razlog mog pitanja je vrlo konkretan: vec stotinama godina, aj da kazemo od industrijske revolucije, svuda u svetu su postojali i sefovi i direktori, koji nikad nisu ucili fakultet za to...bili su strucni u nekoj svojoj oblasti, ali nisu zavrsavali studije u kojima su samo ucili kako da upravljaju ljudstvom u firmama...upravljanje resursima se uci na mnogim fakultetima koji obucavaju za odredjenu struku, tako da to ne bi bih svrstao u klasican menadzment....takodje, tek pre 40-ak godina  je stvoren fakultet za to.....ljudi i dalje rade u firmama kao sefovi, direktori, a da nisu zavrsili nikakav menadzment, i savrseno dobro mogu da ga obavljaju.....iza svih drugih univerzitetskih zvanja postoje neki konkretni poslovi koje neko drugi, ko to nije zavrsio, ipak ne bi mogao da radi, ukoliko predhodno bar samostalno nije proucavao tu oblast......bar ja ne vidim da je menadzment toliko velika nauka da se mora proucavati pune 4 godine....a i tesko mogu da poverujem da se za tako kratko vreme mogla tolika nauka stvoriti....

imam i neko slicno misljenje za FON, ali ako pretpostavimo da se tu  izucavaju uglavnom informacione tehnologije, onda to moze da prodje kao fax...samo mu je naziv neadekvatan.....jer organizacione nauke nisu isto sto i informacione tehnologije, zar ne

32 minutes ago, bam-bam said:

ljudi i dalje rade u firmama kao sefovi, direktori, a da nisu zavrsili nikakav menadzment, i savrseno dobro mogu da ga obavljaju

Odakle ti ovo? Imaš neke konkretne podatke ili je to tvoj subjektivni utisak?

Ušetaj u bilo koje domaće preduzeće (državno naročito) pa će ti biti jasno koliko je tvoja izjava netačna. Možda ti na prvi pogled ne deluje kao da to ima veze sa menadžmentom, ali ima itekako. Konkretno, u pitanju je operacioni menadžment, koji nam toliko mnogo fali na svakom koraku, a to je opet samo jedan od vidova menadžmenta.

A argument da je prvi fakultet za menadžment nastao "tek" pre 40 godina je tek problematičan. Softverski inženjering je npr. formalno prepoznat kao oblast izučavanja tek pre 15ak godina, pa uprkos tome mnogi ljudi koji i završe takav studijski program obično imaju problem da obavljaju takav posao godinama nakon sticanja fakultetske diplome (o samoukim ljudima koji nikad na fakultet kročili nisu a postižu ogromne uspehe na SE pozicijama bez ikakvog formalnog obrazovanja da i ne govorimo).

36 minutes ago, bam-bam said:

.a i tesko mogu da poverujem da se za tako kratko vreme mogla tolika nauka stvoriti....

Prvi put sam fakultet upisao 2009. godine i u tom trenutku zanimanje kojim se trenutno bavim (Site Reliability Engineering) bukvalno nije postojalo kao zanimanje i zasebna oblast. U roku od nepunih 5 godina, izrodilo se mnogo, mnogo novih zanimanja u ITu, pri čemu ne mislim na raznorazne influensere, već oblasti proistekle iz raznih grana ITa (softverski inženjering, inženjerski menadžment, veštačka inteligencija/mašinsko učenje, itd).

Ovo više nije industrijska revolucija i svet odavno ne funkcioniše na tim principima, dolaskom sve moguće i nemoguće tehnologije stvari kreću da se odvijaju neuporedivo brže (i bitno drugačije) nego do pre samo 20 godina i to je neminovnost koju ćemo ili da prihvatimo ili ne. Ja skroz razumem ovdašnje ljude koji to ne kapiraju jer su stvari u svetu krenule polako da se odvijaju u drugom smeru baš u trenutku kad smo mi kao država krenuli da se zakopavamo u ratove i sankcije, pa otprilike za toliko i kasnimo za ostatkom kontinenta u svojim percepcijama.

Pozivati se na kvalitet na srpskim državnim fakultetima samo zato što su državni je potpuno beskorisno, barem kad su tehnički fakulteti u pitanju jer planovi i programi toliko mnogo zaostaju za razvojem da je to opšta tragedija. Postoji par fakulteta koji se trude da održe kakav - takav korak sa svetom ali je to isprepletano korupcijom i nepotizmom i definitivno nije za ovu temu.

