Ovo leto sam upoznao puno stranaca, razne kulture, razne jezike. Zapitao sam se kako sam maternji jezik utice na razmisljanje ljudi koji ga govore?

Cuo sam da u nekom jeziku ne postoji rec rat.

Mislim da su ljudi ciji je maternji jezik engleski manje prisniji sa daljim rodjacima jer nemaju odredjene nazive za njih kao u srpskom. Svi dalje od ujke i strica su relatives, tako da mislim da to umanjuje vrednost njihovih odnosa. Mozda i gresim.

Jeste li nekada razmisljali o tome?

nauka ovaj problem zna pod imenom "hipoteza o jezičkoj relativnosti" iliti "sapir-vorfova hipoteza". to je pretpostavka da jezik oblikuje način na koji razmišljamo i opažamo svet i u suštini je - odbačena, mada se postmodernisti i konstruktivisti i dalje pale na to.

evo za početak pročitaj:

http://en.wikipedia.org/wiki/Linguistic_relativity

imam jednu knjigu bendžamin li vorfa, u kojoj detaljno obrazlaže tu hipotezu, mogu ti je pozajmiti, vrlo je čitljiva, a imam i neku hrestomatiju sa faxa upravo na temu konstruktivizma i relativizma,  ne znam gde mi je, mogu da potražim kad odem kući..., sve provere te teorije govore da je ona pogrešna, ali je zanimljivo za čitanje i razmišljanje, svakako

edit: danas se veza između jezika i kognitivnih procesa posmatra sasvim drugačije, na mnogo dubljem, strukturalnom nivou, a ne u smislu toga kako razmišljamo svaki dan moj diplomski se delom tiče i ove teme

Dobro je, vec je neko o tome razmisljao. 

Hvala na linku!

Znaci nema veze jezik ljudi sa njihovim shvatanjem okoline... zanimljivo, bio sam ubedjen da ima.

Hvala i na knjizi, ali citam vec nesto, a i skola je pocela. Kad budem imao vremena i volje pronacicu knjigu i procitati 

Cao, da probam da ozivim ovu temu.

Javljam se iz tmurnog Amsterdama, ovde je brat od tetke RODJAK i sve sto nije rodila ista majka i napravio isti otac, je rodjak.

A rodjak od tvog roditelja je UJAK sta god on bio 

Ovde ljudi skoro da i nepoznaju brata od tetke ili ujaka, upoznao sam neke ljude koji znaju da imaju RODJAKA ali neznaju nista o njemu pa ni kako se zove.

Mislim da jezik ipak bar malo utice na razmisljanje.

Meni je uvek bilo zanimljivo da srpski ne razlikuje običan sir od mladog sira... tj. ne znam kako da objasnim, na mađarskom postoji jedna reč za ovo (sajt): http://wwp.us.com/product/cheese/images/cheese.jpg

a druga za ovo (túró): http://farm3.static.flickr.com/2138/2435066506_60b12ac9eb.jpg

Pa kad recimo u pekari pitam šta je u kifli, i odgovore mi da ima sira, onda nikad nisam siguran šta ću zapravo dobiti. Pretpostavljam da vi nikad ne razmišljate o ovakvim stvarima...

Meni je uvek bilo zanimljivo da srpski ne razlikuje običan sir od mladog sira... tj. ne znam kako da objasnim, na mađarskom postoji jedna reč za ovo (sajt): http://wwp.us.com/product/cheese/images/cheese.jpg

a druga za ovo (túró): http://farm3.static.flickr.com/2138/2435066506_60b12ac9eb.jpg

Pa kad recimo u pekari pitam šta je u kifli, i odgovore mi da ima sira, onda nikad nisam siguran šta ću zapravo dobiti. Pretpostavljam da vi nikad ne razmišljate o ovakvim stvarima...

Nisam razmisljao o tome, ali znam se za sir kaze sajt. Razmisljao sam recimo da na srpskom ,,debelo'' znaci kada je neko gojazan, i kada je nesto siroko. Na engleskom fat znaci mast i debeo, ali ne i siroko. Zbog toga se uvek zapucam kad treba da kazem na engleskom da je nesto debelo (siroko). Evo ni sad ne mogu da se setim koji izraz da upotrebim.

Chaba meni su uvek bili interesantni madjari koji su prvo naucili madjarski pa onda srpski. Nikad ali nikad ne uspeju da savladaju srpski kako treba, uvek se zeznu oko padeza ili roda. Padez i ne toliko, ali rod bas cesto. Pogotova kad su u svadji ,,Sta ti mene kazala?!'' .

