Ja sam se navukao na ajran. Kad sam ga prvi put probao i nije mi se nesto svideo , lepsi mi je bio nas jogurt, ali posle par casa mi se toliko omilio da ga i sad pravim kuci. Inace za one koji ne znaju ajran je mesavina jogurta (ili kiselog mleka), soli i vode. Mnogo dobro osvezava.

  Ovo je mozda malo offtopic ali moram da pomenem. Mi imamao neku svesku u koju upisujemo recepte nash gostiju sa Couchsurfing-a. Svako nam ostavi poneki recept. Neke zapisemo, a neke zapamtimo. Sve u svemu to je jos jedno od cari ovakvih vidova smestaja dobijete desetine novih kulinarskih ideja.

edit: Ovo mi se čini odličnom idejom za početak nove teme, pa sam je smestio ovde

   Ovo će možda zvučati bizarno, ali moje gastronomsko otkrovenje iz Turske je - šalgam! To je nešto kao kiseli sok od turšije Ljubičaste boje, može da se kupi na čašu ili na flašu, jako kiselo, podseća na rasol, ali dosta suptilnije i malo ljutkasto. Najviše od svega podseća na vodu u kojoj se drži turšija ("turši").

   Prvi put sam ga probao u Mersinu (tamo tvrde da je njihov šalgam najbolji), ali ima da se kupi i u Stambolu...

   E da, umalo da zaboravim. U Mersinu sam u čaši šalgama dobijao i jednu - takođe tamnoljubičastu - šargarepu. Evo i šta kaže Wikipedia:

    Turnip juice (Şalgam Suyu) is a popular beverage of southern Turkey, originating from Adana. Although its Turkish name şalgam suyu (or shortened, şalgam) does literally mean "turnip juice", it is, in fact, the juice of black carrot pickles, salted, spiced and flavoured with aromatic turnip (çelem) fermented in barrels. It is traditionally served cold in large glasses with long slices of pickled carrots, called dene. Hot paprika relish is added just before drinking. Hot or regular, it's a popular drink with Adana Kebab.

Şalgam is often served with rakı (alcoholic beverage)—not mixed, but rather in a separate glass. Şalgam is commonly believed to cure hangovers, but drunk in excess it may cause a large amount of intestinal gas.

Probao sam to pice. Kupili smo ga u supermarketu u litarskoj plasticnoj flasi. Pre toga smo videli da ga oni likovi sto prodaju tursiju "za usput" sipaju u casu pored ukiseljenog povrca. Ukus je otprilike kako si opisao , samo mi smo negde na 3/4 flasi stali posto je pice jezivo kiselo i slano a nigde vode na vidiku.

Inace oboje smo ludi za solju. Mozda je to bila neka koncentrovana varijanta, ako tako nesto uopste postoji. 

Zanimljivo.

Ja otkad sam se vratio iz Maroka ne prestajem da umacem hleb u maslinovo ulje.

Imam jos sitnica koje sam pohvatao na putovanjima, nevezano za podneblje, poput jela od heljde u Sloveniji, koriscenje vise zacina (djumbir, kurkuma), zanimljive ideje za sendvice iz Amerike, kuskus, falafel (ovo bih mozda stavio u top 3 svojih gastro otkrovenja!).

Vec mesec dana mi stoje dve cvekle jer planiram da spremim neku vrstu poljskog baršča.

uf, gastronomska otkrovenja...... neiscrpna tema!

u mersinu, gde je lazar otkrio šalgam, ja sam otkrila da je fantastično jesti beli sir i slatko od jagoda! prvo što sam uradila kad sam došla kući je da šljunem kašiku slatkog od jagoda preko kriške zlatiborskog sira, na potpuni užas moje familije

kina je dosta veliki izvor gastronomskih inovacija. počev od toga da se paradajz prži u kajgani, umesto da se jede kao salata pored (mljac), preko ćuftica od soje u nekom gustom sosu, svog onog neidentifikovanog seckanog povrća...

