Možda nije prilika i mjesto, ali htio sam da postavim jedno pitanje, pa se nadam da to neće zasmetati široj populaciji

Vidim da svi pominjete putovanja, od Kirgizije  preko Tajlanda do Kolumbije ( ne znam samo da li je neko bio u Surinamu ).Neću da ulazim u priču o finansijskim izdacima za takva putovanja, jer su oni svakako prisutni, a tu je i procedura za dobijanje vize, koja takođe iziskuje i vrijeme i sredstva .

Ono što me interesuje je odakle vama vremena da toliko putujete?Vidim kod pojedinih aktivista ovog udruženja priče tipa idemo u Siriju na mjesec dana ili u Tajland na dva mjeseca itd., da ne pominjem redovna putovanja low cost kompanijama svuda po Evropi, i to ne samo ljeti već tokom cijele godine!

Bez želje da budem monoton i stereotipan u svom izlaganju samo ću da pitam sledeće:

Da li vi većina ljudi ovdje uopšte ima neki posao ili studira?Sjećam sa da sam kao student imao slobodno vrijeme tek na ljeto, a i tada sam spremao ispite za septembar, tako da nije bilo ni vremena ( a ni mogućnosti ) za putovanja.Pretpostavljam da na poslu ima poslodavaca koji su fleksiblni, ali da tek tako dozvole mjesece odsustva sa posla zbog egzotičnih putovanja svojih zaposlenih, e to nije baš logično, mada je u Srbiji izgleda ipak sve moguće

Ja imam godisnji odmor koji traje 35 radnih dana, sto kad se skupi dodje blizu dva meseca i imam 10 radnih dana za rehabilitaciju ... tako da ... samo treba naci pravi posao! ;-)

Potpisujem.

Ja radim po ugovoru, pa ikad ima posla - ima, a kad nema - nema.

Ja sam dao otkaz da bih putovao 4-5 meseci po Americi. Odbili su me za vizu, pa sam se vratio firmi kao Lesi. 

Jednom rečju- maler

Ja dam otkaz,pa posle moli sefa ( caleta ) da me vrati 

Ja sam dao otkaz da bih putovao 4-5 meseci po Americi. Odbili su me za vizu, pa sam se vratio firmi kao Lesi. 

ja sam student koji voli letnje raspuste koji traju bar dva meseca.

o vremenu u ispitnim rokovima da ne pricam.

 Ja radim po autorskom ugovoru, od kuće, bez fiksnog radnog vremena. Kad nastupi oseka u poslu, to je odličan trenutak da se ode na put... U nadi da će u međuvremenu opet doći plima Dosad je dobro funkcionisalo, videćemo da li će i ubuduće.

ja sam svoje apsolventske godine koristila za najveća putovanja, a zatim sam dobila posao u školi - zimski raspust, prolećni raspust, letnji raspust itd, ali mi je i to bilo previše fiksno pa sam dala otkaz sad i ja radim po ugovoru, pa može sve da se iskombinuje

eto matrix ljudi su ti lepo objasnili...

u zivotu se valjda trudis da radis ono sto volis..

ja volim da putujem i istrazujem nove predele, kulture, sirim svoje vidike, kao i ostali clanovi kluba...

tako da, uvek se trudis da uskladis ostale, sporednije aktivnosti u zivotu, sa onom koja ti je bitna....meni to znaci podredjivanje posla putovanjima, a ne obrnuto...a i iz postova vidis da to rade i ostali clanovi kluba..

Mislim da vikend nije dovoljan da se upozna neko mjesto i u potpunosti osjeti atmosfera, i doživi na pravi način,  a ako je mjesto na drugom kontinentu, onda je praktično i nemoguće.Dakle za ozbiljnija putovanja ostaje jedino da se iskoristi godišnji odmor.

Izgleda da svi ovdje imaju sreću da su pronašli najbolje poslodavce u Srbiji-one koji daju dva mjeseca godišnjeg odmora, a kako vidim većina radi povremeno, da otkaz na poslu pa se opet bez problema vrati na isti, a uz to i pored toliko neobaveznog posla imaju sreću da je isti, u vremenu ove globalne finansijske krize, izuzetno plaćen, jer svakao nikako ne bi mogli da finansiraju egzotična putovanja sa prosječnom platom u Srbiji.

