Primećujem da je broj ljudi koji pišu komentare na putopise daleko manji od ukupnog broja ljudi koji ih čitaju. U proseku, jedan putopis pogleda između 500 i 1.500 posetilaca, a komentara ima desetak, ako i toliko.

    Sad, to je normalno, i tako je na većini sajtova. Recimo, B92, koji ima neuporedivo više posetilaca od nas (dnevno ih poseti više ljudi nego nas za nekoliko meseci), uglavnom ima 0-2 komentara po putopisu. Ljudi generalno ne vole da ostavljaju komentare na sajtovima, da komentarišu tekstove ljudi koje ne poznaju, itd itd.

    Međutim, prošlog leta, kada smo pisali blog, primetili smo da su nam komentari baš mnogo značili. Svaki put kad bismo seli u net kafe da pišemo sledeći post, gledali smo ko nam je sve napisao komentar. I svaki nas je radovao i davao nam podsticaj da nastavimo. Da nas je neko pred put pitao da li će nam to biti bitno, verovatno bismo rekli da neće jer pišemo za sebe. A onda se ispostavilo da nam je itekako bitno, jer to znači da ne pišemo samo za sebe, nego da nas neko čita, da sa nekim poznatim i nepoznatim ljudima uspostavljamo dvosmerni kontakt, da i mi nešto dobijamo od onih koji čitaju naše tekstove. I to nas je motivisalo da se još više potrudimo i da budemo koliko god je moguće redovni.

    A i nekako je fer - pročitaš tekst koji ti se svidi, ostaviš mali komentar da autor zna da je neko pročitao njegov tekst i da misli da nije loš. Jer malo je bezveze osećaj kad napišeš tekst pa misliš da ga niko nije pročitao, il da niko nema ništa da kaže o njemu. Komentar omogućava da, kad nešto dobiješ, nešto i daš. Prošlog leta nam je ta komunikacija sa ljudima koji su čitali blog bila neverovatan motivator.

  Ima tu još nešto, zbog čega sam i pomenuo B92. Veliki sajtovi su manje-više bezlični, ne okupljaju ljude oko ideje, komercijalni su, imaju ogromnu korisničku populaciju koja se uglavnom ne oseća kao deo tog sajta, i zajednica koja nastaje oko sajta je veoma slabo povezana. Na manjim sajtovima je nekako više domaća atmosfera, ljudi se lično poznaju, povremeno se organizuju okupljanja da novi upoznaju stare, itd. Na velikom bezličnom sajtu, uglavnom nemamo poriv da mu nečim doprinesemo, ili da motivišemo ljude koji se trude oko tog sajta da se trude i dalje, pre svega zato što oni primaju platu, a zatim i zato što nas se sve to ne tiče mnogo, došli smo da uzmemo nešto, ali ne i da damo, jer ne osećamo potrebu da doprinesemo toj priči. Tamo naš doprinos i nije toliko bitan, jer je plata sasvim dovoljna motivacija, pa mi ni ne možemo direktno uticati na život sajta.

    Verovatno većina vas nije o tome razmišljala, ali ako autor napiše putopis, i dobije mnogo komentara, on vidi da ljudi čitaju taj putopis i da ih ne ostavlja sasvim ravnodušnim. Onda ima motivaciju da napiše i sledeći. I tako na sajtu imamo više novih putopisa i više redovnih autora.

  Drugo, ako neko dođe na sajt, i vidi da putopisi imaju mnogo komentara, shvatiće da sajt ima svoju publiku, da se tekstovi čitaju, i da nije uzaludno da i on pošalje svoj tekst. Zašto bi slao tekst na sajt koji niko ne čita? Onda će ga radije poslati na B92, tamo će mu dati neku crkavicu.

  Treće, ako neko dođe na sajt, i vidi da putopisi maju mnogo komentara, pomisliće da ih vredi pročitati, pa će ih i sam pročitati.

  Četvrto, shvatiće da oko sajta postoji zajednica ljudi kojima je stalo i do sajta, i do drugih ljudi koji su deo te zajednice.

