Pa kazem vam 

Sigurno se u svakom gradu kod nas bar jedan deciji vrtic zove "Pcelica".

Samo ime mora da ima veze sa ovim o cemu pricamo, gde se termin "pcelica" odnosi na decu

odnosno potomstvo.

Nisam cuo da se neki vrtic zove "Prasence" ili "Kucence".

Mada, mozda su neki noviji vrtici dobili ime "Pcelica" i po cuvenoj Maji, vrlo popularnom crtacu sa kraja sedamdesetih i pocetka osamdesetih, ko zna? Skoro se ponovo reprizirao. I bas sam pomislio da ce ta vrsta crtaca zainteresovati mog osmogodisnjeg klinca, ali avaj. Rece mi da su to crtaci za "malu decu"!!!, a da su Naruto i Code Lyoko ono pravo.  - ko zna o cemu se tamo radi, zna i sta pricam:-(

Izvinjavam se za off topic.

    Vi što imate porodično stablo, da li je to samo hronološki spisak imena, ili sadrži još nešto, npr. neke osnovne informacije o svakom od nosilaca tih imena? Gde je živeo, čime se bavio, po čemu je ostao upamćen?

    Pokušavam da smislim u čemu bi bila potreba i poenta znanja imena svojih predaka do bele pčele, ako ne znamo ništa drugo o njima. Ja recimo znam imena za dosta generacija unatrag, al' za one starije od čukundede (čijih par fotografija imam, i o kome mi je deda dosta pričao - jer, to je bio njegov deda) ne znam ništa sem tih imena.

    A to da se neki moj predak pre 200 godina zvao Nikola mi zaista ne znači mnogo Sumnjivo mi je to sa narodskim nazivima za 16 generacija unatrag, kakva je uopšte mogla biti svrha tako nečega...

Lazare dobra ti je poenta.

Nije samo svrha u poznavanju samo imena vec i tih ostalih stvari koje pominjes.

Recimo ja za ogromnu vecinu svoj predaka znam ko su i sta su bili, gde i kako su ziveli.

Recimo zna se da je poreklo moje porodice iz okoline Andrijevice, odatle su presli u Prijepolje a zatim negde kod Obrenovca. Preci su mi se stalno bunili protiv Turaka i nisu trepeli nepravdu. Predak iz Obrenovca ubio Turcina zbog kupusa pa sa svoja tri sina u bezaniju. Tako svi menjaju prezimena, recimo moje sadasnje  prezime potice od imena jednog pretka. Do toga kako je nekoliko rodjaka zavrsilo u Bugarskoj pa sada i tamo imam rodjake u Varni. Onda se zna kakva je kome bila zena - jednom mnogo losa pa je muz ubio, tako kaze jedna prica a druga da je umrla od malarije. Zna se i u kom je ratu bio ko i gde je sve bio. Tako tri brata 1912. odose u balkanski rat, ostavise porodice i samo jedan se vratio 1918. Posle prelaska Albanije jedan umro od tifusa na Krfu, a drugi poginuo na solunskom frontu. Eno ga danas na Zejtinliku. Pa onda taj sto je preziveo poslao najmladjeg sina na zanat a njemu se to nije svidjalo nego pobegao u hajduke i poginuo u obracunu sa zandarmima. I sve tako. Naravno mnogo toga je izmisljeno, dodato, modifikovano ali takodje i istinito. Situacija se zna do tamo ranih pedesetih a za nadalje red je da pamte neki drugi potomci. Tako sam ja po Ukrajini i Rusiji trazio tragove jednog blizeg rodjaka koji je mnogo voleo Staljina pa 1950. zbrisao u SSSR. I nasao deo porodicne istorije tamo.

   Sumnjivo mi je to sa narodskim nazivima za 16 generacija unatrag, kakva je uopšte mogla biti svrha tako nečega...

Možda to ima veze sa tradicijom da se u porodici vrte dva imena, unuk dobija ime po dedi, pa tako imate npr.sin Aleksandar, otac Petar, deda Aleksandar, Pradeda Petar... e, da bi se svi oni razlikovali, bilo je potrebno izmisliti nazive da bi se razlikovalo ko je ko...verovatno je to povezano sa narodnom religijom, i ima korene u paganskim običajima, kultom predaka i kultom mrtvih, to je verovatno u prastara vremena bilo važnije od konkretne sudbine pojedinca...ne verujem da je iko znao lična imena svih tih predaka unazad, jer to i nije bila poenta.

