Kapiram da ima ljudi koji nisu citali ovo, a u pitanju je jedan od najduhovitijih putopisa ikada .gif' alt='::'> Inace, prica se da je to pisao Golub, pevac Goblina (mater im kud se raspadose)

Gde ste braco i sestre, ili ti Asalam Aleikum (jebi ga, ucim i ja

polako Pashoo jezik) !!!

Kao sto vidite (citate), ja sam jos uvek zivko i zdravko. Javljam

vam

se iz najvece vukojebine na kugli zemaljskoj zvanoj Jalalabad. Ovde

sam nedelju dana, i polako se (trudim) da se prilagodim na sve ovo

oko mene. Sta da vam kazem, kuce su sve napravljene od blata, a

najvisa je nasa (cak dva sprata visoka), plus na sve to, napravljena

od betona (Insh Allah)!!! Imamo struju svaki drugi dan po cetiri

sata, tako da smrdimo kao cergari. Zajebavam se, imamo generator,

ali

je suvise slab za bojler tako da se kupamo hladnom vodom, odnosno ne

kupamo se, sto na kraju ispada da zaista smrdimo k'o cergari. Asfalt

sam video zadnji put u Pakistanu koji je u nasim mislima kao Las

Vegas, centar civilizacije. Sto se tice zena, zadnju sam video u

Dubaiju, tako da se uzdam u dobru memoriju, koja je jedini spas od

homoseksualizma, nastrane bolesti koja napada usamljene humanitarne

radnike sirom Afganistana, Irana i (verovatno) Burkine Faso. Tesi me

moj kolega koji je radio u Timuru i kojem do zadnjeg dana (POSLE

SEST

MESECI) nisu napravili vrata na kuci gde je spavao, tako da o zenama

nije ni imao vremana da misli. Sto se mene tice, ja ih imam, i to

vise komada (mislio sam na vrata) !!!

Alkohol ne postoji, ali se zato jede kao u najboljim filmovima. Imam

svog kuvara, i moze se reci da uci brzo (pasuljcina je pala vec

treci

dan)! Problem sa lokalcima je u tome sto su uplaseni do smrti.

Obracaju mi se sa "Ser", od cega mi se dize kosa na glavi. Kad sam

im

objasnio da nisam Ser, poceli su da me zovu "Mister". Jebi ga, ne

mozes ih zajebati nikako. Sto se tice brzog ucenja, treba napomenuti

i da su vec ukapirali sta znaci rec "jebi ga". Kad prolazim pored

njih, ustaju sa stolice k'o opareni. To ne mogu da im objasnim

nikako

da ne treba da rade jer je to deo njihove kulture.

S obzirom da je na ulicama totalan haos od ljudi, riksi, kamila i

bicikala, tesko je se kretati dzipom, tako da je pre dva dana moj

vozac udario dzipom jednog biciklistu (najnormalnija pojava). Ja

sam

ostao u soku, a jadni biciklista je ustao sa zemlje, otresao

prasinu,

i kad je video da je u kolima jedan Haridji (ili ti stranac) uz

najtopliji osmeh rekao "Hello". Sta reci dalje... Siromastvo je na

najnizem nivou i tesko je recima opisati kako ovi ljudi zive. U isto

vreme, toliko su gostoprimljivi da ih je nemoguce odbiti kada zele

da

dodjes kod njih na rucak ili veceru (u isto vreme to bi bila i

uvreda). Pored unapred spomenute gostoprimljivosti, treba napomenuti

i to da svaka kuca ima bar jedan kalasnjikov koji ide u

tradicionalnom kompletu sa zoljom i par rucnih bombi (pa ti sad odbi

rucak!!!).

Sto se tice kraja gde zivim (ulice ne postoje kao ni imena istih),

ja

sam u kraju sa najvise dece u komsiluku. Ima ih preko 200. Od jutra

do mraka su na ulici, igrajuci se usred kanalizacije. Neverovatno su

lepi i neverovatno prljavi. Vec su me skapirali kao COOL tipa tako

da

sam i dobio moj prvi Afganistanski nadimak od njih, a to je "very

good". Cim me vide, pocnu da se deru "very good", i trce ko ludi za

dzipom. Moj cuvar Babba ih ima (dece) sam 18 komada. Muskih 10, a

zenskih 8. Ja sa mojim Nerijem mu dodjem k'o Jugoslavija - Holandija

u fudbalu pre dve godine na evropskom prvenstvu. Verovatno misli da

je greska do mene!!! Juce mi je dva sata pricao o lepoti njegove

zene, a ja jadan sta drugo nego da mu verujem!!! I onako je nikad

necu moci da vidim. Sve u svemu, ljudi smesni k'o crtani film.

Sto se tice posla, sve je OK. Vec sam poceo da obilazim teren, a

nevinost sam izgubio na cuvenoj Tora - Bora planini (gde se krila Al

Quaedda). Video sam i kucu (do duse samo rusevine) Osama Bin Ladena.

Frajer je imao bukvalno struju, erkondisne i sve ostalo u tri pizde

materine daleko od prve civilizacije. Inace putovali smo do tog sela

koje se zove Pachir Wa Agam tri jebena sata (50 km), jer put je

takav

da jednim delom od nekih 10 km. koristis reku umesto nepostojeceg

puta. Camel Trophy! Sto se tice granicnog prelaza, to je tek prava

prica!!! Na granici sa Afganistanom, u policijskoj stanici koja nema

ni vrata ni prozore, u koju kad bi smestio neku zivotinju pokret

zelenih bi te sigurno ubio zbog krsenja svih normi o tretmanu istih,

sedi baja sa bradom od pola metra (k'o vojvoda Djurisic), koji na

moj

odgovor da idem da radim u Afganistan mi je odvratio takvim podrigom

koji nikad u zivotu nisam cuo! Valjda je to bio nacin da mi pozeli

sretan put! Sto se tice ostalih stranaca iz drugih firmi, ima ih oko

30 ukupno, i svi su uveliko u raznoraznim stanjima dusevnih tegoba

(od depesije pa do euforije). Kazu mi da cu i ja biti ko oni, samo

trebam da se strpim. Valjda kuze da sam ljubomoran, sta li je??? S

obzirom da se ovde ne radi petkom, cetvrtkom uvece su lude zurke, o

kojima cu vam pricati kad budem bar pohodio jednu. Kazu da se na

njima nadje i pivo, a obicno su prisutne i sve tri zene koje rade za

internacionalne organizacije. Luda zurka sve do 21.00, od kada

pocinje policijski cas koji ovde znaci "pucaj na sve sto se mrda".

Znajuci vasu alavost prema opijatima, najsladje sam ostavio za kraj.

Ovde se pusi najbolji Hash i to od trenutka kad napustis kancelariju

pa do zore rujne. Posto je cena jednog grama 30 phening - a ( ili ti

manje od 10 dinara ), mozete misliti kakva se sreca rodila u mom

srcu. Kompletan Office pusi k'o lud, pri cemu samo retki puse duvan.

Inace, kao specijalitet kuce koristi se Hash sa osusenim

skorpijonom,

veoma zajebanim i otrovnim do bola. Ovo nisam niti cu probati. Ne

kapiram sta se desi sa otrovom kad se skorpijon osusi? Oni tvrde da

je i dalje prisutan, samo da kad se pusi, totalno udara drugacije??!

Probao sam i cuveno ( a u isto vreme i jedino dozvoljeno ) alkoholno

pice u Afganistanu koje se zove "Banghau", a koje se pravi od

kamiljeg mleka, meda, lubenice i Hash - a. Nakon pola sata sam

skapirao zasto se zove "Banghau", jer sam dobio takav BENG u glavu,

kakav odavno nisam imao. Sto se tice ostalih kulturnih dobara, ovde

se pravi i opijum (400 USD po kili), ali to je vec nesto sto je

vezano za Mafiju koja je ovde veoma zajebana. Polja maka se protezu

na kilometre, i UN pokusava da spreci sve ovo dajuci lovu seljacima

da odbiju da sade mak za mafiju. Rezultat ove briljantne kampanje je

bio cetvoro mrtvih radnika UN - a, i to samo za opomenu (ovo se

desilo prekljuce, by the way), jer da su hteli mogli su ih poubijati

sve na kamari. Sto bi rekli Pirocanci "don't f*ck with Mafia, bre"

!

Eto, toliko od mene za sad. Pojedite jedan svinjski odrezak za moju

dusu!!!