A meni je uvek bio problem da skontam ono o sa crticom, i mislim da nikad necu uspeti da izgovorim to slovo. Pa onda ima nesto sto se cita ,,eu'' ili ,,oue'' nisam ni sam siguran. I kad nesto naucim nesto od domacih madjara i odem u budimpestu svi umiru od smeha jer jako drugacije pricaju nasi madjari i budimpestanski madjari.

Kako si ti prebrodio rodove? Ili si ucio uporedu jos kao klinac i srpski i madjarski?

E da! Kad smo kod mlecnih proizvoda. Svuda u svetu rec jogurt predstavlja pavlaku! Ubismo se svedjanima da objasnima sta je jogurt i ubedjivali su nas da to nije jogurt sto mi trazimo. I na kraju kad su nam dali nesto sto lici na jogurt to je bilo vise kiselo mleko.  A da vam ne govorim kako se zgrozila svedjanka kad je probala burek i videla da treba da pije jogurt uz to, ne znam zasto ali uvek ga jedu u slatkoj kombinaciji.

Nije sir sajt jer može biti i túró. Ako pokažeš na mladi sir i kažeš da je to sajt onda će te ljudi gledati kao da si za jabuku rekao da je kruška 

A ono za rodove si u pravu, ja sam naučio srpski tamo negde u prvom razredu osnovne i nikad ali nikad mi nije uspelo da potpuno savladam te  rodove, ko ih izmisli... Evo sad govorim i slovenački, znači naučio sam nove reči, redosled reči je nešto drugačiji, akcenat, sve sam savladao, ali još uvek sebe uhvatim da pravim iste greške sa rodovima kao u srpskom.

E da, nevezano za ovo, čuo sam da Japanci imaju drugačiji sistem za brojeve. Evropski jezici grupišu brojeve po 1000, reicmo imaš hiljadu, milion, milijardu... a Japanci po 10.000. Tako da oni imaju sto, hiljadu, <neku reč>, pa onda 10<neka reč>, 100<neka reč>, 1000<neka reč>, milion, 10 miliona, 100 miliona, hiljadu miliona, milijarda...

Pa navodno, ako želiš da zbuniš Japanca, samo mu govori o brojevima većim od 10000 i gledaj kako se on muči da prevede to u svoj sistem.

Zelim da kazem da mi je vrlo zanimljiva ova tema...pogotovo kao studentu jezika Mene fascinira sto 90% razlika zapravo prevazilaze jezik i prerastaju u kulturoloske fenomene,npr. to za jogurt-osecas se kao budala kada nekome kazes da je to u tvojoj zemlji zapravo "slano" pice

A tek nekom strancu da objasnis sta je kajmak...

Takodje Majama je 12 bilo kao nama 10, znaci nesto slicno kao i kod Japanaca.

Meni se chini da je proces obrnut. Nije jezik uticao na zblizhavanje, vec je bliskost ljudi stvorila potrebu za davanjem naziva daljim rodjacima. Nashi stari su zhiveli u velikim zajednicama, sa nekoliko generacija i puno dece trebalo je sve to nazvati razlichitim imenima da ne bi doshlo do zabune.

A kako se na madjarskom kazhe "mlada mast"?

Meni se chini da je proces obrnut. Nije jezik uticao na zblizhavanje, vec je bliskost ljudi stvorila potrebu za davanjem naziva daljim rodjacima. Nashi stari su zhiveli u velikim zajednicama, sa nekoliko generacija i puno dece trebalo je sve to nazvati razlichitim imenima da ne bi doshlo do zabune.

A kako se na madjarskom kazhe "mlada mast"?

Interesantno razmišljanje... Ustvari to je i najlogičnije, jezik stvara narod koji ga priča tako da ga sebi usklađuju.

a prevod je fiatal kövér, i što pitaš?

Дамнед хугарианс, имају неколико назива за маст.

Ја сам мислио на онај што подсећа на наш "сир". 

Ко је ишао у шопинг у Сегедин, зна да треба обратити пажњу када купујеш сир.

Ако те још увек интересује који то народ нема име за "тучу", погледај ову одличну емисију.

a prevod je fiatal kövér, 

Ако те још увек интересује који то народ нема име за "тучу", погледај ову одличну емисију.

Hvala ti puno!

Ако те још увек интересује који то народ нема име за "тучу", погледај ову одличну емисију.

gledala sam ovo, emisija je fenomenalna...!