Радим истраживање на тему социјалног кретања, а то значи све и свашта. Највише се ради о томе да млади малтене не иду из једног у други крај града, праве гета итд, па све дотле да људи и кад могу не желе да путују.

Занима ме ваше мишљење и искуства. Зашто млади не путују и зашто воле да иду тамо где могу да понесу део Србије са собом. Дакле неке државе као што је Црна Гора или Грчка и слично где се слуша "наша" музика итд.

Молио бих да се одазовете у што већем броју и да пишете какве год импресије да имате, јер све може помоћи, а ово је сајт који се пре свега бави путовањима па и поривима за остајање кући.

Пишите шта год и хвала.

Proslo mi kroz ruke 25 pasosa mojih sugradjana i od tog broja samo njih 3 imaju neku sengen vizu,znaci njih 22 zakucace na vrata Holandske ambasade bez ijedne sengen vize.Sad ih je naterala utakmica voljenog kluba koji gostuje u Amsterdamu za par nedelja.Neki su putovali do Bugarske,Turske i to je to uglavnom.Razlozi?Mislim da nisu imali neku jaku zelju za inostranstvom pod ovakvim uslovima,i sad im se ta zelja pojavila a povod je kazem fudbalska utakmica svog voljenog kluba u inostranstvu.

  O tome bi se moglo reći mnogo toga. Mislim da porivi za ne-putovanje, tj. ostajanje kod kuće, nemaju nikakve (ili gotovo nikakve) veze sa viznim režimima, političkom situacijom itd. Recimo, u Srbiji postoji gomila planina, pa većina ljudi nije otišla ni na jednu. Većina ljudi iz, recimo, Novog Sada, nikada nije pomislila da ode da vidi kako izgleda Vranje, ili Užice, ili Novi Pazar, a kamoli neko selo. Ne ide se čak ni u Kamenički park Ne vidim da ih u tome nešto sprečava. Osim toga, na ovom forumu ima ljudi sa sasvim pristojnim kilometražama po inostranstvu, uprkos tome što, kako se to stalno trubi u medijima, Srbi nigde ne mogu da putuju.

  Pitanje zašto se mladi ne kreću je isto što i pitanje zašto se mladi kreću, i lično mislim da je stvar mnogo dublja od problema sa vizama, finansijskom situacijom ili čime već. Jedni se kreću zato što osećaju potrebu, drugi se ne kreću zato što je ne osećaju. Isto tako možeš pitati zašto neki ne vole fudbal, a drugi ne izlaze iz kladionice. Ili, zašto neko voli da jede kupus, a neko pasulj.

  Dakle, različiti ljudi vole različite stvari. Za nekoga se ono što voli nalazi u njegovoj neposrednoj sredini, a za nekoga dolazak do toga iziskuje upravo promenu sredine. Možda bi trebalo razmišljati u tom pravcu - ne putovanja (ili ostajanje kod kuće) kao cilj, nego kao sredstvo da se ostvari izvestan cilj.

  Drugim rečima, pretpostavljam da većina ljudi ostaje kod kuće jednostavno jer ne oseća potrebu da putuje. Ne iz nekog posebnog razloga, nego prosto zato što nema razloga da ide bilo kuda. Poznajem dosta takvih ljudi.

  Što se tiče razloga iz kojih ljudi putuju, imali smo ovde na forumu jedan pokušaj takve diskusije, al nije se primila Različiti ljudi putuju iz veoma različitih razloga. To je bar ono što sam zaključio na osnovu maratonskih diskusija sa putnicima iz raznih krajeva sveta. Nije moguće definisati jedan zajednički imenitelj.

  Mogao bi da napraviš spisak pobuda koje ljudi navode kao pokretače za polazak na put, a onda iz svake te pobude analizom izdvojiti potrebu koja stoji u njenom korenu. Tako bi dobio izvestan broj potreba koje se mogu zadovoljiti samo putovanjem, pa bi mogao da zaključiš da ljudi koji ne putuju jednostavno nemaju te potrebe.

  Pretpostavljam da zaista adekvatan odgovor na ova pitanja može da ponudi samo neko ozbiljnije istraživanje. Probaj da iščačkaš nešto na netu. Il da mi sprovedemo jedno

    Što se tiče pitanja zbog čega ljudi vole da idu tamo gde mogu da ponesu deo Srbije, mislim da nije u pitanju toliko ta sličnost sa Srbijom, koliko neki drugi razlozi. Grčka i Crna Gora imaju jako lepo more, na primer. Da ne idemo u nepotrebnu mistifikaciju.

Није проблем у томе какво је море, већ што они иду у места где су искључиво наши људи. Тамо где ће се осећати као код куће.

У једној занимљивој расправи у редакцији данас је отприлике закљуљчак на основу неких изјава колега и колегиница да они желе да се осећају као да се нису ни померили из своје куће. Дакле, да им све буде ту.

А опет, изабрали смо ову тему бап због тога што је приметно да млади у Србији уопште не путују као њихови вршњаци у другим државама. Не само због виза, него ни по Србији па чак ни по истом месту и околини.

