Sada, gledajući kako se brda "Zemlje hiljadu brda" oblo uzdižu i spuštaju duž druma, prosto mi je neverovatno da su, pre tek petnaestak godina, ovim prevojima lili galoni krvi u masovnom pokolju dva zaraćena plemena, Hutu i Tutsi. Mačetama su sečene čitave porodice. Deca su, kažu, ubijala decu. A danas, pitomi brežuljci i zabranjena plastika... Šta je Ruanda?

Autor: Uroš Krčadinac

Pročitajte ceo tekst

Много занимљиво!

Interesantno!Naredjeno je da svi budu Ruandjani! To mi zvuci nekako poznato, kao kad je nasim matorcima naredjivano da svi budu Jugosloveni. Pa su onda ti `Jugosloveni` navalili jedni na druge. Bas kao Tutsi i Hutu. I mnogi drugi...

  Lep, okrugao tekst, prirodno teče od početka do kraja I odličan crtež Ruande.

Sta reci, osim hvala vam na izdvojenom vremenu za pisanje ovih tekstova i volji da i nas kroz njih vodite na ovo sjajno putovanje

I dalje citamo jako zanimljive putopise!!Cekam sledeci sa nestrpljenjem!!

Hvala, Uroše, zaista odličan tekst!!

neverovatna zemlja, ta Ruanda.. a ta svađa i vaš iskren prikaz šta ste zamišljali govori mnogo...zapravo, može da otvori raspravu o više tema.. Čitav vaš blog otvara oči glede Afrike iako je to ,naravno, subjektivan doživljaj, i ostavlja zaista snažne utiske... Svaki dan kad otvorim Mozzilu prvo pogledam ima li šta novo na blogu :=) Još kad bi ste doneli i nešto muzičkih primera, što starijih i ruralnijih, mislim da bih se onesvestila od sreće

Hutu i Tutsi, užasna priča. Da li su oni uopšte imali izbora kada su ih Belgijanci i Francuzi napali i odlučili da ih "dovedu u red"? Meni je to jedan od kranje očiglednih slučajeva međunarodnih sukoba koji je nametnut spolja. Ponekad mi se čini da nije bilo načina da se odupru onome što su drugi (tj. Evropljani) činili nad njima.

Lepo napisano, sa saosećanjem, ali bez patetike. Samo tako nastavi. Inače, primetio sam da u svim svojim tekstovima pominješ određene likove iz naše najnovije prošlosti, kao da si obuzet njima. Meni te konstante paralele sa Balkanom odvlače pažnju od onoga što mi je stvarno interesantno, a to je saznavanje nečeg novog o Africi. No, ukusi su različiti.

Drugari, hvala na komentarima

Interesantno! Naredjeno je da svi budu Ruandjani! To mi zvuci nekako poznato, kao kad je nasim matorcima naredjivano da svi budu Jugosloveni. Pa su onda ti `Jugosloveni` navalili jedni na druge. Bas kao Tutsi i Hutu. I mnogi drugi...

Nije baš naređeno, ali se, recimo, smatra da nije baš pristojno govoriti o svojoj užoj etničkoj pripadnosti... Ipak su oni prošli kroz jezivo krvav građanski rat zasovan na toj etničkoj podeli. A razlike između Hutua i Tutsija su smešno male.

Sve su to, kao i uvek, složene igre i manipulacije etničkim identitetima: ne biju se zato što su različiti, niti su te etničke razlike zaista ukorenjene u nekakvom "duhu naroda" ili sličnoj budalaštini, već se razlike podstiču kako bi se namicala moć i pravdala nečija vlast.

Sadašnja vlada u Kigaliju čini neverovatno dobar posao u vraćanju zemlje u red -- po meni, bolji nego bilo koja balkanska zemlja -- ali je izuzetno teško sada reći kako će na duže staze Ruanda izgledati.

Inače, primetio sam da u svim svojim tekstovima pominješ određene likove iz naše najnovije prošlosti, kao da si obuzet njima. Meni te konstante paralele sa Balkanom odvlače pažnju od onoga što mi je stvarno interesantno, a to je saznavanje nečeg novog o Africi.

Moram priznati da je i meni odvlačilo pažnju -- i jako me nerviralo -- dok sam slušao Afrikance kako ih pominju... A pominjali su ih, vala, u skoro svakoj zemlji! Što više putujem, više shvatam koliko su ti poluljudi na jedan dugi period odredili odnos Balkana i sveta.

Kada sam na kraju video njihove slike u sred Muzeja genocida u Kigaliju, shvatio sam da ne možemo od njih da pobegnemo, da ih svet ne zaboravlja koliko god mi to hteli, i da bi prosto bilo prećutkivanje to ne spomenuti u blogu.

