Ja cu poneti vinjak, cokoladu i potrudicu se da umesim kiflice.  Ako treba jos nesto recite.

Gde bas vinjak? Ja sam mislio da su oni koji piju vinjak stigli do poslednjeg stupnja alkoholizma. 

bilo bi dobro kada bi svi napisali sta ce poneti tako da vidimo sta nedostaje,mi trenutno imamo u planu teglu ajvara i pola tegle dzema ,ali ako neko ima neku ideju cega bi nam zafalilo tamo,recimo sto se paprikasa tice neka napise i mi cemo doneti.

mi nosimo sator posto nam se cena doma kosi sa ovomesecnim finansijskim planom

pa nas zanima takodje da li jos neko planira da uradi slicno,cisto radoznalosti radi.

Za paprikaš mogu da posluže i krompir, šargarepa, grašak, paprika... smućkaćemo nešto od svega što budemo imali.

A možete javiti i ovde šta nameravate da ponesete

Uzmite i po veknu hleba i nešto za sendviče (ako ih ne pravite kod kuće  )...

Očekujemo 12 ljudi, prema poslednjim najavama.

I opet niko ni reci o pusenju:) E bas ste mustre..

Ja cu poneti vise od kilograma domaceg hleba koji se nocas pravi, podosta jabuka sa placa (daklem neprskanih), luk i oko kilogram cureceg mesa bez kostiju. Nezaobilaznu cokoladu, kesicu suvog grozdja, barena jaja, konzervu ribe kisele krastavcice, ljutu papriku, sargarepu.

Predlazem da ponesete jos neko meso (ne zaboraviti i neku masnocu na kojoj ce se dati paprikas pripremati), a mislila sam da nam onaj ko ce to pripremati sugerise koju vrstu. Buduci da tamo ima struje ima sigurno i frizider pa sve sto eventualno ostane moze se pojesti  u nedelju za rucak.

Uzgred nije vam ni tako losa ona formula rakija i cokolada, rakija kao greje (ne tvrdim jer je nisam pila, ali drugi ljudi kazu) a cokolada  daje energiju i podize nivo, cega vec, sto doprinosi boljem raspolozenju.

Da li Jovan i Ckostanglica znaju da idu sa mnom ili se Franci predomislio? Javite mi se pm da razmenimo telefonske brojeve kad vec sinoc zaboravismo na to i da utanacimo gde se ujutru i kada nalazimo.

BTW Da, taj bus u 9 za nas Beogradjane odgovara. Mogli bi da se nadjemo npr. u pola 9 ispred z stanice?

Moze.

Ja donosim flasu domace rakije, teglu ajvara (opet domaceg), 2 flase od po 2 litre soka (za nealkoholicare), 2 konzerve Rio Mare tunjevine, paprike za paprikas i ogromnu kesetinu chipsa. Sutra ujutru cu kupiti svez hleb i nekoliko kifli za sendvice.

@ Maja

Ja sam nepusac.

'Vako: sa sobom nosim teglu slatkog od sumskih jagoda (nakupljenih po Tari) sa decentnom notom ruma + kiilogram domaceg mladog kravljeg sira na durmitorski nacin.

I opet niko ni reci o pusenju:) E bas ste mustre..

hehe.... nosim i 40g finog tabaka - svetloplavi "Drum", "OCB" paper i "Zig-Zag'' slim filters.

Majo, ne brini o pusenju, nema ovde puno pusaca.

Ne znam kakve su tamo "cooking facilities", ali ako bih poneo krompira, mozda bi se mogao onako starinski u rerni ili na ploci od sporeta zapeci, neoguljen

Sta mislite da li bi se mogla tamo u Mijacima kupiti neka domaca hrana - neki sir ili tako nesto?

Znaci, ako sam dobro ispratio, iz bg-a idemo Old, Oh my, braker, shofershajbna i ja s dve cimerke? Taj bus prolazi kroz Mijace i tamo izlazimo, jel? Vidimo se!

mi ne idemo iz bga ,mi smo vec u valjevu.vidimo se sutra ujutru.

Hvala ti Slobo, odahnula sam:)

Znam da bih sada vec trebala da spavam, ocigledno ne cinimo uvek ono sto bismo trebali. Nadam se da se ostali odmaraju i da ce pored svega pobrojanog poneti sobom i dobro raspolozenje.

I Slobo, samo  jedna sitnica, moj vokativ je Maja.

lepo se provedite. kad ja vec ne mogoh.  

E pa drustvo, nama je bilo lepo, vreme nam se posrecilo da nije moglo bolje, Medvednik je prelep, narocito u ovom jesenjem fazonu

Slike cete valjda uskoro isto negde videti.

