Ž. stanica u Kairu. Ulazimo u voz za Asuan. Uniforma konduktera je nepeglana, prašnjava; on nosi papuče i rupice u obrazima. Kupe je klaustrofobičan, jezivo prljav, prozora mutnih i narandžastih, kao vašarske mačke, tmurnih, kroz koje će se sutradan tek nazirati veličanstvena dolina Nila. Spuštamo rance preko sedišta a oblak dima boji nas u bež.

Autori: Uroš, Lazar, Marko Pročitajte ceo tekst

Браво.. хаха слатко се насмејах!

Него, довуците неку жену вамо да видимо каке су.

iskreno mislim da je ovo jedan od najboljih tekstova ikada objavljenih na ovom sajtu apsolutno sam oduševljena, genijalno ste napisali, svako od vas trojice je odabrao stil koji mu najviše leži i koji mu veoma dobro oslikava ličnost mislim da ste otkrili ključ za uspeh, držite se ovakvog stila kad god vas raspoloženje i situacije budu služili svaka čast, hvala što ste nam priredili fantastično čitalačko iskustvo

p.s. od sad ću uvek da merim temperaturu u uvetu, ideja je naprosto genijalna

Poslastica za čitanje! Sačuvati smisao za humor u mučnim situacijama (ili bar naknadno govoriti o njima na takav način ) je velika veština. Slažem se sa Ivom - i tematski i stilski prepoznaju se tri različita rukopisa i fino se nadopunjavaju.  Samo nemojte da se "zaglavite" u tim ulogama.

Prva stvar koju sam uradio kada sam pročitao tekst bilo je da ga pročitam ponovo, toliko je dobar. Ovo je misao dana: "...trčimo, možda površno, kroz mesta mereći im vrednost satima koje valja u njima provesti, a koliko li samo bezvrednih trenutka tako dobije nezaslužene pažnje dok onih retkih, kao što je ovaj, biva nasilno presečeno, žureći za novim sa spiska." Potrudiću se da je zapamtim.

P.S. Čivitli i "daj čokoladice" pogled... :DDDDDDDDDDDDDD

Ахха "дај чоколадице" Чим се врати сви ћемо да га укоримо тим погледом. 

neverovatan text!!

samo nastavite ovako da pisete, ne mogu da prestanem da citam, hocu jos jos jos

Jedva cekam sledeci nastavak!

Odavno se divim kvalitetnim blogovima, jer ja dok se ne vratim kući ne umem tri rečenice da sastavim, mada mi većina materijala za priču već lebdi u glavi. A ova tropriča postavlja nove putopisne standarde.

Posebna pohvala za razmišljanje na temu "Ovoga ima samo ovde i nigde na svetu!". Nego mi nije jasno, je l se sledećih dana u vozu nije baš ništa zanimljivo događalo ? Nekako mi fali taje deo priče.

I, moram da priznam da bih bio još više oduševljen kad bi se u nastavku priče Lazar i Či javljali iz Sudana i Etiopije, a Uroš sa onog brda . Al, dobro.

aj nek vam je vetar u leđa

Tu sam... pratim vas u stopu...

Nemam sta veliko da dodam nakon ostaih komentar, ali moram da se pidruzim pohvalama i da priznam da jedva cekam nastavak.

Ex Africa semper aliquid novi. Jedino mi smeta što ispod fotografija ne piše šta je to što gledam, Nil ili more, od čega su tragovi na pesku i sl.Ostalo je OK. Zanima me šta od alkoholnih i bezalkoholnmih pića piju ljudi u tim zemljama. Rakiju od urmi, pivo od smokava, vino od palmi ili bogzna čega? Pretpostavljam da ima kokakole? Da li su javni vecei besplatni? Gradimir.

bravo, bravo!

Jest, tesko je pisati usput. Mene licno to najvise muci. Kao prvo, niko od nas nije naucen da pise olovkom u svesku, sto je povod neprestanom gundjanju ("eh, sta bih sada dao za laptop...") Druga stvar je sto smo ili u nekoj trci, ili smo apsolutno premoreni, pa uglavnom pisemo navrat-nanos, sa sveskom na kolenu. Ja licno imam utisak da bih mogao nesto dobro da napisem tek kada bih se vratio kuci na par dana, zakljucao vrata i iskljucio telefon. Trece, zamislite kakvi su internet kafei u Sudanu... Ali putno blogopisanje postavlja svoja pravila, i tu nema mnogo izbora.

