Pre pojave svih danasnjih tehnickih pomagala (internet, e-mail, razni msn-ovi...), ja sam se dopisivao sa ljudima iz sveta. To je bilo tokom devedesetih, kada je svako dobijeno pismo iz inostranstva bilo i prozor u taj svet. I, imao sam super kontakt sa Tsukumi Masuo, devojkom iz Kyota, Japana. Vidim da ju je prica sa nasih prostora interesovala (ali, ne ona ratna i sankcijska). Pisao sam joj o slavi, ispracajima u vojsku, placanju tura pica od strane jedne osobe, odlazak u goste ili komsiluk bez najave... Ok, generalno joj je sam nacin razmisljanja bio onaj "japanski", kako ga mi ovde dozivljavamo, ali sam ipak primetio da joj interesovanje nije bilo cista kurtoazija. Elem, jednim Air France-ovim letom, ona se dokopa Surcina, cini mi se u prolece 1997. To joj je bio prvi put da dolazi u Evropu i iskombinovala je Srbiju (tadasnju SRJ) i Francusku.

Kada sam je dovezao sa aerodroma, nazdravili smo jednom kvalitetnom kajsijevacom. Naravno, nije odbila, ali mislim da joj je to bilo jedno od prvih zivotnih ispijanja alkohola. Posto se izborila sa casicom, ceo dan je delovala kao da je "iz Japana". Crvenilo u licu je nije napustalo sve do sledeceg jutra.

Narednih dana sam je upoznao i sa carima kuhinje. Nas nekoliko je otislo u restoran, te smo narucili 5 razlicitih jela. Tada je jos bila fantasticna i obilna klopa kod Dragana, u restoranu "Odmor", na Autokomandi. Kada su na sto doletele Karadjordjeva, punjena bela vesalica, pljeskavica na kajmaku, teleci medaljoni sa pecurkama, telece corbe i veeelika basta salata, njenom iznenadjenju nije bilo kraja. Razrogacila je oci i pitala koliko jos ljudi dolazi na rucak? Nije mogla da veruje da cemo se nas nekoliko lagano izboriti sa plenom. Pre pocetka obeda je fotografisala astal iz vise uglova i rekla da ce to biti veoma interesantno celoj njenoj porodici. Posle foto sesije, izvadila je iz torbe fotografiju jednog, na prvi pogled uzasno izgladnelog coveka. Mi smo se malko iznenadili ali smo brzo dobili odgovor da je to njen deda, od celih 90 godina, koji zivi samo na ribi, pirincu i algama. Mislim da ga je samo pogled na fotografiju, gde je u prvom planu nas sto, definitivno poslao u "vecna lovista".

No, kako se svako zivo bice brzo navikne na lepe uslove koji mu se nude, i Tsukumi je "udarila po astalu". Bilo je interesantno gledati je kako je studirala svako doneseno jelo i odusevljeno uzvikivala - "Aaaa!!!". Cini mi se da joj se posebno dopala Karadjordjeva snicla, pogotovo kada je poceo da curi topli kajmak iz sredine. Videla je da mi umacemo komade lepinje u to, pa nam se pridruzila. Btw, bili smo pristojni i nismo joj prepunili tanjir, vec smo sipali od svega po malo. I ona je sve pojela. ALI...

... ne znajuci za njihov obicaj da ce se domacin smrtno uvrediti ako se ne pojede sve iz tanjira, a osokoljeni uspesnim danom u kafani, rekao sam majci da za sutradan napravi sarmu. Jos uvek je bilo kiselog kupusa, te je sarma mogla da se pojavi u izvornom obliku. I, posle ponovnog pocetnog odusevljenja izgledom jela, ja sam, kao pravi domaci, do vrha napunio njen tanjir. Nije se bunila. I, pocela je da jede. Po "pocetnim udarcima" i sarma joj se svidela. Ali, kolicina je bila problem. Nije odustajala, iako joj se po nesto zelenijem licu primetilo da se zestoko bori. Ja nisam hteo da joj savetujem da prestane, jer, mozda bih prekrsio neki nepisani shogunski zakon, a to nisam zeleo. Elem, celu noc je provela u kupatilu, na WC solji. Mama mi je kasnije rekla da sam joj u tanjir stavio ravno 5 sarmi, i to ne onoh malih, klasicnih, vec prilicno velikih. Sutradan nije bila raspolozena ni za kakav obilazak grada, vec smo gledali fotografije i TV.

