Vadi Halfa je pogranično mestašce u Sudanu, na obali tamnozelenog Naserovog jezera nastalog potapanjem prethodne verzije Vadi Halfe. Hotel "Nil", ili tako nešto, najbolje je i najgore prenoćište u gradu: u stvari, jedino...

Autori: Lazar, Marko, Uroš

Pročitajte ceo tekst

Sjajne price, upravo ovako necem sam se i nadala A koja vam je fora sa dijalozima, da li ih snimite pa transkribujete ili se slobodno interpretirate po secanju?

Ne znam.... I meni je gadno zbog prljavstine,ali.... I ja bih!!

Fotografije su vam fantasticne!

A razgovore sa dedama Abasom i Muhamedom citam vec treci put heheheheh :D

bas lepo sto ste postavili vise slika nego inace pozdrav

Posle svakog nastavka, potrčim da ostavim komentar i onda stanem jer ne znam šta da kažem osim- fantastično, genijalno, bravo,svaka čast, nikad bolje.. i sve u tom stilu...hoću reći, uvek ostanem bez teksta, toliko je dobro!

p.s. nadam se da će jedan nastavak biti posvećen hrani, s posebnim osvrtom na pitanje: šta jede zeka u pustinji..

"Koliko je sati?" pita neko, kako bismo pažljivo uveli priču o odlaženju. Na verandi visi ogroman sat, sa koga čitam: "Petnaest do šest."

"Nije", kaže čiča-Muhamed. To je državno vreme. Taj sat služi da po njemu deca idu u školu. Ali mene neće prevariti. Ja imam svoje vreme.

Najjači deo!!!

Uvek me obraduje, zapanji, nasmeje, shokira novi deo.

I opet da vas pitam, hoce li biti nastavka bloga na engleskom?

Uzivajte, strokavci

Lazare, sada si Laza Ben Serbia efendija u tom daleko svetu crnih ljudi.Fali ti samo neki sluga poput Hadži Halefa Omara Ben Hadžija Ibn Hadžija Davida Al Gosare (Hadži Halef Omar). Fotke su vam super. Jednostavno, dok ih gledam osećam se kao da šetam tom pustinjom i sve te slike mi deluju veoma verodostojne, jednostavno kao da dočaravaju tamošnju zemlju i stanovništvo.

Šta ste rešili za dalje tj. koja vam je dalja trasa putovanja? Da li ćete nam i to otkriti ili ćes nas (vaše čitaoce), ostaviti u neizvesnosti? Inače, da li vam je zaista tamo počelo leto? Puno pozdrava i nastavite da pišete... ćaos.

Pitanje dok ste još tamo i dok je još sveže:

Da li na vas jači utisak tamo ostavljaju predeli ili ljudi? Znam da je teško odvojiti, ali pokušajte.

odličan tekst. mislim da je dobar pristup da se mešaju dijalozi sa naracijom i deskripcijom, tako se mnogo bolje prenosi celokupna atmosfera puta, te mnogo lakše možemo da se, što rekoše i ostali, uživimo u vaše dogodovštine dok sam čitala imala sam nekoliko pitanja da postavim no sva su do ovog trenutka izbledela pod utiskom novih pasusa, tako da ako ih se poprisetim, postaviću

@golosina: biće! imala sam niz pehova koji su ukljucivali struju i internet (krunisano požarom u mojoj zgradi u kom su izgorele električne instalacije) tako da nisam imala pristup netu kod kuće preko nedelju dana... no požuriću da ih stignem

@golosina: biće! imala sam niz pehova koji su ukljucivali struju i internet (krunisano požarom u mojoj zgradi u kom su izgorele električne instalacije) tako da nisam imala pristup netu kod kuće preko nedelju dana... no požuriću da ih stignem

uh, ovako je bilo meni oko dva meseca (sem požara).

još samo da dodam... danas mislim da ozdravljajujem, ali prethodnih nedelju dana sam bila bolesna i ovi tekstovi su jedino od čega me je prolazila glavobolja i što je uspevalo da me nasmeje pored temperature 38

A koja vam je fora sa dijalozima, da li ih snimite pa transkribujete ili se slobodno interpretirate po secanju?

Setila sam se svog primera. Kad radim najzanimljivije novinarske priče, nikad ne uključujem diktafon. Nekad od uzbuđenja zaboravim, nekad jednostavno neću da remetim sagovornika crvenom lampicom.... Što je najčudnije, ni ne pišem. TJ. snimala sam i pisala dosadne ekonomiste i političare, ali obične ljude u običnim razgovorima ne. Može da zvuči neverovatno, ali neposredno posle razgovora te reči kao da ostanu urezane u sećanju i kad pišeš samo ih čuješ, glasom sagovornika, kako ti odzvanjaju u glavi.

Sve mi se nešto čini da i naš Trio Fantastiko ima isti metod? Da li je tako?

Super! Samo ovako gurajte dalje

Od cega zive ljudi u Sudanu!? Iz putpoisa izgleda kao da nema nista drugo osim pustinje, kao da nema posla ni uslova za bilo kakvu poljoprivredu?