Puno pozdrava (Mirra Bahni),

Mister "Very Good" Branko (just one kid) - Ser.

Dragi moji,

Da nastavim sa pricama iz Nepricave! U ovih par dana doziveh

prosvetljenje vezano za razlicite stvari koje su deo Afghanistana i

Afghan kulture, a koje se direktno ticu mog bivstvovanja u istom. Vi

koji me dobro poznajete, znate koliko lose stojim sa jebenom

piletinom. Ovde je ona na repertoaru bar jednom dnevno, za rucak ili

veceru. Znajuci sta me ceka, psiholoski sam se pripremio na ovu

jezivu cinjenicu, ali danas sam dosao i do nekih saznanja na koja

nisam bio spreman!

Elem, s obzirom da je danas pala prva kisa posle dobrih sedam meseci

(sto je lokalno stanovnistvo proslavilo visestrukim klanjanjem u

svim

Dzamijama zahvaljujuci Allahu na svojoj velikodusnosti), iz onih (u

prvom pismu) ranije pomenutih otvorenih kanalizacija isplovise sva

govna israna u poslednjih dve nedelje sto je celokupnom ugodjaju

dalo

posebnu draz. Klinci sretni sto se nivo vode podigao dobrih 25 cm.

ceo dan nisu izlazili iz kanala veselo se brckajuci, a ja shvatih

tuznu i surovu istinu da isti ti kanali sluze kao sjajan izvor hrane

kokoskama i patkama. Mislim da cu postati vegetarijanac!!! Onda

saznah i to da ceo Jalalabad bruji o tome da sam neka vrsta "ex

specijalca" koji je na ko zna kakvoj tajnoj misiji. Ovo "ceo

Jalalabad" nije zezanje jer ovde se vesti sire kao kuga, i zamenjuju

ne postojanje televizije i radija. Jedini problem je u tome sto za

dva dana u Mazar - I - Sharrif -u ima da stigne prica da Collin

Powel

licno sljaka za Intersos, kao sto se najcesce desava kod pokvarenih

telefona. Kako je do svega doslo? Cim su me prvi put videli,

impresionirani mojom visinom (za njih sam inace div), skontase u

svojim glavama da sam jebeno ozbiljan igrac. Onda je stigao poziv od

Komandira odbrane grada licno, koji je zeleo da rucamo i upoznamo se

bolje pricajuci o tipicnim muskim stvarima (kako se bije zena

kandzijom na 150 nacina, uticaj Christian Dior - a na razvoj dizajna

burki i feredza, koje je govno najbolje za ishranu kokosaka...), sto

je bilo sasma dovoljno da ovi ludaci povezu 1 i 1 i dobiju 3,

odnosno

da sam ja ustvari otisao kod njega da bi mu objasnio "neke stvari".

Jos uvek traje moje razuveravanje da nemam nikakve veze sa vojskom.

Kad ce to skapirati, bog zna! Insha Allah, skapiraju jedan dan.

Likovi su takvi da se nezna da li je gore raditi sa onima koji

govore

nesto engleskog, ili pak, sa onima koji nemaju veze sa zivotom.

Prvi

(misleci da govore Engleski "do jaja") nakon tri reci pocinju da

klimaju glavom misleci da su skapirali sve, pri cemu im celokupna

koncentracija i fokus obe mozdane polutke odlazi u roku od jedne

mili

sekunde u nepovrat. Na kraju kad ih pitas sta treba da urade, obicno

te gledaju belo ne znajuci da li je to bilo pitanje ili

konstatacija.

Druga grupa me slusa pomno verovatno umiruci od smeha, meni, koji

nogama i rukama pokusavam da im objasnim sta mi treba, kazu mi "Yes,

Mister", okrenu se i odu na isto mesto odakle su i dosli, i ne

shvatajuci da sam im ja nesto rekao sto bi trebalo da urade. Npr.

juce smo primili Izvestaj o sigurnosnom stanju u regionu, u kojem

nam

je receno da je sve OK. ali da skrenemo paznju strazarima da drze

kapije zatvorene i da svako tolko kibicuju na ulicu (sigurnost, jebi

ga). Odmah nakon sto sam im rekao sta treba da rade, oba moja

strazara ostavise otvorenu kapiju i odose da popiju caj. Kad su me

videli kako bljujem vatru na njih, skoro izvrsise samoubistvo sto su

me doveli do tog stadijuma, ubedjeni do kraja da nisu krivi nego da

je sve bilo pitanje nesporazuma (verovatno izazvanog mojim losim

engleskim i isto tako losom pantomimom). Juce sam isao na veceru kod

jednog od lokalaca (vec znate da nema odbijanja vecere i rucka), gde

sam na kraju cele seanse koja traje celih tri sata zdranja bio

ponudjen Hashishom licno proizvedenim od strane njegovog tate (by

the

way, ovde svi puse Hashish, i to mu dodje kao rakija kod nas). Ne

zeleci da se domacin uvredi (jebi ga) uzeh par dimova i kroz veselo

cavrljanje shvatih da se ne radi o cistom Hashishu vec o

specijalitetu koji se pusi samo kad dodju cenjeni gosti, a to je mix

Hashisha i osusenog skorpijona. U malo se ne izbljuvah po gazdi, uz

opravdanje da sledeci krug Hashisha moram preskociti zbog dijareje

koja me muci zadnjih par dana (najbolji izgovor koji mozes naci u

Jalalabadu je dijareja ili, sto je cesce za letnji period -

Malarija). Mozete misliti kako to izgleda? Baja vas ponudi dzokavcem

a vi mu mrtvi 'ladni odgovorite "ne, hvala. Znate, upravo sam

prelezao malariju pa ne bih da brljam previse!" Na kraju veceri, ceo

dogadjaj se zavrsio pokazivanjem licnog naoruzanja koje gazda ima,

gde ocaran mojim znanjem da rasklopim kalasnjikov, on pozele da mi

ga

i pokloni, gde ja uz izgovor da imam dijareju te zbog toga ne mogu

da

ga uzmem ostavih gazdu u rebusu. Za sigurno moram pronaci drugaciji

izgovor za odbijanje oruzja. Ako imate ideju, pisite!!!

Kao sto vidite, brzo ucim, a koristim u isto vreme i priliku da vam

svoje znanje ne sebicno prenesem, jer nikad se ne zna kad mozete

zaglaviti u Afghanistanu (poslovno, turisticki...). Stoga ocekujem

salve zahvalnica sa vase strane u sledecih nekoliko dana. Nisam ja

skroman momak - samo udrite!!!

Puno pozdrava (Mirra Bahni),

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS (just one kid) - Ser.

Jalalabad, 07.02.03.

Cemu ovako iznenadno pismo samo dan kasnije,

Jednostavno zbog toga sto kisa pada jos uvek (drugi dan za redom),

tako da je ovde proglasen nacionalni praznik (ovo se nije desilo

zadnjih 30 godina). Kanalizacija vec preliva ulice, tako da su oni

isti (prljavi) klinci od juce, sada crni k'o Afghani (sto bi rekla

Minka u nadrealistima). Medjutim, to nije pravi razlog mog

javljanja.

Pravi razlog je moja obaveza da vas upoznam sa socijalnim

dogadjajima

u Jalalabad - u.

Kao sto rekoh, cetvrtak je dan za zurke, a juce je bila "ispracajna"

zurka mog predhodnika Lapo - a. Ako se secate mojih konotacija na

racun seksa, onda mozete razumeti moje ushicenje spoznajom da ce sve

tri ribe (devojke, zene, hanume...) koje rade u Jalalabadu biti

prisutne na ovoj "gala" zajebanciji. Ushicenje je zamenjeno shokom

onog trenutka kad sam shvatio da na zurki ima cak sest riba, jer su

i

tri nove dosle iz Kabula, poslovno, na par dana. Koliko je ovo bitno

za nastavak price govori cinjenica da se na stolu pojavila

svinjetina

(toga ovde nema ni u snovima), koja je skrenula paznju svih

muskaraca

sa riba, tako da smo jeli k'o stoke ne mareci za lepsu polovinu.

S obzirom na policijski cas, ovde zurke krecu u 17.00 tako da se

moze

reci da smo svi bili mortus nakon tri sata ubijanja turkmenstanske

votke "Preferans" i jebene svinjetine. U isto vreme svih sest zena

je

napustilo party uvredjene ovako bahatim ponasanjem muske polovine.

