Treća nagrada na konkursu Spasimo putopis 2021 SMRT U VENECIJI kako da digneš već hrđavo sidro
i nanovo rastvoriš pluća,
kako, kad daleki horizonti
imaju boju zaborava,
kad je zaborav pomalo i smrt,
kako da ti iz ravnih tabana
niknu krila,
da rodiš se
čist i ponovno? Isplovili smo iz Venecije po vremenu koje je malo obećavalo. Bljedunjavo nebo rosilo je nekom nezdravom, čudnovatom kišom. Ljepljiva i puna prašine, sličila je krmeljima. Barem je more bilo mirno. Suhe, mutne kapi mreškale su ga kao da je tek oveće jezero. S krme sam kroz kosu promatrala krabuljni grad kako se smanjuje i nestaje. Venecija je prvo bila golema, smrdljiva luka u kojoj smo satima čekali polazak, zatim sve širi vijenac romantičnih zgrada u pozadini (među kojima sam, čini mi se, prepoznala sićušnu kupolu bazilike svetog Marka) i na kraju sivkastognjila silueta grada, tako plosnata i mala da bi se moglo pomisliti kako neće biti šteta ako ju, kad se konačno otope kritični ledenjaci,...

Pročitajte O bogovima i moru

Bravo za Leu! Žiri, ovo je jedino putopis od sva prva tri rada koje ste nagradili. Lei je trebalo da dodelite prvu nagradu! Izvanredno napisano, od motiva do književnog izražaja. Bravo, devojko! ??