9 hours ago, mveruovic said:

Nije pitanje vremena, vec se automatski salju podaci, ko god otvara racun dobije da popuni formular. A sto ce tice fotokopiranja dolara i pecatiranja, ne znam gde to vadis pare i sta radis, ali poveci transfer smo imali i kupovinu stana i sve ovo sto si nabrojao nema veze sa zivotom.

Tako je, svako ko otvara račune u banci manje - više bilo gde u svetu, naročito ako želi i USD račun, bilo da je fizičko ili pravno lice, mora da popuni dodatnu dokumentaciju vezanu za FATCA procedure.

Inače, američke dolare sam vadio sa svog deviznog računa kao fizičko lice u Banci Intesa u Beogradu pre 15ak dana i procedura je baš takva kakvu sam je opisao gore i važi za sve banke zbog novih, pooštrenih FATCA procedura.

11 hours ago, bam-bam said:

neke banke nemaju u svojim sistemima Republic of Serbia.....pa ti otvore account pod drugim imenom drzave......a USA drzavne institucije svakako imaju Republic of Serbia u sistemu...e zamisli sad da IRS posalje upit bankama da im posalju podatke o racunima svih drzavljana Republic o Serbia koje imaju u sistemu....cak i ne moraju sve, nego samo Mirka Mirkovica.....I tamo u nekoj banci treba da im posalju uzvratnu info..provere u sistemu, ni jedan Republic o Serbia drzavljanin nema racun kod njih...jer ta drzava ni ne postoji u sistemu te banke... i sad  mislis da ce sluzbenik da konta- da vidimo mi koja je to drzava, kako je menjala ime itd? hm.....

Govorio sam prvenstveno za IRS, oni itekako imaju Srbiju u sistemu, a što se banaka tiče, osim imena zemlje, obično imaju i kod za svaku državu baš zbog ovakvih procedura, tako da ako Srbija zatraži info o bilo kom državljaninu, može i da ga dobije.

Ne postoji nijedan jedini razlog zašto IRS ne bi ispoštovao svoje koege iz SRB ili bilo koje druge zemlje jer je i njima u interesu da ne omogućavaju stranim državljanima da peru pare na njihovoj teritoriji. Poreske vlasti među zemljama itekako vole da sarađuju na obostrano zadovoljstvo i različita imena država ih ne mogu ometi, to je banalna stvar i rešava se vrlo jednostavno.

26 minutes ago, ppetrovic said:

Tako je, svako ko otvara račune u banci manje - više bilo gde u svetu, naročito ako želi i USD račun, bilo da je fizičko ili pravno lice, mora da popuni dodatnu dokumentaciju vezanu za FATCA procedure.

Inače, američke dolare sam vadio sa svog deviznog računa kao fizičko lice u Banci Intesa u Beogradu pre 15ak dana i procedura je baš takva kakvu sam je opisao gore i važi za sve banke zbog novih, pooštrenih FATCA procedura.

Govorio sam prvenstveno za IRS, oni itekako imaju Srbiju u sistemu, a što se banaka tiče, osim imena zemlje, obično imaju i kod za svaku državu baš zbog ovakvih procedura, tako da ako Srbija zatraži info o bilo kom državljaninu, može i da ga dobije.

Ne postoji nijedan jedini razlog zašto IRS ne bi ispoštovao svoje koege iz SRB ili bilo koje druge zemlje jer je i njima u interesu da ne omogućavaju stranim državljanima da peru pare na njihovoj teritoriji. Poreske vlasti među zemljama itekako vole da sarađuju na obostrano zadovoljstvo i različita imena država ih ne mogu ometi, to je banalna stvar i rešava se vrlo jednostavno.

Da, ima kod...Meni pise SCG..to nema veze sa Republic of Serbia....niti to imaju u sistemu banke...

previse sve gledas by the book, banke svasta rade ne bi li imale sto vise kesa....i da, poreske vlasti treba da saradjuju, ali meni su rekli da americke ne saradjuju bas ako im mi nesto trazimo....saradjuju ako oni traze nama....e sad, zasto je to tako, i koji im je to interes, jebemliga, ne znam sta ameri dumaju.....samo mi je tako rekao covek koji je do skora bio direktor jedne od beogradskih filijala, a sad je privatni poreski savetnik...ne znam zasto bi to lupio tek tako, ako ga ljudi placaju, izmedju ostalog i ja, da nas posavetuje....ako nas pogresno savetuje, brzo ce ostati bez klijenata, pogotovu ako daje lazne info...