Kad smo kasnije dosli svesti, vec je bilo kasno. Sve devojke su

odjezdile, a mi konstatovasmo sa zaljenjem da se blizi vreme

policijskom casu, te uz po jos jednu casu votke zalismo tugu i

napravismo fajront. Kao sto vidite, ovde se zivot svodi na osnovne

norme animalnog (na se, use i poda se). Na se svako jutro kad se

oblacim, use kad god postoji sansa za to, a poda se prakticno ni u

snovima (na Danielino veliko zadovoljstvo). Ovde ekipa pije k'o

luda,

tako da sam za njih (za sada) samo obican amater. Razloga za alkohol

ima na tisucu, a najbitniji je trenutna sigurnosna situacija koja

nije ni malo naivna.

Naime, od kako sam dosao, zabelezeno je 56 ubistava, od kojih je

slucaj od pre par dana sam stacato. Elem, talibani su digli u vazduh

autobus u Khandaharu pun civila i pri tom ubili 18 ljudi. Kako je

to

relativna stvar govori podatak da se niko u Jalalabadu nije ni setio

evakuacije, jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od

zona ratnih dejstava, vec satima putovanja do istih. Tako na primer,

pre par dana je poginulo cetvoro UN - ovih lokalaca u Khoyghani

distriktu, koji se nalazi u mojoj oblasti (Nangharar Area). Posto su

moji ljudi dan kasnije trebali da rade vinterizaciju u mestu svega

20

km. od mesta zlocina ja sam ocekivao da ce UNHCR suspendovati nase

aktivnosti. Desilo se to da su moji momci sutradan ladno otisli

tamo,

jer je to mesto (zaboga) punih 40 km. udaljeno od Khoyghani - ja,

sto

u prevodu znaci tri sata drndanja po najgorem "putu" koji sam ikad

video u zivotu. Inace citavo ludilo nema veze sa politikom ili

religijom (o tome nesto kasnije) nego (kako sam vec objasnio) sa

opijumom. Ceo opijumski rat pici u zonama oko Tribala, i cini se da

skoro (citaj: nikad) nece stati. Naravno, prisustvo stranaca im je

zadnja stvar koju zele, tako da ako su slozni oko jedne stvari onda

je to: ubiti s vremena na vreme par radnika (lokalaca, naravno) UN -

a, cisto za opomenu ako se muvaju gde im nije mesto! Sto se tice

stranaca, njih obicno "samo" prebiju, vezu za neko drvo i ostave dok

ne dodje prva spasilacka ekipa.

Video sam fotku jednog naseg radnika napravljenu tajno dok se setao

jednom pijacom u okolini Khoyghani - ja, i ostao sam nem od cuda! Na

njoj se moze videti baja koji na tezgi prodaje raketne bacace, dok

mu

prvi komsa do njega valja heroin i hashish na kilo (ali bukvalno)!

Tipovi izgledaju tako jezivo da sama pomisao na to sta bi se desilo

mom ortaku da je otkriven kako fotografise, gora je od najgoreg

horor

filma.

Sto se tice rata u Afghanistanu, on se vodi na vise nivoa, npr.:

1.Religijski nivo: kao sto znate ovde zive pretezno Muslimani

plemena

Pashtun, ali ima i Hazara, Hindusa Dara, Persa, Cutchia, Sikha, kao

i

nesto Hriscana. Ni jedni ne pricaju sa drugima, sto znaci da se

najcesce kibicuju preko nisana. Iako ih ja u vecini kapiram kao

muslimane, oni i te kako kuze razliku i koriste je kao dobar razlog

za klanje (nesto slicno kao sto oni nas sve kuze kao Hriscane, a mi

se koljemo medjusobno jer smo Pravoslavci i Katolici)

2. Medju plemenski nivo: Ovde je prica vec zapetljanija, jer postoji

pun k***c raznoraznih indijanaca, a u mom regionu najbrojniji su

pripadnici naroda Pashtun. Samo u regionu Jalalabada ima oko desetak

razlicitih plemena Pashtuna, i vecina od njih se krljaju vec

vekovima

zbog razloga koji su uveliko zaboravili. U svakom slucaju, razlog da

se ovde nekom skine glava nije preterano bitan. To je vise stvar

folklora. Sva sranja dolaze od tzv. Shura (veca staraca), koja su

jedina koja mogu da sprece krvoprolice (ali to se nikad nije desilo

do sada jer bi to ujedno znacilo da su picke i da nemaju muda da se

bore do kraja).

3. Unutar plemenski nivo ili tzv. komsijska (pre) pucavanja: Ukoliko

komsa zeli biti radoznao pa proviri kroz prozor drugog dragog mu

komse te vidi njegovu hanumu bez burke, stvar se resava

kalasnjikovim

gde se posledice obicno beleze minimalnim gubicima (mrtav komsa, par

mrtvih - slucajno nastradalih kokosaka, kao i par poginulih koza

uhvacenih u unakrsnoj vatri). Deca obicno bivaju postedjena, a

hanuma

obavezno silovana. U ovim slucajevima, ukoliko vec nije kasno, Shura

moze spreciti sranje i pronaci neko resenje za obe familije (obicno

se ovo resava lovom).

4. Politicki nivo: koji mozemo podeliti na dve grupe. Prva je

Politicko - religiozni i u nju spada rat izmedju Talibana i Severne

alianse, Mujahedina i Severne alianse, a nije strano i da se

Talibani

i Mujahedini s vremena na vreme pokrljaju. Drugu grupu cine

Politicko

stranacki ratovi koji se vode izmedju Rojalista ili Djumbish - a

(koji naravno, podrzavaju kralja) i tzv. Demokrata ili Dzamijat - a

(tako vole da se zovu) koji zele predsednika.

5. Medju drzavni nivo: Ovde mislim o veoma zategnutim odnosima

izmedju Afghanistana i Pakistana. Elem, Pakistanci se ovde smatraju

izdajnickim p***ama iz dva razloga. Prvi je podrzavanje talibanskog

rezima (do dolaska NATO-a), dok je drugi izdaja istog (u toku samog

rata).

6. Globalni nivo: O ovome verovatno znate dovoljno putem medija.

Svakodnevno traju krljanja izmedju NATO - a i losih momaka iz tacke

cetiri (vidi pod "Politicki nivo"). Mrtvih ima k'o u prici, pretezno

gore pomenutih iz tacke cetiri.

7. Ekonomski nivo: Koji se vode izmedju ratnih profitera koji se

sada

bave "ruralnom poljoprivredom" (uzgajanje maka -

opijuma)

i njihovih protivnika bliskih Vladi (koji su u stvari ljubomorni na

ove prve jer nisu bili dovoljno mocni da sami zapocnu slican

biznis).

Za istaci je da u ekonomskim ratovima sve zaracene strane iz

prethodnih sest grupa (sem NATO -a) spremno uspostavljaju primirje

ne

bi li se borili sa zajednickim neprijateljem (Vladom), koja satro

zeli da spreci uzgoj maka. Za istaci je i to da su malte ne svi

ratni

profiteri koji se bave uzgajanjem maka clanovi Vlade??!

8. Duhovni nivo: mrznja prema Rusima je tolika da ukoliko vidis

jednog i odstrelis na ulici, ne ides u zatvor, nego (uz prilozen

dokaz i dva svedoka - ocevidca) dobijas extra bodove na listi za

dobijanje stana od drzave. Odstrel je otvoren 24 sata/24 sata.

Problem je u tome sto ni jedan Rus nije lud da dodje ovde tako da

sve

ostaje samo na duhovnom nivou.

Nadam se da vam je sad sve jasno!!! Ako jeste, molim vas da

objasnite

i meni. Do tada sve najbolje, a u sledecoj epizodi nesto vise o

voznji, saobracajnim pravilima i sportu u Afghanistanu.

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS (just one kid) - Ser.

