Ххаха, позната ми прича, неко од вас двоје ми је причао ово.  .gif' alt='::'>

...

Sve price na ovoj temi su stvarno super, ali ovo.. je*o te mish, mislim da bih iskocio iz kamiona kada je rekao "Skinuli smo im predsednika"

  Kokota je... muško??? 

  кокота (фр. cocotte кока, кокица), латиницом: kokota

  отмена јавна женска, блудница, фаћкалица; уп. гризета.

  izvinjavam se za offtopicovanje... u šoku sam.

  Kokota je... muško??? 

  кокота (фр. cocotte кока, кокица), латиницом: kokota

  отмена јавна женска, блудница, фаћкалица; уп. гризета.

  izvinjavam se za offtopicovanje... u šoku sam.

Ovo nisam znao.. Kokota je nick koji koristim na svim forumima, izveden od prezimena... Ako se ovo procuje, reputacija ce otici u ....

Ne, stvarno nisam znao..

Još malo oftopičenja: zar se ne kaže koketa ?

Ovo nisam znao.. Kokota je nick koji koristim na svim forumima, izveden od prezimena...

  U bre. Nećemo nikom reći. Jedino je fora što sam mislio da si žensko, al dobro, evo više ne mislim

Pa nije ni logično da žena sama sebi da nadimak koji znači faćkalica, molim lepo 

Ej bre, tama je tema lepo zazivela, de nemojte vise ovde o tome, nego da nastavimo sa anegdotama.

Lazare

ovo i nije bas anegdota sa stopiranja ali mislim da pripada ovoj temi.bili ja i drugar u osijeku i planirali u povratku da dodjemo do srbije preko vukvara,iloka pa peske preko grane.uhvatimo bus za vukovar,ali bus koji ide odande do iloka nije saobracao zbog djackog raspusta.tako mi ostasmo u vukovaru do ujutru,prvo smo malo stopirali a kasnije se pomirili sa sudbinom i otisli u neki park da dremnemo.

ujutru je bio bus za novi sad u 7 sati.na stanici smo bili:moj drugar,neka gospodja i ja...kad nam je prisao neki taksista ilegalac i ponudio prevoz po istoj ceni do novog sada kao i autobus.prvo smo se malo neckali ali na kraju pristali iz razloga sto je bus tek trebao da dodj za sat vremena.

kad je krenuo i izasao iz vukovara cena se malo promenila,na sta smo ja i ortak burno odreagovali i trazili da nas vrati nazad,ali je gospodja bila toliko ljubazna da se ponudi da plati visak.ona je inace isla do beocina tako  da smo do novog sada  trebali da stignemo preko nestina.

kola i vozac su uzasno smrdela na koktel alkohola i znoja,vozacu su oci bile polu otvorene.s' vremena na vreme je malo dremnuo za volanom r\tako da smo svo vreme isli cik-cak po putu.poceli smo da negodujemo i trazili da se pribere.on je na to odgbovorio recenicom koju nikad necu zaboraviti:"ne znate vi ja nisam spavao 2 dana (koja je verovatno proveo u kafani),a kad vas odvezem tovarim kukuruz u kamion i vozim za benkovac".

trazili smo da se zaustavi u iloku i vrati nam pare.a on n am je na to odgovorio:"ne brinite se nista,kad mogu da vozim kamion sa kukuruzom do benkovca mogu i vas do novog sada".

ali vi ste pijani!!

kukuruz....kamion...benkovac

pospani ste.

kukuruz.....kamion...benkovac

svi cemo izginuti.

kukuruz...kamion...benkovac.

na kraju je pao dogovor da nasostavi u backoj palanci i vrati nam pola para.nevoljno je pristao na to.dok sam izlazio iz kola lik me je pitao:"a zamislite da morate sad da idete samnom u benkovac??!!"

nisam smeo ni da zamislim....

