Kada putujemo, često upoznamo ljude koji nam pomognu, ili nam se dopadnu, pa poželimo nešto da im ostavimo. To mogu biti domaćini koje smo upoznali preko HC-a i CS-a, ljudi koji su nas povezli na stopu, neko sa kim smo se lepo ispričali u vozu, neko ko nas je pozvao u goste i lepo ugostio... Pored toga što pristojnost nalaže da se takvim ljudima nekako zahvalimo, za mene je to često i potreba - jednostavno želiš da obraduješ nekoga ili mu ostaviš neku uspomenu.

  Dosad obično nisam nosio ništa posebno. Tako se dešavalo da dajem stvari koje imam kod sebe - recimo, jedan Turčin je dobio dugačku bricu iz Turije, i sav je skakutao od sreće. Jedan kirgiski kamiondžija nam je toliko pomogao da nismo znali kako da mu zahvalimo, a jako smo želeli, pa smo mu dali sve kirgiske pare koje su nam preostale (upravo smo prelazili u Kinu) a on je sa tim parama otrčao u prodavnicu i kupio nam hranu. Onda smo mu dali nalepnicu Klub putnika Srbije, da zalepi na kamion. Pitao je "šta to znači" a mi smo mu rekli "to znači da si ti dobar čovek". I bio je srećan što smo mu to dali.

  Naravno, ljudi koji pomažu drugima to ne rade da bi nešto dobili, a na neki način se njima odužujemo time što ćemo sutra mi pomoći nekom trećem, i nastaviti taj "lanac" osvešćenosti i dobre volje. Međutim, ipak je lepo ostaviti im nešto, što mogu negde da stave, zadenu, pokažu nekome, ili samo pogledaju pa se podsete nekog trenutka. Tako sam ostavljao bedževe KPS, dok ih nisam sve razdelio, pa više nemam nijedan. Verovatno nije posebno bitno šta se daje.

  Zanima me šta vi obično poklanjate ljudima... CD-ove sa muzikom, razglednice, ....? Treba mi inspiracija, standardni suveniri su obično grozni i kabasti... Treba smisliti nešto sitno, lagano, a pritom, po mogućstvu, i lepo.

Ja sam letos bio gost kod jedne palestinske porodice u Amanu. Za uspomenu sam im doneo dve divne knjizice sa, cime nego, vojvodjanskim motivima. Bili su odusevljeni sa motivima koje nisu mogli ni da zamisle da postoje. Mi smo od njih dobili brojanice i palestinske salve koje ce nas uvek podsecati na dobre ljude i njihovo gostoprinstvo.

Ja sam više ljudi ugostio, nego što sam bio gošćen i ostajao kod drugih... pa otprilike vidim da neki ljudi dolaze sa već pripremljenim nečim što su želeli da ostave svom domaćinu-meni. Imam nekoliko flašica raznoraznog alkohola, tačno tri glinene ptice-zviždaljke, 3 brojanice (to sam uglavnom dobio od Muslimana), nekoliko razglednica, desetak CD-a razne muzike i jedno 70-80 GB na hardu samo od stranaca koji su naišli, jednu babušku-magnet, neke školjke, jedno divno pero i knjižicu koja objašnjava čudne nove i stare običaje iz Japana, par nekih monografija o mestima iz kojih su mi došli gosti, jednu Tursku, nekoliko Kanadskih i Poljsku zastavicu, razne nalepnice, mapu Japana, značku sa Staljinovim likom, mali bubanj, privezak od keramike koji simbolizuje oko i još nešto čega se neću setiti.

Osećam se kao Tom Sojer, samo mi ćoravo mače fali.

^^ (fali nam taj emoticon)

Eto vam ideja šta da nosite.