Srećom, posle Ruande su nekako prestali da se spominju svi ti "velikani" devedesetih. Ovo je poslednji članak sa njima.

Ha, ha, pošto sledi priča iz Zambije, onda sam siguran da je sada na redu drugi heroj - ortak Keneta Kaunde  . Mislim i da se jedan od glavnih bulevara u Lusaki zove po njemu.

Inače, Uroše, do sada nisam komentarisao tvoje pisanje. Ne zato što mi se nije svidelo - naprotiv. Svaki put sam dugo razmišljao o onome što si napisao i sebe zamišljao u sličnim situacijama. Verno si preneo i najsitnije detalje, posebno efektno ilustrovane fotografijama i tvojim momokaporovsko - zukodžumhurskim crtežima. Zavidim ti, naravno sa pozitivne strane, na tome.

  Možda je u to teško poverovati, ali naša nedavna istorija prati nas u stopu na putu kroz Afriku. U islamskim zemljama ljudi jako gnjave sa onim što se dešavalo za vreme rata u Bosni. Podsaharske zemlje nemaju taj sentiment, ali pošto je u mnogim delovima Afrike i dalje u toku formiranje država - drugim rečima, građanski ratovi, ocepljenja, etnički sukobi itd - Jugoslavija se mnogo proučava kao udžbenički primer sličnih dešavanja, i to tamo gde ih skoro niko nije očekivao: usred Evrope. Mnoga pominjanja svega toga smo izostavili, čisto da ne udavimo previše sa tim. Meni lično se čini da su ljudi ovde ponekad fascinirani činjenicom da su belci, Evropljani, civilizovani ljudi, mogli da urade nešto što je, po okrutnosti i brutalnosti, na nivou krvavih plemenskih sukoba. Osim toga, mislim da to ostavlja mogućnost za prilično snažnu paralelu - još jednu u nizu između Balkana i Afrike.

Је ли млада мама на слици Тутси или Хуту?

Занимљив и леп текст, као и остали. Једино и мени по мало смета та опсесија овдашњом историјом од пре двадесет година. Претераним наглашавањем личних политичких ставова текст губи на универзалности.

Занимљива књига о геноциду у Руанди, мада малкице дорађена патетичним глупостима, је "Недеља на базену у Кигалију", преведена на српски. Постоји и верзија да су Тутси староседеоци Руанде, а Тутси дошљаци са севера

Белгијанци у иначе били најгори колонијални "господари" Африке, кад су напустили Заир оставили су мање школованих људи него Турци 1878. у Босни.

Ако је веровати филму "Хотел Руанда", Руанђани су у личним картама имали великим словима написано "ТУТСИ" или "ХУТУ". Да не мислимо да је то афричка специфичност, мислим да Грци и данас уписују вероисповест у личну карту.

Надам се да ми се неће замерити примедбе, ваљда знамо да не мислимо сви исто.

Могу лако да схватим да вас не интересују несретни балкански догађаји који никоме нису требали и то што вас прате. Али ако већ помињете такве ствари, немојте тако са омаловажавањем и досадом... то су ипак крупне ствари, зло које се дешавало људима.

Мало ми је поједностављена логика "ја нећу да имам ништа с тим и немам ништа с тим, па ћу да се гадљиво ограђујем од свега тога и прихватам једнострана тумачења да неко не би мислио лоше о мени".

Поделе међу људима нису узрок зла, поделе међу људима не служе да би се једна група одвојила од друге, настале су удруживањем које је значило напредак друштва, историјски гледано. Породица, род, хорда, племе, народ... постојање разлика није разлог за злочине, то је логика "мање црнаца мање и расизма". Групе постоје и нек постоје. Решење није да народи престану да буду народи, већ да свако буде оно што јесте и да га нико због тога не злоставља. Ако нам смета постојање група, онда показујемо дозу слагања са онима који постојање група користе за своја зла.

Лепа примедба о укидању нација и наметању Југославије... те црначке поделе су нам ваљда глупе, али већина нас не би волела да нам се забрани део нашег идентитета. Надам се да смо погрешно схватили и да је Кагаме урадио праву ствар, не забранио племена, већ забранио дискриминацију људи по тој основи.

Не свиђа ми се кад се о нечему не прича. Као да се нису навикли да постоје и Хуту и Тутси и да је то у реду. Уместо да науче да постоје "другачији" и да то не треба да им смета, они се праве да не постоје. Не мислим да је то прави пут.

Мало ми се не свиђа ни тај антирелигиозни сентимент који се провлачи... како рече Бах, путописи губе на универзалности... да је Ришард Капушћињски Африку (и остатак света) описивао само кроз визуру својих политичких ставова (а вероватно је човек био комуниста) никад његова дела не би била ни тако добра ни тако универзална.