Зато мене занима, шта им треба да их покрене. Уствари, зашто немају жељу  да виде нешто ново и имају осећај самодовољности и летаргије.

А опет, изабрали смо ову тему због тога што је приметно да млади у Србији уопште не путују као њихови вршњаци у другим државама.

  Ali, da li si siguran da mladi iz drugih država putuju više nego mladi iz Srbije? I tu bi se morali pronaći rezultati nekog istraživanja koji bi potkrepili ovu tvrdnju.

Није проблем у томе какво је море, већ што они иду у места где су искључиво наши људи. Тамо где ће се осећати као код куће.

  Na grčkim ostrvima, Englezi idu u mesta gde ima najviše Engleza, Rusi najviše vole tamo gde su Rusi, itd...

U velikoj meri se slazem sa Lazarom. I meni se cini da je sustina u potrebama.

Jedan nacin da se predstave ljudske potrebe je Maslovljeva hijerarhija potreba. Sustina ovog prikaza je da covek prelazi na "visi" nivo potreba, tek kad zadovolji "nizi" nivo. Cini mi se da potrebe koje se zadovoljavaju putovanjima (pogotovo putovanjima kakva promovise KPS) uglavnom spadaju u one "vise": samopouzdanje, dostignuce, kreativnost, resavanje problema - ukratko ostvarivanje sopstvenih potencijala.

Ako se drzimo ove piramide potreba, primeticemo da veliki broj ljudi u Srbiji nije zadovoljio cak ni one osnovne potrebe (npr. jedan element sa drugog nivoa - osiguran stalan posao). Dogod su u materijalnim problemima, vecina ljudi nece biti zainteresovana da popuni potrebe "viseg" reda.  S tim u vezi, rekao bih da je finansijska situacija ipak odredjeni faktor u tome - mnogi ljudi koji bi, recimo, mogli da priuste putovanje do Turske ipak jos uvek nisu zadovoljili svoju potrebu za materijalnom stabilnoscu i stoga ne razmisljaju o potrebama druge vrste.

Prateci ovu logiku, cini mi se da je ta razlika u materijalnom standardu izmedju Srbije i zapadnih zemalja ipak delimicno kriva sto Srbi mnogo manje putuju nego Englezi, Japanci ili Australijanci... (ne znam ni za kakvo istrazivanje koje potvrdjuje da Srbi putuju manje nego Japanci, to je samo moje laicko zapazanje). U njihovim zemljama postoji veci broj ljudi koji je prebrinuo osnovne materijalne potrebe (opet, laicko zapazanje).

Naravno, uvek ima izuzetaka (a rekao bih da se okupljaju bas ovom sajtu ) kojima je za osecaj materijalne sigurnosti dovoljan budjav lebac i iznajmljena sobica od osam kvadrata, pa ce sve ostale pare do kojih dodju potrositi na putovanje cetvrtom klasom do Kine. No, oni samo potvrdjuju pravilo.

Osim Maslovljeve teorije ima i drugih koje govore o ljudskim potrebama, ali ova mi bar za pocetak ima smisla...

Lazar je dao sasvim konkretno misljenje. Razni ljudi putuju ili ne putuju iz raznih razloga.

Tako je i u drugim zemljama ne samo kod nas. Na primer u zemljama EU ima mnogo (mladih) ljudi koji se razbijaju od putovanja a takodje ima mnogo onih koji ne mrdaju od kuce. Cak i ti iz EU koji putuju idu samo tamo gde nije potrebna viza ili je "bezbedno" po savetima tamosnjih medija. Recimo malo ko iz EU se usudi da ide recimo u Rusiju a oni koji tamo idu idu samo do Moskve.

Tako je i sa nasim ljudima. Najlaksi razlog je "treba mi viza" iako postoji mislim 64 drzave gde gradjani Srbije mogu da udju bez vize ili se viza dobija bez problema. Znaci ima gde da se putuje. Razlozi su i necu da se odvajam na kratko vreme od kuce/mame/tate/drustva, nisam sposoban da se samostalno snadjem u stranoj zemlji jer ne znam jezike pa cu ostati na ulici i gladan, itd. Razlog su i pare takodje ali ne u smislu "nemam para" vec u smislu imam neke pare ali zasto ih trositi na neko putovanje. Materijalizam u nekom smislu, moje iskustvo. Nagovaram neko drustvo da putujemo u tu i tu zemlju. Viza nije potrebna ili se dobija bez problema, besplatan smestaj sam obezbedio kod poznanika tamo. Treba samo da se plati put i malo da se trosi na hranu, pice i sitnice tamo. Na pitanje koliko je to para kazem oko 300 evrica po osobi. Dobijeni odgovor: "Ti si lud jel znas kakav mobilni telefon moze da se kupi za te pare", e pa ne znam jer nemam mobilni.

e pa ne znam jer nemam mobilni.

