Evo jedne lepe temice. Bilo da smo putovali ili ziveli u inostranstvu skoro se svakome desilo da ga je to na neki nacin (makar malo) izmenilo. Mozda je stekao/la afinitet prema drugacijoj vrsti hrane, potrebu za posetama saunama, promenilo percepciju Beograda koji deluje kao miran i retko naseljen grad ako se npr. uporedi sa azijskim gradovima, izmenjene estetske sklonosti bilo u smislu arhitekture ili lepote tela...

Da krenem od sebe. Mislim da sam kroz boravak u Sidneju gde se gotovo iskljucivo druzim i delim zivotni i radni prostor sa Azijatima pre svega izmenio kolicinu i tip hrane koji unosim - manje kolicine, sada ne mogu da zamislim nijedno jelo bez soja sosa. Jedem vise pirinca, a manje hleba. Postali su mi prihvatljiviji sosevi sa jacim ukusom, cak i vasabi mogu da jedem uz jelo. Vise mi nije cudno da pijem gorak caj umesto slatkog ice-tea iako izgledaju isto u radnji, slatki milk-tea nije nepoznanica, a ni soft-drinks sa pirincom i jedno koje ima ukus cimeta.

Normalno je da putovanja svakoga promene na neki nacin.  Sto vise razlicitih ljudi  i stvari covek vidi i dozivi, to se oseca bogatijim iznutra. Bar takav je moj utisak i tako se ja osecam. Naravno, ta iskustva jos vise povecavaju zelju da se uvek vidi i dozivi jos vise.

Slažem se u potpunosti sa Ivanom. Mene je odlazak u Ukrajinu dosta promenio. Verovatno i zbog toga što mi je to bilo prvo samostalno veće putovanje. Ne mogu da kažem da sam bio oduševljen njihovom kuhinjom - nije mi se dopala - ali su me ljudi oduševili. Pevanje u prepunom minibusu usred ukrajinske nedodjije po mraku je na mene ostavilo ogroman utisak. Ljudi decenijama žive dosta teže od nas, ali to mnogo bolje nose. Imam utisak da su na neki način srećniji. To me je naučilo da više cenim ono što imam ovde. Uopšte nemamo tako malo što mislimo, a stalno se žalimo (ja prvi). Treba život gledati pozitivnije.

Takođe su me oduševile crkve u Kijevu, naročito Lavra. To je bilo duhovno iskustvo koje ću pamtiti čitav život. Jedva čekam da opet odem tamo...

3 meseca u Tajlandu i ja nisam ista osoba...

bilo bi lepo cuti objasnjenje.

PS Ovo picim svaki dan po dve limenke:

http://drinkswithchunks.blogspot.com/2007/02/nostalgia-drink-soojeonggwa.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Sujeonggwa

3 meseca u Tajlandu i ja nisam ista osoba...

bilo bi lepo cuti objasnjenje.

Slažem se. Kakva si osoba bio, a kakva si sada, i kako je Tajland to učinio?

pa.. prilichno je lichno...

bio je bozic i ja sam bio na veceri sa tri gej filipinca...

shalu na stranu (nastranu), promenio sam nachin ishrane (izbacio sam hleb skoro potpuno), potpuno izbacio gazirana pica iz upotrebe, postao sam lud za ananasom, prvi put sam docekao novu godinu na toploj plazhi, krenuo da shirim ideju koju nosi budizam, upoznao sam nekog zbog koga sam se osetio kao da sam ponovo u osnovnoj shkoli, postao tolerantniji prema mnogim stvarima prema kojima se pre nisam susreo...

stekao sam neku vrstu razumevanja prema celom svetu kao celini a ne da budem zatvoren u okvire regiona. vegeterijanstvo ne odobravam. ne volim nachin na koji se u hrvatskoj literaturi strana imena pishu u izvornom obliku jer su ogranichena samo na latinicu, bash me zanima kako ispisuju kineska ili tajlandska imena (koja su fonetska).

kad sam se vratio pao sam u depresiju, ali sada zivim za dan kada cu ponovo otici na daleki istok...