Jednom prilikom me zadesilo na stopu da sam morao da utovaram gradju za kucu Tome Nikolica u kamion.

a mene povezo evropljlanin Dragan Markovic Palma

Ma znao sam ja da je cupavi Chi radikal u dusi a da si ti Marko seljak ... zato vas i mrzim!

A mene proročica Kleopater. I ne samo mene, pre toga su mi pričali još neki drugari da ih je vozila.

A jedan moj drugar se kune da nas je (davne 95e, na putu Šabac-Valjevo) vozio glavom i bradom Dragan Kojić Keba. Sedeli smo pozadi, ja levo, a on desno, pa mu je pomalo video facu. A treštala je muzika u autu, pa nismo ni porazgovarali s čovekom.

Ineresantno i mene vozila proricica Kleopatra.

Davno bese jos onda kad je imala emisiju na Pinku, ima tome jedno 10 godina mozda i vise.

Cak mi i proricala i sudbinu, terala me da pisem neke brojeve na papiru i rekla mi da zivim opasan zivot

(bila je u pravu) i necu da prezivim tridesetu (da kucnem u drvo nije pogodila, evo jos drmam) i da cu da obidjem ceo

svet (dobro nije bas ceo ali dosta sam prosao valjda ima jos vremena).

Na pomen Dragana Markovica Palme imene vozio u onom njegovom dzipu i to dva puta!

Jednom me udavio pricom kako ide u Kanadu da pregovara sa nekom firmom o postavljanju vetrenjaca tamo kod njega i kako ce te vetrenjace da prave struju za celu Srbiju. Naravno od toga nije bilo nista.

Sledeceg puta me opet vozio Palma i prepoznao me i onda mi pricao kako je isao u Francusku i tamo posetio Eurodiznilend i kako ce da i on pravi Diznilend i to jos veci nego taj u Francuskoj. I jos mi pokazivao neke figurice Miki Mausa i Silje koje je kako se izrazio "drpio" tamo, lud covek. Tog puta nije bio sam jer sa njime se u dzipu vozio i Radisa Urosevic (eto jos jednog folk pevaca na stopiranju), sedeli smo zajedno pozadi. On mi pricao o njegovom tonskom studio i kako dolaze raznorazni "pevaci" i ostavljaju mu pare he he.

A u Rusiji sam ustopirao vojni kamion pun nestabilnih raketa za VBR i umalo da odemo u vazduh, i na kraju sam jos morao da ucestvujem u pranju tog kamiona u reci.

Danas stopiram iz Kisača za Novi Sad i staje mi fensi Coca Cola kamion. Upadam unutra, svira Gotan project, ihaj, klasa 

Elem, nije mi se dogodila nikakva specijalna anegdota, ali mi je nešto palo na pamet. Kad je kamiondžija rekao da danas devojke same stopiraju mnogo ređe nego ranije, ali da on staje bez probiranja svakome, i da je pokupio nebrojeno ljudi, kaže stotine, možda i preko hiljadu, shvatila sam da anegdote sa autostopa mora da su zanimljive i iz ugla onih koji nas kupe Pa sam ga pitala da se seti nekih najzanimljivijih ljudi koje je pokupio. Ispričao mi je da je jednom jedini put oklevao da stane, jer su stopirala tri momka, pankera, sa čirokanama, lancima i bodljama oko vrata. Ipak ih je trojica, a izgledaju tako kako izgledaju, kaže kamiondžija, na ulici bi ih zaobišao. Međutim, njegovo pravilo je da staje svima, pa ih je tako i pokupio. Medjutim, umesto da su neki opasni momci kao što im izgled nagoveštava, oni su počeli međusobno da pričaju o vegetarijanstvu i umivanju izvorskom vodom  Ispostavilo se da su išli da provedu neko vreme sa porodicom Bistrih Potoka, i da su se oduševili životom u prirodi. Kaže kamiondžija, one bodlje im štrče sa vrata a pričaju, da izvineš, ko neki pederi, o tome kako je hrana ukusnija kada se jede iz drvenih činijica  Zamišljam kamiondžijin zbun  On inače i sam dobro zna Bistre Potoke jer je i njih dvadesetak puta kupio na stopu.