Dalje sa odgovorima. Kokakolu piju svi, ali jos vise piju sokove od cedjenog voca. Nama se najvise svideo sok od secerne trske. Casa kosta oko 12 dinara. Alkohol... Egipcani imaju neku svoju lokalnu brlju koja se zove "arake", i naravno skup strani alkohol... Ali nisam sasvim siguran da li alkohol smeju da kupuju i lokalci, ili samo stranci. Provericu. Javni WC... Kako gde. Negde se placaju, negde su besplatni, ali su uglavnom toliko prljavi da je bolje jednostavno uci u neki restoran i zamoliti za WC, uvek pustaju, mozda zato sto smo stranci.

Probacemo ubuduce da pisemo ispod slika sta je na njima.

I šta reći nego - vrhunski! Svaki deo sve bolji i bolji! Aj uzdravlje i neka je sa srećom!

Brzo smo se navikli na one izvanredne crteže pa nam sad nedostaju. Hoće li se vratiti na stranice bloga? Inače, sve se čita bez daha.

Jest, tesko je pisati usput. Mene licno to najvise muci. Kao prvo, niko od nas nije naucen da pise olovkom u svesku, sto je povod neprestanom gundjanju ("eh, sta bih sada dao za laptop...") Druga stvar je sto smo ili u nekoj trci, ili smo apsolutno premoreni, pa uglavnom pisemo navrat-nanos, sa sveskom na kolenu. Ja licno imam utisak da bih mogao nesto dobro da napisem tek kada bih se vratio kuci na par dana, zakljucao vrata i iskljucio telefon. Trece, zamislite kakvi su internet kafei u Sudanu... Ali putno blogopisanje postavlja svoja pravila, i tu nema mnogo izbora.

Meni je baš drago što je blog sa lica mesta. Jeste da se naknadnim promišljanjem i pisanjem u nekom miru može dobiti dosta, ali često zna da ubije ritam teksta i tu neku euforiju prvog impulsa. Ovako smo i mi jednim delom pored vas Samo nastavite sa ovako fantastičnim javljanjima, a biće svakako vremena i za nove tekstove kad se vratite sa puta.

Presek "Od Kaira do Sudana":

Uros koji sanja brdo sa idealnim pogledom,

Lazar koji je u mislima odbolovao svinjski grip u nekom sudanskom karantinu i Chi sa molecivim "daj cokoladice" pogledom

Jao, opis broda boli..Jedva cekam nastavak. A dok sa citao Lazarev deo o temperaturi i svinjskom gripu, vec sam poceo da preispitujem sebe: jesam li ja bio kliconosa, posto kad smo se poslednji put videli mene je bas poceo da drma taj virus. Laknulo mi je kad sam saznao da su ga pustili u Sudan:)

Jako dobar putopis.

Imam jedno pitanjce, da li vam pregledaju prtljag pri prelasku granica? Kakav stav imaju prema lekovima koje nosite sa sobom?

@radap

Bice crteza. Trudimo se da blog pisemo bez pritiska da nesto mora, da bi nastavio da bude zadovoljstvo, tako da ako povremeno nema crteza ili neko ne napise nista, ne uzimajte za zlo

@slobo

Prtljag su nam samo ovlas otvorili na sudanskoj granici. Pri tom su mi videli gomilu lekova, ali ih apsolutno nisu interesovali. Uopste, na svakoj granici dosad tretirani smo bolje nego lokalci, obicno nas puste preko reda i bez maltretiranja.

Pridruzujem se pohvalama...nebi ja tu nista dir'o  .gif' alt='::'>

Biće crteža, ne brinite, samo da oživimo ponovo... tuš, posteljina, čokoladice =)

Опис брода је толико сликовит, да сам се скоро нашао тамо. Чивитлијев "дај чоколадице" поглед ме је бацио на патос.

@litobrauzer: nije bilo sledecih dana u vozu, voz Kairo-Asuan putuje samo jednu noc

@gradimir: na slici broda je Nil, tacnije - Naserovo jezero, koje je toliko siroko da povremeno stvarno izgleda kao da je u pitanju more.

Odlično. Lazara i Marka znam pa su mi neka razmišljanja i situacije dodatno interesantne a poneke i smešne. Mogu da se uživim u njih vrlo lično. Čokoladice! Zaspivam (odlična reč).

Uroša ne poznajem, ali odlično, odlično piše i zanimljiv mi je na sasvim drugačiji način, jer zamišljam kakav je on čovek iz situacija i pogleda koje opisuje

E, a putopis je zanimljiv sam za sebe, mesta su zanimljiva, ti neki drugi ljudi su zanimljivi... pored toliko nivoa zanimljivosti ne da se pročitati samo jednom.