Evo citajuci neprocitane postove, procitah Lazarev post o S. Koreji tj korejancima i ovaj o promenama koje dozivljavamo na putovanjima, i ne mogu da se otmem utisku, (izvinjavam se unapred ako nisam dobro shvatio), da Lazar nema prava kada kaze da korejanci treba da se probude. Mozda je njima i ovako lepo? Ja evo, zivim u Madjarskoj i oni su "trebali" da se probude. "Probudili" su se i sada ako pitate starije Madjare, mladi ne pamte, da li sada bolje zive nego pre, velika vecinace vam odgovoriti negativno.

Znam da je ovo izvan teme ali...

Obecavam da cu i ja napisati nesto o svojim tranzicijama uslovljenim menjanjem mesta boravaka.

И мени је било лепо за време Слобе јер сам имао 15 година... јурио сам сојке и било ми је доста да се напијем да будем срећан. Сада ми је мало преспектива измењена, тако да сам срећан што се Србија како-тако пробудила.

Hajd, odgovoriću na ovo o Korejcima u tekstu o Severnoj Koreji, da ne ukrštamo teme.

Ja bih mnogo voleo recimo, da kod nas zazivi kanadski odnos prema prirodi, i uopste nasoj okolini, i mestu gde zivimo. A mislim da imamo jaku lepu prirodu, samo je ne cenimo dovoljno. Mnogo se nerviram zbog takvih stvari. Nedavno su dve zene dovele nekog ogromnog kera pred nasu zgradu, taman sam izasao vani, i one ga bez ikakvog stida pustile u basticu pred ulazom, da obavlja svoje fizioloske potrebe  .

Na moje vrlo pristojno pitanje zasto ga dovode tu da to radi, i jel to fino, drsko su odgovorile " pa sta, to svi rade ". I gledale su me onako ko da sam nenormalan- pazi cudaka, smeta mu sto mu pas kaki pred vrata ? U zgradi imam ljude koji mesecima nece da zamenu sijalicu koja im pregori na spratu. Kako mrzim tu aljkavost, bahatost i nekulturu, tu totalno nezainteresovanost, odsustvo svake zelje da ti bude bolje, lepse.

Pazi ima raznih ljudi, svi smo mi pomalo takvi. Ovo nas mrzi da uradimo, ovo ne. Ako znas da postoji problem, to sto ne preduzimas nesto u pocetku ne znaci da bezis od problema, samo odlazes za kasnije. To smo svi radili, i ja radim i dan danas - pre par meseci mi je otisla sijalica za kratka sveta na jednom faru i jos uvek nisam otisao da je promenim. Znam da me to ceka i kad tad cu promeniti.

Dobro je kad se vratite sa nekog puta gde vidite koliko drugi ljudi imaju volje i skoro im nista nije tesko. Kad sam se vratio iz Egipta pozeleo sam da ucim arapski, zavoleo sam deo Arapske kulture i sl.

Mene je tako Bejrut fascinirao, upoznao sam tamo preko couchsurfinga odlične i stvarno kvalitetne ljude, sa kojima sam i evo posle godinu dana u kontaktu. Skroz mi se perspektiva o muslimanima (inače bio sam i u Siriji i Jordanu, tako da ne izjednačavam Bejrut sa islamom, jer je on ipak westernized), ali ceo taj odnos prema ljudima, neposrednost me je očarala...

Isto tako put u Albaniju pre 4 godinu. Bio sam dugo fasciniran Albanijom, albanskim jezikom, i onda sam rešio da ga naučim, onako eto iz želje, i onda najveće ispunjenje želje mi je bio put od 2 nedelje po Albaniji, gde sam sve stereotipe (doduše koje manje više i nisam imao) razbio.... Pogotovu kad sam seo u kafić i čuo srpsku muziku, kad sam rekao da sam iz Beograda, dobio u prodavnici besplatne stvari, a još kad sam rekao da sam učio albanski haha veselo je bilo.... (ali ne u neg smislu)