nakon puno godina javila... Da kad ju je htio ženiti nije htijela.. I da je svak išao na svoju stranu...

I mi skontasmo... on je njoj kupio u Slav.Brodu poklon jer nije mogao u gradu odakle je krenuo jer bi mu zena skuzila da je kupio nesto... On je isao viditi ljubav svog zivota i nama otvorio dusu al je to kroz redke ispricao. tko zna jel itko osim nas znao za to?

Ja san se sva raznjezila...

I na kraju.. Covik je inace porijeklom Srbin.. ispricao nam o Beogradu..odveo nas na kolodvor.. I mi se isle pozdraviti.. I ostavile smo mu čokoladu u autu.. I kad je htio vratiti čokoladu nije htio uzet.. mi smo otrčale i mahale...

-----------------

Dubrovnik- Split

Vraćala sam se sa Kosova... i u Dubrovniku sam stala na onaj most.. I čekam ja..

I vidim bijeli kombi stao.. Trčim ja i prvo promislim, bijeli kombi, mozda su navijači pa idu na utakmicu ??

I dotrčim ja.. U kombiju 2 djeda i 1baka..

I gledaju me

Ja njima pokucam na prozor i otvaraju zbunjeni.. Pitam za prijevoz.. Oni govore moze... Ali bili su ukočeni.. Još kad su čuli da san s Kosova došla.. .. Al čim sam rekla da studiram i radim.. skuzili su da san normalna

Ispalo je da oni kombi koriste za prijevoz maslina.. I da su stali samo da vozač-djed pokupi bocu vode sta mu je ispala na pod. Nisu oni mene ni vidili da stopiram. I onda su me primili. Dida ponudija smjestaj i da idem brodom preko korcule-- a baba njemu: jesi lud

A ja se nasmijala i govorim ic cu ja stopirati dalje da stignem doma...

............

Jednom je bila scena da nas je neki dida pokupija.. I u autu je pustao katoličku mjuzu.. dugovnu i pričao o hodočašču ..

izasle smo iz auta cile smirene i u nekom blazenom stanju haha

"izasle smo iz auta cile smirene i u nekom blazenom stanju haha :)"

ovo je posle ovoga?

"sjedimo... nanjušim ja neki čudan miris..

pogledam vozača.. momak puši travu i ponudi mene i frendicu..

:banana:"

"izasle smo iz auta cile smirene i u nekom blazenom stanju haha :)"

ovo je posle ovoga?

"sjedimo... nanjušim ja neki čudan miris..

pogledam vozača.. momak puši travu i ponudi mene i frendicu..

:banana:"

 

to su odvojene priče..

i iz oba auta smo izasle u blazenom stanju :- )

ehehehehe    i 

Edited August 26, 20159 yr by Duya
citat

Bijeljina - Doboj

 

Stanem ti ja kod kružnog na ulazu u grad, pratim put prema Banja Luci, i stane mi neki profesor, išao iz Bg do Doboja, i sad je hteo da mi pokaže gde je ratovao u građanskom ratu po Severnoj Bosni, išli smo skroz drugim putem, kroz muslimanska naselja, mimo koridora koji vodi u Banja Luku, stižemo mi negde kod Gradačca, muslimanski grad, kad ti on pušta nacionalističke pesme i diže tri prsta kroz prozor..