Varoš Viktorija podignuta je na osojku brda ispod tvrđave, te s toga ima, kao svi amfiteatralni gradovi, svoje uzdužne, ravne, i poprečne, manje više strme, ulice. Najšira među prvima je donja što ide duž pristaništa, i tu su glavna stovarišta hineske robe, ali ima prodavnica i po gornjim ravnim ulicama, samo što one gore služe više za dnevne podmirice stanovnika. U poprečnim ulicama su kuće za stanovnike, u donjim delovima varoši veće za imućne trgovce, a idući naviše sve manje za siromašnije radne staleže. Kuće su, osim velikih državnih i privatnih zdanja na ulasku i na istočnom delu varoši gde žive Evropljani, mahom drvene konstrukcije ali ukusna oblika što sve imaju svoju verandu i otvorenu terasu, te se gotovo iz svake ima pogled na more. Istočna strana varoši, što udara na park, ima veoma ukusno, pa i raskošno zidanih kuća, kao svuda na Istoku što ima takozvani „evropski kraj“ varoši. Osobito su ukusni vrtovi kraj njih, a to je delo hineskih ruku. […] Ako je evropski kraj varoši zanimljiv sa svoje...

Pročitajte Ta divna varoš Hongkong

Jako zanimljiv tekst, narocito iz perspektive stereotipa i uobicajenih predrasuda, koje ocigledno evoluiraju i cak danas protivrece onim iz relativno (ne)davne proslosti. Izdvojio bih u tom kontekstu ova 2 pasusa:

"...Daleko bi me zavelo, da se pustim u nabrajanje svih rukotvorina hineskih i finoće pojedinih: da pomenem svilene marame što se mogu nositi u orahovoj ljusci i batistene što se svetle kao sušta svila. Ko hoće da vidi takve stvari može ih danas naći na svima većim trgovima evropskim: samo treba da zna razlikovati haljkavo izrađenu japansku robu, kojom su danas poplavljeni ti trgovi, od elegantne i solidne hineske koja se zarad skupoće još slabo izvozi.

A šta ću da rečem o hineskom porcelanu? Ta Hinezi su ga davna imali, kad se u Evropi jelo iz zdela i kalajlija. Hrišćanska Evropa živela je vekovima životom varvarskim i ne znajući ništa o kulturnom životu istočnih naroda. Trebali su da dođu Turci, da pokažu svojim svilenim šatorima i persiskim ćilimovima raskoš istočnog života nama zapadnjacima, koji smo se odevali i još se odevamo suknom i štavljenim ovčjim runom. Pipljivi dokaz odlučenosti i zastoja u sredovečnoj Evropi daje nam baš porcelan, koji je morao kod nas da bude ponovo pronađen, iako se među misirskim i rimskim ostacima nalaze porcelanske utvari, očevidno hineskoga porekla. U Engleza i danas reč „Čajna“ (China) znači i Hina i porcelan, a to verovatno datira od prvoga pohoda njihova na Istok, dakle pre no što je Betiher, tražeći u zemlji zlato, pronašao porcelan..."

Edited December 21, 20222 yr by Dragance