ja spadam u ovu II nesretnu grupu. volim, obozavam da putujem i bazam ali silom prilika zaposlio sam se pre nego sto sam zavrsio faks. pre toga nisam imao para da putujem, sada nemam vremena... imam 2 puta po 16 dana godisnje odmor, a posao je takav da se godisnji ne moze planirati unapred nego onda kad se ukaze prilika. meni ne pada na pamet da idem po agencijama i trazim aranzmane za penzionere po okolnim morima. ja bih negde daleko... a gde daleko mogu da stignem i da se vratim za 16 dana, sa manje od mesec dana planiranja?

  Hej, pa niko nije lepo odgovorio čoveku. Za 16 dana da odeš i da se vratiš?

  1) Turska (imaš sve: ogromne planine, pustinje, stare gradove, sela, mora, jezera... i gomilu nekih naroda koji tamo žive; mnogi misle da su videli Tursku ako su obišli 3 mesta, a tamo ima ihahaj da se vidi i radi. Zašto ne bi išao malo da proučiš gradiće na obali Crnog mora? Ili da vidiš Kurdistan?)

  2) Sirija (za 24h si u Stambolu, za još 24h - u Alepu)

  3) Jordan (Sirija + jos malo i eto te)

  4) Liban (Sirija + par sati busom)

  5) Iran (do Teherana bi trebalo da mozes da stignes za ne vise od 3-4 dana, mrzi me sad da racunam precizno; jos toliko nazad, i imas 10ak dana u Iranu)

  6) Rumunija (odma pored; pogledati na mapi)

  7) Albanija (takodje pored)

  8 ) Ukrajina (mozes kroz Rumuniju ili Madjarsku; odes malo do Kijeva, promuvas se okolo, obidjes jos ponesto)

  9) Rusija (malo Petrograd, malo Moskva, i eto lepe ture za 2 nedelje)

  10) Gruzija (tamo si isto za 3-4 dana puta; možeš, recimo, da se penješ na Kavkaz )

  11) Jermenija (Gruzija + još malo)

  12) Azerbejdžan (Gruzija + još malo)

 

  - 12 zemalja

  - sve dohvatljivo kopnom

  - za sve moguće dobiti vizu bez mnogo cimanja

  - sve se uklapa u nekih 200-300 evra, i to da ne stopiraš i ne stiskaš kesu

  - nije potrebno mnogo planiranja

  Očekujem da kreneš kad budeš imao sledeći godišnji 

a poljska, ceska, slovacka? a i italija nije narocito skupa ako kombinujes sa CS-om. ma, mozes gde hoces. 16 dana je bogatstvo!

Lazare hvala! Evo vec planiram jedan prolecni godishnji!! 

Jeguljo, stvarno mislish da je 16 dana bogatstvo? to koja imash raspuste i shta sve ne! 

Реално, млади 21-годишњак може са сакупљених, а што да не и зарађених 200-300 еура видети све и свашта у околини, пто ближој, што даљој. Међутим, они се одлучују да купују скупе мобилне телефоне не би ли показивали "смешне слике и клипове" ортацима док пију пиво испред драгстора у свом крају.

Реално, млади 21-годишњак може са сакупљених, а што да не и зарађених 200-300 еура видети све и свашта у околини, пто ближој, што даљој. Међутим, они се одлучују да купују скупе мобилне телефоне не би ли показивали "смешне слике и клипове" ортацима док пију пиво испред драгстора у свом крају.

Mislim da si u pravu za vecinu sto se ovog tice,bar kod mene u kraju je cini mi se tako.Zalosno

Реално, млади 21-годишњак може са сакупљених, а што да не и зарађених 200-300 еура видети све и свашта у околини, пто ближој, што даљој. Међутим, они се одлучују да купују скупе мобилне телефоне не би ли показивали "смешне слике и клипове" ортацима док пију пиво испред драгстора у свом крају.

agresivnija kampanja bi u relativno kratkom periodu urodila plodom... i to agresivna direktna kampanja.

ja putujem (koliko-toliko) i pijem ispred dragstora.ne vidim sta tu ima lose.klinci o kojima pricate sede po bastma kafica u zelji da budu vidjeni a ispred dragstora je prava ekipa.

