Jump to content

Featured Replies

@Klika

u pravu si, na kubi njhovi gradjani ne mogu da kupe nekretninu, ali mogu drzavljani jugoslavije(srbije), rusije i jos jedne zemlje, zaboravio sam koja je u pitanju...

moj drugar kubanac, zajedno smo radili na brodovima, me cimao da mu kupim nekeretninu neku, posto on nije mogao, a imao je kintu...ali je posle ispao problem jer bi sve to bilo na moje ime, ja ne bi mogao da mu prebacim itd...pa je od toga odustao..tako i znam, covek kubanac mi to rekao :)

inace, pre jedno godinu dana sam se vozio vozom iz venecije s nekim likom iz egipta, ali hriscaninom, i on mi je pricao kako su tamo na nekim lokacijama nekretnine vrlo jeftine, da je njegov stric kupio u suecu viletinu na obali nila, za samo 40000$...

pa vidite..

takodje, ortak iz kita( ekvador, gl.grad) mi prica da su mnogo jeftini stanovi u starom kolonijalnom delu grada, jer je do skoro taj deo bio steciste krimosa, lopova itd...pa su vlasti resile da rasciste to, i vrate normalan svet u inace mnogo lep deo grada, njaveci kolonijalni kvart u celoj lat. americi...i pocele su da prodaju stanove u vlasnistvu drzave za dzabaka, 4000-5000$...

eto, pa vi vidite  ;)

Kaze covek iz Budimpeste:

Prodajem stan u Budimpesti, kod Istocne - Keleti stanice, veeeeeeeeeeliki. Moza da se napravi Hostel. I nije tacno da u Madjarskoj moras da znas madjarski da bi tamo radio.

neko rece da mi iz srbije mozemo da kupimo nekretninu u skoro svim drzavama.

ja slucajno znam gde ne mozemo.

u Hrvatskoj.

tj, da bi tamo kupio stan, moras da otvoris firmu, koja onda moze za svoje potrebe da kupi stan.

e sada, ta firma moze da ima 0 kuna prihoda i isto toliko rashoda, jedino moras da platis nekog knjigovodju tipa 50 evra godisnje(ne znam za sta, tako su rekli u agenciji, da svake godine neke papire sredi...)

znaci, firma moze da postoji samo na papiru, da nema ni prostorije i sl, ali mi mozemo da budemo vlasnici firme, a ne stana :) a firma da bude vlasnik stana xD

eto, ko zna, mozda nekom bude korisna info.

  • 1 month later...

Primera radi, čuo sam da je bilo puno negativnih iskustava u vezi sa radom u UAI, jedan "podmorničar" je čak napisao i knjigu o tome. Onda zakon po kome je stranac uvek kriv čak i ako je neko njega udario u saobraćaju. Ovo me je bunilo neko vreme, a onda je jedan prijatelj poznavalac Arapske kulture rekao da je to kod njih sasvim normalno, jer da nisi došao tu kod njih, nesreća se ne bi ni dogodila.

S obzirom da zivim i radim u UAE- Dubaiu, ne bih se bas slozila sa ovim, posebno nisam cula za zakon po kome je stranac uvek kriv.

Btw, uvek sam za to da se prica o necemu sto se dobro poznaje, i to iz prve ruke.

Za postavljaca topica- s obzirom da si arhitekta po zanimanju, najbolje je da izaberes destinaciju u kojoj ces moci da nadjes posao, jer lepo je boraviti u nekoj egzoticnoj zemlji, ali od necega se mora ziveti.

Australija i N. Zeland su realni izbori, zatim neke zemlje Afrike bumiraju (Namibija, Bocvana...), a kada je u pitanju UAE, Dubai je pogodjen recesijom, ali zato se Abu Dabi dobro drzi.

Srecno! :)

  • Author

Hvala svima na predlozima i savetima.

Sto se mene tice, odlozio sam emigriranje na nekoliko godina. Do tada snastavljam  sa skolovanjem....

