U svakom jeziku postoje reci, fraze i izrazi koji su jedinstveni ili neprevodivi. Znace razne stvari, a meni je palo na pamet da ih internacionalizujem. Zapravo, mislim da ih koristim u svakom jeziku koji eventualno progovorim kao da su iz tog jezika. Znam da je ideja malo suluda... Recimo vidim da srpskom nedostaje dosta reci... a i engleskom... i svakom jeziku uostalom. Ja bih radio jednu „uzaludnu“ ali divnu stvar. Te reci, fraze i izraze, samosvojstvene i jedinstvene, internacionalizovao bih. 

Evo primera:

Karasevdah/Karasevda

Kara sevda potice iz turskog. KARA je kao sto znate crno, a SEVDA je

suprotno onome sto sam ja mislio da je i znaci LJUBAV... E, u Bosni

postoji onaj karasevdah, koji je izmesano osecanje ljubavi i srece sa

nesrecom, bedom, ocajem, stanje u kom bi da ljubis i razbijas u kome

se smejes i places, u kome volis ceo svet i prezires ljude, u kome

volis ljude i prezires svet... Kara sevda u izvornom znacenju je nesto

vrlo slicno... Crna ljubav u smislu zaslepljujuce ljubavi... Balkansko besnilo... i tako,

da ne duzim, mislim da smo izuzetno sretni da rastemo u okruzenju koje ima

ovakvu rec na dohvat ruke.

Saudade/Saudadje

Portugalska rec. Nesto najslicnije Kara Sevdi... Osecanje slatke tuge i ceznje za necim cega ne moze biti po defaultu. Za izgubljenim ljubavnikom, za mestom iz detinjstva koje je nestalo, za onima kojih vise nema ili kojima se ne zna trag.  Jako puno se koristi u Fado muzici… Nije nostalgija, nije ni melanholija nego nesto intenzivnije… Saudade…

Búcsúcsók (izgovara se kao Bučučok sa dugim u i o i mekim č)

Treca rec dolazi iz Madjarskog... to je BUCUCSOK... Madjarski je

jedini jezik za koji znam da ima ovu vrstu reci... Bucucsok znaci poslednji poljubac, u smislu ultimativnog i krajnjeg poljupca posle koga ne dolazi vise ni jedan. Ne kao mafijaski poljubac... vise kao poslednji iskren poljubac sa namerom da bude poslednji.  Svakako zasluzuje mesto u internacionali jedinstvneih reci. 

Ja cu dodati jos cim se setim, a nadam se da jos neko ima ideje...

Za sad su mi pale na pamet samo ove malo tuzne reci... ali lepe 

  Nije loša ideja, al bojim se da se neko već setio. U pitanju je knjiga pod nazivom "Tingo" - nedavno prevedena na srpski, sadrži stotine (možda i hiljade?) takvih reči. "Tingo" je reč ne znam kog naroda sa ne znam kog ostrva, i znači "pozajmljivati stvari iz kuće prijatelja, jednu po jednu, dok mu ne odneseš sve" Sećam se da je bila i mongolska reč za "devojku koja je lepa samo od nazad" itd itd, gomila jako zanimljivih stvari

  Karasevdah ne bih povezivao toliko sa Bosnom, koliko sa Borom Stankovićem i njegovom dramom Koštana, u kojoj se lepo kaže da od karasevdah pogolem boles nema, i tako dalje. Turska reč koja se vremenom odomaćila i u Srbiji, mada polako ispada iz upotrebe.

    Pošto ovo već postoji, možda bismo mogli da napravimo nešto tako, al samo za srpski... a možda i to već negde postoji. Mislim, da popišemo sve stare i zanimljive reči kojih možemo da se setimo... a knjigu "Tingo" preporučujem

 

Eh Lazare... sto me razocara...

A lepo sam mislio da imam svoj mini recnik preveden na engleski koji cu da delim...

Gledacu da nadjem knjigu pa da vidim koliko je to to 

Moras priznati medjutim da, imati knjigu, i imati svoju kolekciju nije isto.