Реално, млади 21-годишњак може са сакупљених, а што да не и зарађених 200-300 еура видети све и свашта у околини, пто ближој, што даљој. Међутим, они се одлучују да купују скупе мобилне телефоне не би ли показивали "смешне слике и клипове" ортацима док пију пиво испред драгстора у свом крају.

  K'o što je već više puta napisano, neki ne vole da putuju. Ajde sad to lepo da priznamo i pustimo ljude na miru

Ja predlazem da se okupimo ispred dragstora u Bjutijevom kraju na pivo 

Ja predlazem da se okupimo ispred dragstora u Bjutijevom kraju na pivo 

i da caskamo o putovanjima i da pokazujemo slike sa istih

Може, само се јавите на време да организујем гајбе за седење.

А у драгстору имамо и црту, што за флаше, што за кеш, тако да нема проблема.

Није проблем у томе што неко пије испред драгстора, мислим, ја сам пре десет година у сред бела дана пио у Будимпешти испред продавнице, а тона људи се слила на нас упућујући нам погрдне речи на мађарском. Дакле, дракстор је најмањи проблем, проблем је што неко не види даље од драгстора или поменуте баште кафића.

Сви знамо да  али такође, не састоји се баш цео живот у кешу, где су међуљудски односи? Мислим, треба неко да те носи од драгстора кући за џ.

Није проблем у томе што неко пије испред драгстора, мислим, ја сам пре десет година у сред бела дана пио у Будимпешти испред продавнице, а тона људи се слила на нас упућујући нам погрдне речи на мађарском.

Opasni ti Madjari. 

A ja pre mesec dana sa lokalnim drustvom u Minsku pio ispred dragstora (nije dragstor nego universam - ko je bio zna o cemu govorim) u sred bela dana a takodje i u pola noci, kombinacija pivo + sampanjac "Sovetskoe" i niko nam nije uputio pogrdne reci. Jer je bilo istomisljenika koliko hoces. I jos upoznao dosta lokalnih predstavnica lepseg pola pa smo zajedno gasili zedj. 

A ja pre mesec dana sa lokalnim drustvom u Minsku pio ispred dragstora (nije dragstor nego universam - ko je bio zna o cemu govorim) u sred bela dana a takodje i u pola noci, kombinacija pivo + sampanjac "Sovetskoe" i niko nam nije uputio pogrdne reci. Jer je bilo istomisljenika koliko hoces. I jos upoznao dosta lokalnih predstavnica lepseg pola pa smo zajedno gasili zedj. 

Hehe, tesko naci u ex-SSSR drustvo za alkoholisanje, bas. 

Ajde da pocnem od te getoizacije (kako je nazva) koja toliko fascinira Bjutija...upravo stoga sto zivi u Bg i cuvenom naselju i sto je samim tim upoznat sa tim..zato mi je jasno sto ga toliko iritira u tome...nije problem to sedenje ispred trafike (mada su tako najprofitabilniji ) , nego neka letargija, ovde pominjana, koja se uvukla u zivote, nakon svega sto nam se izdesavalo...sigurno smo se svi osetili nepozeljno u svetu...i onda kada je to prestalo mladi sede ispred trafike ili cega vec i razmisljaju kako ce otici odavde, ne misleci da i na drugi nacin mogu da ulepsaju svoj zivot...

znaci pricamo o ljudima koji bi voleli da negde idu, ali ih mozda i strah od nepoznatog plasi, naviknuti na svoju ususkanost...i o ljudima koji bi se odusevili kada bi doziveli neka od iskustava opisanih na ovom sajtu npr...

ima tu i  svakodnevnice sto Acketa rece...uvuce ti se pod kozu..ta ucmalost, pa te onda mrzi i da se pokrenes, a kamoli da juris vize po ambasadama... i materijalizam tj. novac kao smisao zivota...pomislila bih da je to posledica dana kada smo bili gladni, da ne znam da je takav ceo zapadni svet...pominju se mobilni..pa tehnologija ima i svoje i dobre i lose strane, zar ne..zavisnost je jedna od losih,toliko vremena provedenog na netu...buaaa