ja, recimo, nemam utisak da su me mesta ili putovanja izmenila. videla sam stvarno sve i svašta, probala mnoga jela i pića, da, to je delimično uticalo na aktuelni režim ishrane, al, kako da vam kažem, ja i inače ne jedem baš puno hleba, a ni gazirano ne volim takođe, saznala sam za mnogu novu muziku i filmove, kupila sam odeću koju nosim ili stvarčice koje mi vise u sobi... upoznala sam (i previše dobro  ) granice svoje psihofizičke izdržljivosti i bolje sam upoznala sebe, u smislu, u kojim situacijama reagujem na koji način i na koji način se  nosim sa različitim problemima. neke predrasude sam razbila, a, ruku na srce, neke sam i potvrdila saznala sam nebrojeno mnogo stvari o religijama, kulturama, istoriji, književnosti, i tako dalje, i tome slično. no taj proces mi se neprekidno dešava i kod kuće, saznajem za novu hranu, ljude, muziku, nalazim se u različitim situacijama, upoznajem sebe, otkrivam knjige koje me navode na razmišljanje... samo je na putovanju naravno sve to mnogo koncentrisanije, i često ne možeš pobeći od situacije pa odlaganja u rešavanju nema

za mene, ono što čini da promena postane moguća je akumulacija najrazličitijih životnih iskustava, putovanja su samo jedna od njih, i sigurno da su doprinela, ali sama po sebi, direktno, kao, otišla sam tamo i tamo i postala sam nova osoba, mislim da ne mogu da kažem, iako sam imala mnogo izuzetnih, nezaboravnih, mističnih, neverovatnih, neobjašnjivih itd trenutaka. ali, kažem, takve trenutke imam i kada odigram savršen ples ili odem na jako dobar koncert. no ne mislim da me to suštinski menja, naprotiv, to je suštinski deo mene, da stalno težim doživljavanju takvih trenutaka, i da ih pronalazim i ovde i na putu

da rezimiram, dva velika i neprocenjiva aspekta putovanja: nova saznanja i neverovatni trenuci-utisci. ali u mom slučaju, nijedno od ta dva se ne može direktno izjednačiti sa promenom mene kao mene...

mislim da je tema izuzetno zanimljiva, volela bih da što više ljudi napiše svoja iskustva

s tim u vezi, kao potpuno nova osoba sam se osecao i kad sam pogledao film drustvo mrtvih pesnika

  Zanimljivi odgovori. Zasad prednjače promene koje se tiču digestivnog trakta.

  Na mene je delovalo to što sam video kako žive ljudi na različitim delovima planete. Šta pričaju, šta misle, šta im je važno, u šta veruju, kako se ponašaju jedni prema drugima (i prema trećima, tj. meni) itd. Zahvaljujući tim saznanjima, izgradio sam u svojoj glavi svoju ličnu sliku sveta, koja više nema mnogo veze ni sa onim što čujem/vidim na televiziji, niti sa onim što pročitam u knjigama, niti sa onim u šta neko pokušava da me ubedi (jer su sve to informacije koje je odabrao neko drugi, da li zato što ih je smatrao relevantnim, ili zato što mu je to bilo u interesu, ali u svakom slučaju informacije skrojene prema tuđem aršinu, koji meni uglavnom ne odgovara).

    Mislim da je to posredno dovelo do izvesnih modifikacija životne filozofije, u smislu toga šta je bitno u životu, šta želim da radim, šta ne želim da radim. Naravno, sve te priče o promenama vrede jedino ako dam neki primer, jer je inače teško dokazati da promena nije samo neki nejasan lični doživljaj, koji itekako može biti netačan.

    Recimo, pošto sam lično video sa kakvim finansijskim sredstvima živi ogroman deo svetskog stanovništva, uopšte ne mogu ozbiljno da doživljavam srpsko kukanje kako nema para. Kada se zabrinem zbog toga što nemam para, setim se da i dalje živim (finansijski gledano) znatno bolje od dobrog dela ljudi na ovoj planeti. Setim se da mnogi ljudi žive sa daleko manje para, pa ne samo da ne kukaju, nego su još i vedri i veseli. Pa onda zaključim da moj problem nije u tome, i slobodan sam da mislim o nečemu drugom.