Ne znam zašto bi ti to rekao pošto je saradnja između poreskih vlasti najnormalnija stvar i funkcioniše preko 50 godina unazad otkako je ekonomija globalizovana. Države jednostavno imaju vrlo direktan interes da sarađuju na tu temu, možda ne konstantno ali po potrebi apsolutno da.

Mogu banke da imaju šta god požele u svom sistemu, ali kad ti dođe IRS na vrata i traži određene podatke, ne možeš da se vadiš na nepostojeće države jer nisi updatovao listu zemalja, to je nešto što se razgraniči za 5 minuta i tera se dalje. Ne mogu banke da budu iznad IRS-a, naročito ne američkog IRS-a.

Uostalom, da se strpimo još malo i da sačekamo spisak od Payoneer-a pa da vidiš kako IRS neće da da podatke našima, cenim da će biti na vestima i na društvenim mrežama kuknjave ponovo

22 hours ago, ppetrovic said:

22 hours ago, Lazar said:

Da li to znači da i ovi likovi koji prodaju nešto onlajn, tipa prodaju polovne knjige preko kupinda i kupujemprodajem, isto potpadaju pod to pravilo? 

Ako imaju devizne prilive iz inostranstva, vrlo verovatno potpadaju pod istu regulativu.

Zašto samo devizne i samo iz inostranstva? Valjda bi Poreska trebalo da nadgleda i dinarske prilive i na njih razrezuje porez. Gomila ljudi u Srbiji prodaje stvari preko neta, ima ih mnogo koji od toga i žive, a pare se ili uplaćuju na račun, ili se plaća pouzećem. Doduše moguće je da ne prelaze taj famozni neoporezivi deo.

Kako je to sa neoporezivim delom zarade regulisano u drugim zemljama, zna li neko? Da li je to što naši frilenseri traže osnovano, u odnosu na druge (posebno evropske) države?  

Trenutno je glavni fokus na deviznim prilivima jer su trenutno frilenseri u fokusu jer su praktično uhvaćeni sa prstima u tegli - niko nije podnosio poreske prijave za te prihode skoro 20 godina a PU je imala druge stvari kojima se bavila. Digitalizacija je te stvari dosta promenila i odjednom je postalo vrlo jednostavno ukebati devizne prilive koji nemaju adekvatne poreske prijave, i eto veselja.

Ljudi koji žive od prodaje na KP i ostalim sajtovima itekako podležu oporezivanju, samo što trenutno nisu u fokusu, ali biće u jednom trenutku sigurno. Danas frilenseri, sutra prodavci na KP, prekosutra stanodavci koji ne plaćaju porez na stanove koje izdaju, itd.

Što se tiče drugih zemalja, naročito evropskih, situacija je i više nego šarena. Znam da su ranije Mađari imali do 800 EUR neoporezivog iznosa mesečno ako me sećanje dobro služi, ali samo u slučaju da već imaju regularan posao sa punim radnim vremenom koji se oporezuje kako treba.

Frilenseri kod nas trenutno imaju neoporezivi iznos do oko 500 EUR i glavni argument im je da nemaju ista prava kao i kasirka u Maksiju koja radi za te iste pare (bruto). Donekle su u pravu, ali ono što iritira ostatak javnosti je što oni odbijaju da se deklarišu kao preduzetnici iako suštinski to jesu, tj. oni su bukvalno školski primer preduzetnika - moraju sami da nađu klijente, moraju sami da se staraju o naplati, preuzimaju pun rizik za svoje poslovanje, itd. itd. i u tom smislu se ne razlikuju od privatnog zubara, nadničara, obućara ili bilo kog drugog, osim što im zarada dolazi iz inostranstva, ali svi oni su najobičniji preduzetnici u samoj svojoj suštini i nema 'leba od nazivanja sebe frilenserom, to te neće magično učiniti zaposlenim jer to de facto nisu i ne mogu biti.