Naravno neću pominjati to da, koliko sam uspio da vidim, mnogi idu konstantno, dakle tokom cijele godine, da ne kažem mjesečno ili čak nedjeljno , na različita dešavanja u Srbiji, da ne pominjem čuveni low cost, autostoperske ture ka inostranstvu, i CF i HC druženja( što je svakako pohvalno).

Kako, ipak, u životu, putovanje nije sve-mislim tu je ipak i porodica, zatim razni poslovi vezani za domaćinstvo, kao i gomila drugih stvari koje čine život, to, da bi se postigla tolika frekvencija putovanja koja se ovdje pominje, potrebno zanemariti bukvalno sve ostalo, a još kada se uzme u obzir činjenica da je prosječna plata u Srbiji negdje oko 35 000  dinara, što svakako nije suma sa kojom se može obezbijediti pristojna egzistencija, a kamoli tolko učestala putovanja, dolazi se do neminovnog zaključka da su dobar dio aktivista ovdje, bez namjere da bilo koga uvrijedim, ipak mamini i tatini sinovi i kćerke, bez stalnog zaposlenja, kojima roditelji i rođaci finansiraju ili dotiraju putovanja i provod po Maroku, Tajlandu, Maleziji, Siriji ili Boliviji.

Demantijte me ako griješim.

pa hajde da demantujemo odmah.

ja recimo jesam mamina i tatina cerka, ali samo u bioloskom smislu.

u finansijskom i ne bas.

imas stoliko mogucnosti da, ukoliko umes, svoj put pretvoris u niskobudzetnu egzibiciju.

posebno mislim na putovanja po evropi.

a na tajland ili u meksiko se i ne ide jednom mesecno.

dolazi se do neminovnog zaključka da su dobar dio aktivista ovdje, bez namjere da bilo koga uvrijedim, ipak mamini i tatini sinovi i kćerke, bez stalnog zaposlenja, kojima roditelji i rođaci finansiraju ili dotiraju putovanja i provod po Maroku, Tajlandu, Maleziji, Siriji ili Boliviji.

Demantijte me ako griješim.

Bolje biti tatin sin, nego komšijin ili poštarev...    

a kamoli tolko učestala putovanja

Što se mene tiče, na velika putovanja idem jednom u par godina, kad uštedim dovoljno, i kad se prethodno putovanje dovoljno slegne da poželim da ponovo krenem na put.  U međuvremenu povremeno odem na neko manje putovanje, koje me ne košta više od 200 evra. Mislim da to nije teško sebi priuštiti jednom godišnje.  Dakle, nema ni govora o nekoj učestalosti. Možda ti se samo tako učinilo jer ovde ima mnogo ljudi, pa stalno neko negde putuje.

Velika većina prioriteta u životu uglavnom je stvar izbora. Ako jako želiš da putuješ, a ne možeš jednom u dve godine da izdvojiš nekoliko stotina evra za to, onda putovanja i nisu za tebe, zar ne?

prosječna plata u Srbiji negdje oko 35 000  dinara, što svakako nije suma sa kojom se može obezbijediti pristojna egzistencija

Ko ti kaže da radimo za prosečnu platu?

a još kada se uzme u obzir činjenica da je prosječna plata u Srbiji negdje oko 35 000  dinara, što svakako nije suma sa kojom se može obezbijediti pristojna egzistencija, a kamoli tolko učestala putovanja, dolazi se do neminovnog zaključka da su dobar dio aktivista ovdje, bez namjere da bilo koga uvrijedim, ipak mamini i tatini sinovi i kćerke, bez stalnog zaposlenja, kojima roditelji i rođaci finansiraju ili dotiraju putovanja i provod po Maroku, Tajlandu, Maleziji, Siriji ili Boliviji.

Demantijte me ako griješim.

Mislim da retko ko putuje ovde učestalo po dalekim destinacijama koje spominješ. Ja recimo nikada nisam išao dalje od Turske. Mada kada bi se čovek opredelio za takav način života, sigurno bi mogao da se nekako snađe.

Primera radi, ja sam pre godinu i po dana putovanje po Grčkoj finansirao tako što sam se zaposlio u nekom hotelu na Peleponezu.

Neki članovi su radili na prekookeanskim brodovima i obišli Karibe i Južnu Ameriku.

U Siriji i na Tajlandu može opušteno da se putuje mesec dana sa prosečnom srpskom platom, kažu ljudi koji su bili a ja im verujem. Naravno, ako se odrekneš kvazi-komfora (hotela sa milion zvezdica i sl). Vozom do Sirije je 100ak evra.