  Drugim rečima, pisanje komentara ne samo što je fer prema autoru teksta, nego je i jako korisno za sajt i zajednicu koja postoji oko tog sajta. A zajednica se - k'o svaka zajednica - sastoji od malog broja ljudi koji se zaista trude, i velikog broja ljudi koji pasivno konzumiraju plodove tog truda. E sad, daleko od toga da očekujem da se svako potrudi i uradi nešto za sajt. Ali oni koji se makar malo osećaju kao deo zajednice koju ovaj sajt i Klub predstavlja, možda počnu da razmišljaju.

  Ne mislim da postoji način da one koje je baš briga privolimo da napišu komentar Ali nekoliko ljudi je počelo redovno da ih piše kada sam im rekao da je lepo što mi lično saopštavaju da im se tekst svideo, ali bi to lepo bilo i korisno kada bi to saopštili na za to predviđenom mestu. Drugim rečima, ova akcija "napiši komentar" cilja na one koji čitaju tekstove, ali nikad nisu pomislili da bi njihov komentar mogao biti bitan, pa ga zato i ne ostave.

  Kao što bi mnogi ljudi pokupili stopera kada bi im makar za trenutak prošlo kroz glavu da to pored puta nije predmet, nego čovek kome je moguće pomoći uz minimalan trud. Naravno, oni koji su nekad i sami stopirali znaju kako je, pa uvek staju drugim stoperima.

  Tako i najveći deo komentara pišu ljudi koji i sami povremeno napišu neki tekst, jer iz ličnog iskustva makar nesvesno anticipiraju postojanje mehanizma koji sam opisao.

  Naravno, ovo su samo moja razmišljanja, koja su možda tačna, a možda nisu. Kako god bilo, forum ne bi trebalo da služi samo za suvu razmenu informacija tipa pitanje-odgovor (jer je to jako dosadno), nego i za pokretanje zajedničkih aktivnosti i, zašto da ne, pokretanje diskusija posle kojih ćemo svi biti malo pametniji 

  Posebno ako se te diskusije tiču nečega zajedničkog.

Апсолутно се слажем са другом Лазаром.

Међутим, са сличним проблемима сам се и ја сусретао, кад год сам радио нешто за шта је масовност била потребна. Људе једноставно мрзи да дају коментар или на било који други начин покажу реакцију.

Сваки путопис који се појави овде, линк за исти проследим на бар 10 адреса, а приде и на Србовање ставим линк на одређену тему. Зашто ли је публика таква, немам појма, али нису сви акцијаши.

У сваком случају, не би било лоше да се путописи коментаришу на форуму, тј. да се итегрише систем за коментаре у форум, тако ће они који читају путописе бити ближе форуму и обратно. Једноставно, ја понекад и не знам да се појавио неки путопис јер пратим само форум, тј. преко РСС-а. Од скора пратим и РСС главног сајта па ми ту искочи шта је ново.

Podržavam gosn Bjutija u predlogu da se putopisi komentarišu i na forumu.

  Eh, nisam nameravao da pokrenem diskusiju o tehničkim aspektima pisanja komentara, al ajd, dobro. Mislite, da isti komentari stoje i na forumu, i ispod putopisa? Na dva mesta?

  I, još nešto, odgovor bjutiju.

  Ne mislim da ljude mrzi da ostavljaju komentare, kao što ne mislim ni da ljude mrzi da kupe stopere. Barem ne u opštem slučaju.

  Mislim da ne kupe stopere (i ne ostavljaju komentare) jer jednostavno ne shvataju da bi ih se to na neki način moglo ticati. Koliko puta sam stojao na nekom putu u nedođiji, po groznim vremenskim uslovima, i prođu stotine kola i niko se ne zaustavi. Sa svojim saputnicima sam (tokom tih dugih sati) dosta raspravljao o tome šta se odvija u glavama tih ljudi. Zar je moguće ne vide da stojimo na 50 kilometara od najbližeg naseljenog mesta i da pada mrak? Zar je moguće da nas ne povezu iako imaju mesta u kolima? Zašto?

  Sad, ima onih koji se boje, i ima onih koje mrzi, i ima onih koje baš briga. Ali ako te pokupe jedna od 100 kola, to je 1% vozača. Mislim da najveći deo od onih 99% uopšte ni ne pomisli da postoji mogućnost da se to na njih odnosi. Da ne shvataju da se obraćamo njima.