  Ha! Znao sam da nas ima još

Dogod su u materijalnim problemima, vecina ljudi nece biti zainteresovana da popuni potrebe "viseg" reda.  S tim u vezi, rekao bih da je finansijska situacija ipak odredjeni faktor u tome

  Jeste faktor, baš kao i vizna prohodnost okolnih zemalja. Jer, nekom se možda ide baš u Mađarsku, a tamo ne može. Međutim, mislim da je to dosta daleko od toga da bude glavni faktor. Glavni faktor je samo postojanje i intenzitet potrebe. I čini mi se da je upravo to ono najzanimljivije - šta ova potreba tačno predstavlja, zbog čega se javlja.

Recimo malo ko iz EU se usudi da ide recimo u Rusiju a oni koji tamo idu idu samo do Moskve.

Doduse Rusija je losh primer poshto gradjanima EU je potrebna debela papirologija za Rusku vizu i kosta oko 100eura i jednostavno ne zele da se cimaju oko toga kad imaju toliko drugih zemalja za posetiti.

Elem, ono sto je meni zapalo za oko u poslednja 2-3  meseca su putnici koji putuju da bi rekli da su negde bili. Pre nedelju-dve mi je bila  u gostima amerikanka koja je na sva pitanja odgovarala sa da i ne i samo je zelela da gleda TV. Imala je gomilu pecata u pasosu ali nije umela nista da mi isprica o tim zemljama i sta je tamo videla. Ona nije jedini moj gost sa takvim vidjenjem sveta.

Moj bivsi cimer je proveo 3 nedelje godisnjeg odmora u stanu iz jednostavnog razloga, ne zeli da putuje sam. Da sam ja cekala nekoga da krene samnom, nikad nigde ne bih otishla.

Kolega sa posla, kad sam ga pitala zashto vec 5 godina za redom ide u Grcku, rekao je da je Grcka lepa (kao sto jeste) i da ne zeli da se previshe cima oko razmishljanja kako gde sta kad... nego sve to lepo obavi agencija a posto sa njima putuje vec godinama sve to obavlja preko telefona. Samo ode tamo da im odnese pasos i pare.

Tako je i sa nasim ljudima. Najlaksi razlog je "treba mi viza" iako postoji mislim 64 drzave gde gradjani Srbije mogu da udju bez vize ili se viza dobija bez problema. Znaci ima gde da se putuje.

Dodushe te zemlje su manje vishe daleko, ali uvek moze da se kupi neka karta cetvrte klase, kao sto je rekao Panonski. Gradjani Srbije su krivicom agencija, nauceni da ne postoji druga destinacija za putovanja sem Evrope. A za te destinacije trebaju vize i dok ti doneses sve papire agenciji izgubish volju za putovanjem. Kad sam pre neki dan rekla kolegi da sam bila u Siriji i Jordanu on je upitao "a gde je to?" 

Razlozi su i necu da se odvajam na kratko vreme od kuce/mame/tate/drustva, nisam sposoban da se samostalno snadjem u stranoj zemlji jer ne znam jezike pa cu ostati na ulici i gladan, itd. Razlog su i pare takodje ali ne u smislu "nemam para" vec u smislu imam neke pare ali zasto ih trositi na neko putovanje. Materijalizam u nekom smislu, moje iskustvo. Nagovaram neko drustvo da putujemo u tu i tu zemlju. Viza nije potrebna ili se dobija bez problema, besplatan smestaj sam obezbedio kod poznanika tamo. Treba samo da se plati put i malo da se trosi na hranu, pice i sitnice tamo. Na pitanje koliko je to para kazem oko 300 evrica po osobi. Dobijeni odgovor: "Ti si lud jel znas kakav mobilni telefon moze da se kupi za te pare", e pa ne znam jer nemam mobilni.

Nazalost imam sestru koja tako razmishlja. I najbolje je da nas dve ne razgovaramo o putovanjima poshto se ja samo iznerviram kad ona izvadi najnoviji mobilni koji je platila koliko ja put u Siriju. Ja sam za te pare dobila neizrecivo bogatstvo i zao mi je sto ona to nikad nece uvideti. Eto, meni sad ukrali mob i od moje sramote jadnici nece dobiti vishe od 200 din za njega. 

Materijalizam je siroko rasprostranjen... markirana odeca, skupi mobilni telefoni, kola, stanovi... ali uvek ce biti nas nekolicina koji cemo se ceo zivot voziti gradskim prevozom i ziveti u iznajmljenoj sobici samo da bi dotakli Atlanski okean, Zuto more, pesak Sahare, snegove Kilimandzara, da vidimo ostatke Rimske drzave, Inka, Maja, da sretnemo Aboridzine...

Mi cemo uvek sanjariti o nekom dalekom mestu i citati o tome dok ce neko tamo gledati najnoviji izbor telefona i tu smo bogatiji od tog nekog... iako se ne mrdnemo nigde.

Meni je bar najgore kad se ja oko necega potrudim jako, kao sto si ti uradio u ovom slucaju sa tim putovanjem, i prijatelji mi kazu tako nesto kao sto je mama, tata pas i kravata. Srecom moji prijatelji uvek smisle bolju pricu "ispiti, vec sam otisao/la sta si cekala do sad, ..."