Glavni problem naše zemlje je što ima stari sistem oporezivanja (tzv. cedularni) koji je vrlo nekompatibilan sa 21. vekom i modernom ekonomijom i poslovanjem, i upravo zato ljudi sa ogromnim primanjima mogu da plate bagatelu od poreza i da žive super dok ljudi koji zarađuju malo bivaju odrani. Nažalost, da bi se promenio poreski sistem iz korena, mora da postoji ogromna politička volja za tako nešto (eto šale niotkuda) a zatim da se okupi stručna ekipa ljudi koji to zapravo znaju da izvedu kako treba, i to nije nešto što može da se uradi preko noći, u najboljem slučaju bi trebalo oko 5 godina, a realistično bi bilo čekivati oko 10 godina da se sve sprovede kako treba. Uviđaš zašto je to vrlo malo verovatno videti u Srbiji u skorije vreme

Jedina prednost ovog poreskog sistema je što je vrlo jeftin za "održavanje" - PU iz godine u godinu ima sve manje zaposlenih jer gro stvari može da se automatizuje i prebaci na mašinu, i otprilike se tu sve prednosti završavaju, ali kao što rekoh, ako kojim slučajem praviš par hiljada EUR mesečno, ovakav sistem ti zapravo pogoduje.

22 hours ago, ppetrovic said:

 

Što se tiče drugih jurisdikcija van USA i EU, vrlo je teško otvoriti račune kao nerezident jer banke generalno nisu raspoložene za tako nešto, a frilenser koji zarađuje 500 EUR mesečno svakako nema ni para da ode do Paname ili Hong Konga tek tako.

Da si ti živ i zdrav ja sam početkom 2008-me otvorio 3 bankovna računa u Australiji online, iz Srbije, pre nego što sam uopšte tamo i stigao. Prebacio novac koji me je tamo čekao na računu. Kada sam stigao, otišao u filijalu koju sam nominovao i podigao karticu. 

A da ne pominjemo mali milion zemalja u kojima rezident možeš da postanes takoreći preko noći. Prema tome je i vađenje bankovnog računa poput vađenja članske karte u biblioteci. Recimo brojne Latino zemlje. U Kambodži pretvoriš turističku vizu u ordinary itd.

Btw, koji su to novi FATCA zakoni koje pominjes? Ja 2013-te radio u banci koja je FATCU implementirala te iste godine. Znači pre 9 godina.

Dobar vic da USA ne želi da se pare peru na njihovoj teritoriji. Pa oni su sada jedna od glavnih praonica, to jest ne USA na federalnom nivou, već pojedine države unutar USA.

Mnogo idealistički posmatraš zapad: https://www.smh.com.au/business/companies/from-casinos-to-houses-why-australia-remains-a-money-laundering-haven-20220622-p5avnd.html

Edited July 5, 20222 yr by noskich

Super, otvoriš online račun u Australiji i sa 500 EUR mesečno bruto zarade isfinansiraš sebi put u Australiju da podigneš karticu pomoću koje trošiš posle pare po Srbiji i dižeš pare na bankomatu? Bez prijavljenih prihoda i bilo kakvog dokaza o nekakvom zaposlenju kao frilenser uspeš da dobiješ turističku vizu za Australiju?

Čak i da uspeš sve to da odradiš, kad ti bane Poreska za 10ak godina da te pita od čega tačno živiš, šta im ti kažeš?

Ako već krećeš da se cimaš sa svom ovom šemom, onda se barem relociraj u Sinalou pa radi to isto za ogromne kešovine, ali izvoditi ovakve vratolomije da bi se izbegao porez u Srbiji je smejurija živa.

Što se tiče FATCA propisa, ne znam koji su novi propisi donešeni i kada, samo znam da od 2012. godine podižem američke dolare bez većih peripetija po Srbiji a da od prošle godine procedura izleda upravo onako kakvu sam je opisao - lična karta na uvid, spisak novčanica sa serijskim brojevima koji se unose u posebnu evidenciju pre nego što ti se uruče i par puta sam bukvalno morao da potpisujem 10ak papira sa fotokopijama novčanica nakon što ih bankarski službenik potpiše i overi pečatom. Pojma nemam šta su u međuvremenu pooštravali od propisa, ali očigledno da nešto jesu.