Fenomen akademske inflacije je vrlo stvaran i podjednako je veliki problem i kod nas i u inostranstvu i niko još uvek nema predstavu kako da ga reši, s tom razlikom što se kod nas zabijaju glave u pesak dok se na zapadu itekako vodi debata oko svega toga i postoji barem nekakav napor da se problem prevaziđe. 

Na kraju krajeva, ne sećam se da sam u poslednjih X godina video našeg čoveka na bilo kojoj menadžerskoj poziciji u bilo kojoj iole većoj IT firmi na zapadu, a u okviru svog posla moram na dnevnoj bazi da komuniciram sa mnogim kompanijama. Baš se pitam zbog čega li je to tako, mora da je zbog toga što je menadžment smešno jednostavna nauka.

Sve moje kolege koje su se razmilele po svetu, što za poslom, što za daljim školovanjem su imali ogroman kulturološki šok baš na temu menadžmenta i nedostatka istog u našem visokom obrazovanju. Oni koji su imali ambicije da se time bave su vrlo brzo ukapirali da se ne mogu osloniti na znanje stečeno u matici i obično su trošili bar 3 godine na dodatno školovanje ne bi li se uklopili u novo radno okruženje.

To je razmisljanje studenta ili diplomca drzavnog fakulteta tipa Filozofija umetnosti, Antropologija ili Srpska knjizevnost o menadzmentu. Dosta privatnih fakulteta je o menadzmentu i mozda takvu sliku imaju ljudi jer su ti fakulteti napravljeni za brzo pravljenje para i stancovanje diploma. Cak i na nekim privatnim fakultetima imaju kvalitetne profesore i literaturu koja je u ponudi studentima, pitanje je samo da l ce neko da kupi diplomu ili ga stvarno to zanima da uci.  Ja sam se smejao sta sam ucio iz Menadzmenta kvaliteta, upravljanje kvalitetom, razni standardi i sertifikati u fazonu kome treba ovo u zivotu, dok nisam dosao ovde. A nasi sefovi i direktori su poznati po svom iskustvu bez fakulteta, zato su toliko uspesna ta preduzeca

Evo da ja dodam na ovaj offtopic, kad ste već duboko otišli u offtopic.
Ja sam bio na Informacionim sistemima na FONu.
Dok sam bio tamo non stop sam slušao kako su naše kompanije oduševljene kvalitetom menadžera sa FONa.
Nisam cenio baš kolege sa Menadžmenta, gomila klinaca koji bi da izađu sa faksa i budu menadžeri/direktori.
Kolege sa ISiTa (informacioni sistemi i tehnologije) jedva da ih je interesovalo kodiranje, oni su odmah hteli da budu menažeri IT tima direktno sa faksa.
To naravno ne ide tako. Menadžer IT tima ili Team Leader se postaje iz prvih redova developera, posle godina iskustva sa tehnologijama koje ta kompanija koristi.

IT je specifičan. Korisnije bih iskoristio vreme usavršim programiranje ili neku sertifikaciju.
Nego da se vratim na FON i učim Marketing, Ekonomiju, Menadžment što sam mrzeo što su nalepili na IT smer samo da bih imao taj papir diplomu.
 

Edited September 11, 20204 yr by kolicivan

ok, ja sam se odmah ogradio da kad kazem menadzment, ne mislim onaj u informacionim tehnologijama, jer ne poznajem tu oblast dobro, kapiram iz prica ljudi da se tu radi o drugim stvarima...pricam samo o klasicnom menadzmentu, znaci upravljanju ljudstvom ( i resursima, mada se ovo drugo uci i na svim drugim fakultetima), a takvih menadzmenta je ubedljivo najvise ...menadzment u zdravstvu, administraciji, poljoprivredi, gajenju svinja itd...to su sve posebni odseci na fakultetima, i ti sad diplomu dobijas toliko usko, npr. samo za menadzment u poljoprivredi...prosto mi je to neverovatno da se uci 4 godine...

inace, ne bih se slozio sa tobom petrovicu, da nasi tehnicki fakulteti mnogo zaostaju..zavrsio sam jedan tehnicki fakultet na BU, ai jedan drustveni, takodje na BU, i poredio sam ih dosta sa planovima i programima stranih fakulteta, jer imam nameru da tamo radim neke specijalizacije itd....sto se tehnike tice, mislim da je nase gradivo opsirnije, i vise treba vremena da bi se savladalo...e sad, naravno da se previse ide u sirinu, ali moje poimanje studiranja je da se ide na kriticko misljenje i da se stekne jedna sirina u pogledima, a posle sve sto ti treba uskostrucno,  mozes i sam da provalis....obrnuto tesko, ukoliko ti nije servirano kao na tacni....