    Zatim, kad sam imao 18 godina (1999.) upisao sam fakultet sa ciljem da jednog dana odem da živim u inostranstvu jer sam, kao i toliki mladi ljudi koji nisu nos promolili iz svog grada, bio ubeđen kako Srbija ništa ne valja. Dosta kasnije, pošto sam detaljno obišao i Srbiju, i razne druge zemlje, i porazmislio o svemu tome, zaključio sam da Srbija uopšte nije loša, i da mi je sasvim OK da živim ovde.

    Treće, posle jako mnogo autostopa i jako mnogo priče sa ljudima iz naše i drugih zemalja, zaključio sam da ono što mediji pričaju ne samo da nije istina, nego je najčešće tendenciozna laž. Da nisam putovao, ne bih nikada došao u dodir sa ljudima kao što su fabrički radnici, čobani, rudari, kamiondžije, seljaci itd, i ne bih imao predstavu šta oni rade i kako žive, kako doživljavaju sebe i svet. Tako sam stekao jednu mnogo tačniju sliku sveta.

    Ova lista bi mogla da bude ihahaj dugačka, al' eto, par stvari koje mi padaju na pamet na prvu loptu.

Ja bih se slozio sa Rayuelom po pitanju toga da mene nijedno putovanje nije nikako dramaticno promenilo. Imao sam bas isti utisak da su ta putovanja uticala vise na moje politicke, socioloske i kulturne poglede na svet, nego na mene licno. Jednostavno, ja sam svugde i posle svega, ostao prosto ja. Magare u Carigrad, magare iz Carigrada

Opet, ja sam do sad putovao samo po Evropi, i pomalo po Africi, tako da nisam ni mogao da naidjem na nekakve ekstreme.

Evo par stvari koje su me recimo promenila, tj. situacija u kojima sam otkrio jedan, do tad, nepoznati deo sebe:

1) veliki sam higijenicar! o tome nisam imao pojma dok me put nije naneo u srednju Evropu (a cesto sam tamo boravio). ne bih da nabrajam njihove navike jer je na ovom forumu agresija ipak zabranjena  , ali nakon tih iskustava postao sam promoter ideje: "Juzna Evropa je kolevka civilizacije i majka higijene!" (u ovu higijensku juznu Evropu ubrajam i Srbiju kao jednu od predvodnica i promoterki cistoce i higijenske kulture u Evropi!)

2) nisam spreman da dobar drustveni zivot i toplu klimu zrtvujem radi veceg kesa i boljeg standarda. Volim sunce i zabavu i kraj!

3) za vecinu zemalja za koje sam verovao da ce mi super leci, ispostavilo se da bas i nisu za mene. Na primer, iako sam mislio da cu se osecati "k'o domaci" u slovenskim zemljama, uopste nije tako bilo. Pri tom, govorim nekoliko slovenskih jezika. Jednostavno, slovenske zemlje me nisu radile i uopste su mi bile dosadne i licile ili na slabe kopije Nemacke ili zastrasujuce kopije SSSR-a (ovde ne mislim na ove nase ex-YU drzave. Dobro, Slovenija mi je bila extra smor, ali ostale su mi skroz ok).

4) otkrio sam da mi je rimsko-galski mentalitet mnogo blizi nego bilo koji drugi (osim mog mi domaceg, balkanskog). Rim, u koji sam otisao skoro k'o nateran (iz nekih privatnih razloga) je bio jedini grad van Balkana u kojem sam se iz prve osetio kao kod kuce. Tako je bilo prvi put. Tako je bilo i svaki sledeci!

Da rezimiram, na putovanjima sam vise otkrio svet nego sebe. Nikakve promene neke zivotne navike mi sad ne pada napamet, a da su nastale pod uticajem putovanja. Ono sto sam otkrio jeste da Beograd jeste grad za mene. I sto vise putujem, sve sam sigurniji u to. Balkan je region koji mi potpuno odgovara, prija mi i uzivam na proputovanjima po njemu. Ako bih morao da menjam mesto prebivalista, to bi, u Evropi, bili ili Rim ili jug Francuske i Pariz i to je kraj.

Veliki pozdrav!