Sto se tice obogacivanja recnika, pre neki dan sam cuo jednu zvanicnu a genijalnu hrvatsku rec... to je Pragmaz! <<< vuci dole da vidis sta znaci

Pragmaz = dinosaurus    <<< malo offtopic ali nisam mogao da odolim...

Portugalska rec. Nesto najslicnije Kara Sevdi... Osecanje slatke tuge i ceznje za necim cega ne moze biti po defaultu.

Eto, podseti me još jedne zgodne i teško prevodive (mada slabo romantične) reči : default. Po tvojoj rečenici zaključujem da je ne shvataš baš kako bi trebalo, a takve situacije često srećem. Zato objašnjence : default je inicijalno setovanje; stanje sistema u slučaju da to stanje nije eksplicitno zadano; podrazumevajuća vrednost. Znači, ništa zacementirano i fatalno i ne izaziva karasevdah .

I zapitah se, naravno, da li je to što ja kapiram o toj reči ispravno. I imam šta i da vidim ! To je samo značenje iz informatičke struke (i to je ono koje je u poslednje vreme u širokoj upotrebi, često neprecizno shvaćeno), a u bankarstvu i pravu ima neka dosta drukčija priča.

Eto, podseti me još jedne zgodne i teško prevodive (mada slabo romantične) reči : default.

Ta rec mi je prva pala na pamet kad sam procitao Acketin tekst. Znam da sam pricao i pre nego sto sam je naucio, ali uopste ne mogu da zamislim kako.

Vise puta sam uhvatio sebe kako ne mogu nesto da objasnim bez upotrebe "default", niti da nadjem ekvivalentan izraz na srpskom (a da ne zvuci rogobatno).

Zar je moguce da u sprskom jeziku ne postoji tako obicna, a neophodna rec?

Zar je moguce da u sprskom jeziku ne postoji tako obicna, a neophodna rec?

  Kažu da engleski ima mnooogo više reči nego srpski... a što se default-a tiče, po meni, to je prosto "osnovna vrednost".

Eto, podseti me još jedne zgodne i teško prevodive (mada slabo romantične) reči : default. Po tvojoj rečenici zaključujem da je ne shvataš baš kako bi trebalo, a takve situacije često srećem.

Jest... u pravu si. Medjutim, sad kad razmislim, sem progrmera i inzenjera nisam ni cuo nikoga da je primenjuje u pravom znacenju... a zasto sam poceo tako da je koristim... pojma nemam... sto je najgore od svega, srecem je stalno u izvornom (jednom od izvornih) znacenja, u svim mogucim programima... 

  Kažu da engleski ima mnooogo više reči nego srpski... a što se default-a tiče, po meni, to je prosto "osnovna vrednost".

To je definicija za frazu default value, mozda i preset. Mozda je default value = default po defaultu, ali  sta ces ako nije po defaultu? 

U nekom matematicarskom smislu default bi znacila "po definiciji" bar je ja tako shvatam. Nesto sto tu stoji kao sam pocetak neklih stvari. Kao npr da je duz prava linija koja je ogranicena sa obe strane. Kasnije ta definicija moze da se siri i razvija do ko zna cega (zashto moze jednostavno kad moze komplikovano  ) ali to je default definicija za duz.

Pre nekog odredjenog vremena sam caskala sa jednom prijateljicom o tome kako bi mi svi trebali da krenemo na casove srpskog jezika poshto nam je svaka druga na engleskom ili spanskom. 

Upravo sam se setio jos jedne reci koju cesto koristim bas na engleskom, posto ne mogu da joj nadjem adekvatnu zamenu na srpskom...

Mainstream...

Treba nam jedno dobro osvezavanje jezika.

A i antonim te reci (underground) nema bas neki adekvatan prevod na srpski. Naravno ne mislim na njeno izvorno znacenje.