Pocela sam od ovih ljudi, jer se sa druge strane slazem i sa Lazarom, koji lepo kaze da nisu svi ljudi isti i da ne zele svi da putuju...to je cak meni prvo palo na pamet kada sam procitala temu..isto tako se slazem da pamet i inteligencija ljudi nemaju velike veze sa putovanjima...iskustvo da, obrazovanje, naravno, samim tim i manjak predrasuda (mada ovde ima predrasuda iz upravo pomenutog) i td ,ima tu jos puno toga, zavisno od interesovanja...pa cekaj, mi se svi ovde slazemo oko ove teme, zaista bi bilo lepo cuti i glas  ovde pominjanih "grupa" , ali ajde, to je nelogicno dobiti na sajtu putnika...

Oh, my potpuno te razumem i sama sam se suocavala sa tim problemima...ovde bi mogla da nadjes sjajne saputnike...

svidja mi se prica o profesoru koji je digao glas..vrlo inspirativno.. i Rayelino citiranje Kohuta i tu sam se pomalo pronasla..

ma znas sta Bjuti..ti ovde imas materijala za magistarski rad..nadam se da nas nisi za to iskoristio

ne znam... niti verujem da je moguce dati sasvim precizan i sveobuhvatan odgovor na pitanje postavljeno u naslovu teme. Pa cak i kada bi se pitanje preformulisalo i ucinilo blize posetiocu ovog sajta, verujem da bi nastala sarenica razlicitih motiva i misljenja uslovljenih individualnim.

Tako je gospodin Kapor jednom prilikom  komentarisuci svoj "Putopis kroz biografiju" na retoricko pitanje 'zasto je potrebno videti svet?'(a on to valjda jeste), odgovorio u stilu : da bi se shvatila dragocenost i prednost onoga sto mi zivimo, jer bez te dimenzije nije moguce voleti svoju zemlju, ma kakva ona bila... Samo sam se nasmejao...

ne znam...U ovom kontextu  mogu da primetim da covek postoji i kao zivotinja navike. Ususkan u svojoj svakodnevnici gde je svim elementima udelio mesto i svrhu, sa okvirom definisanih formalnih i neformalnih pravila, na stakama stereotipa i predrasuda, lagodno i sigurno baulja kroz zivot.

Nasuprot ovom, stoji covek usuda - izmesten u nepoznato, suocen sa drugim i drugacijim, bez postapalica vec otvorenog duha, osuden na ono sto ga prati kud god da krene - na ono sto u sebi nosi, koraca imaginarnim svetom sacinjenim od opazaja i licnih predstava tek neznatno zaprljanih logikom iskustva/znanja.

To je moja prica o strahu i slobodi.

i za kraj slicica 

Ako neko zaista želi da putuje - putovaće. Novac nije toliki problem, jer se može putovati i sa malo para. Evo ja recimo, nisam putovala previše, a problem je bio naći društvo za putovanje. Mama me je bukvalno iskterivala iz kuće, predlagala ''idi ovde, idi onde, kao baba si, nigde ne ideš...'', moj odgovor je bio ''nemam sa kim, niko neće''. Dakle, nisam imala istinsku želju da putujem, i mnogo sam toga do sada propustila. Sada je već druga priča, neću da zavisim ni od koga, idem sama ako neće niko i kraj, jer mi je putovanje primarna stvar, društvo uvek mogu naći bilo gde da odem. Naravno, uvek je lepše krenuti sa nekim u startu, ali ako već niko neće, Bože moj, idem sama.

Takođe, problem je što se ljudi kod nas retko odlučuju na putovanja bez posredstva turističkih agencija, jer ''to je ludo, kako ću se snaći, tamo je opsano ići tako itd...'' , a nemaju para da plate agenciji za dotično putovanje, tako da na kraju ni ne putuju.

