Pre dve nedelje su bila dva druga u poseti mom rodnom kraju. Posto od Novog Sada do tamo ima 100 kilometara nisu imali para za bus, pa su stopirali. Stigli su super za 3 sata + pauze, ali je zato povratak  bio ocajan. Na pola puta ih je stigao mrak, a bas se zadesise u nekoj nedodjiji. Stop ne ide, nemaju vrece ne mogu tu da spavaju, postaje hladnije. I tu drug izvadi mobilni i nazove svoju mamu da dodje po njih kolima. 

Sve se lepo zavrsilo.

Mislio sam sta bi radili da mama nije bila u blizini. Imate li nekih slicnih prica?

  ja i snimio ... samo malo pojacajte jer je ton los!

Pre pa godina, brat, drug i ja  krenemo iz Podgorice kuci, tj. u Budvu, stanemo na stop oko 13h a neki lik nas pokupi u 15h i poveze samo do Cetinja... Par grupa stopera se ramenilo na tom mestu, svi su odlazili, samo nama niko nije stajao (valjda zato sto nismo hteli da se razdvajimo)

Te godine se put od Cetinja do Budve zatvarao od 15h-17h... Pa mi kad smo stigli na Ct, odosmo kod drugarice na kafu, da ne bi uzalud stajali na stopu. Kad smo se vratili opet da stopiramo, prica ista kao i u PG... Niko nece da stane...

Da ne davim puno, reci cu da smo u Budvu stigli tek u 20:30h 

(za one koji ne znaju PG je od BD udaljenja cca 60 km  )

 

Let me see...

isli tako Franci i ja jednom iz Budimpeste kuci za Novi Sad... sve ostalo je istorija koja je ostala u Buki mostu kod Backih Vinograda...

Hahahahahahahaha, Kiko, umro sam od smeha! 

Pa gde se zaglavi to? U Srbiji negde?

Ja hvala Bogu do sada nisam imao takvih zeznutih situacija. Doduše, nikada i nisam kretao negde gde bi moglo tako nešto da se desi, mislim, da zaglavim u nekoj vukojebini.

Jedino kada smo ja i Velja išli juna meseca od Niša do istočne Srbije stopom, čekali smo malo duže. Na Vrežini (izlaz iz Niša) smo čekali sat i po dok nam nije stao neki kombista koji nas doveze samo do Knjaževca. Kasnije je bilo ok, sve dok nismo krenuli nazad. Došli smo Negotin - Zaječar vozom, tu stopirali jedno sat-sat i po, vidimo prolaze kola a boli ih qita da nam stanu pa rešismo da se spustimo do vozne stanice koja je bila na 2 minuta hoda. I bolje je tako bilo.

Možda vama smešno deluje što je meni loše to što čekam sat-sat i po, ali... to je za mene zaista tragedija! 

Sad se setih doživljaja iz Sirije i Jordana, kao i Libana. U Libanu vam niko ne staje na stop, toga tamo nema. Ima da se ubijete od čekanja. Ja pokušao od Bcharee-a do Tripolija, to jeste planinski deo, ali niko nije hteo da stane. Dok sam tako čekao da naleti neki kombi, nekih 40 min, ispred mene bio neki voćnjak sa grožđem i jabukama, i ja tako sebi prekratio muke!  

A u Siriji sam imao nenormalnu sreću. Nikada u životu nisam pokušao da stopiram noću, niti ću pokušavati ubuduće. Tada sam morao. Prešao sam granicu iznad Tripolija, ali na onu desnu, ne na levu stranu. Tako me prvo poveze jedan lik 7 km do autoputa, tu stanem nekih 15min, stopiram, mrkli mrak, i sreća živa te jedan lik stade i poveze me u Latakiju koja je nekih 150 km odatle. Bogu hvala! Doduše, jeste mi tražio pare za to posle, ali dobro, to je ''običaj'' u tim zemljama kada te nastopiraju!

 

Dobra ideja za temu. Već sam par puta hteo nešto da napišem, al' ne smem ni da počnem... Imam poprilično debeo dosije propalih stopova, nekako ne želim ni da se sećam. Odmah me noge zabole.

Juce sam se vracao iz Madjarske. U 3 sata sam bio u Segedinu. Do mog grada ima oko 50 kilometara. U sedam sati sam stigao kuci.... Autobusom... 

Poludeo sam. Da mi je samo da uhvatim nekog ko mi nije stao pa da ga namlatim ko vola u kupusu... To je najgore... Osecas dom... a nikako da stignes...

Taj Segedin bas dodje kao neka crna rupa...