Elem... slične stvari koje oni donose i ja obično nosim. Do sada sam uglavnom nosio neke lepe unučiće, ili, ako idem samo kod jedne-dve osobe, kupim Bermet. Nije mi teško da poteglim litar-dva za nekoga ko će biti toliko dobar da podeli sa mnom svoj životni prostor. Obavezno nosim i neke muzike odavde, tipa Borisa Kovača, Zvonka Bogdana, Trube iz Guče, i slično... U Rusiji sam poklonio jednu džepnu ikonicu i knjigu beletristike koju sam imao sa sobom, a jednom čoveku koji mi je puno pomogao sam izradio fotografije mene, njega i njegove devojke, i to mu se jako jako svidelo 

Što se Turinskih brisa tiče, mislim da ću nabaviti jedan bunt, zato što je, ko god da je video istu bio oduševljen njome. Nosim je na put... i čini mi se kao genijalan poklon. Dobio sam čak ponudu da je menjam za pljosku sa sve votkom i Rambo-nož 

Offtopic: Damn, jako mi se putuje negde!

Prilicno standardno kod mene. Pre nego sto krenem narezem nekoliko dvd-eva, da se nadje, muzika i filmovi, srpski, za koje nadjem prevod i koji su pri ruci, a nikad do sad nisam uspela da popunim dvd nasom muzikom, pa tu ubacim stosta drugo zabavno (meni). Uglavnom krecem sa knjigom/ama na engleskom koju, cim procitam, nekom dam. Ponesem ponekad Najlepse zelje. A caletovu rakiju dajem ljudima koji odlaze (dok i kada je ima ), ne nosam pice sa sobom.

I ja sam kao i Acketa od gostiju dobijala najcesce alkohol, ko mi je kriv kad na profilu na naglasih da sam antialkofolicarka, ali i razne kvalitetne cokolade odasvud, valda sto je na fotki njihovog buduceg kauca i moja devojcica.

Odusevile su me dve Svedjanke, zestoke anarhistkinje jos zesce istetovirane i ispirsigovane, koje dodjose praznih ruku, ali od kako su otisle poslale su mi nekoliko paketica koji su me duboko dirnuli, a koji su govorili da su provalile sta volim  .gif' alt='::'>

U jednoj kubanskoj piceriji u Cienfuegosu upoznali smo u redu u kome smo strpljivo stajali kao i ostali lokalci gotovo sat vremena, mlad par iz toga gradica sa kojima smo se sprijateljili tako sto su nas oni pozvali sa njima za sto kada su stigli na red da veceraju za jednim od ukupno pet stolova u restoranu i tako nas postedeli jos barem jednocasovnog cekanja. Potom su nas sutradan pozvali na veceru u svoj preskromni dom. Buduci da su me vec prethodne veceri u restoranu "kupili" svojom ljudskoscu, nezlobivoscu i beskrajnom toplinom pozelela sam da im poklonim nesto posebno. Najvrednije sto sam imala sa sobom bio je mali uramljeni crtez jedne mlade meksicke umetnice koji sam desetak dana pre toga kupila u Oahaki. Kada je videla sta sam im donel na poklon mlada zena se rasplakala i rekla da je to prva njihova stvar u toj kuci u kojoj zive a koju su dobili ( sa sve pokucstvom, escajgom, posleljinom i svim sto se u njoj nalazilo) na koriscenje dok joj muz radi kao porodicni lekar u tom ordinaciji koj se nalazi ispod stana u kome zive.

Buduci da sam uvek planirala mnogo pre puta sa kime cu preko CSa da se upoznam ili kod njih neko vreme ostanem, svojim domacinima i/ili domacinkama sam volela da poklanjam neke rekla bih licne poklone, pokusavajuci putem profila, onoga sto su drugi napisali o njima ili onoga sto su ocigledno propustili da napisu, ali je vidljivo na neki drugi nacin, da provalim sta bi oni voleli, sta bi ih nasmejalo, u cemu bi uzivali.