U zemlje regiona možeš da putuješ za relativno malu kintu. Svrati do Ohrida, ponesi prosečnu srpsku platu i nema da manjka. 

Što se tiče prioriteta kao što je porodica, e to već ne znam. Samo mogu da se sa setom setim naših pra- pra predaka koji su fino živeli u poligamnim zajednicama, gledali svoja posla, putovali i terali sprdnju po svetu 

Matrix, tvoj zakljucak samo ukazuje na to da nisi pazljivo citao sajt. Mamini i tatini sinovi koji putuju autostopom i traze smestaj preko CS-a su retki. Poznajem par desetina ljudi sa ovog foruma i znam da vecina njih putuje iskljucivo od sopstvenog novca. Ja od roditelja nisam uzeo ni dinar vec pet godina, a zivim u iznajmljenom stanu i sam placam sve racune. Za tri nedelje u Turskoj i Siriji devojka i ja smo potrosili 150 evra po osobi, a znam mnoge koji su trosili manje od nas. S druge strane nemam ni auto, ni TV, a mobilni sam kupio za 25 evra. Prioriteti su stvar licnog izbora, sto rece Lazar.

A mislim da je tema bila odakle vam vremena za putovanja, a ne odakle vam novac. Ne bih da ulazim u to kako se ko finansira, svako se snalazi kako ume, nije ni pristojno cackati po tome.  Pa i ako je neko iz bogate porodice, zasto ne bi putovao i uzivao u zivotu, kao da drugi to ne bi u njegovoj poziciji, Bolje i da putuje nego da se drogira ili nesto slicno.

Ja volim putovanja, volim prirodu, volim da citam price drugih ljudi o njihovim putovanjima i iskustvima. Nazalost, zbog rata, borbe za egzistenciju i svega sto se ovde desavalo, nisam se bas naputovao. Bio sam u ovim okolnim zemljama Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Bosnu ne dozivljavam kao pravo inostranstvo, posto sam tamo dugo ziveo. Od " pravog " inostranstva, bio sam u Grckoj, Italiji i Kanadi.

Nisam bio na Azijskom ni Africkom kontinentu. Nisam bio u Juznoj Americi ni Australiji.

A mnoga mesta planiram posetiti  .

Evropa :

Rusija ( Sankt Petersburg, Moskva, Volga )

Slovacka ( Visoke Tatre )

Skotska, Irska

Azija :

Sibir

Indija

Japan

Kina

S.Amerika:

Jelovston

Kanjon Kolorada

Djavolja kula u Vajomingu

J.Amerika:

Andi..

Australija :

Da uzivo vidim koale i ostale zivuljke..

I u Srbiji imam dosta toga za obici. Bio sam na Fruskoj Gori, Zlatiboru, a voleo bi posetiti Rtanj, Suvu Planinu, Staru Planinu, Djerdap, Taru itd...

dolazi se do neminovnog zaključka da su dobar dio aktivista ovdje, bez namjere da bilo koga uvrijedim, ipak mamini i tatini sinovi i kćerke, bez stalnog zaposlenja, kojima roditelji i rođaci finansiraju ili dotiraju putovanja i provod po Maroku, Tajlandu, Maleziji, Siriji ili Boliviji.

Demantijte me ako griješim.

evo. dok sam bila student, četiri godine sam primala stipendiju, od koje sam štedela za putovanje od tri meseca po aziji. poslednjih nekoliko godina živim od svojih primanja. plata u školi mi je bila ~40.000. sada kao prevodilac, mogu da uzmem otprilike isto toliko ili više - zavisi od toga koliko želim da radim, ali ne treba mi trenutno više novca pa biram da imam malo više slobodnog vremena.

kao što su i ostali pomenuli, stvar je u tome što mi ne putujemo toliko pariz-london-njujork-shopping-žurke-troškarenje, nego su naša putovanja često jeftinija nego da ostanemo kući. večito navodim isti primer, za tri meseca u aziji, ukupno 850 evra. tri mesca, smeštaj, hrana, prevoz, vize i suveniri - sve. dakle - mnogo manje nego što potrošim u srbiji. po istom principu putuje većina članova kluba putnika.  kao što su ostali i rekli, mi odemo jednom godišnje za 200 evra negde, a neko ode na letovanje u crnu goru od 10 dana pa spizdi 500-600 evra. zašto smo sad mi veći mamini i tatini sinovi samo zato što je to sirija a ne budva?