Braco moja napacena,

Malo price o sportu u Afghanistanu. Najpopularniji sport u

Afghanistanu je odbojka. Iako su visoki metar i zilet ili sto bi

Ameri rekli 1, 36 Nedelko Nedic - a (jedan Nedeljko Nedic = 0, 76

metara), obozavaju da igraju odbojku verovatno lececi na taj nacin

komplekse (bukvalno) nize vrednosti. Koliko su u toku svetskih

dogadjaja iz ove oblasti govori cinjenica da su umrli od smeha kad

smo im ja i moje kolege pokusali dokazati da su Juga i Italija tata

-

mate za ovu igru. S druge strane, moj novi telohranitelj ima oko dva

metra i za sigurno je najvisi covek u distriktu kojeg su (u to sam

100 % siguran) talibani koristili da okace satelitske antene za

vreme

svog rezima. Ja zeleci da napravim fazon nazvah ga Kareem Abdul

Jabaar, a on zajedno sa ostalima me bledo pogleda kao sto prosecan

srpski politicar ume da te pogleda kad ga pitas za ekonomski program

svoje partije. Nikad culi!!! Onda sam im pricao o zlatu u Ljubljani,

Kici, Moki, Ciboni, Divcu, Sacramentu, Jordanovim bravurama,

Djordjevicevim tricama u zadnjim sekundama...ali nista nisu

skapirali. Napokon pomenuh kos, rupu gde treba ubaciti loptu, a oni

poskocise od srece misleci da pricam o sportu broj dva po

popularnosti u Afghanistanu. Nastao je u Nuristanu, zove se

Bushkashi a jedina razlika izmedju njega i kosarke je u tome sto je

rupa u zemlji, igra se na konjima, a u rupu se (verovali ili ne) ne

ubacuje lopta, nego mrtva, sveze obezglavljena ovca. Kako to

izgleda:

baje se skupe, izaberu dovoljno veliku ovcu, otfikare joj glavu,

i...

vreme je za malo sportske razonode. Teren je obicna livada u cijem

centru se nalazi rupa. Prva ekipa uzme pomenutu obezglavljenu ovcu i

krene da galopira oko livade, dok se druga (okupljena u centralnom

delu livade, oko rupe) sprema da brani tu istu rupu. U jednom

trenutku, ovi sa ovcom krenu prema centru sa zeljom da ubace ovcu u

rupu (i postignu... pa valjda gol, jebem li ga) dok se ovi drugi

trude da ih odbiju od iste. Posle gola/kosa/hrkljusa, pozicije se

menjaju, i napadaci postaju odbrana. I tako se oni guraju na

konjima,

znojavi, krvavi i (prirodno) ludi, jedno par sati. Kad se zavrsi

"utakmica", ovca, koja je uveliko dobrano izmrcvarena od finti,

zakucavanja, dodavanja i capanja, biva pojedena u slast. Meso od

takve ovce mora da je strahovito socno i meko. Trudicu se da ga ne

probam (lekcija sa skorpijonom me je naucila pameti pa sad prvo

pitam

pre nego sto dodje do faze konzumiranja).

Trece mesto po popularnosti dele fudbal i kriket. Jos nisam video ni

jedan stadion za iste, kao ni bilo koga ko se bavi ovim sportovima.

Za istaci je da je za vreme talibana u centru Jalalabada podignut

spomenik fudbalskoj lopti koji i dan danas tu stoji, iako je u

njihovo vreme bilo zabranjeno bavljenje sportom. Mozda je to bio

posmrtni spomenik u cast ne igranju fudbala??? Sto se tice ostalih

sportova, na ceni je rvanje, koje se obicno upraznjava po livadama u

izbeglickim kampovima (toliko su dokoni i jaki da nekako moraju da

se

isprazne), dok sve ostalo nije vredno ni pomena. Mozete misliti mene

koji dolazim iz grada rukometa, a ne mogu cak ni da se kurcim na

racun Metaloplastike. Sto se tice vaterpola na primer, mozda bi ga

oni i voleli igrati kad bi: a.) imali bar jedan bazen i b.) znali da

plivaju. Zivot je zaista zajeban po nekad!!!

Sto se tice saobracaja, ovo nikad nisam video u zivotu. Na ulicama

je

totalan haos. Pravilo je da nema pravila. Jedino pravilo koje se

postuje () je to da moras da upalis cetiri migavca kad si na

kruznom ili na raskrsnici a zelis ici pravo. Obilazi se sa svih

strana, a umesto pravila desne ruke imaju pravilo jaceg (ili da

budem

precizniji, pravilo veceg). Kako to izgleda u praksi: ako na

raskrsnici stoje kamion, dzip, riksa i kamila, onda prvenstvo ima

kamion, zatim dzip a u zavisnosti od velicine kamile, vozac rikse ce

da se usudi da krene prvi ili da joj ustupi prednost. Ovo pravilo ne

vazi samo u slucaju da u dzipu sedi Haridji (stranac). U tom

slucaju,

uz duzno postovanje prema istom, kamion ce dati prednost dzipu.

Saobracajke su svakodnevna pojava, i s'obzirom da nisu smrtonosne

(kvalitet puta je takav da se ne moze voziti brze od 35 km/h) ja

uzivam u njima. Poenta je u policiji koja je smesna kao Muppet Show.

Baje imaju stare cojane SMB uniforme, izgledaju gore od srpskih

trecepozivaca, a umesto oruzja imaju granu (ne paliju nego bukvalno

parce odvaljene grane) sa kojom tuku vozace po glavi (ako ne postuju

tzv. pravila), ili (sto je cesce) po kolima. Da stvar bude jos

komplikovanija, ovde se voze kola koja su u 99% slucajeva uvezena iz

Pakistana, gde se vozi levom stranom (i vise od pola su bez

registarskih tablica). Ovo (da se vozi levom stranom) znaci da je

volan sa desne strane. Da stvar bude maximalno zakomplikovana, ovde

(u Afghanistanu) se vozi desnom stranom, tako da nista ne vidis nego

obilazis na "instikt". Prvi put sam se usudio da sednem za volan pre

dva dana. Zajebano do koske, braco. Od silne voznje dobijes

iscasenje

vrata. By the way, prica se da cu dobiti od UN - a jednu Toyota - u

Land Cruiser sa "normalnim volanom". Zivim za taj momenat. Sto se

tice kvaliteta puteva, treba reci i to da ceo Afghanistan nije

pokriven istim. Kad kazem da nije, to znaci da jedini nacin da

dodjes

do odredjenih mesta je da uzmes helikopter ili da koristis kamile.

Jos jedna opaska po pitanju saobracaja: najnormalnije je videti

prostrt tepih nasred puta. Ja u pocetku mislio da ga je neko tu

zaboravio te krenuh da ga zaobilazim, da bih kasnije saznao da ga

Afghani namerno prostiru nasred puta kako bi mi, kolima prelazili

preko njega i "tresli ga od prasine". Inace higijena ce biti vise

zastupljena u jednom od mojih sledecih pisama, gde cu vas upoznati i

sa Afghanskim pogledom na sex (ne znam zasto sam ove dve stvari

povezao, mora da postoji dobar razlog za to???).

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS (just one kid) - Ser.

p.s.

S' obzirom da smo pricali o saobracaju u Afghanistanu, saljem vam

ovaj mali UP DATE po pitanju istog. Elem, danas je moj vozac opet

skrljao jednog biciklistu, samo sto je ovog puta nesrecni dobitnik

poljupca haube po prilicno velikog dzipa bio ni manje ni vise nego

policajac licno. Kad je moj vozac shvatio sta je uradio, preblede od

straha, izlete napolje da pomogne panduru, a ovaj kad dodje sebi,

izvadi svoju policijsku granu i poce da ga marise po glavi uz salve

psovki (bar mi se ucinilo da je psovao, s'obzirom da mu je svaka

druga rec koju je izgovorio bila "Harra" sto u prevodu znaci govno)!

Moj vozac, braneci se jednom rukom od grane koja ga je nepogresivo

pogadjala u glavu i to uvek u isto mesto, drugom rukom isceprka iz

dzepa 100 rupija (1 rupi = 1 dinar) i dade mu u znak odstete, sto

ovaj prihvati, smiri se, pogleda ka meni, i videvsi da sam ja

Haridji

rece mi "Hello", sto me ovog puta ni blizu ne dodirnu kao prvi put.

Spoznaja da sam ovde tri nedelje a vec me ovake stvari pocinju ne

dodirivati veoma me zabrinjava. Uklopiti se u ovu ludnicu i

funkcionisati "normalno" znaci biti nenormalan. Cim dodjem u

domovinu

naci cu jednog dobrog psihijatra, ispovediti mu se i dati mu sansu

da

doktorira na moju temu. Ludilo, rodjaci !!!

B.

Jalalabad, Mart 13, 2003

Asalam Aleikum, braco i sestre!

Resih da malo posvetim paznje susednoj i nesvrstanoj drzavi poznatoj

po svom demokratskom uredjenju kao i borbi za ljudska prava svih

svojih slobodoumnih radnika, djaka i seljaka, a koja se zove

Pakistan. Proveo sam u Pakistanu par dana, pokusavajuci da skapiram

sto vise stvari oko sebe nebi li vam preneo svoje utiske na sto

verodostojniji nacin.