  Kad smo već kod engleskih reči kojih nema u srpskom, ja uvek u originalu koristim "foretaste" i "aftertaste"... nemam pojma kako bih to rekao na srpskom.

Upravo sam se setio jos jedne reci koju cesto koristim bas na engleskom, posto ne mogu da joj nadjem adekvatnu zamenu na srpskom...

Mainstream...

hmmm...kaze recnik - opsteprihvacen, vecinski...sto i jeste....ali u govornom jeziku ili u slengu se upotreba srpskog ekvivalenta zaista cini malo ,neodgovarajuce'

Мејнстрим је главни ток, као такав постоји у нашем језику. Као што је хардкор - тврдокорни.

Мејнстрим је главни ток, као такав постоји у нашем језику. Као што је хардкор - тврдокорни.

da, da , da 

http://www.marginalrevolution.com/marginalrevolution/2004/08/lost_in_transla.html

Mi nismo ni svesni koliko turcizama imamo u srpskom jeziku.

Pored onih standardnih - avlija, čaršija, delija (što inače znači ludak), kaldrma, pendžer, ćevap, kijamet, akrep, asker, zulum, odžak, taze...

tu su i: jastuk, čaršav, kašika, činija, ćup, peškir, alat, patlidžan, namćor, ćorav, ćelav, odaja, para, kapija, kazan, kesten, ćufta, taban, bubreg, komšija, mušterija, kopča, majmun, džaba, badava, nišan, pazar, leš (koristi se za životinje i neprijatelja), parče, rakija, salaš, sarma, šamar, tutkalo, zejtin, javašluk, džep, čapka, šećer, čekić...

pa cak i uzrečice: bre (turci mahom kažu- be, ali u nekim ruralnim sredinama se kaze bRe), ama, jok

da ne spominjemo delove Beograda- Kalemegdan, Dorćol, Tašmajdan, Karaburma...

pa i Novog Sada - Liman...

Ima užasno mnogo reči. Ovo je prvo što mi je palo na pamet, ali ako bi se neko upustio u čeprkanje po turskom rečniku, našao bi mnogo više. Ali iako nam jezici imaju mnogo zajdničkih reči, turski jezik je noćna mora za učenje.

  Jest, kad treba reći nešto na turskom, moj mozak grozničavo razmišlja po sledećem algoritmu:

  1) Da li u srpskom postoji turcizam koji označava nešto slično

  2) Prepravljanje tog turcizma da zvuči turski (ć prelazi u k, p prelazi u b, ija prelazi u i ili u, itd itd)

    Izgleda da su se reči menjale na sličan način... recimo, kupru - ćuprija, kitab - ćitap, itd Neke reči su ostale i prilično iste - recimo džimri(ja), apsane, čelik, paramparče. Tu je i gomila reči kojih se nikad ne bismo setili da nam ih neko ne kaže.... recimo ja nikako nisam mogao da zamislim kako se na turskom kaže "ali", dok nisam saznao da se kaže "ama" Isto tako sam hteo da kažem "osim", pa ispade da se kaže "baška". Ima još milion primera..... ama baš vala

    Turski je možda nezgodan ako hoćeš da ga naučiš baš dobro, ali je osnovna komunikacija olakšana zbog tih turcizama, to je već par hiljada reči (negde sam pročitao da ih ima par hiljada). Samo naučiš par najbitnijih glagola i još poneku važnu reč koje nema kod nas (recimo - voda, itd) i komunikacija se odvija bez problema, neverovatno šta sve može da se kaže.

Imam kod kuće rečnik turcizama u srpskom jeziku... ima preko 500 strana.

Samo ga malo prelistate pred put da se podsetite i već dovoljno znate za osnovnu komunikaciju...

Jest, kad treba reći nešto na turskom, moj mozak grozničavo razmišlja po sledećem algoritmu:

  1) Da li u srpskom postoji turcizam koji označava nešto slično

  2) Prepravljanje tog turcizma da zvuči turski

Kada hoćeš da pričaš na Slovenačkom, možeš da razmišljaš na sličan način :

1. nađeš odgovarajuću srpsku reč;

2. ako je turcizam, vratiš se na korak 1;

3. upotrebiš reč, i imaćeš prilično velike šanse da te čovek razume.

