Prva nagrada na konkursu Spasimo putopis 2021. „Ona me učila da treba  preduhitriti sve takve tragove tijela, nečistoće.  Da treba predvidjeti najgore – boriti se protiv krvi kao protiv neprijatelja.“ (Slavenka Drakulić, Mramorna koža) Baba je umrla pre dve noći. Ona nas već godinama ne uznemirava, te nas ni njena smrt nije preterano uznemirila. Danas ćemo je pokopati, pa ne možemo proslaviti tatin rođendan kao što inače slavimo svakog prvog juna, uz tortu s jagodama i muziku iz njegovog vremena. Tata oduvek tako govori kad čuje nešto staro: – To je iz mog vremena! Kao da mu je život odavno prošao i sada živi neke tuđe dane. Nisu to ni dani iz mog vremena, kažu da moje vreme tek dolazi, iako sam već godinama tu. Babi je ponestalo vremena. Danas će žene za pokoj njene duše kuvati krompir i peći meso. Slatkiši se neće praviti, neće biti ni vina i pop neće doći. Kaže da baba nijednom nije platila crkvenu članarinu i da ne može počivati u miru s tolikim dugom. Tata mu nije rekao da odjebe,...

Pročitajte Put od crvene cigle

„Ako je ovo putopis ja sam televizor!“, tako smo izražavali, zgranutost, čuđenje, neslaganje kad smo bili školarci. Nemam ništa protiv Marijane niti protiv ovoga što je napisala i za to dobila prvu nagradu, jer to što je napisala zaista je izvanredno. Ali ovo nije putopis! Ili, drugačije: ako je ovo putopis, onda su svaka proza, priča, pripovetka, novela, roman putopis, jer u svakom takvom delu se na ovaj ili onaj način putuje! Dakle, moje neslaganje je upućeno žiriju, a ne Marijani, Marijani svaka čast!

3 hours ago, Branimir said:

„Ako je ovo putopis ja sam televizor!“, tako smo izražavali, zgranutost, čuđenje, neslaganje kad smo bili školarci. Nemam ništa protiv Marijane niti protiv ovoga što je napisala i za to dobila prvu nagradu, jer to što je napisala zaista je izvanredno. Ali ovo nije putopis! Ili, drugačije: ako je ovo putopis, onda su svaka proza, priča, pripovetka, novela, roman putopis, jer u svakom takvom delu se na ovaj ili onaj način putuje! Dakle, moje neslaganje je upućeno žiriju, a ne Marijani, Marijani svaka čast!

Branimire, ovo svakako nije putopis u onom obliku u kom se neko delo putopisom nazivalo pre par decenija. 

Ali upravo u objavi konkursa stoji: "Kao i prethodnih godina, putopis definišemo u najširem mogućem smislu. Posmatrajte ga kao okvir u koji možete strpati bilo šta – od geološke studije do ljubavne priče. Upravo to želimo od vas! Upotrebite putovanje kao odskočnu dasku da ispričate svoju priču. Putovanje nije kilometraža. Mera putovanja je dužina unutrašnjeg puta, onog pređenog u sebi. Razlika između onoga što smo bili na početku, i onoga što smo na kraju. Pišite o nečemu što vam se dogodilo, bilo to u spoljašnjem ili unutrašnjem svetu. Manje se bavite opisima već milion puta opisanih mesta, a više opisima svojih unutrašnjih pejzaža, o kojima niko sem vas nije kompetentan da govori. Putovanje je tu samo izgovor za stvaranje, dekor za priču." 

Mislim da opis jasno inicira da je Klub putnika želeo od potencijalnih učesnika upravo ono protiv čega ti ovde dižeš svoj glas. Te samim tim, ne treba da čudi kako i zašto je žiri donosio odluke. Te odluke su u skladu sa uslovima konkursa, što i sam potvrđuješ komentarom da je Marijanin tekst odličan. 

12 hours ago, Branimir said:

„Ako je ovo putopis ja sam televizor!“, tako smo izražavali, zgranutost, čuđenje, neslaganje kad smo bili školarci. Nemam ništa protiv Marijane niti protiv ovoga što je napisala i za to dobila prvu nagradu, jer to što je napisala zaista je izvanredno. Ali ovo nije putopis! Ili, drugačije: ako je ovo putopis, onda su svaka proza, priča, pripovetka, novela, roman putopis, jer u svakom takvom delu se na ovaj ili onaj način putuje! Dakle, moje neslaganje je upućeno žiriju, a ne Marijani, Marijani svaka čast!

Slazem se sa vama u potpunosti.

Ја нисам рекао да је Маријанина прича изванредан путопис, него да је изванредно прозно дело! Сам наслов Конкурса, "Спасимо путопис" вас у потпуности негира и потпуној је супротности са оним што сте написали у пропозицијама. Како да спасимо путопис кад све и свашта убрајате у путопис, па и ову заиста изванредну Маријанину прозу која путопис у сваком случају није ни по једној јединој књижевној дефиницији путописа! Или сте решили да прекројите књижевност? Осврнимо се само на ваш прошлогодишњи конкурс, односно на прошлогодишње "путописе" које сте наградили и похвалили: богу је плакати каквим се критеријума водио ваш жири. За разлику од награђених радова из прошле године (срећом не свих), ова Маријанина прича је бар писмена, читка, питка и право прозно дело са књижевним атрибутима којима се ни једном нема шта замерити (сем то што није путопис). Да бисте изашли из клопке коју сте сами направили (што ви никако нећете признати, па је ово моје писање, свестан сам, пуцање у празно), промените назив Конкурса и не стављајте у наслов појам "путопис", већ га назовите конкурсом за причу (приповетку, шта год) и онда ће ваш Конкурс бити сасвим у реду и у сагласју са избором жирија.

20 minutes ago, Branimir said:

Или сте решили да прекројите књижевност?

Da, da i da!