Cim se predje granica Khyber, koja se nalazi u zoni cuvenog Tribala

ili ti nicije zemlje, u koju ni tesko naoruzani Ameri ne zalaze,

uvidjaju se stanovite promene kako socioloske tako i kulturoloske

prirode. Allah jednostavno kao da je digao ruke od Afghanistana,

tako

da prelaskom u Pakistan od jednom pocinje da se pojavljuje drvece,

recice, trava, asfalt, ljudi koji pricaju engleski, reklame za

Pepsi,

mobilni pocinje da funkcionise (ne bas savrseno, ali, jebi ga, daj

sta das) a po negde se nadje i po koji saobracajni znak. Sve u

svemu, civilizacija, braco i sestre. Eh da! Da ne zaboravim; da bi

ste prosli zonu Tribala, obavezni ste da iznajmite oruzanu pratnju.

Ja mislio da ce mi dati nekog opakog baju, ex - specijalca koji na

dusi ima bar stotinak Rusa iz "onog rata" i bar duplo vise Talibana

iz "ovog zadnjeg", kad ono, "ne lezi vraze". Moje obezbedjenje ne

moze ni da udje u kola bez moje pomoci jer je tezak invalid i ima

oko

70 godina. Mozete zamisliti invalida bez noge koji vise podseca na

Broja 1 iz Alan Forda nego na "opakog ratnika". Sta je - tu je, uzeh

ga (i ubacih u kola), i krenusmo putem Peshawar - a. Na pola puta ka

Peshawar - u, neko pripuca, matori vrisnu i baci kalasnjikov meni u

ruke a ja ga hrabro dodah mom licnom "telohranitelju", koji ga bez

razmisljanja baci kroz prozor. Matori jarac poce da place za puskom

a

ja objasnih vozacu da stane i vrati se po pusku, iskocih iz kola,

zalegoh u jebeni jarak, i onda se setih da mi je obezbedjenje ostalo

u kolima i da ne moze izaci bez nase pomoci! Mozete nas zamisliti

kako izvlacimo nesretnog invalida iz kola koji bi, by the way,

trebalo da bude nase obezbedjenje!!! Srecom, ustanovismo da je u

toku

svadba i da su veseli Pashtuni pripucali od srece i veselja sto im

se

drugar zeni. Ocistismo se od govana (znate vec sta se moze naci u

kanalima pored puta, i veselo nastavismo put (s tom razlikom sto sam

ovog puta ja drzao kalasnjikov). Sto se vise priblizavate Peshawar -

u, gore pomenuta civilizacija pocinje da podseca na "onu"

civilizaciju koju mi znamo kao civilizaciju, a ne na "onu"

civilizaciju koja nas samo u poredjenju sa Afghanistanom podseca na

"onu" prvu pomenutu civilizaciju. Da prestanem da serem, jednom

recju: CIVILIZACIJA!!! Ne treba zaboraviti da je Pakistan (ipak) bio

engleska kolonija, kao i da Peshawar ima blizu tri miliona

stanovnika, tako da je moje odusevljenje zamenjeno euforijom videvsi

Pizza Hot restoran u kojem sam ostavio pozamasnu sumu Rupija

ubijajuci se od hrane koju u normalnim uslovima nebi ni pogledao

(svi

znate da jedino sranje koje mogu da svarim a koje potice iz

McDonalds

- a je milkshake). U ovim uslovima, Junk food ti dodje kao melem za

dusu, kao "breakfast for champions" sto bi rek'o veliki americki

filozof Jim Jarmush. Uz sve to, dozvoljeno je i pusenje, sto celoj

prici daje dodatnu tezinu (i draz).

Nakon prijatnog okrepljenja, krenuh da zujim po gradu nebi li

ukapirao kako ovde stvari stoje, i ono sto sam prvo primetio bilo je

to da pojedine zene nose burke, dok druge furaju marame, pri cemu su

napadno nasminkane i po prilicno ukusno obucene. Moju konfuziju je

pojacala spoznaja da su i jedne i druge pripadnice Pashtun plemena.

Razlika je u tome sto pakistanske Pashtunke ne jebu preterano Islam,

dok njihove afghanistanske sestre su pod totalnim uticajem istog.

Ono

sto je interesantno je to da se medjusobom uopste ne vare, jer

Peshawar u glavama Afghanistanaca (pripadnika plemana Pashtun)

predstavlja glavni grad ne postojece drzave - tzv. Pashtunistana

(drzave svih Pashtuna), dok Pakistanci ne daju ni pola Rupije za tu

ideju. U njihovim glavama, Afghani su ne civilizovane zaostale

zivotinje koje samo prave sranja. S druge strane Afghani ne podnose

Pakistance zato sto su ih ovi uspeli zajebati vise puta i to samo u

zadnjih par godina.

Sto se tice Pakistana i civilizacije, svaki novcic ima dve strane,

pa

tako i ovaj. Aj' sad malo o tome! Resim ti ja da odem do neke (bolje

opremljene) laboratorije u gradu nebi li izvrsio pregled krvne slike

i uradio testove na Hepatitis A, B, Zutu groznicu, AIDS... Bolje

opremljena laboratorija na pakistanski nacin izgleda tako da u nju

jedva mozes uci od kojekakvih skalamerija koje sluze za ispitivanje

ko zna cega (ukoliko su jos uvek u ispravnom stanju), tako da se

vadjenje krvi radi na ulici, ispred laboratorije, gde te baja (koji

sebe naziva doktorom) posadi na jednu stolicu slicnu onoj koju

frizeri koriste da sisaju decu u starim frizerskim salonima. Fali

samo konjiceva glava spreda za koju se mozes uhvatiti dok te ovaj

sisa (odnosno vadi krv). Onog trenutka kad sam seo na stolicu, s

obzirom da sam stranac oko mene se okupi jedno stotinjak ljudi nebi

li uzivalo u spektaklu pustanja stranceve krvi. Ja krenuh da

vristim,

a oni da se smeju. Nakon toga sam saznao da sam zdrav, i da se mogu

vakcinisati protiv Hepatitisa A i B. Odoh u bolnicu da dobijem

recept

za vakcine, i u ordinaciji doktora opste prakse zamalo ne padoh u

nesvest. U jednoj prostoriji velicine 5 sa 5 metara nalaze se dva

omala stola i za svakim rade tri "doktora" oko kojih se gura jedno

pedeset ljudi. Ja stadoh u red (koji u stvari ne postoji) odmah

pored

lezaljke na kojoj se nalazila zena pokrivena burkom. Trebalo mi je

deset minuta da skontam da je sveze mrtva (ocigledno joj se nije

ispunila zadnja zelja da vidi doktora), sto sam ustanovio po

musicama

koje su se skupljale po njoj kao i ne bas prijatnom mirisu koji je

pocela da siri oko sebe. Prosecan pregled traje pet minuta (mozes si

misliti) i nakon guranja sa zivima i mrtvima, dodjoh na red za

pregled nakon sat - sat i po vremena. Baja mi prepisa vakcine i ja

krenuh u novu avanturu nabavke istih. U apoteci mi pokusase uvaliti

vakcinu za Hepatitis B ubedjujuci me da ona pokriva i Hepatitis A,

samo sto to ne pise na kutiji??! Ja otvorih kutiju da procitam

deklaracioni list i na njemu je jasno pisalo da je vakcina samo za

Hep. B. Tip me pogleda kao dete koje uhvatis sa prstom umocenim do

kraja u teglu sa dzemom i priznade mi svoju "malu laz". Da bi

ispravio "nesporazum", dade mi adresu glavnog nabavljaca lekova u

Peshawar - u. Tamo sam naleteo na samozvanog Gosn. Doktora koji mi

je

objasnio da se vakcina za Hep. A daje deci od 1 - 18 godina ali

posto

ja imam 35 mogu uzeti duplu dozu (staro medicinsko pravilo mnozenja

godina starosti sa brojem doza). Ja mu objasnih da iako sam zavrsio

samo srednju medicinsku nisam "sisao veslo" i da znam da je vakcina

puna umrtvljenih bacila koji ako se unesu u vecoj kolicini od

propisane mogu izazvati oboljenje, a on mi malte - ne ponudi posao

zamenika generalnog direktora (valjda zbog moje upucenosti u

problematiku stecenog imuniteta). Na kraju nisam uradio nista, tako

da sam otisao u Medjunarodni Crveni krst i narucio vakcine.