Ja sam bas malo putova. Moglo bi se reci da sam sad poceo da putujem. Jedine zemlje koje sam posetio su Madjarska (i to samo Segedin: Metro-Kora-Tesko), Grcka i sad sam u Francuskoj. Madjarska je ostavila utisak na mene, jer kad sam tamo bio imao sam nekih 9-10 godina i prvi put sam video granicu, mega markete, ludilo na pijaci. E da, tamo sam video prvi put vrata koja se otvaraju na senzor .

U Grckoj sam bio pre par meseci. Bio sam u Paraliji, neko malo turisticko mesto. Samo hoteli i butici koznih jakni. To me uopste nije fasciniralo. Nisam video puno Grkam, niti pricao sa njima. Kada smo otisli u Solun onda mi je bilo malo bolje. Grad je lep, pun starih zidina, zgrada, statua. Nisam stupio u kontakt sa starosedeocima tako da osecaj nije potpun.

Sad u Francuskoj mi se svasta izdesavalo, razbio sam neke predrasude. Kad se vratim ocekujte raport .

Ni jedno mesto na kome sam bila me nije sustinski izmenilo, kao sto su mnogi vec ovde naveli. Izmenilo je neke moje poglede na zivot, ljude, razbilo neke predrasude, obogatilo moje iskustvo, ali nikako me nije sustinski promenilo.

Moje putovanje u Maroko i to sto sam ostala tamo 2 meseca je razbilo neke predrasude o Muslimanima a neke su se pokazale tacnim. Mislim da sam upravo iz tih predrasuda i isla tamo, da otkrijem nesto novo i da vise ne slusam sve ono sto mi serviraju. Kao sto Lazar kaze doslo je uglavnom do gastronomskih promena kao sto su: ne kuvam nista bez limuna, belog luka i maslinovog ulja.

Ne mogu da kazem da me je nesto potpuno izmenilo, izmenilo je moj pogled na svet, na druge ljude, druge kulture, upoznala sam sve i svasta, videla mnogo toga, videla kako ljudi zive... i jos jednom bi se slozila sa Lazarom, prestala sam da kukam kako nemam para.

Neke druge stvari koje sam videla ovde u Srbiji su me izmenile... ali putovanja nisu u tolikoj meri.

Razmisljam.... - Mozda u stvari niste ni svesni kako su vas neka mesta izmenila? Ako pogledate stavove i pogled na zivot neke osobe iz vaseg okruzenja koja nikada nije putovala ili jako retko i osoba koje znate da su bile na raznim stranim i domacim mestima, shvaticete da vas putovanja i mesta jesu promenila. Mozda kulinarske promene najlakse uocavate, a mnoge druge niste ni primetili kada su same dosle?

Ako nista svako od nas ko se kretao po svetu i Srbiji, manje je uplasen od sveta i ljudi, manje ima predrasuda, vise primecuje kvalitete sopstvene zemlje i naroda (pa i negativne stvari), aj da kazem i pametniji za sva iskustva i saznanja  itd...

ja ne znam da li je to zbog samog putovanja ili nekih astroloskih tranzita, ali mene je indija 1.put - pogotovo sever, rascepala u najpozitivnijem smislu..

japan takodje, posle cega sam poceo da verujem da "vanzemaljci" postoje i na zemlji

Sako putovanje me pomalo menjalo ali najvise Indija

Ne jedem vise hleb, ne pijem kafu, gledam drugacije na materijalne stvari (vise nisu bitne), a ono sto je najbitnije shvatio sam da su vecina ljudi ovde pokvareni, maliciozni, licemerni snobovi, nacionalisti i sve ostalo koji zive pod parolom ja sam naj naj naj naj a ostalo je sve shit.

shvatio sam da su vecina ljudi ovde pokvareni, maliciozni, licemerni snobovi, nacionalisti

Bolje da nisi išao u Indiju, možda ne bi razvio takvu vrstu paranoje...

najbitnije shvatio sam da su vecina ljudi ovde pokvareni, maliciozni, licemerni snobovi, nacionalisti i sve ostalo koji zive pod parolom ja sam naj naj naj naj a ostalo je sve shit.

Мог'о си то да видиш и да си ишао на Ртањ са нама.