Još jedan problem je u tome što veliki broj ljudi više ceni materijalne vrednosti, neko će radije kupiti telefon od 400 eura ali neće ići nigde. Tačnije, išao bi, ali nema para jer je potrošio za telefon.

I još milion drugih izgovora... od kojih su neki opravdani, a neki ne.

Ovo je zaista jedna od boljih diskusija kojoj prisustvovah, te pozeleh ucestvovati...

Mislim da smo u opstem haosu devedesetih izgubili kompas kao drustvo i postali bratija koja se boji svega i svacega, a pogotovo nepoznatog, drugacijeg i novog. Razumem te tendencije u drustvu apsolutno devastiranih vrednosti, nametnute ali i samokonstruisane izolacije, ali ih nikako ne podrzavam. Sta vise treba ih temeljno dekonstruisati i krenuti u plansko i sistemsko propagiranje upoznavanja nepoznatog, priblizavanja dalekome i insistiranje na tome da nas razlike obogacuju, a ne stvaranje jos grdjih ksenofobija, rasizama, nacizama, homofobija...

Ja sam putnica trece grupe, koja ne samo da voli nego i zivi za putovanja. Nikada nisam nasla stalan posao (moja majka bi rekla zato sto tada ne bih mogla da zapalim tek tako za Kubu i Mexico na 8 nedelja ili da bazam po Bliskom istoku dva meseca), ali zivim od neke trgovine skoro 15 godina i prinudjena sam da radim jer niti ima ko da me izdrzava niti bih na takvo sta pristala.

Ono sto je meni vazno (osim pukog prezivljavanja) je da za to nesto kinte koju zaradim mogu da odem negde gde me mami, gde me jako mami...A onda ne postoje prepreke. Kada me odbiju za Mexicku vizu (1997.) sa sve urednim studentskim papirima, parama na racunu i ostalim, ja se ne smirim dok je ne iskukam. Iako te godine osim ruskog nisam znala ni rec bilo kog drugog stranog jezika (ovde ne racunam slovenacki, makedonski i neke mrtve jezike koje sam do tada ucila) otisla sam na drugi kraj sveta samo sa povratnom avionskom kartom i 500 $ u dzepu i provela najlepsih mesec dana u svom dotadasnjem zivotu. A trebalo mi je samo 7 godina da taj novac (1000 $) ustedim! I tako svaki sledeci put, s tim sto su putovanja bila sve ucestalija, nisam morala vise toliko dugo da pravim stek. Cak sam pocela samostalno da ucim engleski, koji vec odlicno govorim (pa cak i pisem kad moram) a potom i spanski. Hocu reci, kada zaista zelis tesko da nesto moze da te spreci.

Sjajna mi je bila prica o onom profesoru koji se derao (s pravom), ali u jednoj stvari sa njime ne mogu da se slozim, a to je ona prica o obavezama i tome da treba putovati dok si mlad (a ko ce mi reci kada mladost prestaje) i dok nemas obaveza (citajte: porodicu, decu). Ja imam obaveze. Imam i partnera i malo dete, ali to me nikako ne sprecava da i dalje putujem, bas naprotiv. Zivim sa pasioniranim muzicarem ciji je svet samo muzika (a on kaze i ja) i koji nikada nije bio zainteresovan da negde putuje, ali sam ga vremenom navukla, tako da stalno zajedno mastamo o tome (i planiramo i stedimo i putujemo) gde bismo i kada mogli ici, a ako ne mozemo, kako da napravimo da mozemo.

Ovog leta smo 23 dana "gostovali" po Istri, tako sto smo sa nasom troipogodisnjom devojcicom putovali po obali, po unutrasnjosti, odsedali kod sjajnih likova sa CS i obisli vise od 12 naseljenih mesta za to vreme, Usput smo naravno obavili i klasicno letovanje, tipa kupanje, suncanje i otpadanje po istarskom stenju. Ali to je sve nas izbor, jer mi tako volimo, a pri tom mene niti je ko tome ucio niti podrzavao. Ali bas zato ja zelim da naucim svoje dete da je lepota sveta i ljudi u njihovoj raznolikosti i razlicitosti i da sve to mozes upoznati i spoznati samo u licnom kontaktu, tj. tako sto ces negde otici ili ljude koji u tvoj grad doputuju upoznati i ugostiti.