Не правимо се да је западна цивилизација тако што је измислила интернет или нуклеарну електрану дала одговоре које Африканци траже у религији. То су само мало унапређени ватра и там там.

Мало ми се не свиђа ни тај антирелигиозни сентимент који се провлачи... како рече Бах, путописи губе на универзалности...

Da ne bude nesporazuma, tekstovi u blogu nikada nisu pisani sa ambicijom da budu univerzalni. Oni su, pre svega i iznad svega, licni. Nazalost, kada pises nesto licno, to ne moze bas da bude oslobodjeno svih primesa licnih stavova. Zapisujemo svoje razgovore sa ljudima onako kako smo ih vodili, sa temama koje su bile interesantne nama i/ili njima. Mislim da niko od nas nema nista protiv religije; ono sto smeta, barem meni, jeste njeno fanaticno, agresivno ispovedanje na nivou politicke kampanje. Mozda je potrebno doci u Afriku da bi se shvatilo kako to izgleda.

Sto se tice pominjanja "balkanskih" dogadjaja, pokusao sam vec da objasnim da to nije nesto sto mi volimo, nego nesto sto nam ljudi namecu. Prva stvar koju me je radnik u Sudanskoj ambasadi pitao je "A sta je bilo ono u Bosni, a?", sa prekornim pogledom, kao da sam ja licno kriv za sve to. Onda se to nastavilo - Srebrenica, Karadzic, Kosovo, "a zasto ste vi ubijali muslimane" itd. Ja obicno kazem da je to politika i da ja sa tim nemam veze, i da sam ja tada bio mali i da zaista nije fer da mene prozivaju zbog necega u cemu nikako nisam ucestvovao. I tako dalje. U pocetku je OK, eto recimo to sa sudanskom ambasadom mislim da nije ni pomenuto, kao ni gomila drugih slicnih momenata. Ali vremenom pocne da smeta. Mislim da bi blog bio jako neistinit ako bismo ignorisali to iskrivljeno socivo kroz koje nas mnogi ljudi posmatraju cim cuju odakle smo.

Kad te neko mesecima kljuca u mozak sa necim za sta ti nisi nimalo kriv, pocne cela ta prica ekstremno da ti ide na zivce. Verujem da se to vidi i u blogu.

Samo nastavite da pisete kako ste i pisali do sada: neuniverzalno, subjektivno i slobodno! Ovo je vas dozivljaj Afrike i zato samo napred! Tekstovi vam SIJAJU!!

Sutra (23.02.) na b92 u 22:00 biće prikazan film "Hotel Ruanda".

Sjajan tekst, procitao sam ga sa malim zakasnjenjem. Ruanda je bila do ovog tekst za mene zemlja od cijeg pomena sam se i plasio, a posle njega jedna od zemalja koje bih sto pre voleo da vidim. Meni se bas svidja sto Uros iznosi svoj licni dozivljaj "novije proslosti". To je nesto sto se desilo, pa bez obzira koliko se to nama svidjalo ili ne, mnogi nas identifikuju sa odredjenim stvarima. To sam i licno dozivljavao, npr. u Iranu i slazem se da bez pominjanja i toga, ovi putopisi ne bi bili kompletni.

Svaka casr Urose,

sto se tice licnog iskustva i texta koji si napisao.

Ja zivim u Ugandi, a imala sam priliku da obidjem i ostale delove Istocne Afrike, ukljucujuci i Rwandu, tako da mi je ovaj tvoj text dosao kao pravo osvezenje.

Drago mi je da vidim da ovakvi ljudi putuju i da imaju toliko ljubavi da pretoce svoja iskustva u rec i sliku i nesebicno podele sa onima koji nemaju mogucnosti da odu cak ni izvog grada, a kamoli van granica svoje zemlje.

Ako imas neki link, volela bih da pogledma i ostale tekstove.

pozdrav

Draga veja, svi tekstovi iz Afrike su deo bloga "Povratak u Afriku" (https://www.klubputnika.org/Blogovi/76-afrika). Tu ih možeš naći.

Makar jednom sam se zapitao - vrednost toga ne moze se kategorisati!

Saznanje da su u maltene centralnom delu Afrike, u jednoj Ruandi, zabranjene plasticne kese, na mene ostavlja neverovatno jak utisak!

Saznanje da su u maltene centralnom delu Afrike, u jednoj Ruandi, zabranjene plasticne kese, na mene ostavlja neverovatno jak utisak!

То само показује да су приче "ова земља је немогућа" глупост, и да се све може кад се хоће