Opet Indija, ali na drugaciji nacin. Vidis da koliko god je lose, uvek ima gore, koliko god su ljudi zatucani, neiskreni i neposteni, uvek ima zatucanijih, neiskrenijih i nepostenijih. Kakve veze ima odricanju od materijalnog sa Indijom? Pa tamo svake godine muzevi ubiju desetak hiljada zena jer nisu zadovoljni mirazom, a koliko zenskih beba zavrsi na smetlistu jer roditelji nece moci da priuste da ih udaju to niko i ne broji. Naravno ima tamo mnogo divnih ljudi, ali ipak siromastvo i ta neprekidna borba za goli opstanak cini da najgore u ljudima ispliva na povrsinu.

Veoma interesantna tema. Moram odmah reci, da mi putovanja nisu izmenila navike u kuhinji . Naprotiv, sad jos vise volim nasu kuhinju. Probao sam kineska, vijetnamska i druga egzoticna jela, ali nisam brate ja za to . Daj ti meni lepo meso, janjetinu, svinjetinu, snicle, pohovano.. sarmu, punjene paprike. I ostale lepote  .gif' alt='::'>.

Putovanje koje je najvise uticalo na mene, a i srusilo neke moje predrasude, jeste dvomesecni boravak u Kanadi. Prvo sto mi je palo u oci je zaista prelepa ( i odrzavana ) priroda. Kad putujes njihovim drumovima, prosto imas neki osecaj slobode, to ogromno prostranstvo te naprosto obuzme. Pamtim neke detalje, recimo pored puta iz Otawe, ima jedno poljance gde ima gomila mrmota. Isto tako, vrlo blizu grada, gotovo redovno smo na polju vidjali jelena kako pase. Kad sam bio na jednom izletistu, Filip jezeru, malo smo prosetali putem kroz sumu, i tu nam je na par metara prisla jedna srna!

Slusao sam pre toga razne price ovde- kao tamo su ljudi hladni, surovi, ne umeju da se zabavljaju, itd. Nista od toga nije tacno. Naprotiv, itekako umeju da se zabavljaju, i deluju mi veseliji i opusteniji nego ljudi kod nas. Vrlo su prijatni i spremni da pomognu, i uopste nosim jako lepa secanja na Kanadu. Ono sto me je najvise odusevilo je ta multikulturalnost- gomila raznog sveta, Indijci, Kinezi, Crnci, Arapi, Belci i niko nikom ne smeta. Voleo bi da je tako i kod nas, ali mislim da se nazalost i okd nas, i u Evropi uopste, mnogo gleda " ko je ko, i odakle je ".

Slazem se da se u ogromnom delu sveta zivi siromasno, i puno gore nego u Srbiji.

No ja opet mislim, da se ne treba porediti sa gorim, vec sa boljim. Ja bi recimo voleo da se neke stvari iz organizacije i sredjenosti drustva iz Kanade, prenesu kod nas. Da su nam recimo putevi kvalitetniji i cisti, da ne bacamo djubre u prirodu i na put, da su prodavci i usluga ljubazni, da za svoj rad budes kvalitetno placen, itd, itd. A to sve moze, uz cvrstu volju, zakone i organizaciju. Naravno, treba ceniti ovo sto imamo, ali treba teziti i boljem.

Dopada mi se tema i prethodni post od Borisa!

Pre par godina sam živeo u ubeđenju da su muslimani jako loš narod, te da ako ikada budem išao put Turske npr, neću ići dalje od Istanbula! Behemont može da potvrdi ovu moju tvrdnju. U međuvremenu sam shvatio da je to samo zatucanost, tj posledica varenja informacija koje su nam plasirali mediji, pa sam tako gradio i svoj strah prema Turskoj i sl zemljama. Lekcija br 1. "Razbite predrasude"

Sada svima pričam kako bih voleo da barem jednom u godinu dana otputujem u Egipat, i to ne samo na more već bilo gde... Od mojeg poslednjeg letovanja u ovoj zemlji, posebno sam se zainteresovao za Arapsku kulturu, ali i za Blisko istočne probleme, naročito na relaciji Izrael - arapski svet.

Kada je hrana u pitanju, tačno je da uživam u nekim stvarima koje prave arapi, poput kolača i sl. Ali nisam do sada nigde video da neko ume da napravi dobru pljesku ili burek kao što se pravi ovde kod nas.