Pitala sam ga onda koje mu je bilo najneprijatnije iskustvo, kaže da ih nije bilo, naveo mi je samo dve manje neprijatnosti. Prvo, kada mu je ušao neki momak i momentalno se stropoštao na krevet i ukomirao se, spavao dva sata, nije se makao, i onda ustao i izašao. Kaže da mu je to bilo baš neprijatno, kao nekog u kuću da primiš a on prespava celu posetu Eto, da znamo, ma koliko da smo umorni, ipak da se potrudimo malo da popričamo Drugo iskustvo je bilo više neprijatno njegovoj ženi koja se tom prilikom vozila sa njim, pa su pokupili nekog drogiranog klinca, koji je sve vreme pričao o svojim fantastičnim podvizima seksualne prirode i izgledao kao da će upravo da završi od overdoziranja... Njegova žena i inače ne odobrava kupljenje stopera, a od tada je rešila da ne seda više u kamion sa njim

Pa eto, ovo možda nisu najzabavnije anegdote svih vremena, ali eto, možda bismo mogli one koji nas pokupe na stopu, a ne svrstavaju se u one koji završe u našim anegdotama, da pitamo o njihovim iskustvima, sigurno će i druga strana priče povremeno biti urnebesno smešna

A juče smo se Vanja, Lazar i ja nagurali u kola Baneta, gitariste Six Pack-a sa sve njegovim roditeljima  Spasao nas je po pljusku u selu Kusadak, blizu Smed. Palanke (u kojoj postoji grafit "Nisam gej ako slusam Six Pack i vozim skejt ). Koncert je u Beogradu, 14. novembra

Imam četvrt veka stoperskog staža i hiljade kilometara pređenih na palac. Nebrojeno anegdota i samo par situacija gde mi nije bilo sve jedno.

Pre nekih 15ak godina stopiramo na autoputu iz pravca Niša ka Beogradu moja tada devojka a sada supruga. Staje kamion, neki stari FAP, ako se dobro sećam. Taktički prvo ulazim ja da sednem do vozača, (šta ga znaš, možda mu padne na pamet da malo pipa za koleno dok šaltuje) a i kavaljerski je, jer je u kamionu suvozačko sedište često samo za jednu osobu pa se ja gnezdim na onu plastiku između sedišta. Šofer prijatan čikica. Čavrljamo, tako, neobavezno, FAP spor, put se odužio. U jednom trenutku razgovor zamro, on vozi, svi ćutimo. Vidim da se čovek nešto zamislio. Dok se u jednom trenutku taj prijatni čikica naglo okrete ka meni i ruknu:

Jel znaš ti da sam ja lud čovek!?!

U *ebote! Ja se 'oladio! Pa do malo pre čovek bio normalan! Mislim da sam onako zatečen čak malo zamucnuo: Ppa, ššto tako mislite?

-Pa evo što: vozim ovaj kamion po ceo dan, i skupio sam neke pare, i umesto da uzmem moju "babu" za ruku i da idemo u banju, ja kupim traktor, pa kad završim turu da sednem na njega pa u njivu! Pa kaži ti sad, jel nisam lud čovek!!!

Posle smo se danima smejali, al tad me čovek otkide...

Аахахахах

  Ahahahah, sjajno Smejem se naglas

Malo pre mi stigao ovaj vic o Muji stoperu, pa da ga podelim sa vama...

Stopira Mujo do Zenice kad odjednom prolom oblaka i velika oluja.

>Gusta kisa. Jadni Mujo ne moze vidjeti ni prst pred okom, kad najednom ugleda svjetla auta.

>Stane auto, a Mujo bez pitanja uskoci u njega, a u autu nikoga.