Takođe, 2015. sam kao preduzetnik paušalac došao u banku i rekao "hoću USD račun za firmu" i dobio isti u roku od par dana. 2022. godine pre mesec i po dana sam otvarao novi USD račun za novi DOO i proces verifikacije za USD račun je trajao oko 3 nedelje pre nego što sam mogao da krenem da ga koristim.

Voleo bih i ja da znam šta se u međuvremenu promenilo, pa ako neko zna, neka podeli info sa nama ovde.

Što se tiče pranja para, mnoge jurisdikcije itekako omogućavaju raznorazne varijante, ali ako imaš par miliona novčanica ili više. Ako si ubogi frilenser koji jedva zaradi srpski minimalac, nisi nikome zanimljiv i niko ne želi da rizikuje bilo šta zbog tebe, jednostavno si nerentabilan i neisplativ i niko te nigde ne zarezuje.

S druge strane, ako si bogati Rus ili bliskoistočni naftaš, imaš milion opcija kako da se "zbrineš" ali takvi ljudi obično ne diskutuju o takvim stvarima na putničkim forumima.

1 hour ago, ppetrovic said:

Frilenseri kod nas trenutno imaju neoporezivi iznos do oko 500 EUR...

500 EUR mesečnog pruhoda (6000 EUR godišnjeg)?

1 hour ago, Lazar said:

Kako je to sa neoporezivim delom zarade regulisano u drugim zemljama, zna li neko? Da li je to što naši frilenseri traže osnovano, u odnosu na druge (posebno evropske) države?  

U Nemačkoj je prvih  10.000 EUR godišnjeg prihoda neoporezivo.

U Singapuru je prvih 14.000 EUR godišnjeg prihoda neoporezivo.

Ali same ove brojke malo ti znače ovako izvučene iz konteksta, porezi se u svakoj od ovih zemalja drugačije računaju.

Ako sam ja dobro shvatila šta ppetrović piše, ispade da u Srbiji postoji frilenser kao posebna kategorija. Nije mi baš najjasnija ta situacija. I u Nemačkoj i u SG moraš da se registruješ kao preduzetnik da bi obavljao neku delatnost.

 

Moraš i u Srbiji, samo što 99.7% ljudi to nije radilo jer "nije znalo da treba" i zato što su "išli na šalter da pitaju i rekli su im da ne treba ništa da prijavljuju i da plaćaju", tako da je država donela prelazno rešenje po kome je prvih 384 000 RSD godišnjeg prihoda neoporezivo, ali samo za devizne prilive iz inostranstva. Na sve preko toga, otpisuje se 50% kao normirani trošak (podignuto sa 20%) i stope poreza i doprinosa se računaju samo na drugu polovinu. Isplati se svakome ko prihoduje do ~19000 EUR godišnje bruto.

U toku je priprema novog zakona koji bi regulisao fleksibilne oblike rada i tek treba videti na šta će to da liči, a ideja je da se baš takvi poslovi bolje regulišu i poresko opterećenje smanji.

Kao što rekoh, imamo mator poreski sistem koji jednostavno ne prepoznaje ovakvu vrstu posla kao primarnu delatnost već samo kao dopunu regularnom poslu, ali to se uglavnom rešavalo tako što se registruješ kao preduzetnik (što u suštini i jesi, bez obzira što sebe nazivaš frilenserom - preduzetnik si) ali ljudi to masovno nisu radili, plus mnogi od njih nisu imali adekvatna primanja koja bi im pokrila minimalne troškove prema državi, ali i to se rešava na druge načine, nego eto, Srbija.

Inače, nepoorezivi deo u SRB je trenutno prvih 19300 RSD svakog meseca, ali se doprinosi obračunavaju i na taj iznos i ovo se odnosi samo u slučaju da neko radi za platu. Preduzetnici paušalci nikada nisu imali neoporezivi deo, što samo ilustruje šizofreniju našeg poreskog sistema, ali tako je kako je.

2 hours ago, ppetrovic said:

Što se tiče FATCA propisa, ne znam koji su novi propisi donešeni i kada, samo znam da od 2012. godine podižem američke dolare bez većih peripetija po Srbiji a da od prošle godine procedura izleda upravo onako kakvu sam je opisao - lična karta na uvid, spisak novčanica sa serijskim brojevima koji se unose u posebnu evidenciju pre nego što ti se uruče i par puta sam bukvalno morao da potpisujem 10ak papira sa fotokopijama novčanica nakon što ih bankarski službenik potpiše i overi pečatom. Pojma nemam šta su u međuvremenu pooštravali od propisa, ali očigledno da nešto jesu.