Zamislimo npr. seoskog vrača koji treba da prizove mrtve pretke da se okupe prilikom nekog obreda..zlo i naopako kad bi morao da nabraja imena svih predaka, ko bi to znao i zapamtio..

nego lepo nabroji sukurđela,askurđela, kurajbera i ostale...

Апропо убијања Турака и мој далеки предак, негде око 1830. је убио Турчина и с Косова побегла три брата Недељковића, један у Београд, други не сећам се где и трећи у Поцерину. Моји су пореклом из Поцерине.

Е сада, чије год породичне легенде да сам слушао, свачији предак је убио Турчина.

Да је то истина, Турака већ око 1835. не би било ни у Турској, колико смо их убијали.

Slazem se sa tim oko ubijanja Turaka. Valjda nam je to i nacionalni mit pa je lepo da se uzme kao "pocetna" prica za dalje dogadjaje.

Ja, recimo, znam da je dosta Toplice naseljeno Crnogorcima koji su pobegli od bede i siromastva u samoj CG. Neki su dosli direktno iz samog Montenegra, a neki su napravili malo veci krug, skrasivsi se prvo na prostorima Kosova i Metohije, pa dalje u Toplicu. To je recimo razlog sto ovaj deo juga Srbije ima neobicno veliki broj autohtonih crnogorskih prezimena. 

moji Vilipari se nisu nešto kočili sa Turcima. Čak u familiji (sa očeve strane računam) imam seoskog kmeta, dal je taj bio lokalni vodja ili glavna šlihtara Turcima u ime sela, to ne znam.

postoji neka priča da su došli tu u tih par sela gde su sad, oko 1850-1870 iz Crvene Jabuke, što je danas potpuno napušteno selo kod Vlasinskog jezera negde, video sam ga na nekoj mapi. Naravno da su bila tri brata, i kao, jedan ostao u selu a ova dvojica poveli svoj deo familije ko gde, moji ovamo u Koritnicu a taj neki treći u Ostrovicu kod Sićeva. Vilipari, tako ih ljudi zvali. Braća su navodno bila Janko, Petar i Milenko valjda.

I tamo na pripremnoj nastavi za upis na fakultet, neki lik iz Ladovice što se prezivao Janković nekako mi ispriča sličnu priču, i spomene isto selo tu Crvenu Jabuku, te on je od tog Janka Janković. A ja jes da sam Petrović al to tek od dede, svi iza su Milenkovići, a deda je Petrović po nekom Petru tamo, valjda tom trećem.

Ispalo da znamo istu priču, tako da je moguće da je i tačna.

ne znam kako moji stoje sa turcima, ali moj pradeda je kao član mlade bosne učestvovao u ubistvu franca franje ferdinanda 

a što se tiče svrhe znanja o precima, možda je to potrebno da bi se vodilo računa o brakovima među srodnicima, da ne bi dolazilo, ili da bi baš dolazilo do njih, ne znam šta je kad i gde bilo popularnije pokojni deda koji me je uputio u moje porodično stablo, želeo je uvek da zna prezime i okvirno porodično stablo mojih potencijalnih momaka- odakle su, kuda se porodica naseljavala kroz vekove itd, da bi se uverio da nismo ni u kakvom srodstvu.

edit: a verovatno ima veze i sa menadžmentom plemena ili naroda, ne samo porodice, da bi se znalo ko ima čije krvi, recimo, da bi moglo da se prati kad se venčavaju ljudi iz dva različita plemena, da se tu ne umeša i neki neželjeni narod u petom kolenu ili tako nešto.

Мој курђел је био ешкут у свом селу, и деда припадник Српске добровољачке дивизије у бици код Добруџе.

у.б.р. није ни чудо сто сам аутономаш.

Ha, ha, zaista, Turci su izgleda deo svake price. Naravno i moja prica (odnosno mog dede) je slicna, takodje je tu bio neki Turcin s kojim se moj neki cukun-rodjak potukao pa na konto toga od starog prezimena postalo ovo moje pocevsi od tog pretka

Imao sam sreće da je moj stric jako zainteresovan za svoje poreklo i porodična stabla pa je napravio porodična stabla za pet od osam familija od kojih potiče, dakle granao je negde od trećeg kolena. Prekopao je desetine crkvenih knjiga u raznoraznim selima i zapisao priče desetina ljudi. Tako je najraniji predak za kog se zna datum rođenja rođen 1690. u Bečeju.