damask, muhammara...  pljosnato testo nalik na picu, sa razlicitim namazima - ljuta papričica, paradajz, spanać... takođe damask, nešto veoma slično sočnoj tulumbi, samo što kad zagrizeš, unutra se nalazi neslani sir, e to je bilo iznenađenje, veoma prijatno moram reći za siriju je valjda izlišno i spominjati felafel i ceđene sokove (sa posebnim osvrtom na nar).

venecija: straćatela sladoled, trouglasti sendviči sa tunjevinom, kriške isečenog kokosovog oraha (prodavale su se u kesicama koje su se hladile u fontanama

kad sam bila baš mala, letovala sam sa porodicom u poreču, hrvatska, pamtim kao da je juče bilo, vrući uštipci, kao male loptice, ne veće od malo većeg klikera, punjene džemom, uvaljane u prah šećer.

kirgizija: ašljam fu, rezanci od ovčjeg loja (izgleda kao špagete), u jaako ljuto-kiselo-začinjenom sosu. izuzetno ukusno, ali isključivo u malim dozama 

onda, ono nomadsko jelo, koje se valjda jede u celom ex-sssr, zovu ga manti u kirgiziji, buuz u mongoliji - kao knedle punjene mlevenim mesom, skuvane. ima da se proba i u kineskom restoranu u novom sadu, pod imenom đoaz slično tome, samo manje, i u čorbi, i dobili ste peljmen u rusiji.

u centralnoj aziji mi se takođe veoma dopao ritual pijenja čaja. čajnik je dovoljan za 10ak dopunjavanja (oni nemaju šolje, nego one činijice iz kojih se srče čaj), a uz njega idu zamašne količine hrane, najčešće vruće lepinje, lepo ukrašene pletenicama, upravo izvađene iz peći, iskidane na krupne komade, zgodne za umakanje u nešto od đakonija koje se takođe iznose u činijicama za umakanje: maslac, neki kremasti.. krem, razne vrste slatkog i džema, čokoladni namaz...

u kašgaru je potpuno fantastično jelo bilo: tanki rezanci i čorbast sos od povrća, pa možeš da biraš hoćeš li samo rezance sa tim povrćem (nalik špagetama), ili da bude više kao čorba sa rezancima. sos ima neponovljiv ukus, kiselkasto sladak, sočan, sa velikim komadima povrća. jede se kineskim štapićima.

i još mnogo toga, ovo je samo na prvu loptu stajem sad, uf, mljac, volim putovanja 

Zanimljivo.

Ja otkad sam se vratio iz Maroka ne prestajem da umacem hleb u maslinovo ulje.

Imam jos sitnica koje sam pohvatao na putovanjima, nevezano za podneblje, poput jela od heljde u Sloveniji, koriscenje vise zacina (djumbir, kurkuma), zanimljive ideje za sendvice iz Amerike, kuskus, falafel (ovo bih mozda stavio u top 3 svojih gastro otkrovenja!).

Vec mesec dana mi stoje dve cvekle jer planiram da spremim neku vrstu poljskog baršča.

I meni je falafel postao nezaobilazni deo ishrane, narocito sto sam plus i vegetarijanac.

za siriju je valjda izlišno i spominjati felafel i ceđene sokove (sa posebnim osvrtom na nar).

Cedjeni nar!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!  Moram sto pre tamo    

Sir i neki vocni pripravak tipa dzem ili slatko sam i ja zavoleo - u Americi. Samo tamo sam jeo varijantu krem sira i dzema od jagoda ili nekog drugog, prvi put probao u palacinkama, kasnije mazao na sta sam stigao   Dobro, te kombinacije su kod njih ceste jer oni imaju famozni cheesecake (u kom sam se takodje davio).