Ne znam šta to izvoljeva Intesa, ja sam danas u NLB (ex-Komercijalna) banci podigao par hiljada dolara, ništa od toga nije bilo. Jesu mi kopirali LK i karticu sa brojem računa, ali nikakve spiskove sa serijskim brojevima niti fotokopije novčanica nisam potpisivao.

Obično ne možeš da vidiš bilo šta od toga jer se serijski brojevi zapisuju pre nego što se kinta isplati, a ni potpisivanje fotokopija nije uvek obavezno (ne znam od čega tačno zavisi, i mene interesuje). Sve u svemu, procedura podizanja dolara u našim bankama traje malčice duže od drugih valuta

Ja ovde u RS nisam nikad imao problem sa podizanjem dolara sa sopstvenog racuna. Nikad ih ne drze u banci pa moram da "narucim" par dana ranije i to je to, samo podizanje je isto kao za KM i EUR.

Zavisi ko šta smatra za problem. Ja sam do sada uvek morao da se najavim dan unapred jer ih nikad nigde nemaju, a dizam sam dolare u Intesi, Raiffeisenu, nekadašnjoj Vojvođanskoj i u još par njih.

Sećam se tamo negde 2010. kada je Google još uvek slao čekove poštom za AdSense i Intesa bila jedina koja je htela da se bakće tim ovde kod nas. Odneseš ček u banku, onda ga oni razgledaju i analiziraju jedno sat vremena (naročito ako si u malom mestu gde niko nikada pre toga nije video međunarodni ček), pa zovu centralu da pitaju šta da rade sa njim, pa ga onda pošalju na naplatu, pa čekaš mesec dana da se sredstva oslobode sa računa, pa tek onda dolaziš da podigneš pare.

Lepa vremena.

5 hours ago, Lazar said:

Kako je to sa neoporezivim delom zarade regulisano u drugim zemljama, zna li neko? Da li je to što naši frilenseri traže osnovano, u odnosu na druge (posebno evropske) države?  

 

3 hours ago, marica said:

U Nemačkoj je prvih  10.000 EUR godišnjeg prihoda neoporezivo.

U Nemackoj je za 2022. taj iznos tacno 10.347 evra.

U Brazilu je za 2022. taj iznos 28.559,70 reala (1 EUR= 5,5 BRL trenutno).

2 hours ago, ppetrovic said:

Zavisi ko šta smatra za problem. 

Dobar dan, izvolite dolare.
Hvala, dovidjenja.

Ovo ni noskich ne bi smatrao problemom

Haha, nemoj dvaput da kažeš :-)))

Super ako vama tamo ne prave probleme (još uvek), ovde je kontrola dignuta za lestvicu više, a plus onda i svaka banka ima svoje interne procedure, ne može niko više da ih pohvata šta rade.

 

On 7/5/2022 at 1:32 PM, ppetrovic said:

prvih 384 000 RSD godišnjeg prihoda neoporezivo, ali samo za devizne prilive iz inostranstva. Na sve preko toga, otpisuje se 50% kao normirani trošak (podignuto sa 20%) i stope poreza i doprinosa se računaju samo na drugu polovinu.

Okej, znači kalkulator poreza i doprinosa za frilensere na sajtu UFP je tačan. To mu dođe oko 3280 evra godišnje, ili u proseku 270 evra mesečno deviznih priliva iz inostranstva, za koje ne treba podnositi poresku prijavu.

Ako sam dobro shvatio, ako se ta suma prekorači, frilenser i dalje ne podnosi nikakvu prijavu, nego mu poreska sama izračuna porez i pošalje na mejl.

Da li je jedino što nekoga definiše kao frilensera činjenica da prima devizne uplate iz inostranstva, ili postoji još neki kriterijum? Tipa, pošalje ti tetka 3300 evra, da li si onda frilenser? 

Postavljaš pitanja koja i mene lično interesuju od početka godine jer sam do pre mesec dana imao devizne transakcije iz inostranstva

Proverio sam sa nekoliko poreskih savetnika (koji nisu međusobno povezani) i svi tvrde da ne treba podnositi bilo kakvu poresku prijavu (PU će sama videti transakcije i izdati rešenje) i tu potpadaju sve devizne transakcije po defaultu.