  Dakle, na kraju smo zaključili da oni ni ne dođu do onog "baš me briga što taj čovek tu stoji", nego da čak ni ne pomisle da to može imati neke veze sa njima. Posmatraju stopera kao, recimo, neko drvo, ili kamen pored puta. Nešto što pripada nekom drugom svetu, a ne svetu živih ljudi.

  Tako i za komentare, ja jednostavno mislim da ljudi ne shvataju da se ono "ostavite komentar" odnosi na njih. Pa mislim, ako im se kaže, možda shvate.

   

Evo, da i ja "ostavim komentar" na ovaj Lazarev poziv na akciju (s kojim se potpuno slažem).  Imam utisak da većina nas tekstove na sajtu posmatra samo kao izveštaje sa putovanja. Umesto toga, mogli bismo da gledamo na njih i kao na poziv na razgovor u stilu: "Ja sam ovako doživeo/doživela tu zemlju ili grad. A šta vi kažete?".

To je kao kada vam neko uživo ispriča nešto zanimljivo sa svog putovanja - nećete samo klimnuti glavom i promeniti temu, već ćete (ako ste iole radoznali) uvek imati još nešto da pitate ili dodate... Zašto ne bismo mogli da prenesemo nešto od toga i u komunikaciju koja počinje objavljivanjem teksta na sajtu?

Poziv na komentar shvatam kao dobronamernu kritiku i polazeci od sebe nebi znao da kazem zasto sam pasivan,a znam da me ne mrzi da ucestvujem.Mozda smatram ako se vec neko ukljucio da je to dovoljno ili da je to ipak vasa stvar jer vidim da se skoro svi licno poznajete.Ali ucestvovati na forumu u vidu informacija gledam kao potrebu da se ljudima pomogne u vidu organizovanja puta sa dobrim i korisnim savetima.Sto se tice stopiranja -ja licno nestajem muskarcima.Razlog je jednostavan-strah od vec vidjenoh.Svedoci smo raznih ubistava,maltretiranja,izbacivanja kad primis nekog u kola.Cak ni organe reda i mira nesmes primiti u kola(setite se samo slucaja Bubanj potoka kad je nastradao Slovenac).Ja razumem vasu gorcinu al dal vi razumete nas strah?Tesko je reci da 99 % ne pomisli da se vasa stopiranja ne odnose na nas kao vozace,ja ne mislim tako jer stajem uvek kad vidim zene,devojke il babe pa i starijim ljudima koji su vrlo cesti stoperi po lokalnim putevima nase zemlje Srbije.Jednostavno ovaj svet i ova zemlja su odredila pravila u kome je danas vrlo tesko biti stoper a nije lako ni nama sto  vidimo poziv na pomoc a odmahnem glavu na drugu stranu.

Samo da se diskusija ne nastavi u pravcu opasnosti autostopa, molim vas To je, cini mi se, bila samo paralela koja je nesto trebala da ilustruje. Zadrzimo se sada na pitanju ostavljanja komentara, posto mi se cini da jos uvek niko nije ubijen zbog prokomentarisanog putopisa, pa smo tu na bezbednom tlu kako prilikom davanja komentara, tako i prilikom raspravljanja o istom