P.s  Brazil ce uskoro postati interesanta destinacija zbog Olimpijskih igara 2016.  tako da treba razmisljati na tu stranu  :P

Kad vec pominjes Brazil, ja cu mozda tamo uskoro, na godinu dana, za pocetak, sa mogucnoscu da posle upisem doktorske. Posto znam da si bio tamo, reci mi, onako okvirno, koliko si ti mesecno trosio, kao student? Na sta si se najteze, a na sta najlakse prilagodio? Hteo sam da te kontaktiram preko pm-a, ali bolje ovako, da svi ponesto cuju. Inace, trebalo bi da idem u jedno malo mesto izmedju Rija i Sao Paola.

  • Author

Uh, cekaj da se setim.

U to vreme je odnos dolar/real bio 2:1. 

Dnevno sam trosio od 5 do 20 reala zavisno od sta sam radio u toku dana.

Od prilike je oko 5 reala obrok. Tamo u glavnom trpas hranu u tanjir pa ti na kraju izmere i naplate. Mozes bas da se najedes (zdravo) :).

Javni prevoz je oko 2.5 reala

Tamo izgleda da gradove prave na svakih 6-7 sati  putovanja tako da od prilike ti uvek treba 70 reala (u jednom pravcu)

Sto se prilagodjavanja tice, neces imati mnogo problema.

Ја бих у Русију, ако Бог да. Из емотивних разлога, првенствено  :) Шта бих радио тамо и за какве паре, не знам, и није ми најбитније.

  • Author

Ja sam vec tamo, i pokusavam da odatle pobegnem vec neko vreme.

Rusija definitivno nije mesto za zivot. Posle nekog vremena provedenog u Rusiji steknes utisak da si ti tu cisto da bi sistem imao smisla da postoji. Definitivno nije covekomerna zemlja.

Rusija definitivno nije mesto za zivot. Posle nekog vremena provedenog u Rusiji steknes utisak da si ti tu cisto da bi sistem imao smisla da postoji. Definitivno nije covekomerna zemlja.

Druze mozes li malo detaljnije opisati tvoje iskustvo? Koji su razlozi zasto zelis da pobegnes?

Rusija definitivno nije mesto za zivot. Posle nekog vremena provedenog u Rusiji steknes utisak da si ti tu cisto da bi sistem imao smisla da postoji. Definitivno nije covekomerna zemlja.

Druze mozes li malo detaljnije opisati tvoje iskustvo? Koji su razlozi zasto zelis da pobegnes?

http://www.youtube.com/watch?v=scKNO-V5SCQ :D

Брате Никодијевићу, ја не знам како да останем ту, легално наравно. Лако је доћи, али како остати, осим наравно женидбе или удаје (ко зна,...) На коју фору је то некако најизводљивије? Односно, како је уопште и могуће тако нешто?

Ја не планирам тамо да идем због "прелепог и предивног" живота, већ као што сам и рекао, из разлога емотивне природе, па како буде буде. И овде ми је "до ј***" што се тиче и посла и пара, тако да ми је све једно, а ипак мислим да је већа могућност било шта наћи да радиш у граду који има становника скоро као цела Србија. Значи, не планирам да идем тамо због лепог живота, него, шта да радим, заљубио се...

А и дивни су људи!

Брате, ако имаш неки савет, како, шта... реци, био бих ти захвалан, а после, ко зна, можда и ја једног дана пожелим да побегнем одатле,....   ;D

  • Author

Obicno u svakoj zemlji koju obidjem, pronalazim  neke pozitivne stvari koje bih voleo da prenesem na svoj zivot i time ga olaksam ili u lepsam.

U Moskvi zivim i radim skoro godinu i po dana, i za svo to vreme ne mogu da nadjem ni jednu stvar zbog koje bih Rusima "skinuo kapu". Ovim ne mislim na njihovu kulturu, vec pricam o njihovom prakticnom zivotu.