Taj Segedin bas dodje kao neka crna rupa...

Cisto da se upisem da sam i ja imao problema sa stopom tamo. Ja sam pesacio do granice...

Nekolicina postova u kojima se izjavljuje ljubav među članovima foruma je obrisana... držimo se teme.

ja nikad nisam stigao na Trenchtown 2008. uz to sam dobio i kaznu za boravak na autoputu. uz to se ta patrola kasnije vratila, pa su me jurili uz Vinik, tj ja sam bezao a za njih ne znam dokle su trchali. To je bilo oko 11 prepodne.

Onda isti dan promenim plan i reshim da odem na Zavojsko jezero. Stigao sam na Zavoj oko 01:00 ujutru. u medjuvremenu se to drushtvo pokupilo i vratilo u Pirot. totalno promasheni prvi maj.

Izlaz iz Pirota prema Babushnici. Totalni promashaj, dva puta sam tamo stajao po ko zna koliko sati, zadnji put je bilo od 17h do negde iza 21h, pesice bi verovatno stigao. Niko me nikad tu nije povezo.

I ko zna kolko jos promasaja ima, ne secam se bas vise.

Bilo je raznih nezgodnih i manje nezgodnih, ali ovo nikad necu da zaboravim:

Bio na Sigetu 2006 (festival u Budimpesti), tamo se nasao sa jos dvoje nasih, bili subotu ceo dan po gradu, posle na festivalu do jutra, sve pare spiskao (naravno...), odma' posle festivala idemo svo troje na stop. I islo je prilicno lepo do cuvenog Segedina, a odatle niko da nas pogleda! Pesacili na autoputu, murija nas terala... da skratim, presli smo granicu oko 9 uvece, nastavili sa stopom (vec je bio mrak) bez uspeha i sve se zavrsilo tako sto je moja tadasnja devojka dosla po nas! I da stvar bude gora, dosla je s kevom! "Dobro vece, gospodjo, ja sam..."

Uspeo sam da potisnem propale stopove

Bilo je raznih nezgodnih i manje nezgodnih, ali ovo nikad necu da zaboravim:

Bio na Sigetu 2006 (festival u Budimpesti), tamo se nasao sa jos dvoje nasih, bili subotu ceo dan po gradu, posle na festivalu do jutra, sve pare spiskao (naravno...), odma' posle festivala idemo svo troje na stop. I islo je prilicno lepo do cuvenog Segedina, a odatle niko da nas pogleda! Pesacili na autoputu, murija nas terala... da skratim, presli smo granicu oko 9 uvece, nastavili sa stopom (vec je bio mrak) bez uspeha i sve se zavrsilo tako sto je moja tadasnja devojka dosla po nas! I da stvar bude gora, dosla je s kevom! "Dobro vece, gospodjo, ja sam..."

hahahahaha! Ovo mi se najvise svidja!

Stopiram od Pozege ka Arilju pre par godina,zima,sneg do kolena,mokre noge.

Vise od dva sata polako koracam kraj puta kroz sneg i drzim thumb up,nista...

Da skratim:na kraju stizem kroz nekoliko sati u Arilje,kroz sav onaj sneg i shit i staje

mi lik s kamionom na samom ulazu u Ar 

A to mi bio prvi stop,mislio sam da batalim karijeru.

Meni i devojci se desio jedan takav stop prosle godine, ali samo zbog naseg neznanja. Elem otisli smo iz Ljubljane do Bleda fenomenalno, cekali smo manje od 5 minuta, tako da smo mislili i da ce nazad biti opusteno. Idealno mesto bi verovatno bila autobusna stanica u Bledu, ali smo mi isli malo dalje malo da razgledamo prirodu, i sve je bilo super, i onda smo stigli do autoputa gde je zabranjeno stopiranje, pa ajde 10 metara pre ulaska da probamo. I tako prolazi vreme, sat vremena se niko ne zaustavlja, zbog nekog razloga je isti vatrogasni kamion sa istim vatrogascima prosao pored nas 3 puta, na kraju su nam se vec smejali. Zatim se zaustavi policija u civilu koja trazi ilegalne imigrante, sreca da sam poneo pasos jer bi inace kazna bila 300 evra. I konacno se zaustavi jedan mladi par i kazu da idu do Trzica. Mi naravno nemamo pojma gde je to ali valjda je u blizini Ljubljane (ustvari u suprotnom pravcu, na austrijskoj granici je), udjemo i posle 10 min stignemo do neke raskrsnice gde nam se cini da je ok stopirati. Opet cekamo sat vremena i niko se ne zaustavlja, cak stavise trube nam ljudi, ne racumemo zasto. Konacno se pojavljuje i policija i hoce da nas kazni jer stopiramo na CRM-u. Kao to nije autoput nego za jedno niza kategorija, ali svejedno je zabranjeno stopirati. Nekako ga ubedimo da mi nikad nismo culi za CRM pa nas pusti, i onda idemo sat vremena peske do Trzica, gde smo konacno isli busem do Ljubljane.

