Pa napravicemo neki budžet koji će da bude za takva trošenja, pa koliko budemo imali, toliko ćemo raspolagati

hahaha ja ti samo kažem da se paziš Žensko je žensko, bilo i uvek će ostati 

Bela rada je bela rada, bila i uvek će ostati?

Trolovanje je trolovanje, bilo i uvek će ostati...

  Mislim da je poslednja zemlja na svetu koju bih posetio - Nemačka. Nisam siguran da bih umeo da objasnim zašto

.... Alpi, brvnare, bondrucare, vizure...

mala digresija - znam samo jednu profesiju u  kojoj ljudi i na godisnjem odmoru razlikuju brvnare i bondrucare 

Španija, Vijetnam, Ruanda.

Da se nadovezem na postove ljudi koji su Kanadu zamislili kao hladnu i ne-gostoljubivu zemlju (nadam se da su  mislili na klimu a ne na ljude). Mogu da kazem da sam i sam imao iste predrasude o Kanadi i da mi je bilo jako tesko da se odlucim i preselim ovamo.

U poslednjih 4 godine obisao sam vise od pola zemlje (ipak je to naj veca zemlja po povrsini na svetu) i tvrdim da je British Columbia zaista raj na zemlji. Ima sve, od suma, planina, dolina, preko 10 hiljada jezera, ima cak i pustinju! Letos me je posetio drug iz detinjstva i kaze da je sve ocekivao u Kanadi, samo ne pustinjsku klimu i plus 40 celzijusa. Pre polaska, kada sam mu rekao da ponese kupace pitao me je da li sam lud, kako ce on, nije on za bogojavljensko plivanje na toj hladnoci, iako je bio Jul mesec kada je dolazio. Ipak, na kraju je doslo i razuveravanje a boga mi i odusevljenje. I povrh svega toga mogu da kazem da su Kanadjani generalno veoma prijatni i prijateljski nastrojeni prema strancima.

Sto se tice same teme, za mene ne postoji ni jedan deo zemaljske kugle gde ne bi zeleo da odem po prvi put; da se negde vratim ponovo, e to je vec diskutabilno.

Italija. Nisam nikad zeleo da odem, a bio sam triput prisiljen da odem (bus prelazio preko, jednom bio koncert, i jednom me je devojka naterala da vidimo Rim), i svaki put sam se osecao bedno.

Najveća zemlja po površini na svetu je Rusija, a ne Kanada.

Najveća zemlja po površini na svetu je Rusija, a ne Kanada.

Slazem se i izvinjavam se, moja greska.

Italija. Nisam nikad zeleo da odem, a bio sam triput prisiljen da odem (bus prelazio preko, jednom bio koncert, i jednom me je devojka naterala da vidimo Rim), i svaki put sam se osecao bedno.

Ako nije tajna sta te to odbija od Italije?

Kada bih birao izbegavao bih samo pustinjske predele, poput arabijskog poluostrva ali i nekih primorskih stenovitih bezvodnih predela, to me je uvek odbijalo 

Italija. Nisam nikad zeleo da odem, a bio sam triput prisiljen da odem (bus prelazio preko, jednom bio koncert, i jednom me je devojka naterala da vidimo Rim), i svaki put sam se osecao bedno.

Ako nije tajna sta te to odbija od Italije?

Hmm takoreci skoro sve. Razumem naravno da su ukusi razliciti, i da treba svaki narod shvatiti u posebnom kontekstu. Medjutim ja Italiju shvatam kao deo evropske zajednice, sto znaci da postoje odredjeni standardi i ocekivanja koje oni moraju da ispune. Ne mislim ovo u smislu Evropa je super a sve ostalo je sr****, nego da, ako u svim susednim zemljama vozovi idu na vreme, onda moraju ici i kod njih. Trebaju bar malo da preuzmu korisne obicaje svojih suseda.

Najvaznije ocekivanje je znanje engleskog. Ne samo da niko na ulici ne zna engleski... nije to problem, lako je nauciti osnovne fraze pa komuniciras nekako... ali zaboga, ako iznad standa pise "Tourist information", zar je tesko ocekivati da ljudi koji rade tamo govore nesto osim italijanskog?

Oni su otvorena zemlja, bogata, nije da su izolovani od sveta, mogu da putuju, a Srbija je blizu, 500-600 km ako se ne varam... a bili smo i u vestima... pa bih ocekivao da me ne gledaju kao Marsovca kad im kazem odakle dolazim. A oni uglavnom niti znaju gde je Srbija, najblizi narod koji poznaju su Rumuni (svi su lopovi i porno glumci, naravno).