Ovde je bukvalno sve podredjeno propisima i sistemima koji apsolutno ne funkcionisu, niti iko pokusava da promeni. Do sada nisam ni jednu svoju obavezu zavrsio bez problema ili setanja od saltera do saltera..... takozvana "spravka" (uverenje, dozvola....) je potrebna za svaku aktivnost kojom zelis da se bavis.

Recimo, moj cimer je zeleo da igra stoni tenis, koji se nalazi u zgradi Olimpijskog koplesa sa bazenima. Da bi mogao da ga igra morao je da izvadi, spravku koja garantuje da nema koznih oboljenja i drugih zaraznih bolesti i da svojim ulaskom u vodu nece ugrozavati drugoga. Zatim je otisao  da zakaze termin, da bi ga portir legitimisao i rekao da dodje u okviru radnog vremena kada se igra tenis. Sledecg puta, kada je stigao na vreme, portir mu je rekao da moze da pridje telefonu na kome je napisan neki broj i da ga okrene. Preko telefona je morao da zakaze termin za neki sledeci dan, ali je takodje morao da nadje jos par ljudi posto se coveku nije isplativo da dolazi samo zbog njih ( mog cimera i njegovog para).

Ista stvar je i sa drugim stvarima, prevodilaca, osiguravajucih drustva.... etc.

Ljudi su operisani od kulturnog ponasanja, osmeha, zalje za komunikacijom, profesionalnog odnosenja i bolo kakve usluznosti. Ajde da se ogradim zamo na Moskvu, posto ljudi kazu da je Moskva totalno drugacija od ostatka Rusije, mada nisam do sada video da je u ostatku zemlje narod extremno bolji.

Posebno su netoleranti prema stranicma, gde ne zele da vas razumeju, u mesto gledaju moje ruke kojima pokusavam da im pokazem pravac ili objekat koji ce pomoci u komunikaciji, oni gledaju direktno u oci i govore sve glasnije i glasnije misleci da cu ih tako bolje razumeti. Sa  konobarima je takodje interesantno posto porudzbine donose u jako velikim vremenskim intervalima i sumanutim redosledom ( salata meni, posle pola sata glavno jelo mojoj devoci, pa onda supa, pa tako dalje nekim njihovim ne razumljivim  redosledom do toga da na kraju ne donesu sve, ali je u racunu sve lepo naplaceno).

Saobracajni propisi se svode na to ko ima veca i jaca kola, i ko ce vise da ugrozi pesaka, nepropustanjem na pesackom prelazu, parkiranjem na trotoaru, prelaskom preko bara  itd. ( ovde se dozvole kupuju za neke smesne pare)

Mislim da alkoholizam nije potrebno nesto posebno pominjati. Ocigledno je veliki problem u celoj zemlji, a to utice na svakog pojedince pio ili ne.

Nista nije uskladjeno tako. Recimo banke ne rade vikendom, kao ni elektornsko prebacivanje novca ( ako se nisi finansijski obezbedio pre vikenda, ostajes shvorc). Takodje i u vreme praznika. U toku novogodisnjih praznika koji ovde traju 10-tak dana sam ostao u kapadokiji bez prebijene pare, a ostatak puta me je finansirala devojka. Naravno, nije bio kraj ni kada sam se vratio u Rusiju posto vozovi koji su  povezivali  grad sa aerodromom radili po "praznicnom" redu voznje (sto je podrazumevalo 4 sata cekanja).

Sto se tice turistickih atrakcija,  mislim da je to pravljeno za demonstriranje moci samima sebi a ne i strancima. Cene karata za strance se razlikuju od cene za domace posetioce, a naravno nije nikakva razlika u usluzi (bez ikakvih objasnjenja na stranom jeziku ili vodica).

Ajd jos samo jednu stvar da pomenem koja je za mene i najbitnija. Klima koja ovo sve cini jos tezem za podnosenje. Duge hladne zime, monogo vode, bez kisnje kanalizacije ( tako da je nekada nemoguce preci ulicu). Sunce se prakticno ne vidi po nekoliko zimskih meseci. Leto ne znam da opisem, posto je bukvalno proslo dok sam ja ocekivao da ce nastupiti.  Jesen je ubedljivo najlepsi period u Moskvi, boje su stvarno fascinantne.