Verovatno bi imao lepe uspomene da nije bilo leto i 35-40 stepeni u hladu...

Hehehe, kad reče Slovenija

I ja sam jednom zaginuo, ali na Bohinju. Čekao sam više od tri sata a za to vreme prošlo je svega nekoliko vozila... na kraju smo se nekako dokopali Bistrice i tu za sat vremena uhvatili stop direktno do Ljubljane. Da nisam stopirao sa jednom divnom devojkom verujem da mi niko ne bi stao...

A najveći zajeb, mojom krivicom koji sam imao, bio je na izlasku za Kuzmin. Stopirao sam iz Beograda za Sloveniju i uhvatio sam stop do tog skretanja. LIk je išao dalje prema Bjeljini i morao sam da siđem. Narednih sat i po vremena nijedno vozilo nije prošlo iz tog pravca. Samo su jurcala kola po auto putu i naravno niko me nije ni video a kamoli stao... U jednom trenutku, opazim jednog crvenog keca kako ide iz pravca Kuzmina. Bacio sam ranac sa ledja i trčao za njim moleći ga da me poveze. Čim sam ušao pokajah se. U pitanju je bio jedan od onih frikova, slušao je sve vreme Baju malog kninndžu&Co. vikao na ženu i decu, hteo da ih bije, ma sav sam se oladio... izašao sam na granici srećan što je bila tako blizu )))

Bili ja i Bugi (Branislav iz Novog Sada) u Koperu u Sloveniji i resimo mi da odemo do Trsta jednog dana. KOntamo Trst je 12 kilometara, ne moramo da zurimo, kad stignemo, stace nam valjda neko brzo. Stopirali smo sat vremena i vec je bilo kasno, 3 popodne. Kad nam niko nije stao za tih sat vremena, a gde je Trst, 12 kilometara, nismo hteli da se zanosimo vise i odustali, jer kako bi tek bilo iz Trsta, a zadnji bus je u 7

hajde da se pridodam ovoj prici:)............ja sam jedno jutro krenuo stopom od Kopenhagena do Gotenborga (oko 300km) ......cim sam stigao prvi auto koji je naisao stao mi je, ali nazalost isli su samo do Malmea koji je odmah preko mosta (nekih 25km) i narvno posavetovali me da dalje stopiram sa nekog velikog parkinga gde se dosta ljudi zaustavlja kad predje iz Danske u Svetcku, naravno puno njih se i zaustavljalo ali sve su to bili turisti punih vozila ili ljudi ili nekih silnih stvari, pa sam tu izgubio nekih 3 sata, posle toga sam presao nekih 5-6 kilometara da bih izasao na put koji vodi za Gotenborg i tu proveo jos nekih 2 sata stopirajuci i przeci se na suncu da bi posle tih 2 sata neka fina gospodja stala i objasnila mi da to nije put za Gotenborg iako na tabli pise suprotno (osecao sam se kao idiot), zapravo to jeste bio taj put samo sto niko ko ide iz pravca Danske i iz tog mesta Malmea ne ide tim putem za Gotenborg.........super.........na kraju sam prepesacio nekih sat vremena dok sam nasao taj drugi put i plus neke pauze koje sam imao jer sam vukao prilicno tezak ranac na ledjima , i naravno onda je vec poceo i mrak da pada pa je bilo glupo i pokusavati dalje sa stopom, pa sam na kraju proveo "divno" vece spavajuci na nekoj klupi u parku gde sam prisustvovao sceni gde neki sirotan obija neku limenu kutiju na ulici do parka, pa mi je jos samo policija falila...........hvala bogu pa sam odmah ujutru krenuo na stop i nisam cekao duze od 15 minuta:)