I, za kraj ono najsladje. Moj kum Sloba ima rodbinu i kucu u Kucevu. I tu smo raspalili po srpsko - vlaskim specijalitetima (cak je probala i domace pihtije, a nije ispljunula zalogaj:-). Posle celodnevnog obilaska pecine Ceremosnje i lokalnih brezuljaka, vratili smo se u Slobinu kucu. Nalozili smo bubnjaru, a Tsukumi je pogasila sva svetla i slikala uzarenu narandzastu pec. Posle toga, upalivsi svetlo, primetila je nekoliko tegli slatka na kredencu. Slobina baka je to napravila jos prosle godine. Mi smo joj, kao dobri domacini, objasnili sta je slatko, kako se konzumira i u kojim situacijama. Nismo bili pristojni, te smo samo skinuli celofan i, onako mangupski, kasicicom zagrabili sa vrha. Njoj se najvise svidelo slatko od sumskih jagoda. I, u sledecem trenutku nismo obratili paznju na nju, vec smo se zabavili drugim temama. A, ona je jadna nastavila da jede, jede, jede... Konacno, posto vise nije mogla da podnese tu kolicinu secera, tiho je zamolila da odustane. Mi nismo verovali - pojela je pola tegle!!! Kuku nama, sta ako joj nesto bude?!?! Hitno smo je odvojili od tegle i u kasnijoj prici dosli do zakljucka da je za njih sramota odbiti ili ostaviti nepojedeno ono sto je u tanjiru ili posudi. Meni je tada kroz glavu prosla svaka od onih 5 sarmi, i lagano mi na nos izasla. Hvala Bogu, sve je proslo bez ikakvih posledica.

Na kraju boravka, pre odlaska u Pariz, Tsukumi se pohvalila kako ne moze da zakopca poslednja dva dugmeta na farmericama. Pohvala ili pokuda, nisam bio siguran tog trenutka.

Kako sad ovo? Pa ja sam postavio ovu temu!

Pedjalon

Nisam ni ja nista dirao. Verovatno je neko od admina doterivao. Ja nemam nista protiv

Ali, sada sam izbrisao prvu recenicu koja je imala veze sa drugom temom, pa sam pocetak izgleda prirodno.

E vala slatko sam se nasmejao... Ne znam da li je ovaj post za ovu temu ali ja imam zelju da provedem jedan vikend u nekom vojvodjanskom selu kod nekog lale. To mi je zivotni san obzirom da svi znamo price o gostoljubivosti lala...

Ja sam i dobar gost i dobar domacin.

Kako sad ovo? Pa ja sam postavio ovu temu!

Pedjalon

  Pretpostavljam da je neko od administratora "presekao" neku temu i otvorio novu jer je neka replika zaslužila novu tematsku celinu. Ako sam dobro shvatio, autor prvog posta ove teme je pedjalon. Možemo (valjda) da stavimo da bude tako, samo mi prvo potvrdite da sam shvatio šta se dešava

Kako sad ovo? Pa ja sam postavio ovu temu!

Pedjalon

  Pretpostavljam da je neko od administratora "presekao" neku temu i otvorio novu jer je neka replika zaslužila novu tematsku celinu. Ako sam dobro shvatio, autor prvog posta ove teme je pedjalon. Možemo (valjda) da stavimo da bude tako, samo mi prvo potvrdite da sam shvatio šta se dešava

Pedjalon je sam otvorio temu i u prvom postu copy/pasteovao globe trekkerov post u smislu da bi tema trebala tako da izgleda.

Tako je stara skolo!

  E ne znam. Ko je zabrljao, neka popravlja 

Da, neka se stavi da je Pedjalon zacetnik teme. Naravno da se slazem. Ali, onda neka za domaci napise i neku svoju dogodovstinu, kao pocetak  !

Pedjalon je zacetnik teme ali je samo prekopirao globe-ov post tako da sam ja radi preglednosti foruma izbrisala tu temu i isti onaj globe-ov post splitovala i pokrenula novu temu sa istim nazivom. Pa je tako ispalo da je temu pokrenuo globe a ne pedja.

E sad, sto ste vi digli toliku dzevu oko toga ko je postavio temu?

Da je Pedjalon napisao svoj post na doticnu temu tu ne bi bilo nista menjano. Nema potrebe da dva ista posta stoje u dve razlicite teme.

Nadam se da smo to razjasnili.

Da cujemo sta Pedja ima da kaze na doticnu temu.

Diskriminacija i protekcija. Ja cu napisati jedan svoj dogadjaj pa da vidite stacete. Samoda nadjem malo vremena.

A ko je smislio ime?

To je trebala da bude moja prva tema, nesto kao prva ljubav, kao prvi ispit...