Bukvalno svi moji prijatelji su zgrozeni nad cinjenicom da kod nas odsedaju stranci koji ne poznajemo, nikada ih ranije nismo videli i da se moje dete igra sa njima, spava sa njima u istom stanu, kao i da sam je sa jednim nasim gostom cak pustila i samu u setnju. Takodje ne mogu da pojme kako smo mi ovog leta odsedali kod ljudi koje ne poznajemo i to u nastrasnijem nam delu bivse zemlje, Hrvatskoj. Nemam stomak vise da objasnjavam, niti da se pravdam kako nisam losa majka nego sve to radim bas zato sto zelim najbolje svome detetu. Zelim da joj to bude "normalno" sta god to znacilo. Zelim da zudi da upozna nepoznato, a ne da se nepoznatog plasi. Zelim da voli i velica nase razlike, a ne da zeli sve razlicito da zatre, sto je ikonografija ove nase zemljice nazalost jako dugo.

Izvinjavam se ako odlutah, ali nisam bas puno "skrenula" sa teme. Nadam se.  Mozda ovaj moj nacin nekoga inspirise da nastavi (ili pocne) sa putovanjima i onda kada za njih "nije vreme".

Majo 

Ja sam putnica trece grupe, koja ne samo da voli nego i zivi za putovanja. Nikada nisam nasla stalan posao (moja majka bi rekla zato sto tada ne bih mogla da zapalim tek tako za Kubu i Mexico na 8 nedelja ili da bazam po Bliskom istoku dva meseca), ali zivim od neke trgovine skoro 15 godina i prinudjena sam da radim jer niti ima ko da me izdrzava niti bih na takvo sta pristala.

Majo ovo je i moj ideal, a verujem i mnogih drugih odavde. Stalan posao sucks, i ja vrlo intenzivno naprezem mozdane vijuge ne bi li smislio kako to da izbegnem, a da opet imam od cega da zivim i putujem   Ideje su tu, samo fali malo hrabrosti i slaganje par kockica

Svaka cast.

BRAVO Majo!!!

Kad samo pomislim na moju genezu od straha od nepoznatog do želje za nepoznatim...

Nekada nije bilo interneta, a niko iz mog tadašnjeg okruženja nije putovao dalje od Jadranskog mora. Naravno da sam sa društvom letovao na Jadranu, ali kako ću ja ¨negde tamo¨ kad ne znam jezik? E, onda sam sreo moju životnu saputnicu, i putovanja su počela da se ređaju. Ispostavilo se da jezik nije toliki problem, pare nisu toliki problem, ma ništa nije problem ako imaš želju!

Pre desetak dana smo bukirali karte za Sri Lanku, a nasi prijatelji (kao i neki drugi ljudi kojima to zbog posla moramo da spomenemo) samo razrogačuju oči kad čuju za naše destinacije, gde smo bili i gde planiramo u budućnosti...

Ljudi su različiti, mnogi nemaju želju, ali je i mnogo onih koji nemaju hrabrosti da krenu. Ja svima pričam o ovom sajtu, sve u želji da vide da nas ima puno koji ovako obogaćujemo svoj život. Po broju poseta, izgleda da ima efekta... Dragi prijatelji i kolege po pasošu - samo napred! A našim pokolenjima ni Mesec stopom neće biti problem

Након свих посеђених земаља, дошао сам до једног закључка које се може сматрати и правилом: што више америка/запад говоре лоше о некој земљи, то је лакше за њу добити визу (углавном, а често и не треба) и то значи да је тамо боље, културно богатије и да су људи далеко топлији и психички здравији него код њих.

Из свог искуства, моја парола гласи "што даље од запада, то боље, јефтиније и поучније".

