Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2022. — Prvi put kad sam prešla 125 kilometara bilo je hladno, bio je oktobar i sajam i pošla sam nepripremljena, pa sam Jadnike i Izgubljene iluzije vukla u rukama do Hrama, koji nikada do tada nisam videla uživo. Nije mi se svidela izlomljena ploča ispred, ni vetar, ni Sava, bila je muljava. Dopalo mi se zvono i širina ulica i htela sam ponovo da dođem jer nikog na ulici nisam prepoznala, mada su dvojica probala da me odžepare kad sam ulazila u tramvaj. Kad sam ponovo prešla unazad 125 kilometara, bilo mi je hladno jer me je produvao vetar. Majka je rekla: to ti je kad ne nosiš debelu jaknu. Tata je rekao: koliko je bilo ljudi? Mama je dodala: sad će da zaglavi zapaljenje pluća. Baba je rekla: knjige skupljaju prašinu ima da se ugušiš u sobi. Deda je rekao: tako sam i ja išao u Poljsku za vreme Tita i doneo tepih i kristalni luster. A ja sam čitala o Kromvelu i gledala slike, kako nam je bilo lepo i koliko ljudi voli knjige i kako su kulturni, a...

Pročitajte Tegel, krila

Predivan!

Odličan, zbilja.