   U Rusiji smo otkrili zguščonku - ušećereno kondenzovano mleko u konzervi. Odlično za stavljanje u čaj, mada ih ima i koji ga jedu kašikom

   U Rusiji smo otkrili zguščonku - ušećereno kondenzovano mleko u konzervi. Odlično za stavljanje u čaj, mada ih ima i koji ga jedu kašikom

A rjaženka i slivka (slivočnoe ili kako već)? A čokoladice sa sirom (kao naše bananice ali unutra imaju slatkasto slani sir)? Ruski mlečni proizvodi su 

Vedzimajt tvrdi smedji namaz pivskog ukusa samo ekstremno slan. Jedu ga u Australiji, ja nisam tamo putovao vec nam je jedan gost doneo.

http://en.wikipedia.org/wiki/Vegemite

te sir bananice su za mene blagi uzas, i dalje me progoni onaj ukus, zapamtio sam i frizider, radnju, trotoar, doba dana, kad sam to probao. nikad vishe u zivotu.

A čokoladice sa sirom (kao naše bananice ali unutra imaju slatkasto slani sir)? Ruski mlečni proizvodi su 

ааа, baš sam se setila da sam propustila njih da pomenem! zvale su se "sirak", ali bilo ih je sa različitim varijantama voćnog punjenja, borovnicom, jagodom itd, ili sa ukusom vanile! da, tamanili smo ih svakodnevno sad kad sloba pomenu cheesecake, shvatam da je u ukus sličan tome.

čaj sa slivkom, savršenstvo

a imaju i ono što se zove smetana, slično švapskom siru samo bolje, probala sam ga u dve varijante: u šolji pa zašećeren, i u voćnoj salati 

u rusiji ne treba nikako zaboraviti famozne piroške, sa mesom, krompirom ili kupusom, uh.

@shofershajbna, imaš još vegemita!? odavno sam radoznala da probam to 

Kad kazem doneo, ne mislim doneo i ostavio  vec doneo i dao nam da probamo. Nama se mnogo svidelo tako da nam je lik obecao da ce nam poslati (onaj nije mogao da nam ostavi zato sto ga je cekao dug put , a sta da radi bez vedzimajta).Takodje jedni drugi gosti iz Australije su nam obecali isto.  Jos nam niko nije poslao. 

   U Rusiji smo otkrili zguščonku - ušećereno kondenzovano mleko u konzervi. Odlično za stavljanje u čaj, mada ih ima i koji ga jedu kašikom

A rjaženka i slivka (slivočnoe ili kako već)? A čokoladice sa sirom (kao naše bananice ali unutra imaju slatkasto slani sir)? Ruski mlečni proizvodi su 

ovo usecereno mleko je vrh!!! meni se te cokoladice sa sirom nisu svidele...jel neko jeo samsu(valjda se tako zove) ? nesto kao nas burek sa mesom :D odlicno je

Super je to što pričate, ali dajte neki recrept, pa da probamo!!!

Evo nečega krajnje jednostavnog čime smo mi bili krajnje iznenađeni: jedne večeri na Šri Lanci kupimo svež ananas, donesemo ga u baštu hotela i od konobara uzmemo oštar nož i tanjir. Isečemo ga na veće kocke i taman se sprememo da ga napadnemo, kad nam se za stolom priključi lokalac kog smo tog dana upoznali. Kaže, sačekajte malo, i sa susednog stola donese so i biber i pospe po onom ananasu. Mi ga gledamo, šta uradi čovek? Kaže, ovde se tako jede! Probamo, i od tad ga i mi samo tako jedemo. I mi, i svi, kome god "prodamo" foru.

Probajte, ekstra je!

Marokanska harira supa o kojoj stalno pričam je za mene vrhunac kulinarstva na putovanjima.

Naravno u Italiji sam naučila bar jos 20 novih preliva za testenine od onih najjednostavnijih koji sadrže samo crni i beli luk i paradajz sa začinima do onih malo komplikovaijih sa ribom i nekim drugim mesom. Tortelini sa ragu sosom od mesa divlje svinje.

Manti sam probala u Istanbulu... fenomenalno...

Trebalo mi je da se naviknem na ukus zataža ali kad jesam punjeni patlidžani su mi postali omiljeno sirijsko jelo. Da ne zaboravim manaiš.