Srbija je zemlja siromasna znanjem (kako lep izraz za glupost) i tu je faktor materijalizma, pa faktor "necu da idem nigde gde moja drugarica nece da ide", pa faktor "tamo je opasno, rekli su na TV-u", pa faktor "jaooo treba da putujem 30 sati" pa... 

I eto, kad ja mog druga Bjutija pozovem na pivo na NBg on kaze "Slushaj draga, ja reku ne prelazim" 

ja bih se slozila sa svim vasim konstatacijama, ali morala bih da dodam jos dva razloga.

prvi, prema mom misljenju prilicno porazavajuc, je strah. ljudi se, masovno, boje da ce im se nesto desiti u tim strasnim zemljama koje im rade o glavi, onako, na gobalnom nivou. na blistoku su strasni arapi koji setaju sa nozem medj' zubima i cekaju samo njih da ih prekolju. za evropu treba viza koju ni ne zele da dobiju (mada se to moze podvesti i pod kiselo grozdje, s obzirom na to da dosta ljudi radi honorarno ili na crno, te nemaju ni osnova da je traze), a i ako uspeju da je dobiju, pobogu, pa oni nas mrze, bombardovali nas, oteli nam deo drzave i slicno. ljudi se osecaju ugrozenim i nesigurnim. zato, i kad idu negde, idu u coporima il na mesta u kojima se mogu uklopiti u copore. to zakljucih na osnovu sopstvenog istrazivanja sprovedenog na jedva punoletnima.

drugo je cena. ljudi misle da su putovanja skupa, da im je potreban organizovan smestaj u hotelu, prevoz koji kosta, diskoteke i slicno. ne pada im na pamet da spavaju preko CS-a jer je, opet, nesigurno. nece da stopiraju jer je nesigurno. kada se zadovolje sva ta htenja, putovanje zaista proizadje skupo. a sto se tice srbije... isli bi, samo ako ce neko da ih vodi i organizuje. jednostavno, nemaju naviku da ista uzmu u svoje ruke, nemaju samopouzdanja. sad, da li su do toga dovele godine izolovanosti i propagande, ne mogu tvrditi sa stopostotnom sigurnoscu, ai mislim da jesu. cilj svih sankcija nije bio da se fizicki onemoguci odlazak ljudi koji zele da odu (svedoci smo da je svako ko je ima jaku zelju da ode, otisao, makar i u sred bombardovanja), vec da se ubije zelja za promenom mesta bivstvovanja u samim stanovnicima zemlje. mind control.

no, dobra stvar je sto, kada jednom uspeju da se pomaknu iz mrtvila, probudi im se i zelja da istrazuju. sitnica: kada sam ja vodila ove moje djake u novi sad neke godine, dosta njih je, posle toga, i samo otislo tamo ponovo, uvece u provod ili onako, u setnju. neki su se usudili i da odu na visemesecnu praksu preko, tako da... polako, promenice se to. samo je potreban dovoljan podsticaj.

Геопланс је добро рек'о, али сви су у праву.

Много пута сам имао проблема да нађем екипу за неки пут, а сви су се вадили "недостатком новца". Кад се вратим, гле чуда - сви купили нов мобилни. Разумем ја да је неком црк'о бојлер, фрижидер па и компјутер, али мобилни, где сваки има исту сврху, дакле да позовеш или будеш позван, пошаљеш или примиш поруку и то је то. Шта ту има да се бацају паре? Ал ја то не разумем, ваљда сувише се бавим технологијом на разне начине да схватим да је то једна велика маркетиншка превара као и вода у флаши (мада се већина неће сложити са мном).

Е сада, ради се о томе да се прво људима направе потребе, а тек онда им се продаје њихово испуњење. Дакле, људи су током целе године мали радници, сиротиња која живи од данас до сутра и има неког злог шефа који их куди и прети отказом, а онда им се пружи шанса да буду господа у неком виртуалном свету као нпр. Бугарска "где је све јефтино" или ол инклузив хотели.

На страну то далеко путовање, неки људи су размажени преко потребе или се тако представљају. Дакле, "не могу ја да путујем аутобусом" или "идем да се одморим".

Дефиниција одмора може бити свакаква, али се људи дефинитивно не одмарају излежавањем на плажи. Можда тако може да се одмори радник на грађевини, али за психички одмор је потребно много више, дакле доживљај потпуно супротан, ако хоћете и - умор, али на неки други начин. Но добро.

Апропо истраживања, прелиставао сам нека на брзину, подробније ћу се бацити на њих за десетак дана, али отприлике велики младих у развијеном свету сваког викенда путује негде. Такође, имам доста пријатеља који су емигрирали у богатије државе и у редовном сам контакту са њима. Они ми говоре је пракса да се за викенд оде негде у неки руралнији део, дакле ван града или у други град који је ближи.

Питање је, зашто овде млад свет не путује по Србији? Не требају визе и релативно је јефтино. Знам огроман број Беогађана који никада нису били нпр. на Фрушкој Гори или на некој планини која није Златибор или Копаоник.

Што се тиче мог одласка на НБГ, Марина, имам своје разлоге. Ако сам волео да се играм Лего коцкама к'о мали, не морам да се међ' њима шетам. 

Нина је у праву што се страха тиче... 