hajde da se pridodam ovoj prici:)............ja sam jedno jutro krenuo stopom od Kopenhagena do Gotenborga (oko 300km) ......cim sam stigao prvi auto koji je naisao stao mi je, ali nazalost isli su samo do Malmea koji je odmah preko mosta (nekih 25km) i narvno posavetovali me da dalje stopiram sa nekog velikog parkinga gde se dosta ljudi zaustavlja kad predje iz Danske u Svetcku, naravno puno njih se i zaustavljalo ali sve su to bili turisti punih vozila ili ljudi ili nekih silnih stvari, pa sam tu izgubio nekih 3 sata, posle toga sam presao nekih 5-6 kilometara da bih izasao na put koji vodi za Gotenborg i tu proveo jos nekih 2 sata stopirajuci i przeci se na suncu da bi posle tih 2 sata neka fina gospodja stala i objasnila mi da to nije put za Gotenborg iako na tabli pise suprotno (osecao sam se kao idiot), zapravo to jeste bio taj put samo sto niko ko ide iz pravca Danske i iz tog mesta Malmea ne ide tim putem za Gotenborg.........super.........na kraju sam prepesacio nekih sat vremena dok sam nasao taj drugi put i plus neke pauze koje sam imao jer sam vukao prilicno tezak ranac na ledjima , i naravno onda je vec poceo i mrak da pada pa je bilo glupo i pokusavati dalje sa stopom, pa sam na kraju proveo "divno" vece spavajuci na nekoj klupi u parku gde sam prisustvovao sceni gde neki sirotan obija neku limenu kutiju na ulici do parka, pa mi je jos samo policija falila...........hvala bogu pa sam odmah ujutru krenuo na stop i nisam cekao duze od 15 minuta:)

Hvala ti puno za ovu informaciju! Ja hocu da odradim istu akciju za nekih dvadesetak dana!

Kakav stoperski debakl i to na mom rodjenom terenu.

Stopirao sam 6 sati u Novom Sadu za Bratislavu. Prvo sam bio veoma ambiciozan i mislio da cu stici negde poslepodne, tu su se pojavili i neki Englezi pa smo jedni drugima otimali mesta kako neko ode po vodu i slicno.

Stopirao sam kod nekog prosirenja blizu okretnice 5-iuce na "auto-putu" preko puta Rodica, onda sam menjao mesta od tog pa sve do negde iza okretnice keca.

Sad sam crven u licu kao Apac od sunca i cekam voz za Budimpestu uvece,pa cu videti sta dalje.

Najveći propali stop ikada, Atina - Istanbul  :cry22:

Stopirala sam sa devojkom iz Estonije od 7h ujutru do 15h! (nismo htele tako lako da se predamo ) I niko ni da nas pogleda!  Doduše, stao nam je neki Albanac i odvezao nas na još gore mesto za stopiranje. (ne postoji dobro mesto za stopiranje, jer nigde niko ne staje). Na kraju smo rešile da idemo vozom do Soluna, pa da tamo probamo...svi vozovi za Solun su bili krcati, pa smo uspele da se uguramo u neki voz koji ide do nekog užasnog mesta po imenu Lamia, kao ajde probaćemo stop tamo, manje je mesto, možda će neko stati.... Ma kakvi, još gora situacija. Definitivno smo rešile da idemo vozom do granice. Čim smo stigle u Aleksandropolis, već je bilo lako, posle 2 minuta čekanja našle smo prevoz do Istanbula. 

Ne znam da li je bio loš dan, ili slučajnost, ili..... ali sigurno neću više nikada pokušati tamo..

Moj za sada najgori stop je na pumpi na izlazu iz Berlina, majku mu, cekali smo burazer i ja 10 sati za voznju na zapad, ka Holandiji bilo gde.Preporucena pumpa od hitchwikija ali dzaba, i sami Nemci se cudili sto niko ne ide na zapad taj dan. Bilo njih 30 koji su dobili voznju za jug prema Drezdenu,Lajpcigu,Minhenu,Frankfurtu,cak i lik koji je isao za Frajburg dobio voznju (800 km), samo mi "zapadnjaci" jok. Nekako posle 10 sati stopiranja i pitanja da li idu negde van Berlina na bilo koju stranu (jer se pokazalo da je to ulivna stanica ZA Berlin) neki lik nas odveze do Herforda blizu Bilefelda,dade nam da spavamo kod njega,covek kaucsurfer,proputovao Juznu Ameriku stopom,ujutru nam je njegova majka napravila dorucak,pozelela srecan put i da ne cekamo 10 sati sledecu voznju. Sve u svemu trebalo nam je tri dana od Berlina do Utrehta, s time sto smo od Mastrihta do Utrehta isli vozom...

  Mislim da smo u Namibiji oborili rekord za najduži autostop iz jednog mesta. Ne znam koliko smo to jasno naznačili u blogu, ali u pitanju je autostop koji je počeo jednog dana u pola tri po podne, a kola su nas povezla narednog dana oko podneva... Doduše, noćni deo smo prespavali, jer je već uveče saobraćaj potpuno prestao.