Samo cekam da cujem gde su sve stigla ona cetri trevelersa sto su se danas odlucili za potocic umesto livade? Old, braker, Oh?

Samo cekam da cujem gde su sve stigla ona cetri trevelersa sto su se danas odlucili za potocic umesto livade? Old, braker, Oh?

Stigli zivi i zdravi. Moram prvo da se izvinim svima, pre svega Dejanu, jer se nismo javili. Kad sam primio Dejanovu poruku, slucajno sam je obrisao dok sam je citao i nisam stigao do kraja gde je pisalo da treba da mu se javimo. A nisam mogao da mu se javim, jer nisam imao njegov broj, kao ni Slobin. Jos jednom veliko sorry svima od mene. Inace, mi (Oh my, Braker, Sandra i ja) smo krenuli da trazimo Kedine vode, misleci da se one nalaze na kraju onog potocica. Tako da smo gazili po vodi i blatu, preskakali kamenje i virove, sekli ostruge i koprive probijajuci put, i tako bas nam je bilo super. Kad smo dosli do neke prasume i ogromnog blata i skapirali da dalje necemo moci, vratili smo se nazad prvo kroz neku sumetinu iznad potoka, pa zatim ponovo potokom. Sve u svemu, bilo nam je zanimljivije nego juce.

Inace, odlicno je bilo. Kao sto rece Sloba, vreme nikad bolje, Medvednik i ceo taj kraj juzno od Valjeva je stvarno prelep, i naravno gomila odlicnih ljudi koje sam imao priliku da upoznam. Hvala svima na druzenju i nadam se da nas sledece godine posle prvog tradicionalnog, ceka drugo nista manje tradicionalno livadarenje Kluba Putnika Srbije.

Dok smo nas troje cekali bus dole u Mijacima, caskao s nekim lokalcem koji mi je rekao da je Kedina voda u stvari samo neka cesma, tako da niste nista propustili. A mi smo gore konacno stigli i od neke livade, gde smo posteno odkulirail jedno pola sata i onda se vratili nazad.

Drago mi je da je nasih cetvoro dugara i "drugarki" uzivalo u svojoj turi dok je sest vaselih patuljaka uzivalo u ovom "miholjsko letnjem" danu na prelepoj livadi kulirajuci i skupljajuci jesenje plodove po livadici nasoj nasusnoj...

Nadam se da su Sloba i cimerke u slast i bez posledica iskonzurirali one mirisne pecurke, kao i da su sofersajbna i "logistika" sigurno stigli na svoje odrediste.

Pozdravljam devetoro ljudi kojima ne stigoh da stegnem sake (jer su zbrisali, jel'  ).

'Ajd  .

Da, bilo nam je lepo... Medvednik i ceo taj kraj je prelep, a sa brda na kojem se nalazi dom puca pogled na pašnjake, polja, kuće i stada ovaca - prava brdsko-seoska idila.

Dom jeste skuplji, ali je skoro na nivou hostela.

Prvog dana smo se prošetali do nečega što smo proglasili za vrh Medvednika (gde nas vrlo mrko gledali neki ovnovi), a drugog dana je bio "slobodni program", pa su neki otišli u šetnju, a drugi odlučili da se izležavaju na suncu ispred doma i u njemu i uživaju u pogledu i svežem vazduhu... Baš mi je drago što sam sreo neke nove face, malo su mi dosadili ovi jedni isti već tri godine.... šalim se. Nadam se da ćemo se od sada češće viđati na raznim druženjima! 

P.S. Nismo se puno dogovarali ko će šta poneti od hrane, ali na kraju je bilo i bogato i ukusno, zar ne? 

Slika govori vishe od hiljadu rechi, pa kachite neshto...

Nismo se puno dogovarali ko će šta poneti od hrane

osim shto ste u gram razradili ko shta nosi :D

Pozdravljam devetoro ljudi kojima ne stigoh da stegnem sake (jer su zbrisali, jel'  ).

'Ajd  .

Ja pozdravljam svo cetvoro hrabrih i moram se izvinuti sto odosmo malo,  ranije no sto smo planirali, mogu se samoproglasiti glavnom krivom za to buduci da je mene majka cimnula da se zbog Zenje sto pre vratim. Sledeci put molim barem dva dana da se ostane, taman se odmorih od voznje i poceh uzivati u prirodi i drustvu, kad ono doslo vreme za voziti.

Evo ja bih na brzinu sa vama podelio ulepsan deo onog sto ce mi ostati upisano u secanju.