Ja sam za te pare dobila neizrecivo bogatstvo i zao mi je sto ona to nikad nece uvideti.

  Naravno da neće, kad za nju to tvoje nije nikakvo bogatstvo, kao i za tebe to njeno. Ni ti nikad nećeš uvideti da bogatstvo zapravo ima ona, a ne ti. I njoj je verovatno žao što ti to nikad nećeš uvideti.

Дефиниција одмора може бити свакаква, али се људи дефинитивно не одмарају излежавањем на плажи.

  Ih, sad, ne odmaraju se A ja se baš fino odmorio Ozbiljno, ako neko naporno radi preko cele godine, poslednje što mu je potrebno jeste putovanje na kom će da se iscrpljuje, bilo fizički (hodanjem, pentranjem itd) bilo psihički (komunikacijom na jeziku koji ne zna, rešavanjem logističkih problema itd). Možda više voli da ode na neko mirno mesto gde će moći da se izležava po ceo dan, pijucka limunadu, govori svoj jezik...

Можда тако може да се одмори радник на грађевини

  Pa, Srbija nema tako puno stanovnika... kad od njih oduzmeš sve radnike na građevini (i ostale koji spadaju u tu kategoriju) ne dobiješ neki ogroman broj potencijalnih putnika-kreativaca. Recimo, Poljaci mnogo više putuju, al njih ima 40 miliona A tek Rusi...

  Ja i dalje mislim da tu ne postoji nikakva misterija.

Разумем ја да је неком црк'о бојлер, фрижидер па и компјутер, али мобилни, где сваки има исту сврху, дакле да позовеш или будеш позван, пошаљеш или примиш поруку и то је то

  To je svrha za tebe. Ne zaboravi da stvari imaju različitu svrhu za različite ljude. Nekome mobilni treba da se pokaže u društvu, neko jednostavno voli da ima dobru mašinu (i svaka kola imaju istu svrhu, pa ipak ljudi više vole da imaju bolja kola).

Е сада, ради се о томе да се прво људима направе потребе, а тек онда им се продаје њихово испуњење.

 

  Vidi se uticaj Marksove škole. Ili se možda varam?

"U kapitalizmu svaki čovek spekuliše sa tim da drugome stvori novu potrebu, da bi ga prisilio na novu žrtvu, da bi ga stavio u novu zavisnost, te da bi ga zaveo na novi način uživanja, a time i na ekonomsku propast. Svako pokušava da nad drugim stvori tuđu suštinsku snagu, da bi time zadovoljio svoju ličnu sebičnu potrebu. Stoga s masom predmeta raste carstvo tuđih bića kojima je čovek podjarmljen, a svaki novi proizvod je nova potencija uzajamnog varanja i uzajamnog pljačkanja. "

(...)

  "Tako čovek, proširenjem kruga proizvoda i potreba, postaje dovitljiv i proračunat rob neljudskih, rafiniranih, neprirodnih i izmišljenih požuda..."

  Niko nama ne stvara nove potrebe, one se prirodno razvijaju sa razvojem ljudskog društva. Možda bi tvoj pradeda rekao da je struja totalna glupost kad imaš petrolejku, i kad noću i tako treba da se spava. I da je slavina totalna glupost kad u dvorištu imaš bunar. Međutim, aj sad živi bez struje i tekuće vode. Društvo se menja i razvija, pa se razvijaju i njegove potrebe.

  Što se tiče toga da nije dovoljno samo imati mobilni, nego da je potrebno da on bude i dobar, ni tu ne vidim ništa nelogično. Čovek obično želi da ima nešto lepo i kvalitetno iz domena svojih interesovanja.

  Naravno, uvek postoje ljudi koji žive u maloj sobici, dosta im je buđav lebac i najlošiji mobilni... al oni će možda otići u "ekstrem" na nekoj drugoj strani, onoj koja njih zanima. Recimo, putovanja. Znači, uzdržavaju se na jednoj strani (zarađivanje novca) da bi sebi dali oduška na drugoj (puno slobodnog vremena, putovanja, itd).

  Drugim rečima, ako neko ko kupuje skup mobilni nama izgleda kao neuračunljiv čovek, trebalo bi da se zapitamo kako mi izgledamo njemu. Mi koji nemamo mobilni, na primer, ili mi koji stopiramo, ili mi koji skitamo po tamo nekim slepim crevima civilizacije

   

  Mislim da cela priča o materijalizmu, lažnim potrebama, duhovnom bogatstvu koje se stiče putovanjima, jednostavno ne drži vodu. Za dolazak do takvih zaključaka neophodno je napraviti nekoliko školskih logičkih grešaka u zaključivanju

za sve. Zbog ovakvih stvari obozavam ovaj forum. 