Naravno, sve ovo gore je jako čudno jer je ovo prvi put u istoriji države da PU preuzima odgovornost trkeljisanja na sebe, do sada si apsolutno morao uvek da podneseš poresku prijavu ručno, tako da jesmo svi skeptični po tom pitanju, ali dodatne informacije jednostavno niko nema, tako da ćuti i čekaj sledeću godinu da ti stigne poresko rešenje, tu će pisati sve što treba.

Naravno, ako neko dozna nešto u međuvremenu, neka javi.

1 hour ago, Lazar said:

Da li je jedino što nekoga definiše kao frilensera činjenica da prima devizne uplate iz inostranstva, ili postoji još neki kriterijum? Tipa, pošalje ti tetka 3300 evra, da li si onda frilenser? 

Nemam pojma kako to funkcionise, ali verujem da mora postojati neki kriterijum, ili ce tek da ga izmisle. Recimo, ja zamisljam da bi to moglo da bude nesto kao, npr., da moras da imas uplate odredjen broj puta godisnje, odredjenom frekvencijom, pa da mozda neki softver prepozna to kao eventualne isplate zarade za neki online posao ili slicno, pa da naknadno to neki sluzbenik proveri. Za ove klasicne uplate od "tetke iz Kanade", tzv. doznake iz inostranstva, rekao bih da ne bi trebalo da potpadaju pod frilenserski rad Jer, da je tako, pola Srbije bi bili frilenseri

Inace, nisam bas upoznat ni sa porezima, ni sa novim online uslugama u Srbiji. Spominjali ste ovde ePorezi aplikaciju, pa sam malo bacio oko. Deluje super da sve moze online, a pretpostavljam da ako neko nije registrovan za tu uslugu i dalje dobija postom klasicno poresko resenje za sve i svja, kao i dosad, zar ne?

Poslednje što znam je da se papirna rešenja više ne izdaju i da sada sve ide preko ePorezi. Rok za prelazak je bio oko 1. marta 2020. godine, tik pred koronu i zaključavanje, i sećam se da je bio neviđeni gužvanjac u MUPu jer je odjednom ogroman broj ljudi čekao u redu da dobije novi elektronski sertifikat na ličnoj karti da bi mogao da nastavi da podnosi poreske prijave i da prima poreska rešenja, gužve su bile otprilike kao 2009. kad su krenuli novi biometrijski pasoši da se izdaju.

Još jednom valja podsetiti da trenutne olakšice za frilensere važe samo do kraja godine i koliko sam uspeo da saznam, po defaultu sve devizne uplate potpadaju pod njih, osim ako se eksplicitno ne podnese poreska prijava po nekom drugom osnovu (recimo, muž šljaka na baušteli u Austriji i šalje pare ženi u Srbiju, to se po pravilu ne oporezuje ako muž dostavi dokaz da je porez plaćen u Austriji).

12 hours ago, Lazar said:

 

Da li je jedino što nekoga definiše kao frilensera činjenica da prima devizne uplate iz inostranstva, ili postoji još neki kriterijum?

Mislim da je problem u samom terminu frilenser. Izvikan je na zbunjujući način. Ti si fizičko lice koje živi u Srbiji i ima prihode iz inostranstva koje dobija za svoj rad. Ti nemaš fiksni cenovnik rada, ali to poresku ne zanima. Nju zanima koliki prihod si ostvario, da bi utvrdila treba li da platiš porez ili ne. Da li ti sebe zoveš frilenser ili radnik na internetu ili podkaster, poresku uopšte ne zanima.

Quote

 

Tipa, pošalje ti tetka 3300 evra, da li si onda frilenser? 

Nisi, jer nisi zaradio 3300 evra svojim radom, nego si ih dobio na poklon jer te tetka voli (valjda)! To je donacija, tj. poklon - ne znam ima li razlike u tim terminima, postoji zakon koji se i time bavi.