Kada sam malo porazgovarala sa ljudima oko toga zasto ne ostavljaju komentare, svi do jednog su mi rekli da - nisu ni pomislili na to. Jednostavno se ne osecaju pozvanim da nesto kazu, ma koliko im se nesto dopalo ili ne. To je mozda i deo sireg drustvenog problema u kome se svi osecamo pasivni i kao da od nas nista ne zavisi, ali hajde da delamo u domenu u kom mozemo. Panonski je izneo vrlo dobru opasku, sa kojom se slazem, komentar nije iskljucivo mesto na kome cemo reci "sjajno, fenomenalno", vec je mesto za dijalog. Licno volim da ostavljam komentare koji ce istovremeno staviti do znanja autoru koji momenat u tekstu me je isprovocirao na neki nacin, koji mi se posebno dopao, koje autorovo zapazanje mi je posebno zanimljivo, na sta mi je skrenuo paznju, ili da li smo imali slicna zapazanja. Iste takve komentare volim i da dobijem na tekstove koje sam ja pisala ili u njihovom pisanju ucestvovala. Nekako, to dozivljavam kao vid komunikacije, ako smo ovde svi okupljeni oko jedne ideje, koja je putovanje, kroz pisanje putopisa delimo to iskustvo. Zbog toga davanjem komentara na putopise, komentarisemo i samo putovanje, ali i putopis kao takav, kao nacin da se neko iskustvo podeli. Isto je sa fotografijama, kod nekih je zanimljivo ono sto je na njima, kod drugih je sama fotografska tehnika pravo remek-delo, u oba slucaja ce me isprovocirati na reakciju. Mislim da je to snazan motivator autoru, i jedan od nacina na koji delimo ono sto volimo i sto nas na ovom mestu i okuplja. Ako bi ljudi to shvatili, mozda bi poceli da se osecaju pozvanim da pisu bez obzira da li poznaju autora, jer je to nebitno, bitno je da je taj autor negde otputovao, i pozeleo da nesto iskomunicira, ne samo sa ljudima koje poznaje, jer u tom slucaju ne bi kacio na sajt nego bi poslao privatni mejl, nego sa celom zajednicom ljudi okupljenih oko putovanja.

Све написано је апсолутно тачно. Стога, требало би позвати људе да пишу коментаре. Можда би упалило ако им се лепо образложи у смислу да стоји неки блок или порука у ком би писало:

"Хеј пролазниче, познати и непознати, ако ти се свиђа овај путопис, остави свој коментар, јер аутору ћеш тиме дати подстрек да настави да даље пише, јер овај текст је написан баш због тебе."

Ja sam imala ideju da se napravi nešto što će narodu nevičnom rečima omogućiti da se zapljune po pročitanom putopisu. Zvalo bi se "lupi recku" (ljudi vole da lupaju recke na raznim poljima ) a izgledalo bi kao - recke, one u tabliću, gde je svaka peta horizontalna. Time bi čitalac dao znak autoru da je pročitao tekst i da mu se dopada, bez ulaganja napora u osmišljavanje rečenice, a sam bi se osećao da je - lupio recku Jedino što to niko ne ume da isprogramira i napravi i postavi na sajt

Па ако модул за блог има опцију за оцењивање, тј. рејт - никаква фрка.

  Ima rejting... mogao bi da se preradi da se udaraju crtice. Možda

Meni se ta ideja nimalo ne svidja. Taman se slozismo sta bi trebalo da je smisao komentara, a sad bismo od njih da napravimo rating sistem? Jest, mnogo znace autoru crtice i zvezdice... Ajd recite vi sto ste pisali, jel bi vam znacilo to sta?

Ne bih ni da paralelno sa komentarima postoji rating ili crtica sistem. Na taj nacin ne motivisemo nikoga da ostavi pisanu rec. Ako autore bas interesuje koliko su citani njihovi putopisi, bolje na strani svakog putopisa ubaciti broj pregleda, sto bi trebalo da je krajnje jednostavno.

Слажем се са другом Чијем.

Blago receno ,ovo moze da se shvati kao i uvreda.Sta znaci to da se recima nevicnom narodu omoguci da se zapljune po procitanom putopisu u vidu neke recke?Ako nemam sta da kazem pre bi cutao nego na ovakav ponizan nacin dam svoj komentar.

Zapravo sam mislila da je to sa reckom fora, a da komentari budu ono sto sam vec obrazlozila da za mene jesu. Ne volim kad se nesto radi strogo ozbiljno, bez ikakvih caka. Rejting sistem ni ja ne volim, zato sam i insistirala da se ne stavi, onda kada smo odredjivali koje cemo odabrati opcije u joomli. Meni licno bi bilo draze da dobijem recku nego potpuno neinspirisan komentar, a da komentari koje dobijem, vidim da su dati od srca. Tako se barem lepo zna sta je sta