Dakle u kontekstu jedne evropske zemlje, oni se ponasaju kao da su ostrvo, ne zanima ih nista osim sebe. Kada nesto pitas zasto je nesto tako kako je, oni odgovore "ovo je Italija, ti to ne mozes da shvatis". Razumem ja objasnjenje da je nesto tako zato sto je "ovo Italija", ali ne razumem zasto oni misle da ja to ne mogu da shvatim.

Oni smatraju da je normalno da imaju vise policajaca po m2 nego u Severnoj Koreji, da je zabranjeno sve, ne mozes sesti na stepenice neke velike zgrade da se odmoris, ne smes da pijes vodu iz fontane, zabranjeno slikanje nekog spomenika, na metro stanicama u Rimu 2 cuvara za svaku kapiju, sve se placa, i to papreno. U Rimu imaju neku nedelju muzeja, kada ulaznica u svaki muzej treba da je besplatan. Samo sto Kolosej i slicno nisu muzeji, Vatikan nije u Rimu, a jedini muzej koji nas je zaista pustio za dzabe imao je neke dosadne kipove (da budem iskren, mi smo samo trazili wc, tako da se ne zalim). A da, javnog wc-a nigde, barem ne za dzabe.

Kaznili su nas 2x50 evra jer nismo imali pecat na karti za voz. Nakon sto kupis kartu na blagajni, treba jos i da je overis u zutoj kutiji (kao nigde u svetu). Na sta nas naravno niko, ukljucujuci zenu na blagajni, nije upozorio. Da ne ispada da smo mi bili glupi, i drugi su mi pricali da su ih kaznili zbog iste te stvari. A kad sam jednom Italijanu ispricao sta mi se desilo, on se smejao i govorio kako on redovno putuje iz Rima za Milan i nikad ne placa kartu. Mozda nisam trebao kupiti kartu, mozda onda ne bih platio kaznu.

Sta jos... mase ljudi, Italijani ne mogu da se krecu a da nisu u masi, na koncertima izgleda ne znaju nikako drugacije da se ponasaju osim non-stop sutka po celom stadionu... mislim zabavno je sve to prvih 5-10 minuta, ali postane naporno kad ti pocepaju majicu, izgubis mobilni, svi padaju na sve strane, i to tako 2 sata. Nisam bio u prvim redovima, bio sam u sredini, gde su obicno normalni ljudi, samo fora je da je za njih ovo normalno.

A nisam nesto ni ljubitelj njihove "istorije". Sve sto je lepo tamo su sagradili tudjim parama, uglavnom sto su pokrali po ostatku Evrope preko Katolicke crkve. Ali ajde, recimo da je lepo sve to, barem nisu procerdali na nesto drugo...

Nema potrebe da se neko raspravlja samnom, razumem ja da je mnogim ljudim u Srbiji Italija OMG najbolja zemlja na svetu... ali ljudi tu zemlju uglavnom poznaju preko fudbala na televiziji, ili po nekoj odeci. A ako je neko zaista bio tamo i ima drugacije misljenje od mene, i to je ok, ukusi se razlikuju. Ja nazalost opet idem u Italiju ove godine, to je valjda ironija zivota, pokusao sam da izbegnem ali nazalost RyanAir nesto voli da postavlja svoje stanice u toj zemlji. Drugi bi verovatno zeleli da idu a ne moraju, a ja ne zelim a moram...

@chaba

Ti i ja kao da smo bili u dve razlicite Italije 

Sve sto si napisao ima neke veze sa stvarnoscu ali to je ona tmanija strana. Kao sto si i sam rekao sve jos zavisi i od licnog dozivljaja i ocekivanja, te o ukusima nije raspravljati.

Posto pises da opet ides u Italiju (pretpostavljam Rim) napisi mi kada pa ako ja budem u tom periodu u Rimu mozemo se naci da ti pokazem i neko lepse lice Italije, naravno ako imas volje, zelje i vremena.

Ne, idem u Tunis, a najblize tome je RyanAirov aerodrom u Trapaniju, pa posle moram 2 dana da provedem na Siciliji dok ne dodje brod. Ako si tamo krajem Aprila onda svakako mozemo da se nadjemo, kakve sam srece jos cu se spetljati sa mafijom

Izvinjavam se za offtopic, ali me baš interesuje koja je cena tog trajekta, ferija, broda, ilitičegaveć... od Sicilije do Tunisa? Hvala  

Palermo-Tunis 27-28 evra, zavisi od prevoznika (ima ih dva)

https://ssl.directferries.com/ferry/secure/1_booking_details.aspx?stdc=DF10E&orid=815-816&rrid=&psgr=1&micr=0&midu=0&curr=2

Pa ne bih išao u zemlje koje su već dugo u agoniji, u kojima caruju ratne i religijske vođe, mafija, tipa Irak, Afganistan, Somalija, Haiti i slično, ne što mrzim taj narod tamo, već iz gore pomenutih razloga.. ne bih išao ni u Hrvatsku.. znam ja da je većina ljudi tamo ok, ali uvek se može naći neka budala koja će ti pokvariti odmor, neki lokalni balvan-patriot.. bio bih pod pritiskom, da li će nekom smetati moj naglasak, govor.. znam, mnogi će reći da su imali pozitivna iskustva i verujem, ali makar i podsvesno razmišljao bih o tome.. a kad idem na odmor, hoću da sam potpuno opušten, da ne mislim o takvim stvarima.