Porodična stabla se mahom svode samo na imena, prezimena, datume rođenja, fotografije i fotografije portreta i grobova i zanimanje sa ponegde ponekom životnom pričom. Nisam nikad skroz pregledao knjige.

Tako imam nekog rođaka pronalazača koji je patentirao jedofazni motor sa magnetnim prekidačem pomoćne faze, pa neko postrojenje za dodavanje tečnosti... i svašta nešto. Ima dvojica od kojih je jedan  postao invalid na Ruskom frontu, boreći se za Austrougarsku, a drugi (koji se zvao Stevica) se borio protiv Rusa u drugom svetskom ratu pa završio u logoru da bi već za nekoliko meseci jurio Nemce koji su se povlačili prema Austriji !!?

Pa ima jedan zapis u kom su "pravoslavni Vlasi naseljeni iz Bosne po Ličkim selima oko 1700. poslije Turaka". Tako je neki biskup Brajković u svom izveštaju o Lici 1702. prvi put pomenuo moje prezime.

Jedna grana porodičnog stabla nosi prezime Naser po nekom Egipćaninu... 

Pradeda mi je umro od malarije i tuberkuloze koje je imao u isto vreme dok je posrbljivao (opismenjavao) Makedonce. Makedonija je tad bila po tome što je prababa pričala puna močvarnog zemljišta...

Drugi pradeda je bio profesor matematike u današnjoj Jovinoj gimnaziji gde i danas stoji njegova fotografija.

Jedan rođak je početkom velikog rata preleteo sa nekolicinom naših pilota u severnu Afriku i do kraja rata leteo sa RAF-om.

Jedan koji je još uvek živ bio je omiljeni fotograf Slobe Miloševića a posle i Koštunice. Izdao je neke fine knjige fotografija Vojvodine a posle i cele Srbije.

Za familiju Zamurović imam registar od oko oko 500 imena. Upravo sam shvatio da mi je rod dirigent Zrenjaninskog hora  Te knjige sadrže gomilu neverovatnih podataka ali...

...od svega toga, ja imam oko 600 adresa ljudi koji su živi danas, negde, neke podatke o njima i ništa više. Ne poznajem nikog od njih, živih.

Mamina familija sa druge strane, nema pisana zapisana velika porodična stabla ali se i dalje poznaju i posećuju, i eto sa te strane imam 20-tak vršnjaka koje poznajem, i od kojih se sa nekoliko družim. A vi vidite šta više vredi.

Na kraju, Turci se skoro pa uopšte ne pominju, nigde.

Acketa, svaka cast. Od danas, ti si za mene celebrity!!!

Acketa, svaka cast. Od danas, ti si za mene celebrity!!!

   

Šta svaka čast? Mom stricu što je nakupio podataka? Njemu može svaka čast 

Ili ovima što su se postarali da im potomci budu indisponirani jer im se nameće takmičenje sa precima. Svaka čast i njima 

Lep običaj to popisivanje predaka, ali besmislen u vreme raspadanja i razgradnje porodica. Desilo mi se da sopstvenog brata (neko treće koleno) upoznam slučajno na ulici. Ispala su mu dokumenta, ja ih pokupio, i pošto se nije odazivao na "čoveče" na "momak" ili prosto na "ej", ja otvorim dokumenta, kad ono devojačko prezime moje mame, koje je dosta retko. I bi mi brat! Došao da studira u NS. Nisam znao ni da postoji

Svi ti nazivi su služili jednom narodu koji je bio okrenut plemenu i porodici, koje je bilo koliko toliko konzistentno što se tiče životnog prostora i nije se puno razdvajalo. Nije ni važno da li je neko iz neke kraljevske loze, jer dok se zna čiji je, znaće se i ko mu je bela pčela. U Crnoj Gori su do nedavno živeli u plemenskim zajednicama.  Pa i da ti nazivi predaka nisu nečija šala, ne bi bilo čudno da se danas ne zna ništa o tome. Ja evo, i dalje nikad ne mogu da razlikujem šuraka i šogora, a na pašenoga ne bi ni da pomislim. A to su oni koji su živi...

Pa naravno da uvek ima neki Turcin.

Ne mora da znaci da je Turcin dobio budak u glavu, ali mnogi nasi preci su imali sukobe sa Turcima.