...Upali smo u dom gladni, zedni i mokri i po ko zna koji put pokazalo se da je glad najbolji kuvar - neopisivo je kako posle 3 i po casa 'potocarenja'  bajat lebac miluje cula ukusa  izgladnelog dok zeludac veselo poskakuje.

Usledilo je varenje hrane na livadi i povecanje koncentracije hormona srece uzivanjem u suvoj odeci i zavidanim ranama kod jednih, odnosno pivu i duvanu kod drugih.

E, u sred ove idile pojavljuje se vozac pokretne prodavnice , snabdevac zivotnim namirnicama zabacenih mesta na mrezi makadamskih puteva u izmestenom delu sveta.

Kroz vecanje o potencijalnom dezertu i pokusaj kupovine egzoticnih ultra-nesto-extra-slim cigareta u butiku na tockovima, promalja putnicka pragmaticnost :

- Izvini, a u kom pravcu ides?

- Dole ka Mijacima.

- A jel bi mogli sa tobom jedan deo puta?

-Moze, samo ako vama nije problem da se malo nagurate.

Sledi salva prihvatanja - ma kakav problem; snaci cemo se vec; gde celjad nisu besna nije ni kuca tesna... , i odmah zatim brzinsko sakupljanje stvari i zamandaljivanje prozora i vrata.

Dolazimo do  VW kombija sa prikolicom. U prikolici brasno i stocna hrana, zadnji teretni deo kombija zatrpan sredstvima siroke potrosnje, pa se prostor za naguravanje cetiri putnika sveo na jedan-koma-nesto- metara kubnih na dva suvozacka mesta. Odmeravanje, par skepticnih pogleda, i na kraju potvrda velike zivotne mudrosti, da gde postoji volja nadje se uvek nacina - neko je iznutra zalupio vrata.

Vozac/prodavac slavi izum rucne kocnice, zamoljava ruku koja se pridrzava za retrovizor da se za trenutak pomeri, i voilaaa.

Do prve stanice komesanje, navikavanje na skucen prostor i drmusanje na putu zastrtom rupama, i naravno  putnicka solidarnost:

- Jesi li zgnjecen? Jel' mozes tako/ovako? i sl.

Prva stanica oronula taraba gde se staje i trubi. Minut cekanja, niko se ne pojavljuje i idemo dalje.

Druga stanica je oznacena praznom gajbom piva tik pored puta. Nas domacin iskace iz kombija, zamenjuje praznu gajbu punom i nastavljamo. Narucilac je,kaze, vec platio na nekoj od prethodnih stanica i na putu je ovamo te nema potrebe da se roba kamuflira sa paprati koja u izobilju raste naokolo, kako to obicno cini.

U medjuvremenu su se oglasili i skvrceni suvozaci:

-Jel mozes molim te za trenutak da pomeris svoju nogu kako bi mojom ponovno prostrujala krv? Mogu li da izvedem (u normalnim uslovima) prost manevar prinosenja pivske flase ustima?...

Najzanimljivije je, po recima naseg domacina, u mestu Bebina Luka. Na prodajnoj stanici, uz viku i galamu u gotovo vasarskoj atmosferi ceka i po 20 seljana. Da bi se izbeglo dosadno cekanje u redu i guzva, na sto iznosi pivo, peciva i burek, i dok jedni piju i meze on druge usluzuje. Svako od njih u maniru postenog srpskog seljaka uredno prijavi sta je pojeo i koliko je popio i pride nesto pazari od zivotnih potrepstina. Opisao nam je i izuzetak babe-kleptomanke bez prsta, na koju su ga mestani ranije upozorili.

Pred sam kraj makadama napustamo nesvakidasnju simbiozu preduzetnickog duha i potreba seljaka iz nedodjije, koja svake srede, petka i nedelje obilazi unapred utvrdene stanice.

Napomena: Svaka slicnost sa stvarnim ljudima i dogadajima je namerna!

Pozdrav i....  sve vam zelim:-)

 

Evo nekoliko slika iz mog Canona:

http://rapidshare.com/files/156181400/Livadarenje.zip.html ~ 94 MB

Bogme, tesko ce ici skidanje za ove sa jeftinijim ulaznicama... dial up....  

Bogme, tesko ce ici skidanje za ove sa jeftinijim ulaznicama... dial up....  

Ako hoces mogu da ti narezem, pa da ti posaljem ili da se vidimo negde ako si skoro u BGu.

Hvala, ali nema potrebe, snaci cu se vec za dan ili dva. Samo sto bih, kao i uvek : sve, sad i odmah:-)