Necu da se hvalim, ali mislim da sam imala uspeha i da su se ljudi istinski radovali/ iznenadjivali/ odusevljavali tim poklonima. Vec sam pomislila kako samo Slobi nista nisam donela, a onda se setih da sam ponela materijal i napravila sjajna hleb za koji sam neposredno pre dolaska na gajbu provalila da mu se mnogo svidja

Da skratim, mislim da je samo bitno potruditi se i da ce to onaj ko poklon prima osetiti

slažem se MajoNS, evo na primer ja sam jednoj mojoj domaćinki kojoj je na profilu pisalo da je antipušač, antialkoholičar, borac za očuvanje prirode, volonter u raznim "hajde-da-spasimo-svet-od-zlih-sila" organizacijama (hoću reći, jednoj osobi sa kojom bi, kad se radi o poklonima, trebalo biti vrlo taktilan) poklonila novogodišnju čestitku, koju smo moja saputnica i ja izrezale od kartona te iscrtale drvenim bojama + jedno kinder jaje i njenoj sreći nije bilo kraja

važno je potruditi se, 'nako od srca

Meni se čini da su muzika i filmovi odlična stvar zato što ne zauzimaju puno mesta u prtljagu, a mogu se pokloniti (tj. kopirati) više puta. Muzička kompilacija koju obično nosim sadrži muziku sa celog Balkana (ili bar Ex-Yu). Prvo, zato što se na putovanju često ne osećam samo kao predstavnik Srbije, već cele regije, a drugo zato što isključivo domaćom muzikom ne mogu da napunim DVD, kao što je neko već primetio. Osim toga, pokušam da se informišem šta moji budući CS domaćini vole od muzike i filma, pa da im iz te kompilacije pokažem nešto što bi im moglo biti interesantno.

Uvek nosim i neko domaće piće, ali to obično ne ostavljam jednoj osobi, nego ponesem na neku žurku ili okupljanje, da bih mogao da podelim sa više ljudi.

Nosim i razglednice Novog Sada ili Srbije na kojima uvek ostavim nekakvu posvetu, svoje viđenje vremena koje smo proveli zajedno, neko veliko "hvala" i sl... Na poslednje putovanje sam nosio i one magnetiće za frižider sa motivima NS i Vojvodine... par ljudi se baš obradovalo, a valjda je svakome bilo simpatično.

Ništa od navedenog nije posebno originalno, ali nije ni skupo, a ne zauzima ni puno mesta. Mislim da je u većini slučajeva najbitnije na kraju ostaviti neki znak pažnje i zahvalnosti, a da je manje bitno koliko će taj znak biti originalan ili skupocen.

panonski, to što kažeš za muziku "iz svoje zemlje" i u mom slučaju se ispostavlja kao tačno. nemali broj ljudi mi je tražio npr. "etno muziku iz tvoje zemlje". i kad sam pokušala da sastavim nekakav zbir te muzike, skontam da za svaku pesmu moram da objasnim nekako ovako "pa, znaš ovo je autor iz srbije koji izvodi tu i tu pesmu, ali pesma je u stvari iz makedonije" ili "ovo jeste pesma iz srbije, ali je isto tako u bugarskoj i makedoniji i njihova" 

Hmm, posto se uvek trudim da idem na najjeftiniju backpackersku varijantu onda kuburim sa prostorom u rancu, a i njegova tezina me ubija u prevozu i dok se krecem. Zato vise volim da taj neki pokloncic kupim na licu mesta. To za muziku i filmove je OK ako vec nosim sa sobom, a ne zasebno kao poklon.

Do sada sam poklonio neku tradicionalnu pernicu za olovke koju sam kupio u inostranstvu, uglavnom neke sitnice, ali uvek gledam da budu prakticne i korisne osobi koju darujem. A u svoj toj prakticnosti poklon se svede i na placanje ture ili obroka ako domacin i ja izlazimo zajedno.

PS Zaboravih da napomenem da je izuzetak ako ostajem negde duze, to je bio slucaj u Norveskoj gde sam ostao kod neke bakute Amerikanke 10-ak dana. Njoj sam odneo ratluk, domacu rakiju i CD sa etno muzikom kao i razne prospekte koje sam pokupio u Turistickoj org. Srbije.

Ја сам пре носио и поклањао домаћу шљиву од мог покојног ћалета. Пошто ми је ћале умро, дајем пелинковац.