Sutradan sam se posvetio vadjenju vize za prolaz kroz cuvenu zonu

Tribala, i tamo sam imao intervju sa Ministrom Tribalskih poslova

(Minister of Tribal Affairs). Nakon intervjua, baja mi ponudi caj

sto

je bio znak da cemo pomalo i veselo cavrljati uz isti. Tema

razgovora: Pravni sistem u Pakistanu. Tu mi on objasni da Pakistan

nije kao Afghanistan (zemlja bezvlasca i anarhije), i da u Pakistanu

nema ubistava i kriminala.Cak i u cuvenom Tribalu, rece on, kriminal

je sveden na minimum, kombinacijom engleskog pravnog sistema i

lokalnih obicaja. Kako to izgleda u praksi: npr. ukoliko se dva

Pakistanca posvadjaju, oni ce dzentlmenski odloziti oruzje i pobosti

se nozevima. Ukoliko jedan Pakistanac zapuca na drugog i promasi gs,

lokalna Shura ce izaci na teren da izvrsi "uvidjaj" koji se sastoji

od brojanja caura koje je ovaj ispalio. Broj caura se pomnozi sa

1600

Rupija (zasto bas 1600 - jebem li ga???) i dobije se cifra koju

okrivljeni mora da isplati ostecenoj strani. U isto vreme optuzeni i

njegova porodica bivaju protereni iz sela a njihova celokupna

imovina

se dodeljuje ostecenom (kako je to samo humano)!!! Ako ne daj Boze

ovaj slucajno ubije ostecenog, u tom slucaju Shura zapali njegovu

kucu sve zajedno sa njim i njegovom porodicom u njoj (vrhunac pravne

drzave). Uz prijatno caskanje stize i viza, te uz napomenu od strane

ministra da ne zaboravim da sutradan pokupim obezbedjenje (sigurnost

pre svega!!!) pre puta nazad u Afghanistan, ja napustih kancelariju.

Pravi razlog mog dolaska u Pakistan je bio sastanak sa par

arhitekata

koji su trebali da mi daju nacrte za skolu i kliniku koje gradimo u

Jalalabadu. Ja baji o "tankom" budzetu, a on meni o humanizmu i

renesansi, uticaju Aleksandra Makedonskog na arhitekturu istocnog

Afghanistana i bitnom momentu uklapanja resenja dizajna skole sa

samim prirodnim okruzenjem uz postovanje osnova tradicionalne

arhitekture. Ja mu otvoreno rekoh da sere i uzeh olovku te mu

objasnih da skola treba da ima cetiri zida, pokrivena krovom ispod

kojeg se nalaze ucionice, kancelarije i po mogucnosti klonja. On se

slozi sa mnom, i sastanak se zavrsi potpisivanjem ugovora sa cifrom

dva puta nizom od pocetne. Jednostavno, moras stalno da se cenkas.

Na

kraju sam morao da trpim jadikovke mojih kolega koje su se zalile na

uslove rada u Pakistanu (hrana u restoranima je ocajna, testo za

pizzu predebelo, internet prespor, ponekad su bez struje i gasa...),

na koje ne odgovorih, nego spakovah kofere i brze bolje se uputih

svojoj kucici u Jalalabad. Usput pokupih obezbedjenje koje je ovog

puta bilo u vidu petnaestogodisnjeg balavca kojem je to bio prvi put

da ide kroz Tribal, te je bio vidno uplasen. Odmah mu iskusno oteh

kalasnjikov, i nakon sat i po vremena klackanja udjosmo u

Afghanistan

bez licnih gubitaka. Eto, tako je izgledala moja pakistanska

avantura.

Toliko od mene za ovaj put.

Puno pozdrava od

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS (just one kid) - Ser.

Dragi moji,

Kao sto sam vec obecao, danas cemo posvetiti paznju stepenu

zastupljenosti higijene u Afghanistanu. Za pocetak, da bi vam bolje

ilustrovao ulogu higijene u svakodnevnici prosecnog Afghana,

ispricacu vam malu anegdotu koja se odigrala pre dve nedelje.

Elem, zeleci da posvetimo malo vise paznje upotrebi WC - a (s

obzirom

da u okviru rekonstrukcije kuca je ukljucena i izgradnja istih),

resismo da osnujemo tim koji bi trebalo da obilazi nase korisnike i

da im objasni cemu isti i sluze (verovali ili ne, ovde je WC veoma

retka pojava, i ljudi mnogo draze upraznjavaju "praznjenje na

livadu", cak i u samom centru grada, sto ni u Beogradu nije strana

pojava, s tom razlikom sto Pashtoon - i to obavezno rade cuceci). Da

bi smo pokrenuli celu akciju, dadosmo oglas u novine i cekajuci da

nam pristignu prve biografije ne bi li izabrali par kandidata i

uradili sa njima intervjue. Za vreme prvog intervjua, moj program

menadzer je zeleo da cuje misljenje kandidata o vaznosti upotrebe WC

- a, kao i o ulozi higijene uopste, gde ga je prevodilac bledo

pogledao i upitao (citiram): "a sta je to higijena?". S obzirom da

su

ljudi koji govore engleski u ovom delu sveta retki, i najcesce

dolaze

iz visih slojeva drustva, mozete misliti sta o higijeni misle

prosecni (uglavnom ne skolovani Afghani). Da bih vam olaksao posao,

recicu vam da oni umesto da koriste WC - e (poljske, naravno) za

vrsenje nuzde, uglavnom ih koriste za skladiste za drva ili kao

ostavu (supu). Kada ovoj prici dodamo ne postojanje zatvorene

kanalizacije (vec sam vam poslao i slike klinaca koji se veselo

brckaju u kanalizacionim ispustima) dolazimo do porazavajucih

zakljucaka. Mortalitet novorodjene dece je izuzetno visok i iznosi

174. dece na svakih 1000 rodjenih. Raznorazne bolescure su prisutne

svuda i uvek i to od najobicnijih crevnih infekcija od kojih pate

bukvalno svi internacionalci od prvog dana dolaska na tle

Afghanistana pa do Dengy Malarije i Tifusa.

Kako izgleda prosecna crevna infekcija? S obzirom da se hranimo

hranom kupljenom na lokalnoj pijaci, i pored najozbiljnijih mera

predostroznosti ne moguce je izbeci crevnu infekciju. Kompletno svu

hranu koju kupujemo obavezno ispiramo flasiranom (kupovnom) vodom sa

dodatkom dezinfekcione tecnosti za povrce i voce i nakon svega

toga,

dan prosecnog humanitarnog radnika zapocinje ostrim bolom u stomaku

(slicnim onim kad progutas noz), i trcanjem u WC. Nakon obavljanja

krajnje intimnih operacija u WC - u, mirni ste 24 sata odnosno do

sledeceg jutra. Meso se kupuje u improvizovanim mesarama koje nemaju

nista sto bi zastitilo meso od spoljnih uticaja (prasina, muve...) a

o frizideru da i ne razmisljate, tako da je najbolje kupovati ga

rano

ujutru, kad se zivotinje kolju (Pashtoon - i ne koriste meso staro

vise od jednog dana). Prolazeci pored bazara mogao sam videti nasta

to isto meso lici nakon par sati "suncanja". Obicno ima boju u

spektru izmedju ultra - marina i bordo.

Dijareja je sve ovo isto ali na kvadrat, sto znaci da ste primorani

da preselite krevet u WC jer iz njega necete izlaziti minimum tri

dana (ukoliko se pridrzavate rigorozne dijete sto znaci tri dana na

vodi i jabukama) a ukoliko se ne pridrzavate dijete i do sedam dana.

Bol je nepodnosljiv tako da ste primorani da lezite u krevetu i ne

mrdate, jer najmanje pomeranje izaziva strahovit bol. U tri dana se

izgubi pet do sedam kilograma sto je jedina dobra strana cele price,

s obzirom da se ovde gojimo kao svinje, zbog ubitacno pasivnog

dnevnog tempa kancelarija - kuca. Malo dijareje mu dodje kao fina i

prikladna turbo - dijeta.