edit No to cak nije ni ozbiljna ideja niti smo ozbiljno razmatrali realizaciju, rekla sam to vise kao usputnu opasku, zbog toga sto se ljudima cesto svidja putopis, ali ne znaju sta bi napisali, pa ili ne napisu nista (sto je najcesce), ili napisu samo "super". Dakle, to je bila jedna od ideja da se ostavi opcija i onome ko ne zna sta bi tacno u komentaru napisao, a koja pritom nije puko ocenjivanje od 1 do 5 nego je kao, zezamo se, nasi smo. Nisam ni mislila da ce ideja zaziveti, napisala sam je eto, tako, obicno ne pisemo ideje na forumu pa sam pomislila da mozda ne bi bilo lose. Nemojte se odmah pecati, a posebno nemojte tako ozbiljno dozivljavati sve sto se ovde napise, odmah neke uvrede i poniznost i teske reci, opustite se

Lazare, biće efekta, bar sa moje strane jer se slažem da je sve to upućeno meni i nama a ne nekom trećem

Zapravo, i ovaj post je neka vrsta tih komentara pošto evo želim da kažem da sam se osetila prozvanom na fin način ovim topicom

E sad da se pravdam, želela sam da ostavljam komentare ali pošto bi svi oni bili upućeni nekom nepoznatom, onda sam se pitala kako bi taj neko doživeo moj komentar, jer ako nije obrazložen, komentar tipa "super", "odlično"... ne bi značio ništa jer taj neko ne zna da li je meni to uzrečica ili nešto što vrlo retko govorim... zaključak: kritika (pozitivna ili negativna), ne samo komentar

  Viajerita, beskrajno sam srećan kad vidim da ima i ljudi koji su shvatili ono što sam napisao 

Mislim da je mnogo vise ljudi shvatilo, ali ih, prosto, mrzi da ostave bilo kakav komentar na sve ovo Ja sam za to, da ako vec zelite vise komentara na tekstove, da se na kraju teksta stavi link ka forumu za komentare na datu temu. Naravno, to bi podrazumevalo jos jednu posebnu sekciju na forumu, sa naslovom, npr. Komentari(ili sl.). Mislim da je ipak forum pravo mesto za to. Ruzno bi mi izgledalo da na kraju teksta ima ne znam ti ni ja koliko komentara. Eventualno, da se ostave 2-3 dobra komentara ispod samog teksta, koja bi mogla biti povod za dalju raspravu, cisto da se citaocu zagolica masta. A ispod da stoji npr. link, baci pogled na forum!

Ranije su se putopisi komentarisali na forumu, i to je bilo neelegantno i nepregledno, moderatori su imali više posla, a svakako nije bivalo više komentara nego sada... Tako da mislim da sama forma nije bitna, nego dobra volja da se nešto uradi

Pa, onda ne znam sta drugo. Jedino da delimo letke ili platimo reklamu u na tvu: "Ostavljajte komentare na putopise" Sto se moderatorskog posla tice, mislim da ako se zeli sirenje mreze korisnika sajta, aktiviranje vise postojecih clanova, etc, to dalje zahteva srazmerno vise posla za administratore i sve ljude koji brinu o samom sajtu. To opet povlaci da ce u nekom trenutku biti potrebno ukljuciti i nove ljude u sam rad sajta.

Zapravo smo samo želeli da skrenemo pažnju na to da autorima puno znači kada dobiju komentar

Svakako! Evo, obecavam da cu se i sam potruditi Uostalom, ja sam jaaako dugo, 1-2 god, bio samo "pasivni konzument", kako Lazar kaze, pa sam se napokon ukljucio! Osvojili ste me

Mislim da mnogi ljudi ne ostavljaju svoje komentare jer clanove KPS-a dozivljavaju  kao zatvoreno drustvo koje se dugo medjusobno poznaje i druzi, te se stoga oseca kao uljezi....takodje mislim i da tekst koji se tice uclanjenja nije bas srdacan....shvatam ja problem laznog entuzijazma, ali onaj kome se ideja KPS-a stvarno svidja, moze biti onim tekstom odbijen vec u startu...

Istina .. ja znam neke koji su bili odbijeni! Ali ... svi mogu da dodju i da nas upoznaju. I mi se nekad nismo znali, pa smo isli na zajednicka planinarenja, tematske veceri, zurke ... i upoznali smo se. Otvaranje izlozbe fotografija 29. januara u 18:00 u beogradu je sjajna prilika!