rayuela je potpuno u pravu, zivot u zemljama azije , j. amerike, centralne amerike je daaleko jeftiniji od zivota u evropi ( srbiji), tako da ukoliko ostanes nekoliko meseci u tim regionima, potrosices toliko manje para nego u srbiji, da za to mozes da kupis avionsku kartu do tamo...tako da, nije tu stvar novca, vec vise slobodnog vremena, koje smo mi maximalno prilagodili nasem zadovoljstvu- putovanjima...

ja licno 2 put godisnje putujem na " daleke destinacije" i ostanem bar po mesec dana na svakoj...ali zato stalno cackam po netu sajtove avio kompanija, jurim promocije itd..

evo npr. sad sam kupio kartu istanbul -dzakarta povratna 390 eu, pre god. dana sam isao madrid -kito povratna 370$, isao do australije iz londona, povratna bila oko 450 eu itd..u indoneziji racunam da potrosim 500 eu za mesec i po,i to uopste da se ne stekarim, nego da putujem po ostrvima i zezam se...pa ti vidi koliko je sve to u odnosu na mesec i po zivota u bg-u...da ti ne nabrajam vise, kad nesto hoces i zelis, sve mozes da uradis...

a ja od svoje 17. godine nisam uzeo dinar od roditrelja, a zavrsio sam jedan fax, drugi jos studiram, i sve sam to sam placao, kao i putovanja...i uopste nemam neku veliku platu, ali skupljam, krpim se, nekad i pozajmim,i naravno, imam posao u kome sam sam svoj gazda i potpuno slobodan da odem bilo gde kad mi dune.. ali ne kupujem majice po beogrdskim ( podgorickim buticima) za 25 evra, ili dukseve za 60 evra, nego za ta pare kupim celokupnu garderobu u bankoku npr, ili u barsi na rasprodaji kupim 3 kosulje jack&jones za 50 eu, ne vozim kola nego bajs, nemam postpaid mobilni, ne pusim, nemam tripove da bacam pare na guzicu ( tipa zderem mnogo hrane ako mi ne treba ili krkam svaki dan meso, prsutu koja ce da mi protrci za 2 sata kroz stomak i izadje u wc solju)..znaci, ja sam izabrao svoje prioritete.

matrix mislim da si sebi dao ime koje moras da zasluzis, ili se bar potrudi da se ponasas shodno njemu, jer od zelje do ostvarenja iste nije veliki put, najveca prepreka je u glavi..

a onaj cija je dusa rodjena u zatvoru, taj nikad nece spoznati njena beskrajna prostranstva..

osim toga, mi smo u aziju išli vozom, ne avionom - mnogo jeftinije

razmislila sam i mislim da ključ matriksovog nerazumevanja nas (barem mene i još nekoliko onih sa ovog foruma sa kojima se i privatno družim, a čini mi se i bam-bamovog i još nekih ljudi) leži u ovoj rečenici:

a još kada se uzme u obzir činjenica da je prosječna plata u Srbiji negdje oko 35 000  dinara, što svakako nije suma sa kojom se može obezbijediti pristojna egzistencija,

ja mislim da je 35.000 i više nego dovoljno za pristojnu egzistenciju. naravno, u mojim uslovima: nemam decu. znam da je potpuno drugačiji ugao gledanja kada imaš klince, ali, većina nas još uvek nema (a svakako imamo i izuzetaka, neki od najaktivnijih članova imaju klince). no, kada se odbiju klinci kao faktor trošenja para, meni je 35.000 dovoljno da živim dosta komforno. s tim što - ne izlazim u diskoteke i kafiće, ne kupujem skupu odeću, ili ako kupim skup komad odeće to je jednom godišnje i traje mi par godina, ne dajem pare na tehniku (mobilni, ipod i ostalo), ručak uglavnom kuvamo kući ili jedemo nešto jeftino napolju (v. temu jeftina hrana), ne idem na aerobik ili u teretanu, nego vežbam kod kuće itd. sa svim tim, ostalo mi je para da platim časove vožnje, jezika, plesa (ne sve u isto vreme), da pijem malo skuplja vina i da se uštedi za poneko putovanjce koje je, kao što rekosmo, često jeftinije nego da ostanemo kući. ne plaćam kiriju za stan, ali plaćam račune, da plaćam i kiriju, ne bih išla na kurseve pa bi me opet izašlo isto.