18 hours ago, kolicivan said:

Samo duh teme da tamo preko nije med i mleko se nekako skroz kosi sa statistički velikom broju ljudi koji napuštaju Srbiju u potrazi za boljim životom preko.

Pazi svakako je bolje biti nezaposlen ili prezivljavati na zapadu sa 1500 eura nego biti nezaposlen ili prezivljavati u Srbiji sa 300. Ali ko ima posao kao ti cirka 1000 eura u Srbiji plus kucu u vlasnistvu to je vec klizav teren. Moze se desiti da ne uspeju da transplantuju karijeru van, kucu prodaju, a ne mogu da priuste da kupe novu tamo gde su otisli... Ne kazem da ne treba da se proba, treba, samo treba biti oprezan. Ja u Srbiji nisam imao nista pa nisam imao nista ni da izgubim odlazeci iz nje. Ko ima nesto, a odlazi da krece od nule, to je vec sasvim druga prica. 

Nisam još dogurao do 1000€, trebalo je da dobijem povišicu na 700€ ove godine ali Covid im je izgovor da ne ispoštuju.
Ne znam, daću si još godinu/dve da zapnem u struci maksimalno pa ću videti. Ali uporedo neću izgubiti ovu ideju iz vida i istraživaću i dalje.

Inače juče dok sam istraživao sajtove na temu imigracije, naišao sam na jedan sajt koji se bavi imigracijom i nudi neke vodiče na tu temu, ostavio sam mejl/telefon.
Evo već danas me zovu nude da pokrenu celu proceduru.
Čitao sam da oni zapravo odrade proceduru koju ti sam možeš pokrenuti na canada.ca sajtu ali traže 600€.
Njima je cilj da uzmu te pare, a sad neće da ti kažu da nemaš zapravo velike šanse.
Nazvaće me u ponedeljak, reko da im kažem da sam svestan da bez university/college diplome nemam neke šanse.


 

Edited September 11, 20204 yr by kolicivan

Pa da, emigracija je veliki biznis i mnogi se ugradjuju u to. U sustini sve mozes sam, sve informacije su online. 

18 hours ago, ppetrovic said:

 

Kada naši ljudi emigriraju bilo gde na zapad, obično nemaju problem da napreduju unutar svoje struke, i tehničko - naučne pozicije koje naši ljudi zauzimaju po inostranstvu su vrlo često veoma zapažene i često se desi da budu bolji od "lokalaca", ali kada je u pitanju ozbiljan menadžment, tu diplomci sa BU - a i sličnih srpskih univerziteta mogu samo da stanu sa strane i hvataju beleške.

 

Ovo je zaista istina, sem jedne zene koja je rodom iz Subotice a sada radi i zivi u Barseloni, ja ne znam ni jednog srpskog svetski poznatog menadzera. a i ona je samo poznata jedno jako uskom krugu ljudi. Nemam pojma sto nasih nema u mendzmentu, nije do obrazovanja vise je do mentaliteta.

Itekako je do obrazovanja. Naši fakulteti nikada nisu imali tradiciju izučavanja menadžmenta, a decenije radničkog samoupravljanja i marksizma svakako nisu olakšavale situaciju.

Srećom, iole kvalitetni programi kreću polako da se pojavljuju na pojedinim privatnim univerzitetima, a sada već ima i par respektabilnih MBA kurseva u Beogradu, koliko sam uspeo da čujem od kolega, i nadam se da će Srbija uskoro uspeti da odškoluje prvu generaciju pravih menadžera (i motiviše ih da ne odu iz zemlje) jer su nam preko potrebni.