Edited July 7, 20222 yr by marica

3 hours ago, marica said:

Mislim da je problem u samom terminu frilenser. Izvikan je na zbunjujući način. Ti si fizičko lice koje živi u Srbiji i ima prihode iz inostranstva koje dobija za svoj rad. Ti nemaš fiksni cenovnik rada, ali to poresku ne zanima. Nju zanima koliki prihod si ostvario, da bi utvrdila treba li da platiš porez ili ne. Da li ti sebe zoveš frilenser ili radnik na internetu ili podkaster, poresku uopšte ne zanima.

Nisi, jer nisi zaradio 3300 evra svojim radom, nego si ih dobio na poklon jer te tetka voli (valjda)! To je donacija, tj. poklon - ne znam ima li razlike u tim terminima, postoji zakon koji se i time bavi.

placa se i porez na poklon...mislim da je isti kao i porez na zaradu od posla, ali treba proveriti...

to su mi bas skoro rekli u banci, kad sam pitao oko toga sta da upise onaj koji mi salje pare iz inostranstva kao- svrha uplate...

Znam jednog ministra kome je tetka poslala 200 hiljada eura da kupi stan, sve ok, može tetka da šalje  

... 

Nego ko kaže da frilenser mora da radi za strane klijente, to samo znači da nemaš stalnog poslodavca nego si free i nalaziš sam poslove i klijente. Može frilenser da radi samo sa klinetima iz Srbije

1 hour ago, samsung said:

Nego ko kaže da frilenser mora da radi za strane klijente, to samo znači da nemaš stalnog poslodavca nego si free i nalaziš sam poslove i klijente. Može frilenser da radi samo sa klinetima iz Srbije

Ne mora da radi za strane klijente i frilenser u nekom svom, izvornom obliku, upravo znači to što si napisao.

Moj odgovor je bio vezan više za Lazarev konkretan slučaj (jel sam odgovarala na njegovo pitanje): strana valuta, a on radi i živi u Srbiji. Htela sam da naglasim da može sebe da zove kako hoće poresku zanima to što je fizičko lice i što mu devize ležu na račun (iz inostranstva).

Jel može uopšte neko ko živi u Srbiji, da prima pare od fizičkog ili pravnog lica (registrovanog/ prijavljenog u Srbiji) u stranoj valuti za svoje usluge? Ja sa mog deviznog računa u Srbiji, da prebacim/platim pare nekome/za nešto u Srbiji, na njegov devizni račun u Srbiji? Ja sam mislila da su takve transakcije dozvoljene samo u RSD.

8 hours ago, marica said:

Mislim da je problem u samom terminu frilenser. Izvikan je na zbunjujući način. Ti si fizičko lice koje živi u Srbiji i ima prihode iz inostranstva koje dobija za svoj rad. Ti nemaš fiksni cenovnik rada, ali to poresku ne zanima. Nju zanima koliki prihod si ostvario, da bi utvrdila treba li da platiš porez ili ne. Da li ti sebe zoveš frilenser ili radnik na internetu ili podkaster, poresku uopšte ne zanima.

Ovo je cela suština koju još uvek mnogi ne kapiraju u Srbiji.

4 hours ago, bam-bam said:

placa se i porez na poklon...mislim da je isti kao i porez na zaradu od posla, ali treba proveriti...

Ovo zavisi da li si u srodstvu sa onim ko ti pozajmljuje ili poklanja i u odnosu na to se formira cifra, kreće od 2.5% ako se ne varam i ide na gore.

1 hour ago, marica said:

Jel može uopšte neko ko živi u Srbiji, da prima pare od fizičkog ili pravnog lica (registrovanog/ prijavljenog u Srbiji) u stranoj valuti za svoje usluge? Ja sa mog deviznog računa u Srbiji, da prebacim/platim pare nekome/za nešto u Srbiji, na njegov devizni račun u Srbiji? Ja sam mislila da su takve transakcije dozvoljene samo u RSD.

Ne može u stranoj valuti između rezidenata u Srbiji, osim u slučaju kupovine stana, automobila, digitalnih dobara (aplikacije, igrice, PDF knjige, itd.) i još 10ak nekih izuzetaka, ali generalno ne može frilensing u devizama unutar Srbije, naročito ako je umešano i pravno lice.

Možeš da koristiš strane payment servise doduše, ali samo ako podržavaju RSD kao valutu (većina ih ne podržava što ih čini de facto zabranjenim za lokalno poslovanje iako na papiru nisu zabranjeni i mnogi su dostupni kod nas).