То је од алкохола, који увек пали. Остало је музика, углавном добрих бендова или препорука да погледају неки филм.

Ах, да.. Турцима носим јогурт, да виде шта је права ствар, а на ајран, Џа ме саклони.

Ретко шта има аутентично српско а да је занимљиво за давање. Нпр, српски Пунто је прекуп и регломазан да стане у торбу.

Nisam jos kod nikaga bio kao cs gost. Jedino sam imao goste iz Slovenije koji su sami trazili da im nabavim rakiju, a da ce oni platiti. Narno nabavio sam, ali im nista nisam trazio. Oni su meni ostavili njihov snaps, i neke likere.

Rekao sam sebi da cu od sad gde god da idem nositi bar cuturicu rakije, jer uvek objasnjavam sta je to i svi bi da probaju.

Onaj ko me zna razumece...

Uvek sa sobom nosim male keramicke cupice... oko 2 cm visoke...

Malo mesta zauzima i ljudi se oduseve kada im to poklonis....

Naravno,... samo ako zasluze,...

Zvuci ineresntno. Sta je to, gde nabavljas?

Ja uglavnom nosim nesto onako tipicno nase, a sto moze da se pojede, popije. Plazmu, jafu, rtanjski caj, zlatiborac prsutu, ili one teglice sa dzemom i slatkim "Bakina tajna", poneku domacu cokoladu, nekad i domacu rakiju u flasicama od 1/2l, zbog ogranicenosti s prostorom i tezinom. A uglavnom se svi po Evropi oduseve nasom obicnom kafom i jos kad im objasnim kako se kuva, bude im bas zanimljivo. Par puta sam nosio neke sitne dzidzabidze, poput magneta za frizider, razglednice, CD sa nekom nasom muzikom... A ziv sam se pojeo kad sam poneo sveze kupljene prisivaljke KPSa, sa ciljem da ih poklonim dragoj osobi koju sam vec bio upoznao preko CSa  i izgubio ih negde usput!

Ja kad putujem privatno, obično odsedam kod prijatelja (srećan sam čovek jer ih imam puno i ima ih u raznim delovima sveta). Onda im obično nosim nešto što već znam da vole iz Srbije. A ako nisam siguran, onda neka rakija, slatkiš domaće proizvodnje, neku monografiju ili knjigu (ako znaju srpski), a neki vole i neke religiozne stvari (poput naših ikonica ili brojanica).

Inače, u ranoj mladosti sam dosta išao po nekim omladinskim seminarima. Od tog doba mi je ostalo da uvek sa sobom nosim neke lepe brošure o Srbiji i o Beogradu (uglavnom iz TOB-a ili TOS-a). I to sam uglavnom delio učesnicima seminara koji bi se zainteresovali za Srbiju ili koji bi meni bili simpatični. A to mi je posle prešlo i u običaj, tako da sam jednom u nekim hostelima dao takve brošure jednom korejskom paru i jednoj Irkinji i oni su se baš bili obradovali.

Meni opet u goste dolaze ljudi koje već znam. Pored stvari koje volim, donose i razne novitete iz njihovih zemalja. Nekako mi se čini da su Poljaci najinventivniji. Oni su čak nedavno imali i (vrlo uspešan) konkurs za nove suvenire Poljske. Nije to loša ideja ni za Srbiju!

Ја сам пре носио и поклањао домаћу шљиву од мог покојног ћалета. Пошто ми је ћале умро, дајем пелинковац.

То је од алкохола, који увек пали. Остало је музика, углавном добрих бендова или препорука да погледају неки филм.

Ах, да.. Турцима носим јогурт, да виде шта је права ствар, а на ајран, Џа ме саклони.

Ретко шта има аутентично српско а да је занимљиво за давање. Нпр, српски Пунто је прекуп и регломазан да стане у торбу.

Kralju!

Ja skoro uvek nosim cd sa nasom muzikom po mom izboru (ne trubace i etno i to), rek'o je vec neko: nije glomazno, a ljudima bude simpaticno. Onda krece ludorija sa objasnjavanjem sta je Rambo Amadeus hteo da kaze...