Da se ne bih samo ponavljao, posto ste uglavnom nabrojali sve razloge zbog kojih mladi u Srbiji nedovoljno putuju, navescu jedan primer mog druga. Verovatno ste culi za konkurs "Putujemo u Evropu", preko koga najbolji studenti u Srbiji mogu da dobiju inter rail kartu i schengen na mesec dana, plus neki dzeparac. Taj projekat traje vec 3-4 godine i pokazao se kao veoma uspesan. Elem, taj moj drug je cuo za konkurs i prijavio se onako kao usput, "ajde mozda dobijem, nista me ne kosta da se prijavim". Za 200 mesta se prijavilo se nekih 600 studenata. On je usao na uzu listu od 220 kandidata i sve sto je trebalo da uradi je ode na neki formalni intervju i gotovo sigurno bi usao na konacnu listu. Ali nakon razmisljanja tipa "pa ne znam, cimanje mi je taj voz, dosta se to putuje, kako cu se ja snaci u tom i tom gradu, smor mi je da hodam ceo dan s rancem na ledjima, nikog ne znam tamo" nije ni otisao na intervju. Znaci, imao je priliku da za nekih 300-400 eura (posto je vec imao vizu, kartu i solidan dzeparac) provede mesec dana u gradovima sirom Evrope, a umesto toga je otisao na neki Zakintos, gde je 10 dana danju spavao, uvece pio i izlazio i potrosio nekih 600-700 eura. Znaci, mladi i kada imaju ovakvu priliku za putovanje, idu linijom manjeg otpora i razmisljaju "ma bolje meni da agencija sredi sve, nego da se ja cimam".

Pa makar je ucinio uslugu onim preostalim studentima. 

Stvarno, ovo je jedna od najkvalitetnijih diskusija koje smo imali do sada na forumu... Ja ne bih rekao da postoje "lažne" potrebe ili da danas ljudi imaju neku potrebu koju nisu imali pre, recimo, 200 godina. Ono što se menja je način zadovoljavanja tih potreba. Kao što je Lazar primetio, nekada su za osećaj materijalne sigurnost bili dovoljni bunar i petrolejka. Danas tu istu potrebu zadovoljavaju slavina i struja, sutra će biti nešto treće... ali u pitanju je i dalje ista, suštinska potreba.

Na nama je da biramo kako ćemo zadovoljavati te potrebe koje su nam zajedničke. Neko će, recimo svoju potrebu za poštovanjem drugih zadovoljavati tako što će svima pokazati svoj najnoviji mobilni, a neko drugi tako što će svima pokazati fotke koje je napravio u zabačenoj kineskoj provinciji Dong-Šmong. I oboje će naći publiku koja će umeti da ceni njihovo bogatsvo.

Ne treba se cuditi da mladi ne putuju. Nemaju novac, nemaju posao, treba im gomila papira za vizu, slusaju propagandu sa svih strana kako nema sta da traze na tom "prljavom" Zapadu, pa ni na tom "prljavom" Istoku. Samo drustvo u Srbiji je takvo da tera ljude na zatvaranje, a jos plus nas je i Evropa zatvorila u geto.

a neko drugi tako što će svima pokazati fotke koje je napravio u zabačenoj kineskoj provinciji Dong-Šmong

  I ti si bio u Šmongu? Čoveče!

a neko drugi tako što će svima pokazati fotke koje je napravio u zabačenoj kineskoj provinciji Dong-Šmong

  I ti si bio u Šmongu? Čoveče!

ic a smol vrld

Ајд сада да не идемо у екстреме к'о што Лазар воли.

Имати мобилни од 400 јура и пити пиво испред драгстора, а при том месец дана не изаћи из свог насеља (блока, општине, гета), чак и код људи који имају пос'о није баш нормално. Том логиком би задовољење потреба зоофилије требало толерисати у Зоо врту.

Дакле, да изузмемо визе, мањак посла (иако у Београду прича не пије воду) и сличне реалне околности. Питање се не односи на социјалне случајеве, већ на оно што се зове средња класа.  Зашто млади из ових слојева не иду на излете или камповања и слично, што се сматра нормалним за њихов узраст. Буџет оваквих дешавања за викенд ретко премашује 1500 динара, што ће родитељи или млади запослени лако издвојити за себе или своју децу.

A da okrenemo pitanje: a zašto bi išli nekud?

Šta je to što njima nedostaje u Beogradu (Novom Sadu, Surdulici...) zbog čega bi oni otišli nekud napolje za vikend? Njima to naprosto ne fali u životu.

Zato sto je lakse ne otici negde?

Imas kablovsku televiziju i 80 kanala, ako si "avanturista" mozes da gledas Explorer, Discovery etc, gde ce za tebe raznorazni manijaci da se lome, penju, piju vodu iz slonovske balege. Tu mozes da vidis i razne krajeve sveta iz raznoraznih uglova raznoraznih ljudi, festivale, istinite price i istoriju. Pitanje je koliko je stvarno ugodno cediti slonovsku balegu i jesti presnog gustera, ili u krajnjem slucaju hodati po vrelom pesku (a to mozes i na plazi na Dunavu).

 

Imas brzi internet kojim mozes da vidis svasta o svemu, GE na kom mozes da zumiras pola sveta i zamisljas kako je tamo, Vikipediju, CIA-in world fact book. Onda mozes da odes do dragstora na pivo gde ces sa ekipom iz kraja da raspravljas o tome kako milion ljudi zivi pod zemljom u Kini, ili koje su najvece i najopasnije zmije ili o konfliktu u darfuru i bizarnim granicama u Africi.