Dodao bih još jednu zemlju - Španija! Ove godine sam tamo išao na ekskurziju i svidelo mi možda što su nam nekako najsličniji. Možda grešim, nisam imao dovoljno vremena da ih upoznam, ali prvi utisak je da su jako prijatni i otvoreni.

Sako putovanje me pomalo menjalo ali najvise Indija

Ne jedem vise hleb, ne pijem kafu, gledam drugacije na materijalne stvari (vise nisu bitne), a ono sto je najbitnije shvatio sam da su vecina ljudi ovde pokvareni, maliciozni, licemerni snobovi, nacionalisti i sve ostalo koji zive pod parolom ja sam naj naj naj naj a ostalo je sve shit.

Heh, i mene je Indija nagnala da promenim ishranu, ali nije hleb taj kojeg sam izbacio iz jelovnika vec meso, i, opet, to je mnogo vise iz etickih i ekoloskih nego iz zdravstvenih ili estetickih razloga.

A eto, ja sam dosao do zakljucka da su Indijci, u najmanju ruku, ne manji materijalisti od nas (zakljucak suprotan od onog sto sam ocekivao) i da su ljudi na Istoku, opste govoreci, mnogo religiozni, a malo duhovni.

Dopada mi se tema i prethodni post od Borisa!

Pre par godina sam živeo u ubeđenju da su muslimani jako loš narod, te da ako ikada budem išao put Turske npr, neću ići dalje od Istanbula! Behemont može da potvrdi ovu moju tvrdnju. U međuvremenu sam shvatio da je to samo zatucanost, tj posledica varenja informacija koje su nam plasirali mediji, pa sam tako gradio i svoj strah prema Turskoj i sl zemljama. Lekcija br 1. "Razbite predrasude"

Jeste, jeste. Ali sve ti je oprosteno sada, buduci da uveliko planiramo neki put na bliski istok   .gif' alt='::'>

  Vidim da se ponovo piše u ovoj temi, što je super Tema je dobra, al' ne dopada mi se baš da se sve promene koje su u nama, posle putovanja, nastale, svode na to šta smo počeli/prestali da jedemo Kao da putovanja počinju i završavaju se želucem (ili nekim drugim organom).

  Kada sam počeo da putujem, zamišljao sam kartu sveta kao neku crnu površinu, i onda, sva mesta gde odem, dobiju boje, oblike, lica, glasove, mirise, ukuse, itd. I više nikada ne postanu crna. I sada to posmatram na sličan način - recimo, gledam na mapi neki kontinent na kom nisam bio, i sve informacije koje o njemu dobijam dolaze iz druge ruke - sa interneta, iz knjiga, sa televizije, iz priča drugih ljudi. A tek kada lično odem tamo, konačno ću moći da stvorim svoje neposredovano tumačenje onoga što vidim i doživim. Tumačenje skrojeno po mojoj meri, a ne po meri drugih ljudi koji su tamo bili, i koji možda sa mnom nemaju ništa zajedničko.

  Mislim da je to jedna bitna stvar u pogledu putovanja, kako po svetu, tako i po Srbiji. Odeš, popričaš, pogledaš, promisliš, i više ne nasedaš kad neko počne da ti truni kako je u Srbiji ovako, u zemlji XYZ onako, kako su ljudi ovde ovakvi, tamo onakvi, itd. Vidiš svojim očima, misliš svojom glavom, pa time postaješ manje podložan manipulaciji i nekritičkom odnosu prema svetu, i ne ponavljaš priče ljudi sa kojima nemaš ništa zajedničko.

  Slažem se sa ovim što su elefteros i boris74 napisali. Recimo, i meni je bilo malo frka kada sam, prvi put, pre dosta godina, krenuo put islamskih zemalja. Pod uticajem medijske propagande, džamiju sam, iako sasvim nesvesno, vezivao za nešto negativno. A posle ispade da je to totalna glupost koju su nam gluplji od nas toliko ponavljali dok nam se nije utisnula u svest. Takođe, posećujući razne zemlje, čovek mnogo nauči o odnosu čoveka prema prirodi, biljkama, životinjama, sopstvenoj kući ili gradu, drugom čoveku. Posle se vratiš i nesvesno počneš da primenjuješ ta saznanja na sebe i svoj život, a time valjda i na svoju okolinu...