Ne bih bio fer a da ne kazem zasto sam ja u stari ovde i dosao na prvom mestu, i zasto do sada nisam otisao. Odgovor je u novcu, posto dosta moze da se zaradi - zato bih ovu zemlju mozda preporucio kao neku gastajbatersku varijantu (preziveti neko vreme, da bi stecena dobra investirao u zivot negde drugde).

p.s. Iskustva sa Cs -ovcima su zaista bila odlicna. Ne mogu reci da su to pravi reprezenti vecinkog dela ljudi koje svakodnevno srecem zato je moj utisak i dalje los.

  • Author

Uh jos nesto moram da dodam.

Prodavnice sa velikim razlikama u ceni, nepotpunom ponudom i robom sa isteklim rokom trajanja mi zagorcavaju zivot i ostanak :)

Puno pozdrava iz Rusije :)

Хвала на поздравима! И теби велики поздрав из Србије! :)

Не знам... Ја сам био у Питеру, где су људи стварно предивни. Када сам било кога питао за неку улицу, или било шта друго, људи су ме, малте не, водили за руку да ми покажу где је то. Можда сам ја имао такву срећу, не знам, али нисам ни једну лошу особу, или не знам колико некултурну.Сигурно се другачије гледа на туристе, у било којој земљи, па и тамо, него на некога ко тамо живи и ради, а није држављанин исте. И наравно, туристима је све много лепше него онима који тамо живе.

Да, кажу да је Москва посебна прича, верујем у то...али су ми ту у Москви помагали Руси, а наша амбасада ме је малте не отерала у ...... да не псујем (пошто сам остао дан дуже од дозвољеног, скинули ме са авиона, па сам остао још неколико дана, неплански, у Москви, док у миграционом нисам добио визу). Ја баш не знам руски језик у потпуности, али су се Руси ту трудили да ме разумеју, и по неколико пута и објашњавали шта и како да радим....а наши, из наше српске амбасаде, су ме онако лепо......

Ja sam u Rusiji proveo mesec dana i svo to vreme pokusavao da skapiram sistem u kom ti ljudi zive. Kao sto je rekao Nikodijevic za najmanju sitnicu (kao kupovina vozna karte npr) potrebno je odvojiti bar jedno pre-podne, ako ne i ceo dan. Salterske sluzbenice su veoma neljubazne, cak toliko da su ove kod nas naspram ruskih nekako umiljate. Takodje sto se ljudi na ulici tice (bar u Moskvi) svi su namrsteni i nevoljni da vam pomognu oko bilo cega, tako da se posle par dana i saMI naviknete da nikoga nista i ne pitate.

Hrana je kao i ljudi siva , nezacinjena i neslana, ulicna hrana maltene ne postoji.

Opet ima tu i dobrih stvari, razumeme zasto Goran zeli da ode tamo, posto su Ruskinje nesto najlepse sto sam u svom zivotu video.

Takodje iako se Rusi maltene nikad ne smeju, ja sam se tih mesec dana valjao od smeha nailazeci na razne apsurdne procedure, pijane ljude...

Ljudi sa CS-a u Moskvi npr, su veoma dobri, ljubazni... samo je problem u tome sto su svi iz nekog visokog sloja drustva tako da upoznajuci njih necete upoznati prave (prosecne) Moskovljane.

А ми као живимо у најуређенијој држави на свету ?!?

Ја више волим Русе, па какви год то они били по некима, него тамо неке уређене, чисте и фине Швајцарце, или било које друге од тих финих.

Pa naravno da ne zivimo ali covek uglavnom kad zeli da emigrira , zeli da emigrira u zemlju koja je uredjenija od one u kojoj je ziveo pre toga.

E sad ti imas neke druge razloge... ali oni opet ne menjaju ove stvari koje smo mi ovde napiusali o Rusiji.