Na kraju krajeva, kao što rekoh u prethodnim postovima, dovoljno je obići bilo koje državno preduzeće ili kompaniju u bar delimično državnom vlasništvu (Telekom Srbija mi prvi pada na pamet) pa videti potpuni raspad sistema, baš zbog toga što nema menadžera koji bi došao i napravio red u smislu strogo definisanih poslovnih procesa, preraspodelu ljudskih i drugih resursa i uveo ozbiljnu i redovnu kontrolu kvaliteta pruženih usluga. Dokle god to budu radili ljudi koji su završavali neke druge fakultete a menadžmet učili usput i onoliko koliko moraju, kvalitet proizvoda i usluga u tim kompanijama će biti baš ovakav kakav je - vrlo jadan ili još češće potpuno nepostojeći.

A onda treba uzeti pasoš u ruke i otići na zapad pa videti očiglednu razliku u većini zemalja (sa izuzetkom Nemačke i još nekih). Dobar i ozbiljan menadžment na delu. O privatnim kompanijama na zapadu da i ne govorimo. Na kraju krajeva, pitajte naše emigrante na visokim pozicijama u inostranstvu kako stoje stvari.

The best and worst countries to raise a child in 2020, mapped

The best (and worst) countries in the world to raise a child have been revealed by the US News Report – and the neither the UK or the United States feature in the top 10. The report evaluated 73 nations across 65 different categories. It surveyed more than 20,000 people in the Americas, Asia, Europe, the Middle East, and Africa. Of course experiences of raising a child can vary immensely anywhere, but the report acts as a rough guide.

https://www.indy100.com/article/best-country-to-raise-a-child-worst-ranking-2020-map-9306301

Eto Kanada 4 mesto.
Samo izgleda pusti snovi.
Nazvali me iz ove imigracione agencije.
Prvu sumu što su naveli u mejlu je bila oko 600€. Reko ajde to je ok, platiš, aplikacija stoji tamo kao "pending" pa možda nešto bude.
Nešto kasnije u tekstu spominju sumu od 4.000€. Ja ih pitam jel ta suma od 4.000€ nakon prihvaćene aplikacije nešto tipa troškovi imigracionog procesa?
Kad ono malo sutra, platiš 4.000€, doduše u ratama, ali to uopšte nije garancija da će tvoja aplikacija biti prihvaćena.

Kulturno sam im rekao da ću radije uložiti tih 4.000€ u usavršavanje/sertifikaciju pa možda onda za par godina sa većim šansama apliciram.

42 minutes ago, kolicivan said:

Kad ono malo sutra, platiš 4.000€, doduše u ratama, ali to uopšte nije garancija da će tvoja aplikacija biti prihvaćena.

Niko ne moze da ti garantuje da ce tvoja aplikacija biti prihvacena, a ako to nudi onda znaj da je prevara. Po meni su sve te usluge bacanje novca, ali dobro, ima ljudi kojima je lakse da plate nego da se sami prijavljuju. 

Ako se ne kvalifikujes za imigraciju direktno na useljenicku vizu, postoje posredne varijante, samo sto moras da budes spreman na rizik da mozda neces uspeti. Najjeftinija i najbrza varijanta je da odes kao student na neki jeftiniji kurs, tipa privatnog koledza, nebitno koji kurs. To se upisuje ne da nesto bog zna sta naucis, vec da dobijes vizu, Miki Maus koledz. Onda uporedo radis i gledas sta ces dalje. Bilo da ustedis pare pa predjes na univerzitet, bilo da se ozenis, ili uspes da nadjes posao u struci. Gomila ljudi tako radi. Nekima uspe, nekima ne. Neki tako produzavaju vizu godinama dokle god moze i stede sto vise mogu, pa se vrate i kupe kucu i pokrenu svoj biznis. 

Edited September 14, 20204 yr by noskich

2 hours ago, kolicivan said:

Eto Kanada 4 mesto.
Samo izgleda pusti snovi.
Nazvali me iz ove imigracione agencije.
Prvu sumu što su naveli u mejlu je bila oko 600€. Reko ajde to je ok, platiš, aplikacija stoji tamo kao "pending" pa možda nešto bude.
Nešto kasnije u tekstu spominju sumu od 4.000€. Ja ih pitam jel ta suma od 4.000€ nakon prihvaćene aplikacije nešto tipa troškovi imigracionog procesa?
Kad ono malo sutra, platiš 4.000€, doduše u ratama, ali to uopšte nije garancija da će tvoja aplikacija biti prihvaćena.