e sad, pošto tako živim kući, isto tako živim i na putovanju. mislim da onaj ko ne troši jako puno para kući, neće ih trošiti ni kad otputuje, i obrnuto. stvar je samo potreba i navika.

potpuno se slažem.

uostalom svrha putovanja (bar po mom mišljenju) nije odlazak u neku drugu zemlju (ili drugi grad) i bahaćenje s novcem.

ja kad putujem živim apsolutno istim standardom kao i kod kuće. negde je skuplje a negde jeftinije, ali i cene u gomili skupih evropskih gradova npr, su prilicno relativna stvar ukoliko znate gde da jedete i koji danom da posetite neku znamenitost ( a na takvim informacijama beskrajno hvala ovom forumu ).

Hmm.. zanimljivo pitanje...

Ja imam tu srecu da sam po zanimanju geograf a iz toga sledi da je glavna karakteristika posla kojim se bavim- putovanje! Geografija se uci nogama, a obzirom da se bavim fizičkom geografijom (geomorfologijom, speleologijom, krasom i glacijacijom) moja putovanja su vezana za uglavno slabo nastanjena podrucja. Sve u svemu, pokusavam da spojim lepo sa korisnim 

Nazalost, upravo zbog ovakvog skitackog nacina zivota, jos uvek nisam diplomirao mada to i nije tako lose, imam vise vremana za putovanja... 

Slažem se sa prethodnim komentarima. Sve zavisi od tvojih prioriteta u životu. Sve zavisi i od toga šta očekuješ od putovanja, na šta si spreman, koliko si sposoban da se organizuješ i da pronađeš prave informacije i ako to ne umeš, ne znači da su oni koji to umeju, koji su spremni da se pomuče i odreknu nekih drugih stvari u svom svakodnevnom životu (koje su tebi možda "potrebe") "mamini i tatini sinovi" (i kćeri). Šta znači osetiti atmosferu nekog mesta? To je isto vrlo individualna stvar... Npr. meni se kosa diže na glavi od ljudi koji imaju običaj da pričaju o nekim mestima u stilu:"Kad ideš u mesto X, moraš ići u restoran Y i probati jelo/ piće Z, jer ako ne probaš Z u Y kao da ni nisi bio u X"... A po običaju, Y je ekstra skupo mesto itd...itd...Što se vremena tiče, i za to treba organizacionih veština. Dok sam imao klasičan posao (koji sam napustio, iako nisam imao nikakvu zaleđinu i razlog nije bilo putovanje), znao sam da spojim odmor sa praznicima, da se dogovorim sa poslodavcem da prekovremene sate iskoristim kao slobodne dane kada nema mnogo posla (što je sa zadovoljstvom prihvaćeno), a na kraju sam već sve šefove toliko zainteresovano za mesta na koja putujem da su me uvek puštali i jedva čekali da negde otputujem...

Eh otkud vremena. Pa ja sam srednjoskolac za razliku od velike vecine vremena bar imam na pretek. Ne razbijam se od ucenja, ali zato drzim odlican prosek. Ne idem na popravne tako da imam 2 meseca u cugu za zajebanciju. Zivim caletu i kevi na grbaci i sve finansiram iz ,,mog'' dzeparca. Pomazem malo caletu u radionici tako da ni taj dzeparac nije na veresiju. Do sad nisam puno putovao jer sam skoro krenuo da upraznjavam tu disciplinu .

Za sad sam samostalno  isao u: Beograd vise puta (beer fest), Crna gora (more), Pariz (skolosko takmicenje, pola platila skola), francuska ponovo (usput isao u lunapark Gardalend u italiji, Nica, Monako, u povratku Zeneva i Bec), grcka (skolska ekskurzija) i to je to. Sve su to putovanja ne duza od 15 dana. Za veliko putovanjem se spremam iduce leto. Pikam na svetsku, ponovo pariz i ko zna sta sve usput.

Kod mene je malo stisla kriza tako da ozbiljno razmisljam da nadjem neku sljakicu i skupljam pare za sledece leto.

A da, volim i koncerte. To je moja starija opsesija, za njih izdvajam obicno oko 2000 po koncertu jer karte nisu skuplje. Prevoz voz, hrana domaci sendvici, alkohol nista.

Sledece godine me ceka upis na fax, te se moj zivot menja. Videcu kako ce to da prodje.