Након свих посеђених земаља, дошао сам до једног закључка које се може сматрати и правилом: што више америка/запад говоре лоше о некој земљи, то је лакше за њу добити визу (углавном, а често и не треба) и то значи да је тамо боље, културно богатије и да су људи далеко топлији и психички здравији него код њих.

Из свог искуства, моја парола гласи "што даље од запада, то боље, јефтиније и поучније".

Kad smo već kod propagande, dok sam do pre nekoliko dana bio na Sri Lanci dobijem SMS od prijatelja. Citiram: " Upravo sam na BBCu pročitao da vlada Sri Lanke ne može da garantuje bezbednost stranim državljanima, i da preporučuje hitnu evakuaciju! Ako si još tamo, imaj u vidu." Inače u tom trenutku se Sri Lanka sprema za proslavu Dana nezavisnosti, rat privodi kraju (pitanje dana), a svi Srilankanci su vidno srećni kad pričaju o tome, sa pogledom uprtim u mirno i bolje sutra. Što se tiče moje bezbednosti, kuliram u ležaljci u hladovini, pijem sveže ceđeni mango, a indijski okean zapljuskuje na 20 metara od mene. Koja bre evakuacija!?! Propaganda u najcrnjem smislu na delu! I kako sad da se jedan prosečan Srbin uputi tamo? Ma, ni preko agencije!

Ista stvar sa Sirijom, zemljom bandita i osovinom zla - po rečima Džordža Buša. E, sad, nije baš da mu prosečan Srbin veruje, ali ipak... šta ako krenu da ih bombarduju? A ja tamo?

Što se Turske tiče, letovališta - u redu, ali po unutrašnjosti otimaju bele žene, a muškarce seckaju jataganima. Pa ne idu kamiondžije džaba u konvojima i tako se čuvaju od naoružanih bandi koji ih verovatno na konjima napadaju.

Možda sam malo hiperbolisao, ali po unutrašnjosti Srbije mišljenje je takvo! Još uvek u glavama postoje "Crni Arapin" i brkati Turčin koji pod 'aljinama stežu handžar i vrebaju kome će ga pod rebra. Lepo je čitati junačke narodne pesme, ali mnogi ovde misle da je tamo i sad tako ili se malo promenilo. A propaganda ih učvršćuje u stavu.

Mnogo puta su mi razni ljudi rekli: Svaka tebi čast brate, gde ti ideš, ja ne bi' smeo! A ako krenem da mu pričam kako u stvari jeste, sve sa nevericom beči oči i upreda glavom.

Teško je nadgovoriti propagandu...

Wayloh tacno kako kazes. Prema nama bila (a i jos uvek jeste) takva propaganda da i ovde ljudi veruju u to a kamoli neki drugi. A mi sami imamo takav utisak o drugima. Evo primera. Cerka nekih mojih daljih rodjaka bila nedavno u SAD i eto vratila se puna utisaka. I sada ona zna da sam kao ja neki putnik i prica mi Amerika ovo i ono, sve naj i naj. Naravno to ne ostavlja neki utisak na mene pa me ona pita gde sam ja to bio i komentarise. Sirija - "tamo mi be oteli za harem", Rusija - "tamo su svi muskarci pijanci i kriminalci, zene prostitutke a omladina se drogira po hodnicima solitera. Najbolja je bila Belorusija. "Jel imaju tamo puteve"? Imaju. "Jel po tim putevima idu automobili"? Idu. "Jel imaju televiziju"? Imaju i to vise kanala. Pitam je odakle ti ideje, kaze sve to pricaju na americkim medijima. Kako u Belorusiji vecina puteva su neke razlokane blatnjare, po njima idu samo tenkovi i vojni konvoji, a televizija ima samo jedan kanal koji diktator predsednik koristi za ispiranje mozga masama. I takodje taj diktator dobio rakete od Rusije i njima preti "slobodnom svetu". I to je onaj utisak "ja tamo nisam bio ali sam video na medijima, mora da je istina pa nisam lud da idem tamo". I ja kazem toj devojci da idemo zajedno u Belorusiju i to dosta jeftino, ona odgovara "ti mora da si 

I bas nedavno sam gledao film pod nazivom "Arhangelsk" nema americka baljezgarija u kojoj igra onaj lik koji je novi Bond. Radnja filma se dogadja u savremenoj Rusiji sa plitkom temom (Staljin imao tajnog sina koji se sada vraca na vlast i bice gori nego otac) i Rusija je opisana kao sto sam gore naveo. I sada neko gleda taj film (u bilo kojoj zemlji) i smatra da je sve to istina.