Kulturno sam im rekao da ću radije uložiti tih 4.000€ u usavršavanje/sertifikaciju pa možda onda za par godina sa većim šansama apliciram.

Mani se agencija i posrednika.  

To je prva stvar koju svako ko se ovde registruje nauci, sta god da je u pitanju. 
Ako nisi u stanju da sam prodjes kroz citavu proceduru i odradis sve sto je potrebno to je vjerovatno znak da citava ta prica nije za tebe.
Ako se ne kvalifikujes jbg, ima jos 200-tinjak zemalja pa vidi nesto drugo. 
Ili gledaj da se ozenis, smuljas nesto itd.

6 minutes ago, ThirstyTraveler said:

Ako se ne kvalifikujes jbg, ima jos 200-tinjak zemalja pa vidi nesto drugo. 

Bas tako. Nije zlato sve sto sija. Zasto da rodis mecku dok ne dobijes papire na zapadu kad ima sasvim ok zemalja gde se papiri dobijaju lakse, a ekspati mogu lepo da zive. A ima i gde ti papiri ni ne trebaju, samo produzavas privremeno boraviste do u nedogled.

Naravno da sam u stanju. 
Možda sam samo prerano postovao ovde pre nego što sam išta istražio.
Sešću i detaljno pročitati stvari na canada.ca sajtu pa ću videti da iniciram proceduru sam bez ikakve agencije.
Uvek sam mislio da ću nekad raditi/živeti preko, samo nikada nisam preduzeo konkretne korake. 
Ovo je prvi put da radim nešto konkretno.

Svaka cast, tako i treba.

Hocete da emigrirate u Norvesku bez ikakve vize, nostrifikacija, radnih dozvola, diploma... Moguce je. Treba vam samo novac za avionsku kartu i kada sletite mozete da zivite i radite bez ikakvih ogranicenja.

 

2 hours ago, noskich said:

Hocete da emigrirate u Norvesku bez ikakve vize, nostrifikacija, radnih dozvola, diploma... Moguce je. Treba vam samo novac za avionsku kartu i kada sletite mozete da zivite i radite bez ikakvih ogranicenja.

 

Ne mozes, otici mozes ali kucu iznajmiti ne mozes, moras imati firmu koja ce te zaposliti, a nakon zavrsetka ugovora se ocekuje da odperjas. 

Ne postoji ogranicenje boravka na Svalbardu, bilo ko moze da boravi koliko god hoce, medjutim nema ni socijale, pa se podrazumeva da moras da budes finansijski sposoban da placas svoje racune.

Naravno da se podrazumeva da bi neko ko emigrira iz Srbije na Svalbard bio zaposlen. Pa valjda zbog toga i emigrira? 

Evo reportaze iz 2011 o Tajlandjanima koji zive na Svalbardu i cine znacajan deo populacije. Izmedju ostalog se pominje da Thai kuvar je tada zaradjivao $4000 USD:

https://www.rt.com/news/spitsbergen-thai-community-breivik-835/

Ko je mlad u Srbiji, nezaposlen ili radi za 300 eura, Svalbard deluje kao odlicna opcija da se ode, zaradi i ustedi kao odskocna daska za dalje, a kome se svidi moze i da ostane trajno. 

Avionska karta se moze naci za oko 200 eura - proverih na prvu loptu. Znaci tastaturu u ruke, i ugovoriti posao online ili za avanturiste na licu mesta. Norveska viza. Norwegian do Osla, onda let do Svalbarda.

Edited November 11, 20204 yr by noskich

E nešto i ti pametno i interesantno da napišeš. [emoji846]
Samo klima je gore baš teška...

Ja sam bio pre par zima, i recepcionarka u guest house-u je bila Tajladjanka.

Nego ljudi, jel ovi stvarno idu ovako naokolo sa puškama i ubijaju polarne medvede tek tako ako im se nađu na putu? 

Koliko sam upucen iz gledanja dokumentaraca, da, idu okolo sa puskama, pod obavezno, ali nije bas da ubijaju medvede, verovatno samo u slucaju krajnje zivotne ugrozenosti. Obicno pucaju u vis samo da bi zaplasili medvede i uglavnom se tako resavaju bliski susreti.

2939 ljudi ukupno živi na ostrvu [emoji846]