Ja isto volim Ruse (narocito Ruskinje) i Rusiju sto opet nema veze sa tim koliko im je zemlja uredjena, niti cu zato sto ih volim govoriti da su vedri i nasmejani i predusretljivi, jer nisu (posebno Moskovljani).

svakome bih preporucio da putuje u Rusiju posto je stvarno zanimljiva zemlja i ima mnogo toga da se vidi, ali nikome ne bih preporucio da tamo emigrira.

Sto se Svajcaraca tice prema njima sam totalno ravnodusan.

Слажем се, моји разлози не могу изменити ништа... Само, ... ја сам стекао мало другачије мишљење и свеукупну слику и о Русији, и људима које сам тамо сретао, а сретао сам и многе ведре и насмејане људе. Упознао сам доста предивних људи.

Али добро, свако има своје мишљење, и то тако и треба да буде.

Слажем се ја, да многе ствари тамо нису онакве каквима би требале да буду, наравно, али ми ипак оне лепе ствари преовладавају.

Велики поздрав  :)

Posebno su netoleranti prema stranicma, gde ne zele da vas razumeju, u mesto gledaju moje ruke kojima pokusavam da im pokazem pravac ili objekat koji ce pomoci u komunikaciji, oni gledaju direktno u oci i govore sve glasnije i glasnije misleci da cu ih tako bolje razumeti.

Ovo me podseća na moje iskustvo sa zapadnim Ukrajincima. Izuzetaka ima mnogo, ali ovako nešto se ne sreće u npr. Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Bugarskoj itd.

Posebno su netoleranti prema stranicma, gde ne zele da vas razumeju, u mesto gledaju moje ruke kojima pokusavam da im pokazem pravac ili objekat koji ce pomoci u komunikaciji, oni gledaju direktno u oci i govore sve glasnije i glasnije misleci da cu ih tako bolje razumeti.

Ovo me podseća na moje iskustvo sa zapadnim Ukrajincima. Izuzetaka ima mnogo, ali ovako nešto se ne sreće u npr. Austriji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, Bugarskoj itd.

I ja sam se sretao sa time u zapadnoj Ukrajini, naročito u komunikaciji sa nekim službama. Mada na ulici ima divnih ljudi koji se stvarno trude da pomognu. Kupiti voznu kartu tamo je za mene bila noćna mora...

  • 8 months later...

Nije da imam novac za kupovinu nekretnina u inostranstvu ( daleko od toga   ;D ), ali me zanima ta tema, pa sam guglao malo...

Na ovom sajtu http://www.haciendamexico.com/ sam video prelepe hacijende, a evo i linka http://www.haciendamexico.com/secciones/index.php?Idioma=2&IdArticulo=11 gde pise da nije tesko kupiti nekretnine (naravno, ako imate novac  :D) ako nisu 100km od granica i 50km od obala.

Ali, Yucatan je uglavnom u toj 'zabranjenoj' zoni. Da li moze neko da pojasni ovaj drugi pasus? To acquire property in the restricted zone one must either engage a Mexican bank to execute and hold title to the property for the buyer using an instrument known as a "fideicomiso (fee-day-co-ME-so) trust", or create a "foreign-owned Mexican corporation." The fideicomiso trust creates a trust agreement for the benefit of the foreign buyer, and the bank takes on a fiduciary obligation to the owner. The owner retains all the benefits of ownership and has the legal right to lease the property, sell the property, and will the property to their heirs. The one-time cost for establishing a fideicomiso is currently around US$2600. There is also an annual bank fee for the maintenance of the trust. The annual fee is based upon a percentage of the value of the home. There is little consistency with regard to what banks charge for this fee, so it is a good idea to shop around. A home in the US$100,000. range will have a yearly fee of approximately US$600. per year. Fideicomiso trusts are currently 50-year documents. They can be renewed at the end of the 50-year term for an additional 50 years. There is no limit to the number of times the fideicomiso trust can be renewed. The renewal fee is currently approximately US$900.

Create an account or sign in to comment