Još nisam našao ni jedan naš turcizam koji se odomaćio i u slovenačkom jeziku. Aj da probamo :

jastuk, čaršav, kašika, činija, ćup, peškir, alat, patlidžan, ćelav, odaja, para, kapija, kesten

blazina, rjuha (plahta), žlica, zdela, vrč, brisača, orodje, paradižnik, plešast, soba, denarje, lesa, boga mi kesten je kostanj, al to može da bude i koincidencija, ili nekakva svetska reč, jer je i na engleskom slično - chestnut.

  Čini mi se da su turcizmi i jedna od najvećih razlika između srpskog i hrvatskog... kad sam razmišljao o tome, učinilo mi da najveći broj razlika spada upravo u tu kategoriju - u srpskom se koriste turcizmi, a u hrvatskom verovatno ono što su stare slovenske reči... il neke koje su nastale usput

Pa da... Meni se čini da su u mnogo čemu srpski i hrvatski potpuno isti, ali zanimljivo je kako je zbog te razlike (korišćenje turcizama) Hrvatima mnogo teže da razumeju bugarski i makedonski nego nama...  

jastuk, čaršav, kašika, činija, ćup, peškir, alat, patlidžan, ćelav, odaja, para, kapija, kesten

blazina, rjuha (plahta), žlica, zdela, vrč, brisača, orodje, paradižnik, plešast, soba, denarje, lesa, boga mi kesten je kostanj, al to može da bude i koincidencija, ili nekakva svetska reč, jer je i na engleskom slično - chestnut.

a u Dalmaciji:

kušin, lancun, žlica, terina, -, šugaman, oruđe, balancana, -, šoldi... 

kao i pomidora, kapula, marenda...   al ovo su vec mletačke influence

istrolovasmo malo Acketinu temu, jer mi se čini da je on baš hteo suprotno - reči koje postoje samo u nekom jeziku i nemaju prevod u drugom...

Recimo nisam siguran kako drugi jezici stoje sa našim "rodbinskim rečima" - zaova, jetrva, dever, šurak, svastika, svekar, tašta itd.  

Pri tom ne mislim na one engleske "x y in law" već zaista da li u drugim jezicima postoji ovakvo bogatstvo rodbinskih odrednica?  Šta je sa ostalim slovenskim jezicima?  Rekao bih da u germanskim i romanskim ne postoji?

Recimo nisam siguran kako drugi jezici stoje sa našim "rodbinskim rečima" - zaova, jetrva, dever, šurak, svastika, svekar, tašta itd.   

Pri tom ne mislim na one engleske "x y in law" već zaista da li u drugim jezicima postoji ovakvo bogatstvo rodbinskih odrednica?  Šta je sa ostalim slovenskim jezicima?  Rekao bih da u germanskim i romanskim ne postoji?

snaja, zet, pašenog, svekrva, tast, šogor...

Hrvati ipak koriste jedan turcizam koji mi ne koristimo, a to je - kat (sprat).

BTW i ovaj smajli je cist turcizam. 

Recimo nisam siguran kako drugi jezici stoje sa našim "rodbinskim rečima" - zaova, jetrva, dever, šurak, svastika, svekar, tašta itd.

Pri tom ne mislim na one engleske "x y in law" već zaista da li u drugim jezicima postoji ovakvo bogatstvo rodbinskih odrednica?  Šta je sa ostalim slovenskim jezicima?  Rekao bih da u germanskim i romanskim ne postoji?

Arapi tu dosta dobro stoje... imaju sve sto i mi, plus jos ponesto. Doduse kod njih je srodstvo jako vazno, makar i u ko zna kom kolenu... ko je putovao medj arapski svet, verovatno je primetio da su tamo svi u nekakvim rodbinskim vezama