Druga nagrada na konkursu "Spasimo putopis" 2019.  — Znao sam da će mi se ova odluka obiti o glavu. U Čikagu živi deset miliona ljudi, a ja sam nabasao na dvoje verovatno najgorih. Nisam imao mnogo opcija kada sam se doseljavao u grad. Neko ko zna nekog, ko, opet, zna nekog drugog ko zna babu i dedu koji imaju slobodnu sobu u Čikagu je tipično srpska netvorking priča novopečenih imigranata, žrtava tranzicije sada bačenih u vihor sukoba generacija. Mantra koja mi je bila uteha u svemu bila je "To je samo privremeno". Koja je šansa da nijedno od njih dvoje neće biti u kuhinji kad siđem dole? Treba samo da doručkujem na brzinu i da se izvučem na posao. Dosta je rano, ali matori vampiri su sigurno ustali do sad. Kako i ne kad ležu dok je napolju još svetlo.        Nemam sreće, baba je u kuhinji. Nema problema, na brzinu tostiraj malo hleba, pekmez, i na vratima si. - Dobro jutro! Kako ste?
- E, moj sine, kako mogu biti dobro? Samo po doktorima idem, samo me...

Pročitajte Mesoreznica

Nije emigracija na Zapad sto je nekad bila. Nekad su gastrabajteri od najprostijih poslova gradili kuce i vozili mecke, a sada najobrazovaniji rade proste poslove zarad cistog prezivljavanja i nesto malo sice sa strane...

Dokaz da je ceo svet otisao dodjavola, nije to samo u ovim nasim krajevima... 

Teska prica, uz odlican humor. 

Bravo! 

Putopis spašen! ?

4 hours ago, Duya said:

Putopis spašen! ?

Slažem se. Prijavilo se dosta talentovanih ljudi i zaista je bilo teško odabrati samo tri komada, pa su na kraju presudili detalji. 

Похвалио бих сам путопис. Прочитао сам га у даху, занимљив је и мислим да је заслужено награђен. Међутим, то није мој главни утисак, већ ставови које путописац износи. Најпре, он се руга, омаловажава и исмејава старије људе који су га примили у свој дом. Из путописа не може 100% да се тврди да он код њих живи бесплатно, али свакако не живи код њих под тржишним условима и ти људи му чине велику услуге. Ипак, он не осећа никакву захвалност према њима, већ их сматра најгорим људима који се могу наћи међу милионима других. За мене је такво понашање срамно, а са друге стране је права слика стања у којем се наше друштво налази - баш ме брига за сопствене родитеље, бабу и деду, а камо ли за неку бабу и деду код којих тек привремено живим, важно је да је мени лепо и да ми нико не досађује док доручкујем. Путописац чак у контекст подсмеха ставља и трагедију коју смо преживели 20 година захваљујући брачном пару Клинтон.

У путопису не изражава бригу ни за своју државу, друштво, језик, културу, традицију, обичаје, претке, али зато путописац има других брига - права црнаца, муслимана и осталих, а главни утисак дана му је количина пластичних кеса и посуда које је употребио. Да ли је могао путописац да се на исти начин подсмева неког црнцу или муслиману? Није, зато што је то називају фашизмом, а то је нешто што је најстроже забрањено. Са друге, стране исмевање сународника, и то старијих људи, је скроз дозвољено, па и пожељно. То се зове аутошовинизам!

Slažem se, delimično. I meni je zasmetalo to "najgori ljudi", jer sasvim sigurno nisu najgori. Da su dvoje staraca koji smaraju o politici zaista najgori, bio bi ovo divan svet. Što se ostalog tiče, to već ne bih pripisao nekorektnosti autora, nego njegovim sferama interesovanja i pogledima na svet, koji su, naravno, njegovi, a čitalac ima punu slobodu da se sa njima ne slaže. Ako nekoga više zanimaju prva crnaca i plastične kese, a nekog drugog preci i tradicija, ne vidim problem. Ne bih se usudio da nekome propisujem šta treba da mu budu prioriteti kojima će se baviti i prema kojima će nešto osećati. Meni se čini da ovde nije u pitanju kritika određene rase, naroda ili etničke grupe, nego stavova koji nisu definisani geografskim poreklom. Verujem da bi se slična tirada mogla čuti i od nekog starijeg bračnog para Amera, uključujući i pljuvanje po Hilari.

Ja se slazem s tim da je na Balkanu postalo jako popularno "pljuvati" (moram tako da se izrazim) po svemu sopstvenom, nista nase ne valja. A ako neko izrazi svoje misljenje o nekoj drugoj kulturi, rasi, naciji (kao sto je baka iz ovog putopisa) e onda je to fasizam i nije politicki korektno. 

Ljudi, volite i cenite svoje poreklo, to je deo vaseg identiteta. U tudjoj zemlji cete uvek biti samo stranac, nikad svoj na svome. 

Sto se autora tice, njegova je prica, ima pravo da napise sta mu je volja. Verujem da nam je svima drzao paznju od pocetka do kraja, i bravo za to. 

Može se i u svojoj zemlji biti stranac, i nimalo svoj na svome. 

Hmmm ja ne mislim tako. 

Ali slazemo se da se ne slazemo?

Ne sumnjam da ti znaš kako se ti osećaš, ali dopusti da nisu svi - ti  Kao što drugima moramo dopustiti da imaju drugačije prioritete i sisteme vrednosti, isto tako moramo prihvatiti i da imaju drugačija osećanja. 

Zaista ne razumem kako je ovo putopis, gde je radnja smestena u kuhinju, bus i supermarket. Ocigledno se radi o osobi koja je duboko isfrustrirana necim, pa da ovako omalovazava druge starije ljude. Smeje im se, a oni za svoj radni vek napravili par nekretnina dok on živi kod njih. Nikakav osecaj zahvalnosti sto su ga primili u svoj dom. Dobro je što su takvi otišli, možda nas je manje al zato nismo.....