Malarija je vec jebenija varijanta s obzirom da lekovi koji sluze

kao

preventiva su prave bombe za jetru, tako da ih niko ne upotrebljava,

verujuci u Allaha i njegovu milosrdnost da ne izabere bas njega da

fasuje malariju. Ovde u J-BAD -u je prisutna klasicna malarija koja

te zakuca za krevet nedelju dana pri cemu je bitno da ne izgubis

tecnost iz organizma i da se pridrzavas kure date od strane lokalnih

doktora koji su za malariju pravi majstori za razliku od evropske

subrace.

Dengy Malarija je prisutna na severu zemlje (hvala ti Boze) i nije

zabelezen ni jedan slucaj iste ovde na istoku. Dengy je cerebralna

malarija koja (kao sto i sama rec kaze) napada mozak i izaziva

visoku

temperaturu. Kao rezultat bolesti (u najgorim slucajevima) dolazi

do

smrti ili trajnog ostecenja mozga. U najboljim slucajevima,

dozivecete najgorih dve nedelje vaseg celog zivota pokusavajuci da

skinete visoku temperaturu u periodima izmedju dva sranja ili

povracanja. Za razliku od "obicne" malarije koju prenose "obicni"

komarci, Dengy malariju prenose tigrasti komarci poznati po tome sto

ujedaju iskljucivo danju.

Colera je nesto redja, i javlja se u letnjem periodu, pri cemu je

bitno ne jesti namirnice mlecnog porekla proizvedene od strane

lokalaca, kao i paziti na upotrebu vode.

Sto se tice Tifusa, vracajuci se na pricu s pocetka o otvorenim

kanalizacijama, jasno vam je da je on ovde domaca zivotinja

napadajuci narocito decu.

TBC je jos jedna domaca zivotinja, i napada uglavnom najsiromasniji

sloj koji zivi u kucama od blata punim vlage i nedovoljno zagrejanim

u zimskom periodu.

Hepatitis A, koji dolazi od prljavstine i vode zagadjene fekalijama.

Ostala sranja su minorna (rabies, letnje temperature koje premasuju

+

50 i izazivaju strahovite dehidratacije...) tako da vas ne bih

gnjavio o tome. Sto se tice ostalih interesantnih stvari, za istaci

je da AIDS skoro i ne postoji, sto izuzetno cudi s obzirom da je

homoseksualizam izuzetno rasprostranjen. Mozda bi bilo blize istini

ako bi rec homoseksualizam zamenili sa recju "biseksualizam", jer je

isti izazvan nemanjen odredjene svote koja je potrebna da bi se

kupila mlada (od 5 000 - 10 000 USD u zavisnosti od statusa mladine

familije). Ako se ova cifra podeli sa prosecnom platom ovde koja

iznosi oko 50 - 100 USD, jasno vam je da za vecinu od njih nema

sanse

da nadju zenu, tako da se okrecu istom polu. Problem je u tome sto

sam ovde ocekivao bradate ljute guje, a naleteh na masu pedera (sto

overenih sto latentnih). Npr. sto se tice samih obicaja vezanih za

ovu oblast, najnormalnije je videti dve bradate Afghancine kako se

drze za rucice dok se veselo setkaju bazarom i cavrljaju o jacanju

afghanske lokalne valute. Takodje je najnormalnije videti iste te

muskarcine kako se setkaju unaokolo sa zadenutim cvetom za uvetom

(ljudi vole cvece, pa to ti je...). Po pitanju musko - zenskih

odnosa, za istaci je sexualnu revoluciju koja je u toku u svim vecim

gradovima (u koje, by the way spada i J - BAD). Naime, juce sam bio

na novogodisnjem rucku (21. mart je ovde kao kod nas 31. decembar,

po

persijskom kalendaru), i posle par casica vec opevane votke

"Preferans" (ovde kruzi vic da ukoliko kupis karton Preferansa

dobijes slepacki stap "for free") momci razvezase jezike i pocese da

pricaju o sexu. Ja ostadoh u rebusu ubedjen da oni nikad u zivotu

nisu 'takli zensko, kad tamo - Sodoma i Gomora na afghanistanski

nacin. Naime, par momaka iz InterSOS - a se vidjaju sa devojkama, a

kako to izgleda saznacete ako nastavite da citate ovo pismo. Da bi

se

dvoje videli nasamo, moraju da imaju zajednickog prijatelja sigurnog

da nece "otpevati" nikom o tome. Obicno je to prijatelj sa strane

muskarca. Randez vouz se desava u njegovoj kuci, a momak i devojka

mu

dolaze odvojeno jedno od drugog (jos jedna od mera predostroznosti),

jer ukoliko bi ih policija zatekla u riksi zajedno, kapirajuci da

nisu nikakav rod, nastao bi veliki problem. Tip bi najverovatnije

bio

ubijen zbog prljanja aure devojke sa kojom je delio riksu, dok bi

ona

bila proglasena za kurvu, proterana iz grada i verovatno do kraja

zivota ostala bez muza. Zatim se drugar gubi iz kuce na nekoliko

sati, dok mladi zaljubljeni par pocinje svoju intimnu zurku

(NASTAVAK

PRICE NIJE ZA ONE SA SLABIM SRCEM KAO I ZA STARIJE OD 40 GODINA I

MLADJE OD 18). Skidaju se goli - golcijati i pocinju sa mazenjem

(dozvoljeno je pipanje "od struka na vise"). Ljubljenje nije

dozvoljeno kao ni oralni sex (na ovo zadnje se izuzetno gade), ali

je

zato dozvoljen analni sex (zaboga, devojka nakon toga i dalje ostaje

ne deflorisana, jel' te?). Ovo zadnje me je dotuklo, jer me je

vratilo u "kvaku 22" vezanu za vec gore pomenut homosexualizam. Sta

sad misliti o njima? Zaista me je sramota reci, ali npr. moj licni

vozac smatra za najnormalnije da me uhvati za ruku zeleci da se

proseta UNHCR - ovom zgradom??? Mozete zamisliti mene koji otimam

ruku od mog vozaca usred hodnika UNHCR - a! Jeza, rodjaci!!! Jedno

je

sigurno, dupe nisam prodao (u slucaju da krenu vicevi na moj racun a

pro po ovog pisma - cuvajte se kad dodjem kuci)!!!

Puno pozdrava od

Mister "Very Good" Branko, US NAVY SEALS - dupe uza zid (just one

kid) - Ser.

Ma, jesi l' ti normalan 

Mi kao krenemo da citamo i kao posle deset minuta skontas da toga imaaaaaaaaaaaa...

Ali za sad je sjajno 

Gde si ovo izbunario?

A jebga, znam da ima puno, ali...

Kruzilo je netom pre par godina, slucajno se setih, pa reko' da okacim ovde

divnih li informacija

slikovito i  prilicno 

Da li smem da kazem da sam ovo procitala vec... tri...osam...cekaj preskocih ono...Puno u svakom slucaju i ne mogu jos da dodjem sebi zbog nekih stvari.Kako je napisao Luka "I logori su za ljude".Ali svaka im cast.

Samo zelim onome ko odlazi tamo (a medju njima nikako necu biti ja) puno srece sa pilicima,malarijom i cuvanjem sopstvenog "tamo-gde-ledje-gube-svoje-casno-ime".

Naš Branko je trenutno u Šri Lanki. Svi mi, pre ili kasnije, završimo u Šri Lanki

Izvor: Blic

Šapčanin koji je mirio Avganistance

Otišao sam da pomognem gladnoj i bolesnoj deci u Avaganistanu. Bio sam radoznao i uplašen i nisam bio siguran šta me čeka. Zamalo da izgubim glavu u tom paklu gde ni život dece nije svetinja – priča za „Blic nedelje“ Branko Golubović Golub.

Rođen je u Šapcu 1968. godine. Već u sedmom razredu je sa drugarima osnovao prvi bend koji se zvao „Pirati“.

– Trebalo je da upišem ekonomsku školu, jer su roditelji mislili da je nabolje da naučim sa parama ne bi li me to prizvalo pameti. Ipak, na kraju sam odabrao medicinsku školu jer sam čuo da tamo na jednog dečaka dođe šest devojčica. Sve slobodno vreme sam provodio na žurkama, preterujući sa alkoholom, nespavanjem, blejanjem po gradu. Postao sam član pozorišne sekcije, zbog čega su me drugari zafrkavali sve do mature – priča Branko.

Na početku 1992. godine upoznao je Alena i Vladu sa kojima je već u martu oformio bend „Goblini“. Početkom 1993. godine ušli su u studio, a za taj prvi album su morali da pozajme pare, koje nisu znali kako će vratiti u slučaju da im album propadne.