Muci me neki sugav osecaj nedorecenosti, stoga ovaj kratak odlomak iz jednog 'antiputopisa' :

"Tesko mi je prisetiti se mesta na kom sam boravio duzi vremenski period. Gotovo da se ne secam ni deteta s' pocetka puta. Davno to bese.

Prolazili su domovi, predeli, skole, gimnazije, fakulteti, drzave, poslovi... i naposletku sudbine, a ja sam ih docekivao i ispracao. Neke sam iznova pohodio, dok su drugi nastavljali da zive i dalje se razvijaju, ulepsani secanjem...

U kasne nocne sate jednog povratka, docekala me ista ona zjapeca rupa na vratima haustora, razvaljen 5-ti stepenik, rasklimatana brava, prepoznatljiv zveket kljuceva i miris ustajalog vazduha u tapetama hodnika... Kako to pisac lepo rece : sve je bilo isto, a opet nekako drugacije; i sam taj osecaj nije bio nista novo. Sve, osim znanog odraza u ogledalu, koji je posmatrao drugacije.''

Pa svakako ima razlicitih ljudi, neki vole a neki ne putovati. Ali generalno, mislim da je glavni krivac za neputovanja u Srbiji- standard. Moramo voditi racuna o ekonomskom aspektu te price. Evo, ja sam npr. sam, nemam jos porodicu, decu i uvek mogu nesto kako tako pristediti za putovanja, knjige, muziku ono sto volim. Ali evo gledam moje prve komsije, mlad par, imaju dvoje dece. Konstantno su u dugovima, stan su uzeli na kredit, valja platiti komunalije, jednom detetu vrtic, jedno opremiti za skolu, hrana, obuca, odeca.. nema sanse, ali nema sanse realno da oni mogu sebi priustiti putovanja, jedino da rade po dva posla i da im se neko drugi stara o deci.

Ali ako ne mozes ici na neka daleka putovanja, ima i ovde sta da se vidi. Ja zivim u Novom Sadu, ali cesto idem za Beograd, ne samo sto tamo imam puno rodbine i prijatelja, nego sto obozavam taj grad, toliko toga ima tamo da se vidi, pun je neke energije koja mene prosto nosi. Zaista, obozavam Beograd 

Mada za vecinu krivim ekonomiju, ima i onih koji mogu, a koji nikud ne mrdaju, i zaista ih ne shvatam nikako  . Jedan moj poznanik ima solidno para za nase uslove, ali nikud ne mrda iz Novog Sada. Ima cetiri mobilna telefona!!?, da dobro ste procitali cetiri, sve ono modeli od trista evra minimum. Ima novaca, ali zivi u nekoj bednoj sobici na Klisi ( nemam nista protiv pomenutog naselja ). Slobodno vreme trosi stalno u dva tri ista lokala, gde loce vecito sa istim drustvom. Na kraju skontam da ustvari iako imam manje para, zivim mnogo kvalitetnije od njega.

Naravno, ako se nesto voli, uvek ce se iskopati vremena. Ja volim citati knjige, pa ako ne mogu po danu stici, ja ih citam noci. Nemaju svi novca za daleka putovanja, ali mnogi zaista nisu videli ni delic zemlje u kojoj zive, a za to bar ne treba puno para.

Nazalost, pored ekonomije, mladi danas i psihicki tonu u neko beznadje. Sede po citav dan u smrdljivim kladionicama, trose svoje vreme i dane na potpuno beznacajne stvari, stvari bez lepote i smisla, a zivot prolazi pored njih.. Pa evo nam tu pored nosa, Fruska Gora prelepa, mozes peske doci do nje..