Generalno, ne postoji zemlja koju ne bih volio vidjeti, ali kako ne mogu racunati da cu obici sve na dnu liste su mi hladni u tmurni dio Evrope (Finska, Svedska, Norveska, Danska, Belgija, UK). Nema nekih posebnih razloga, ali kontam da tmurno vrijeme koje uglavnom vlada utice i na ljude, pa se tamo ne bih nesto posebno prijatno osjecao..... Naravno, nadam se da ce jednom doci i kraj liste na red, pa cu ih ipak obici.... I za kraj,Njemacka mi je takodje pri dnu, nekako su previse disciplinovani (iz dosadasnjeg licnog iskustva)

u Hrvatsku

@chaba

Umalo ista stvar da mi se dogodi sa kontrolom u vozu, Bergamo-Milan -  naime, sve stoji sto si rekao: niko te ne upozori da zuta kutija sluzi za ponistavanje karata, na samoj karti ima neka zaguguljena recenica na engleskom koja mi je toliko bila jasna da sam pomislio da nicemu ne sluzi. A zamislite sad prelaz iz Pariza, gde ne mozes ni da udjes na voz ako prethodno ne ponistis kartu na onom cudu za prolazenje.

Tako naidje kontrolor, cim je video da nismo ponistili kartu poceo nesto da preti, neke kazne i sl., ja poceo da se pravdam na engleskom, a on meni kako lose prica jezik. Sva sreca pa je uleteo neki stariji gospodin Italijan da nas brani, i na kontrolorovom licu se videlo da mu je bilo neprijatno sto ne moze da se omasti za 100 evra kazne. Na kraju je pokusao da nam ucini ustupak, pa da naplati samo 50, sto nije dolazilo u obzir, i mi smo samo napustili voz. Posle sat vremena je naisao sledeci...

Najbolniji trenutak mi je bio, kada je kontrolor upitao odakle dolazimo (da ne pricam kako je odjednom propricao engleski), a mi odgovorili iz Srbije, on je ladno izvalio: "Caaaao!", ili na nasem "Maaaa pali!". Sledecih sat vremena sam u glavi zamisljao kako ga gazim... Boze, koja spodoba od coveka, ne pamtim da me je neko tako skoro iznervirao...

Evo ja došla posle skoro pet godina da se izvinjavam Danskoj i Kopenhagenu koje sam ocrnela u prvom postu na ovoj temi.

Bila, videla, dopalo mi se. Ono što sam očekivala nisam našla, a ono što nikad ne bih očekivala (ubijanje i javno seciranje žirafa i vukova), dešava se.

Kopenhagen mi se mnogo dopao. Jako interesantna arhitektura, stil života koji mislim da bi mi u ovim godinama odgovarao, mnogo kulturnih dešavanja... I svi voze bicikle, i po kiši i po snegu, što me je zaista fasciniralo...

Heh, zanimljiva tema vaskrsnuta iz mrtvih.

Pre neki dan sam sasvim slucajno (gledajuci Zalgiris-Partizan ) shvatio da je Litvanija verovatno poslednja evropska zemlja koju bih posetio. Uopste ceo taj balticki trio me nikada nije privlacio: niti nekih prirodnih lepota koje bi meni bile interesantne, niti nekih znacajnih kulturno-istorijskih spomenika that I'm aware of, niti neka posebna etnicka mesavina koja bi obojila to podrucje. Priznajem da jako malo znam o baltickim zemljama, pa mozda i zbog toga ne umirem od zelje da odem gore. Ako neko zeli da me demantuje, voljan sam da saslusam savete. Luksemburg dodje isto tu negde, naravno ne racunam onih 5-6 evropskih drzavica koje su otprilike manje od Novog Beograda.

Van Evrope pri dnu liste su dosadne oil-rich zalivske drzavice (Kuvajt, Bahrein, UAE, Katar), saharska Afrika i vecina karipskih i pacifickih drzavica (vidis jednu, video si sve).

I ja bih volela da čujem nešto u korist tih baltičkih zemalja. Jedini dodir sa njima su mi nekoliko prelepih i pametnih devojaka koje trenutno žive u mom gradu

Što se saharske Afrike tiče, Old School, kako propustiti Egipat? Meni je on bio fenomenalna destinacija sa mnogo toga za videti i čuti, uzduž i popreko.