– Iznajmljivanje studija koštalo je desetak puta više nego zarade svih naših roditelja zajedno u vreme najveće inflacije. Nismo imali kinte ni da jedemo. Sedam dana smo neprestano svirali i snimali u studiju. Tamo smo i spavali, a imali smo para samo za jedan obrok dnevno.

Život bez vode i struje

Već 2000. godine počeo je da se bavi humanitarnim radom. U nekoliko nevladinih organizacija je pomagao deci i izbeglicama u Srbiji. Potreba da stalno nešto menja u životu ohrabrila ga je da se prijavi za rad u humanitarnoj organizaciji „Save the Children“ koja rešava probleme dece i izbeglica na ratnim žarištima širom sveta.

– Bio sam preplašen ali i radoznao. Kada sam ušao u Avganistan video sam pakao u kojem život dece ni za koga nije svetinja, a obračuni narkodilera i verskih grupacija svakodnevno odnose desetine života. Glad, život bez vode i struje je svakodnevica većine ljudi van kampova NATO-a – priča Branko.

U Avganistanu žive pretežno muslimani plemena Paštun, ali ima i Hazara, Hindusa, Persijanaca, Kučija (nomadi), Sika, Uzbeka, Tadžika i Turkmena i malo hrišćana, objašnjava Golubović. Niko ni sa kim ne priča, te se najčešće „kibicuju“ preko nišana.

– Većina njih krlja se već vekovima, a razloge su odavno zaboravili. Povod da se tu nekome skine glava nije mnogo bitan. To je više stvar folklora. Sva krvoprolića dolaze od tzv. Šura (veća staraca) jer jedino oni mogu da spreče neprestane sukobe, ali to iz poštovanja kanona neće da učine. Ako tome dodamo konstantne napade na NATO vojnike, jasno je da u Avganistanu nije teško izgubiti glavu. Običan svet se sklanja od gužve i oružja, ali se često dogodi da se noću žene i deca smrznu u pustinji ili umru od gladi, zaboravljeni od svih. Dešavalo mi se da mi suze momentalno grunu na oči kada vidim takav prizor, ali sam posle nekog vremena oguglao i sada samo emocije trošim na žive jer jedino njima mogu da pomognem – dodaje on.

Rat, prema njegovim rečima, neprestano traje između avganistanskih ratnih profitera, koji se sada bave „poljoprivredom” - uzgajanjem maka od kog se dobija opijum, i njihovih protivnika koji su samo ljubomorni, jer nisu bili dovoljno moćni da sami započnu isti posao.

Knjiga „Pisma iz Avganistana“

- U Avganistanu je proizvodnja i dilovanje droge najunosniji posao i sve do danas nisam razumeo koga od velikih proizvođača vlada štiti a koga proganja. Svi znaju da to zavisi od količine para koju vlada dobija od dilera. Mržnja prema Rusima je tolika da ukoliko neki Avganistanac ubije Rusa, ne ide u zatvor, nego uz priložen dokaz i dva svedoka očevica dobija ekstra bodove na listi za dobijanje državnog stana. Odstrel je otvoren 24 sata dnevno. Problem je u tome što nijedan Rus nije lud da dođe ovde, tako da sve ostaje samo na nivou teorije.

Prijatelji su ga nagovorili da svoja iskustva iz Avganistana prenese na papir. Tako je nastala knjiga „Pisma iz Avganistana“, koja će se ovih dana naći u knjižarama.

Branko je trenutno angažovan u programu organizacije „Save the Children“ za pomoć gladnoj i bolesnoj deci u Šri Lanki.

– Familija mi je kao Ujedinjene nacije. Radim u Šri Lanki i tu sam sa ženom Elizabetom, koja je Australijanka, i mlađim sinom Leom. Ženina porodica je u Australiji, a stariji sin Neri živi u Jordanu. Moj otac i cela moja ekipa žive u Srbiji, a ja imam prijavljeno mesto boravka u Firenci. Sve svoje slobodno vreme posvećujem porodici, naročito sinovima, i vodim računa da se oni vide bar jednom godišnje, kao i da se vide sa mojim i ženinim roditeljima – kaže Branko.

Ode glava za radoznalost

Ukoliko je neki domaćin u Avganistanu radoznao, pa proviri kroz prozor „dragog mu“ komšije, te vidi njegovu hanumu bez burke, stvar se rešava rafalima iz „kalašnjikova“. Uz komšiju stradaju obično i slučajno tu zatečene kokoške, koze, psi… Deca su pošteđena, ali hanuma obavezno silovana. U ovakvim slučajevima nesreću sprečava hanumin brat koji može novcem da otkupi čast svoje sestre. Nekoliko puta sam posredovao takvim nagodbama između porodica i jedva izvukao živu glavu – priča za „Blic nedelje“ Branko Golubović Golub.

Mržnja prema Rusima je tolika da ukoliko neki Avganistanac ubije Rusa, ne ide u zatvor, nego uz priložen dokaz i dva svedoka očevica dobija ekstra bodove na listi za dobijanje državnog stana. Odstrel je otvoren 24 sata dnevno. Problem je u tome što nijedan Rus nije lud da dođe ovde, tako da sve ostaje samo na nivou teorije.

Meni to sve zvuči pomalo suviše ekstremno da bi bilo stvarno... A mislim da nije ni tačno, jer sam upoznao dosta Rusa koji su putovali po Afganistanu, i to autostopom Gledao sam njihove fotke, i čini mi se da zemlja izgleda veoma zanimljivo. Koliko sam od njih čuo, istina je da ima nasilja, ali većinu stanovništva čine sasvim normalni ljudi.

Golub je valjda pisao ovo neposredno nakon americke/NATO okupacije pa u tom kontekstu verovatno je tad bio veci haos tamo. Al bas su mu dobri tekstovi

uh! SVe sam procitao... Svidju mi se jako ova pisma! Ima li nastavak? de moze da se nadje knjiga?

Ovo za Ruse je malo zesce lupetanje jer Rusi su otisli iz Avganistana pre 20 godina.

Avganistan je sada "kao" demokratizovana zemlja (dobro ovo je relativno) pa tesko da neko moze da deli stanove na osnovu toga koliko je ko ubio ovih ili onih.

Cak i da se odnosi na period neposredno nakon americke/NATO okupacije i tada Rusi vec dugo nisu bili tamo a lokalci su se rokali medjusobno.

U periodu 1979.-1989. ubiti Rusa (dobro to je bio tada Sovjet) je bila normalna pojava jer je bio rat.

Ali treba imati na umu da je i Avganistance sovjetska vojska takodje ubjala u velikoj razmeri.

U Rusiji je poznat kapetan Vorosilov koji je iz mitraljeza pobio 476 talibana dok i sam nije poginuo.

Procitao sam clanak u Blicu kada se pojavio i moram priznati da nisam nimalo siguran u verodostojnost intervjua. Cini mi se da bi svako ko je citao "Pisma iz Afganistana" mogao da smisli ovakav clanak/intervju i ima mnogo copy/paste delova.....te mislim da je novinar pomislio da bi bilo interesantno za citaoce, pa ajd da nesto osmisli.........Da ne znam za primere novinarske "kreativnosti" pa i ajde, ovako poprilicno sumnjam da su Goluba pronasli negde u Aziji pa ga pozvali radi intervjua........Naravno, mozda gresim, u tom slucaju se izvinjavam novinaru...............

I meni je izgledalo kao da je autor odradio nekoliko copy/paste delova, ali intervju je izgleda autentičan, jer je Golub krajem maja bio u Beogradu zbog promocije knjige.

Procitao sam clanak u Blicu kada se pojavio i moram priznati da nisam nimalo siguran u verodostojnost intervjua. Cini mi se da bi svako ko je citao "Pisma iz Afganistana" mogao da smisli ovakav clanak/intervju i ima mnogo copy/paste delova.....te mislim da je novinar pomislio da bi bilo interesantno za citaoce, pa ajd da nesto osmisli.........Da ne znam za primere novinarske "kreativnosti" pa i ajde, ovako poprilicno sumnjam da su Goluba pronasli negde u Aziji pa ga pozvali radi intervjua........Naravno, mozda gresim, u tom slucaju se izvinjavam novinaru...............

Jasno se vidi iz napisanog da uopste nije rec o intervjuu, vec je autor pisao email-ove prijateljima i familiji kako bi odrzao kontakt.

da li neko zna da li ima jos ovih "pisama"!?