...

to be continued

U Sjenici sam probao poslastičarski špricer, pola boza - pola limunada. Kažu lokalci, verovatno pomalo ljubomorni zbog nedostatka dobrog vina, da bolje okrepljuje organizam od pravog špricera s čime sam se ja složio, ali ne zbog vina, već zbog nepodnošenja mešanja vode i vina. Prijatno iskustvo, koje sam posle prvog ispijanja ponovio još par puta istog dana

U Sjenici sam probao poslastičarski špricer, pola boza - pola limunada.

  To se u Novom Sadu zove "špricer-boza". Ja je obično pijem u poslastičarnici Carigrad Sem toga, i sama boza im je fantastična. Retko koja poslastičarnica služi dobru bozu.

Marokanska harira supa o kojoj stalno pričam je za mene vrhunac kulinarstva na putovanjima.

Trebalo mi je da se naviknem na ukus zataža ali kad jesam punjeni patlidžani su mi postali omiljeno sirijsko jelo. Da ne zaboravim manaiš.

...

to be continued

Samo da znas da kod mene ima pola teglice zataza, a imam i brasna i jaja, a one pitice sto si pravila onaj put su bile tako dobre

Super je to što pričate, ali dajte neki recrept, pa da probamo!!!

Evo nečega krajnje jednostavnog čime smo mi bili krajnje iznenađeni: jedne večeri na Šri Lanci kupimo svež ananas, donesemo ga u baštu hotela i od konobara uzmemo oštar nož i tanjir. Isečemo ga na veće kocke i taman se sprememo da ga napadnemo, kad nam se za stolom priključi lokalac kog smo tog dana upoznali. Kaže, sačekajte malo, i sa susednog stola donese so i biber i pospe po onom ananasu. Mi ga gledamo, šta uradi čovek? Kaže, ovde se tako jede! Probamo, i od tad ga i mi samo tako jedemo. I mi, i svi, kome god "prodamo" foru.

Probajte, ekstra je!

uz rizik da budem raspet na sred ovog topica, parafraziracu jednu pametnu recenicu iz jedne pametne knjige:

"Da je so namenjena za ljudsku ishranu, postojala bi biljka koja radja so, a ne bi je kopali stotinama metara ispod zemlje" 

Meksikanci sveze seckano voce sluze sa cilijem, tacnije sa ljutom paprikom u prahu, mnogo je ludo i mnogo dobro, izmedju ostalog i sa vec pominjanim ananasom.

Ja imam utisak da oni sve sluze sa cilijem?

Pa ne bas. Ja sam recimo uzivala u kesadiljama, tortilje sa mesom ili bez, ali sa obaveznim sirom u velikim kolicinama i nekim super prelivom, to je recimo bez cilija. Bez cilija su i gordite (popularne "debeljuce") a to su masne lepinje sa pasuljem kojima bas i nisam odusevljena, ali ima ko jeste .

Bez cilija je i fantasticna topla cokolada koju mozete popiti na ulicama vecih gradova koja je gusta skoro kao puding i neverovatno ukusna, a jedan od tajnih sastojaka je i cimet. Samo zbog toga vredi "skoknuti" do Meksiko sitija

pa, u ranijim fazama konzumiranja čokolade, i u nju se stavljao čili

The chocolate residue found in an early ancient Maya pot in Río Azul, Guatemala, suggests that Maya were drinking chocolate around 400 AD. In the New World, chocolate was consumed in a bitter, spicy drink called xocoatl, and was often flavored with vanilla, chile pepper, and achiote (known today as annatto).

http://en.wikipedia.org/wiki/Chocolate#History

usput, setila sam se savršenog napitka u kom smo se davili u kini: nutri-express... po meni, to je voćni šejk od sojinog mleka, mada na pakovanju nije bilo moguće razumeti od čega je napravljen evo kako izgleda:

http://en.wahaha.com.cn/product/ned/ned.shtml

a ukus je savršen, posebno na plus 45 u pustinji taklamakan 

Uh, da kesadilje su odlicne. To sam jeo u Americi.

Ima i danas cokolada sa cilijem.

E sad moram da idem da spremim jednu, onako malo gorcu - moj recept, sa cimetom, muskatnim orascicem i kardamomom. Probajte