A evo ga i treće, možda i životno ostvarenje. Prošlog januara u Kini, stopiramo ja i cura na pumpi blizu Nanchang-a, cilj je bio Changsha (oko 200 km udaljena), odakle bi hvatali voz za Kunming. Staje porodica, na moje pitanje dokle idu, sledi odgovor: Kunming! Ej, pa i mi idemo tamo! Ajde sa nama!

I tako posle 24h vožnje i 1600km jednim kolima stigosmo u Kunming, vozne karte poništismo! 

Cesme - Nis (preko Balikesira, pa trajektom Lapseki - Gelibolu, pa onda preko Grcke i Makedonije) za 29 sati. Google maps kazu da je to oko 1440 km.
Za povratak preko Grcke sam odlucio jer sam stopirao u decembru kad je dan dosta kratak, a TR/GR granica je bliza Cesme-u od TR/BG granice. Pored toga, letosnje iskustvo mi govori da je stop od Dardanela do Jedrena dosta spor, dugo se ceka s' obzirom da se radi o Turskoj i nekako svi idu samo do sledeceg mesta.

Granicni prelaz Ipsala/Kipoi nije moguce preci peske! Sem toga, medjugranicni prostor je nesto duzi. Sa granice je moguce naci direktnu voznju do Makedonije.

Najveci uspeh=najveca sreca kao sto rece Tales.

Letos, 5 sati ujutru. Vracam se sa drugom iz Sente za Coku peske. Ne bi nista bilo lose da mi pre toga nismo bili u Senti na muzickom festivalu njari if ju sagi jatekok (tako se kaze na madjarskom, a prevod je - omladinske letnje igre) i da nismo pili rakiju. Sama pomisao da cemo se gegati u bunilu 5 kilometara je bila nezamisliva... Prodjemo most, cujem auto iza mene, okrenem se i ispruzim prst. Drug:,,Sta si pruzio prst, mislis da ce ti neko..." i u tom trenutku staje auto.  

Najsrecniji i najdrazi stop. Od onda ne pijem rakiju .

Ja sam išao neku turicu iz Kleka preko Zrenjanina išao za Bečej, pa onda za Adu do Sente, nisam čekao ni 5 min da mi stanu, dođoh u Sentu, i stopiro kod mosta, ali nažalost niko nije hteo da stane, išo ja dalje kad na pola puta mi stane autobus s đacima, ja išao do Čoke, i onda preko Kikinde, Ruskog Sela i Nove Crnje do kućee.. :=

1. Maja prošle godine, devojka i ja, krenuli smo stopom iz Zrenjanina do Palića oko 8h, Išli smo skroz okolo preko Kleka, Žitišta, Banatskog Dvora, Česterega, Banatskog Karađorđeva, Aleksandrova, Nove Crnje do raskrsnice Rusko Selo - Vojvoda Stepa, stali nam neki rumuni koji su došli iz Temišvara da kupe kuću u Nakovo, pa nas odbacili do Kikinde, išli smo s jednog kraja grada do drugog, smorili se, pa nam stala neka žena do Mokrina, u Mokrinu nam stade jedva jedan čovek koji nas je vozio do Čoke preko Crne Bare i Banatskog Monoštora, ka smo stigli u Čoku, stali nam neki čovek s ženom do Bačkih Vinograda preko Sanada, Novog Kneževca, Kanjiže, Horgoša i Bačkih Vinograda. Stopirali smo jedno 15min. i stade nam čovek i odvezo nas do Palića, tu se zezali na Paliću, uživali, i kad smo krenuli već polako pada mrak, išli smo peške do Hajdukova i Bačkih Vinograda i stade nam neki lik sa ženom iz Zrenjaninaa, odvezo nas čak do kućeee.. ))

Moj najveći uspeh na autostopu je bio onaj trenutak kada sam skupio hrabrost i prvi put izašao na drum sa podignutim palcem   .

Planiram celu BiH da obidjem stopom.

Beograd (Šimanovci) - mesto na moru pored Đenove iz cuga, posle 10 min čekanja. Odatle smo imali let za Maroko, te smo krenuli 4 dana ranije, za svaki slučaj. Tri dana smo se kupali i spavali na plaži.

2013. sam s frendom obisao pola Europe, do Velike Britanije. Na putu smo zavrsavali kod svakakvih ljudi, a u Beču upoznali svjetskog rekordera u stopiranju Evo poceo sam i voditi blog na fejsu prije koji dan o proslim i buducim putovanjima pa ak je neko zainteresiran neka pogleda i share-a dalje  https://www.facebook.com/pages/World-With-Me/1465793480353680?sk=timeline

2013. sam s frendom obisao pola Europe, do Velike Britanije. Na putu smo zavrsavali kod svakakvih ljudi, a u Beču upoznali svjetskog rekordera u stopiranju

Kako ste upoznali Benoita kad je on otet pre toga u Pakistanu i do dan-danas se vodi kao nestao?

Kako ste upoznali Benoita kad je on otet pre toga u Pakistanu i do dan-danas se vodi kao nestao?

Tales ... to li mislis na onog francuza Benua?

Onaj sa CS-a sto je bio kod vas u Nisu i kod nas u Pi?

Taj se vodi kao nestala osoba ...

Da, da, on. Zar nisi čuo? Jao, ubiću Nenada, on bre nikome to nije rekao, ja sam tek slučajno nabasao bio. Jeste, on je u zemlji Pakija nestao 2012. godine, od tada mu se gubi svaki trag. Ima njega na raznoraznim mestima po netu, Benoit Grieu, oko 1.500.000km ima odstopirano, drugi je valjda neki Rus ili Nemac, 200.000 manje, imate hitchhiking records na netu, guglajte. Daleko sam ja od tih likova, tek sam prešao prvih 100.000. Kad već pominjem Benou, njega smatram ocem pravog hh-inga u nas iz Niša, on je odlučujuće uticao da distance od 1000 km sagledavamo kao da su 50 ili 100, u prevodu, da je bukvalno sve moguće. A to je bilo ravno pre 4 godine, mart 2011 sećam se. I pre toga smo stopirali, ali ono, što bi se reklo na siguricu, tu, ne više od par stotina km uz neke opake pripreme itd. On nas je bukvalno ohrabrio da verujemo u sebe i da ništa nije nedostižno. Eto, i dan-danas sam mu vrlo zahvalan što je slučajno došao u Niš. Kada sam video da je nestao, šokirao sam se bukvalno, nisam mogao da verujem. Još uvek mi to deluje nestvarno. Neki deo mene se nada da je još živ i zdrav, negde upravo u ovom delu sveta. Nenad mi je rekao kako je ranije isto tako bio po budističkim manastirima, ostajao neko vreme sa monasima, živeo i pomagao...

Nemam avanture sa dugačkih linija, ali jednom mi se desilo da me tip poveze sa naplatne rampe Bubanj potok i da stigne u Jagodinu za pola sata. U životu se nisam vozio tako brzo...