Neki namerno a neki sasvim slucajno. Pogledas Turcina popreko, udaris mu knoja, predjes put pre njega i odmah ti prete nabijanjem na kolac. Mnogi ljudi su tada jednostavno pokupili svoje porodice i presli u drugi kraj. Ne mislim na nesto daleko. Dovoljno je bilo da se ode u drugu nahiju a u to vreme je odlazak u drugu nahiju bio kao odlazak u drugu drzavu. Kazes ja sam taj i taj a nisam taj koji je zveknuo Turcina u komsiluku. Nije bas bilo nekih nacina da se utvrdjuje identitet.

Kod mene u okolini postoji selo u kome stanvonici tvrde da im je poreklo iz Crne Gore, odakle su pobegli da bi spasili glave od krvne osvete 

Sa druge strane u Ukrajini sam sreo dosta ljudi koji znaju da imaju srpsko poreklo od Srba koji su tamo dosli u 18. veku. Teritorije "Nova Srbija" (danas oko Kirovograda) i "Slaveno Srbija" (danas kod Luganska, mali grad Slavjanoserbsk). Odatle su mnogi Srbi otisli na Don i pridruzili se Kozacima. Procitati roman Ljermontova "Junak naseg doba" i bice jasno ko je izmislio ruski rulet.

Znate me kao Micowiny neki i pod imenom Nenad.

otac Dusan 1950

deda Gruja 1910

pradeda Svetozar 1885

cukundeda Aleksandar 1854

navrdeda Trifun (umro 1892. u 62. godini)

znaci rodjen je oko 1830. maticne knjige rodjenih, vencanih i umrlih za Srbobrance cuvaju se u Arhivu Vojvodine za period od 1826 do 1895.

tako da bih mogao naci kurdjela pored upisa rodjenja Trifuna. U maticnim knjigama umrlih mogao bih naci ime kurdjela gde bi stajalo ime njegovog oca tj mog askurdjela. Moguce je da je upisan i moj askurdjel u maticne knjige umrlig pa bih mogao da saznam i ime njegovog oca tj mog kurdjuna.'

problem je sto je pored upisa o trifuna smrti necitko upisano ime oca "BATA"?! kao i ime majke ali joj je devojacko Dzigurski.

Maticne knjige za period pre 1826. trebalo bi da se nalaze u crkvu Srbobranu ako su prezivele do danasnjih dana. Ako jesu, onda ako Bog odobri a popa da da ih pogledam.

(smesnih li imena, mislim cak da je to neko nalupetao)

Tako da mi se ova lista cini samo kao zanimljiva narodna domisljatost koju je mozda nekad neki etnolog zapisao od neke kreativne starine...

Tako i meni deluje sa ove distance

Mada,srpski jezik je pre 100 godina (a tek pre 200-300...) bio dosta drugaciji nego mi sad pricamo.Pa su u to vreme ta/takva imena za pretke jos i imala smisla (mozda,ko ce ga znati...).

Inace,za razliku od izgleda gro ljudi ovde,tj. njihovih predaka,moji se nisu sibali/ubijali sa Turcima.Posto smo dosli iz Ukrajne,a tamo Turaka bas i nema...

Znam da je moj navrdeda dosao odande (mislim da je to negde na danasnjoj granici Rumunije i Ukrajne,dakle juzna Ukrajna) i da se bavio stocarstvom (krave,koze,ovce,sta vec).A da je u Banat dosao jer je ovde valjda bilo povoljnije da se trguje kožom,sirom,mlekom...uglavnom,time sto je imao da proizvede.Sudeci po ovome sto je Micowiny napisao (ocevi su nam slicno godiste),izgleda da je to bilo negde prve polovine 19. veka.

I od onda mi zivimo u Zrenjaninu...

EDIT:neko je pitao na temi za "Pcelicu" (ustanove)...

Ako se ne varam,i uz ZR-u postoji vrtic "Pcelica".

Al nisam siguran da li je po pcelici Maji ili po tome sto je taj rekao...

Bela pčela je naziv za treći roj od jedne kočnice, nekad trmke. Prvo vam se izroje pčele u maju, onda od tog roja izađe roj u junu, a onda vrlo, vrlo retko i treći roj u julu. E taj roj, vrlo retka pojava, se nazivao bela pčela.

Pozdrav od pčelara.

Hahahaha, nisam ni znala da postoji sve ovo posle čukunbabe i čukundede a kamo li bela pčela.