A standardno dobijam neka pica i drangulije, dobio sam neku super knjigu o stopiranju (ta mi je bas draga) a jedan lik mi je ostavio svoj bajs! Ipak, najdrazi mi je poklon lopta (fudbalska, naravno) koju sam dobio od druga u Mancesteru, bili u nekom parku, trebala je biti neka svirka, onako bauljali da to nadjemo, on primetio tu loptu i posto nema veze o fudbalu (nemam ni ja, ali se lozim), dao je meni. Posle sam morao da je vucem sledecih 10dana gde god da sam isao, ali isplatilo se!

 

Redovno nosim nasu muziku na usb-u pa ako host bas nema comp (sto je jako retko i desilo se jednom) onda odem negde u neki net cafe i narezem muziku na CD. Rakija uvek spasava stvar, razglednice Srbije, slike Srbije koje opet staju na USB (neke izradim kao poklon). gledam da mi poklono budu sto kompaktniji posto ne nosim mnogo prtljaga. 

zavisi kod kakvih ljudi idem, sto se muzike tiche.

mada, generalno, uvek ponesem kopije par filmova koji dobro prolaze, npr Balkankan, Decko koji obecava, Shutka, epizode Jaganjca, i Balkan Erotic Epic od Marine Abramovic. Uglavnom to odnesem.

pa,... Keramicar sam,...

Dorđe, ako bi neko hteo da nabavi te keramičke ćupice gde bi mogao da ih nađe?

Tenutno samo kod ns u radnji,... U Senti...

Pozdrav

U utorak putujem u Slovačku, i svom domaćinu planiram da odnesem nešto.

E sad, pošto je u pitanju školski projekat nije preporučljivo nositi alkohol, a ja sam baš mislila tako nešto, tako da mislim da odnesem roditeljima njegovim neku dobru domaću kafu, a njemu čokoladu Najlepše želje verovatno. Mislila sam čak da odnesem majicu Novi Sad, ali ne znam da li će biti muško ili žensko niti znam ,,dimenzije'', tako da to otpada. Onda sam razmišljala o filmu Lajanje na zvezde, pošto je sniman u mojoj školi pa je interesanto ali nisam uspela da nađem titl ni na Engleskom ni na Slovačkom, al' ajd' to mi je rezervna varijanta. Iskreno mislim da će domaćina boleti za muziku, ipak su oni mladi, mlađi čak i od mene, neće mu biti interesantno da sluša nešto što ne razume.   A opet treba da mislim i o tome da će oni dolaziti 'vamo, pa ne treba da nosim nešto sad preterano, čisto nešto simbolično.

     

Da li imate neki predlog?

Imam ja: daj tu Najlepse zelje cokoladu meni!

Skoro mi je palo na pamet poklanjanje postanskih maraka, mada kapiram da nije neki poklon za onako generalno, jedino ko ceni tako neke stvari.

Možda možeš da odeš u onu prodavnicu suvenira u Fruškogorskoj ulici u NS i nađeš neki lep suvenir... Po meni, 90% stvari koje se nalaze tamo su kič, ali uvek ostaje onih drugih 10%, a i ukusi se razlikuju, možda nađeš nešto što će ti biti zgodan poklon. Ako imaš neke kvalitetne fotke NS ili Vojvodine i malo vremena, možeš da odštampaš nekoliko fotki u malo većem formatu i napraviš kratki foto-album. Na poleđini svake slike možeš ukratko napisati o čemu se radi ili zašto ti je draga ta slika. To je lep i ličan poklon, a nije ni skup.

E hvala na predlozima.

Obzirom da nemam baš vremena za mini foto album, otići ću do suvenirnice, a ako mi se ništa ne dopadne uzeću razglednicu i napisaću nešto na pozadini. Uz one poklone, gore navedene, (i film, možda zna srpski) mislim da je to ok.

Jednog dana kada nađe tu, davno izgubljenu, razglednicu setiće se:,,Eeee to su bila vremena, đačke razmene... ''