>

>Polako auto opet krene, Mujo se cudi. Kad ispred njih zavoj i pocne se on moliti od panike.

>

>Nije mogao ni mrdnuti od straha, kad najednom pojavi se ruka za volanom i pocne okretati.

>I tako par zavoja. Mujo vise nije mogao izdrzati strah nego iskoci iz auta i otrci do prvog grada i pravo u kafanu.

>

>Naruci Mujo rakiju i pocne pricati ljudima pricu. Vide ljudi sav uplakan, nije ni pijan, mora biti ziva istina.

>

>Kad nakon pola sata u istu kafanu udju Huso i Haso (ljuti ko risovi) i vide Muju.

>

>Haso ce: "Bolan Huso, eno ga onaj sto nam je uskocio u auto dok smo ga gurali.

Uh, nikako da sednem da napisem: desilo se prosli vikend, stopiram za beograd iz novog sada, u petrovaradinu, staje ni pet ni sest, moj profa sa trece godine faksa! Nadao sam se da me se ne seca, ali upravo suprotno... I tako me je ispitao sve redom, zasto nisam zavrsio faks (ja bio dobar student kad mi je on predavao, pa mu bilo cudno) i tako to. Ispalo da je chova skroz ok...

Upravo se setih jednog chudnog dogadjaja koji sam imala prilikom stopiranja..

Idem iz NS za KI pre nekih ima sad i godinu dana i staje mi neki chika u omanjem kamionu. Ne secam se shta je prevozio no to nije ni bitno i bio je skroz ok i usput mi reche da ide do nekog sela za koje ja nisam chula al kao ne ide u mom pravcu dalje od Zrenjanina jer ide drugim putem. I ostavi on mene u ZR. Ja usput uhvatim nekog chikicu do Melenaca (prvo selo dalje) i na putu obidjemo ovog prvog kamiondziju. I mean wtf? I dok sam chekala sledeci prevoz u Melencima, lik (kamiondzija) me obidje i josh svira i mashe (?). Naravno, jos jednom smo ga obisli na putu za Bashaid. Ja to nikad nisam razumela. Ili se on izgubio ili nije znao da nam se putevi ukrshtaju ili je imao neki problem sa mnom pa je reshio da me se prerano otarasi.. a poshto se chinilo da dobro poznaje vojvodjanske puteve, bice da je ovo trece 

Meni je najludji stop bio od Bangkoka do Pnom Pena u Kambodzi i to samo god. dana posto je Pol Pot riknuo  1999.

Crveni Kmeri su jos vladali zapadnom Kambodzom uz Tajland ali sam  sa palestinskom maramom oko cele glave i na prikolici kamiona,traktora itd prosao bez problema. Uz to sam bio prekriven crvenom prasinom jer putevi(ako se nesto sa masom rupa od bombi moze nazvati putem) su bili zemljani - crvena prasina pa se nije videlo da sam belac.

Radnja se dešava negde u proleće 1996. godine.

Stopiram na auto-putu kod Ćuprije sa namerom da dođem u Novi Sad. Saobraćaj nikakav. Poneki autobus, nešto više kamiona, a kola ni za leka.

Svi prolaze i žure. Ne obraćaju pažnju. Nakon nekih pola sata staje mi kamiončić, Zastava Rival. Prilazim sa suvozačeve strane , otvaram vrata i pitam da li može do Beograda.

Vozač, krupan brkajlija, me samo pogledao i mrtav-ladan zavrio glavom levo-desno i izovorio: NE!

A ja u čudu. Kroz glavu mi proletelo: "Pa, koji k.... si mi stao ako nećeš da me povezeš?", kad je brkajlija progovorio i prekratio mi muke.

- "Momak, ako ćeš za Beograd, moraš preći na drugu stranu. Ovo je za Niš."

Da li možete da zamislite moju facu? 

I taj blam...