Sav trud koji treba da ulozis je sedenje na stolici i setnja do dragstora.

Kretanje je danas potpuno relativizovano. Meni treba 24 sata da prednjem 100km peske, neko za to vreme stigne kolima do Francuske ili avionom obidje pola sveta. Odgovor na pitanje: Sta je najbrze na svetu? moze biti i misao.

Evo, ja sam za delic sekunde u Rimu, ili u Tshimkentu, ili u Abidzanu kog sam video samo na televiziji.

Onda ces za vikend da odes na vikendicu kod drugara, kolima i tamo da raspalis rostilj. Naravno, naci ce se neka varijanta da tamo imate i muziku, da u blizini imate i protocnu vodu, jer bez toga to nije to. I opet cete u jednom trenutku raspravljati o Abhaziji, favelama u Brazilu i tome da li su polinezanski narodi poreklom iz Juzne Amerike i koje su njihove religije. <--- i to sve ako su ti drugari ipak zainteresovani za nesto vise od onoga sto je uobicajeno.

Ovo sve svrstavam u uzivanje. Podvlacim da i ovo moze biti jako kvalitetno.

Poenta dozivljaja po meni i nije uzivanje, nego pre spoznaja. Videti nesto iz prve ruke, umoriti se, popeti se, smrznuti se, biti gladan i zedan. To nikome ne prija. Prija ono sto dolazi posle, kad ste na toplom i suvom, ili u hladu, napojeni i siti i kad mozete da prevrcete najneverovatnije slike (i to je diskutabilno)i dogadjaje i da se cudite samom sebi na gluposti, hrabrosti i dovitljivosti. Da bi neko uzivao u tome, prvo mora da se smrzne i ostalo.

Za onu drugu vrstu putovanja, koja ne ukljucuje nikakvu muku, opet se odlucuje manje ljudi nego sto je "ocekivano". Ali to je vec receno. Moj drug je na prvom mestu imao kupovinu auta. Tek kad je to obavio resio je da ide sa devojkom na more. Potrebe...

A sto se obicnog kretanja tice, rekao sam i ponavljam: kretanje je relativno

Sto se tice mladih, verovatno je tu vazno i porodicno vaspitanje, samo znanje o tome da necega ipak ima u tim budzacima zemlje Srbije (ili koje god), obrazovni sistem, politika, mediji, ljudi koji nas okruzuju i njihova (ne)interesovanja, fast-food-pop-up-turbo-mega-fb-gb-advertise-buy-in-urban kultura koja nam se servira svim mogucim nacinima. Pored ovoga jos 155 i jos dva mikro i makro faktora ukljucujuci zodijak i usud.

Da li se ponavljamo?

Malo je nezgodno uključiti se u raspravu naknadno, kad su najbolji argumenti već prigrabljeni Pa da pokušam nešto iz profesionalnog ugla

Jedini meni poznat pokušaj u psihologiji da se da objašnjenje potrebe za putovanjima daje Hajnc Kohut, veoma bitna figura i teoretičar narcizma. On putovanja naziva "narcističkim begom". Da bi se termini potpuno razjasnili, potrebno je dosta priče i poznavanja istorije analitičke psihologije, ali, u najkraćem, narcizam je, prema ovoj teoriji, lažno osećanje samopouzdanja (recimo to tako). To je ono osećanje grandioznosti i doživljaja sebe kao jednog sve u svemu do jaja lika, koje nije bazirano na zrelim poimanjima sebe i sveta, već je taj doživljaj sebe (self), kao šuplja ljuštura, koju je potrebno stalno spolja kljukati da bi se to osećanje superiornosti održalo. To su ljudi kojima je stalno potrebna spoljašnja potvrda njihove veličine, toga da su oni super, strava, kul - to je jedini način da ti ljudi imaju o sebi kakvo-takvo pozitivno mišljenje. E, sad, gde su tu putovanja. Prema Kohutu, narcistički beg je beg upravo od situacije u kojoj postoji šansa da se takav lažni doživljaj sebe uruši pred neoborivim testom realnosti, na primer, kada je potrebno graditi karijeru, dokazati se na profesionalnom planu, stupiti u zrelu i ozbiljnu vezu, i suočiti se sa svakodnevnim obavezama i rutinom. Psihologija smatra da je normalno ono što je većini ljudi normalno, tako da, po ovoj teoriji, ljudi kojima nije dovoljno da sede kod svoje kuće i žive svoj život u svom okruženju - imaju neki problem. Po Kohutu, problem je u tom krhkom doživljaju sebe koji preti da se uruši. Putovanje je, stoga, narcistički beg u situaciju u kojoj nikakva obaveza ne postoji. Ovo se odnosi, naravno, na ljude koji putuju godinama, ceo život, koji ni u jednom mestu ne grade ništa svoje, u čemu se treba zaista dokazati i preuzeti odgovornost.

Stav koji sam iznela nije moj stav, pa ga stoga neću ni napadati ni braniti, samo ga prenosim, možda će ti biti od neke koristi za istraživanje.