Koju vodu vi pijete i cime se hranite?

Od cega zive ljudi u Sudanu!? Iz putpoisa izgleda kao da nema nista drugo osim pustinje, kao da nema posla ni uslova za bilo kakvu poljoprivredu?Koju vodu vi pijete i cime se hranite?

E upravo su ovo pitanja na koje bih i ja voleo da cujem odgovor. Bilo bi zanimljivo pored toga videti i fotku neke kuce(enterijer i eksterijer) u kojoj Sudanci žive.

Inace blog je super, sve je jako slikovito opisano. Jos je znimljivije kada se uporedo uz čitanje prati ruta vaseg napredovanja na Google Earth-u.

Samo nastavite tako i puno srece!!!

S obzirom na vas opis ne znam odakle vam net da uploadujete sve ovo u putopisu pise da nema struje a intrnet deluje kao nesto  potpuno nepoznato u Sudanu 

Inace blog je extra 

Nemojte samo i vi da se odreknete struje poput vaseg domacina, pa da ostanemo bez bloga 

Cini mi se da crnci sa juga beze na sever misleci da ce tamo nesto epohalno da im se desi, da je sever bogatiji. S druge strane Nubijci odlaze u Kartum i arapske zemlje bogate naftom (koja im je pomogla da se spasu iste te bede). Onaj ko ima nekoga u inostranstvu nesto i poseduje, dok ostalima "dobri" Al Basir isplacuje socijalnu pomoc, "plate", "penzije" samo da ne bi podigli revoluciju. A mozda im je posle toliko godina propasti i svejedno. Da li sam u pravu? 

Kakvo je to vino od urmi koje se pominje u tekstu?

Srecno!!!!!!!!!!!!

Postoji poljoprivreda u dolini Nila, iako rudimentarna. Koliko mi se cini, ljudi u svojim basticama uglavnom proizvedu ono sto pojedu. A ne pojedu mnogo, uglavnom felafel (jelo od leblebija), ribu iz Nila (prilicno ukusnu), fuul (pasulj), kebda (dzigericu) itd. Sve u svemu, prilicno oskudan jelovnik. Prodavnice su uglavnom male i vrlo slabo snabdevene. Pijemo flasiranu vodu, a kad zaboravimo da je kupimo ili je ne nadjemo, onda cesmovacu i naravno caj.

Kao i u Egiptu, i ovde je dolina Nila veoma uska, po nekoliko kilometara sa svake strane reke. Ostalo je pustinja. Juzno od Kartuma, kazu, ima vise zelenila, i klima je tropskija.

Na mene licno su najveci utisak ostavili ljudi. Osim njih, ovde nema apsolutno nicega. Ali itekako vredi doci, zbog ljudi.

Dalja ruta nije sasvim poznata ni nama. Okvirni plan je Etiopija-Kenija-Tanzanija, pa se onda presaberemo i vidimo sta i kako dalje.

Dijaloge... pamtimo. Meni nikad nije tesko da zapamtim razgovore, od reci do reci, ma koliko dugi bili. S druge strane, ne mogu da upamtim ni dvocifren broj Posle, kad ih zapisujemo, pitamo jedni druge sta je receno, proveravamo, dopunjavamo ako je slucajno nesto zaboravljeno. Dakle, kombinacija tri pamcenja

U Sudanu je jos zima, sto efektivno znaci da je temperatura oko 35 stepeni

Samo mogu da kazhem da ste sjajni, bolje recji fantastichni, ovaj vash blog se mozhe nazvati samo inspiracijom u ochekivanju novih pricha ... Srecjni vam puti!

Tri magarca! Baš! Hail Uroš!

Odlično... deo o prljavštini je antologijski

Malo mi je bilo krivo što ste ispalili Abasa.

E... noćas sam sanjao Čivitlija. U snu mi je objašnjavao kako se kvalitet života meri železničkim pragovima i šinama. Imao je jedan genijalan izraz koji je bio genijalan i kad sam se probudio a sad sam ga zaboravio i neću to sebi oprostiti. Zapražno... zapružno?! Nešto o onom delu pruge iza leđa... džaba.

E, baš me zanima i gde ćete biti za Novu Godinu i kako će to izgledati

Acketa, i meni je bilo krivo sto smo ispalili dedu, prilicno me grizla savest, ali zaista nismo imali drugog izbora. Poslacemo mu pismo, napisacemo da je napolju bilo jako hladno i da smo morali da odemo Srecom nam je ostavio adresu pre nego sto smo pobegli...

Jedva čekam da pročitam kako ste dočekali (proslavili?) Novu godinu! Ne znam da li i tamo u ponoć

svi pucaju? Ja ovde za svaki slučaj kad počne pucnjava zalegnem iza radijatora. Koliko ste, onako odoka, do sada prešli kilometara? Da li ste probali da jašete kamile? Kažu da je osećaj sličan onom kad si pijan za vreme bure na brodu? Usput, koliko grba imaju tamošnje kamile? U očekivanju novih tekstova

srećna vam Nova godina!

Лазаре свака част за ову штроку, прво сам се смејао а онда се замислио, чиста филозофија!