Ono što je moje lično iskustvo sa ljudima koje poznajem a koji ne putuju je da su mi, u 99% slučajeva, rekli, "ne bih ti ja to nikad". Zbog čega? Zato što je preveliko cimanje. Koga briga za neke tamo Ujgure i magareće zaprege i autostopiranje po planinskim prevojima bez puteva, kad se mnogo bolje može zabavljati sa svojim društvom na svom ćošetu. Taj stav mi nije neblizak i mogu vrlo jasno da ga razumem, jer se i sama ponekad tako osećam.

Meni se čini da ljudi putuju iz dva osnovna razloga. Jedan bi bio putovanje zbog utisaka, a drugi bi bio putovanje iz radoznalosti. Dakle, putovanje da se nešto doživi, nasuprot putovanja da se nešto sazna. Oba ova razloga često se prepliću, s tim što mi se čini da je zastupljenije putovanje zbog doživljaja. Ako ponovo govorim iz pozicije psihologa, dve su osobine ličnosti za koje verujem da putnici poseduju izraženije u odnosu na ostale ljude, a to su absorpcija, tj. sposobnost uživljavanja, recimo u atmosferu zaleđene planine na 4000 metara. To su ovi ljudi koji putuju prvenstveno zbog doživljaja, jer oni mogu na taj način da osete razna mesta, i to im je samo po sebi svrha. Moja motivacija za putovanje je u velikoj meri ova. To je nešto što kod kuće ne mogu. Ljudi koji nemaju taj način doživljavanja novih mesta, verovatno nemaju ni poseno izraženu potrebu da na njih idu. Druga osobina je visoka otvorenost za nova iskustva, iliti rečeno prostim jezikom - radoznalost. Tu su pobude više "naučničke", želja da se nešto sazna, vidi iz prve ruke. Ovu osobinu bi imali ljudi koji putuju uglavnom iz želje da nešto saznaju, s tim što, naravno, postoji veliki broj ljudi koji želi da nešto sazna, ali zbog toga ne kreće na putovanja već se bavi brojnim drugim hobijima. Ovo je već čista kombinacija radoznalosti i specifičnih interesovanja okrenutih ka drugim zemljama, kulturama, ili svojoj zemlji, kulturi itd. Ljudi koji nemaju ovu vrstu interesovanja, neće potegnuti na daleki put, čak i ukoliko su jako radoznali i otvoreni za nova iskustva. Ovo je hipoteza, iz koje bi se moglo sprovesti jedno vrlo fino i smisleno istraživanje pa da ne pričamo napamet. Ukoliko nekada budemo hteli to da uradimo, meni je pet minuta posla da napravim metodološki nacrt takvog istraživanja  

Mda...

Ja nemam vremena da procitam 5% knjiga koje me zanimaju, i verovatno vise od tog procenta necu ni procitati, nemam vremena da pogledam ni deo sajtova koje zelim detaljno da pregledam, ni da preslusam svu muziku koju zelim, ni da pogledam sve filmove, sve predstave... A to mi je na dohvat ruke.

Ja sam od onih koji vole i da pipnu, onjuse smrznu se i umore a ne samo da vide i cuju. Verujem da ce dalji razvoj tehnologije medija dovesti do toga da cemo njuskati i pipkati filmove i da ce nas umarati dok gledamo planine i da cemo se smrzavati u obrazovnoj emisiji o pingvinima (to vec mozemo). Sve to ako zelimo naravno.

Ali i tada, neki osecaj laznog ce kompromitovati svako znanje koje se na taj nacin stekne. Ili ne?

Eto, zato necu stici da procitam te knjige, pogledam te filmove i cujem tu muziku, a delom i zato sto se dopisujem sa vama na forumu.

I eto, pricam o sebi kao i svi...

Bjuti, mislim da je ocigledna greska tvog pitanja to sto ga nisi postavio onima na koje se odnosi  Ovi ovde em previse ke**ju em su i putovali negde. Mozda ce ti neki od onih na koje se pitanje odnosi dati sustinski odgovor (koji ce ukljucivati usud i zodijak  ).

moram da dodam još jedan od mojih osnovnih motiva za putovanja. to je, naime, sladoled  ja jako volim sladoled i silno sam željna da probam sve vrste sladoleda koji su ikada i igde na svetu proizvedeni, a to isto ne mogu kod kuće a tu su i vina i ostatak gastronomskog repertoara...  ovo doduše nije odgovor na pitanje zašto ljudi ne putuju, ali sad sam se setila da je važno a da nisam rekla

Bjuti, mislim da je ocigledna greska tvog pitanja to sto ga nisi postavio onima na koje se odnosi  Ovi ovde em previse ke**ju em su i putovali negde. Mozda ce ti neki od onih na koje se pitanje odnosi dati sustinski odgovor (koji ce ukljucivati usud i zodijak  ).

Хехе, па пази и јесте ми фора да питам искусне људе и акцијаше шта они мисле зашто други не раде неке ствари већ су штос' каже лењи.

Свака част свима, дискусија је интересантна, само наставите.