1. dio

Mexico's Yucatan Peninsula

<intro>

Za one koji nemaju živaca čitati sve – bilo je super, toplo, vlažno, zemlja koju vrijedi posjetiti, obići i upoznati. Ima puno toga da pokaže i ponudi. Sve preporuke.

<kraj intro>

Eh, već nekoliko dana razmišljam kako da počnem, kako da složim a da sve kažem što sam vidio i doživio međutim i dalje nisam našao pravi put pa ću pisati onako kako se budem sjećao. Vjerovatno ću masu stvari i da zaboravim da stavim, da izostavim slučajno ali pokušaću bar ono najvažnije ne preskočiti.

Već 2 dana nikako da počnem, nekako se izvlačim ali mislim da stvarno više nema smisla

DakleM.. Kako do Mexica? Mi smo letjeli jednim komplikovanim i dugačkim letom. Zbog čega? Zato što je bio jeftin i zato što prije nikad nismo tako letjeli pa nismo znali. Riječ je o letu Milano->Amsterdam, Amsterdam-> Mexico City, Mexico City-> Cancun. Odlazak je trajao oko 20h, bar je tako pisalo na karti ali ja mislim da je bilo duže jer po mojoj računici iz Torricelle, do Puerto Morelos-a trebalo nam je oko 30 sati. Nazad je bilo nešto kraće oko 2h, ali mnogo je. Kompanija sa kojom smo letjeli je holandska KLM i jedna povratna karta je koštala oko 560Euro. Postoji online booking, check-in, izmjene rezervacija i svašta nešto što olakšava život. Prva dva i zadnja dva leta smo letjeli sa njihovim avionima dok su interni letovi u Mexicu bili od AeroMexico. Na tom dugom letu su nas hranili i pojili svakih sat vremena, od užina, grickalica, ručka pa do sokova, kafe, čaja i alkohola. Sve uredno i bez zamjerke. Ali dugo je, baš je dugo. Najgore je mislim sletanje, čekanje pa ponovo uzletanje. Nekako najviše smori iako fizički dobro dođe (prošetaš kilometar – dva po aerodromu od gate do gate-a ). Prvi put u životu su me skenirali sa nekim „ljudskim skenerom“ kod kojeg uđeš u neku kabinu, digneš ruke i oni vide šta imaš ispod odjeće. Kasnije sam gledao ekran, vidi se lutka na ekranu koja je za sve osobe ista, znači ne vidi se ništa „stvarno ispod“ Vjerovatno na nekim što pokušavaju unijeti odredjene „opasne“ predmete u avion ima nešto i drugo da se vidi. Pitam se samo kako je tip iz Nigerije (ili odakle već) prije mjesec dana baš na Schiphol (baš tom amsterdamskom aerodromu) uspio unijeti onaj eksploziv u avion. Ili su taj skener naknadno montirali .

Budući da smo u Amsterdamu imali oko 6h sati za čekati a budući da postoji voz do centra, iskoristili smo priliku da obidjemo malo. U suštini od tih 6h, zbog gubljenja na aerodromu i gužvih na istom od tih 6 nam je ostalo zapravo 2 Stigli smo obići par centralih ulica, sex muzej, par uskih uličica sa „lutkama“ u izlozima i par shop-ova sa interesantnim artiklima. Kažem „lutke“ jer su ženske tako nekako našminkane, mirne i pod nekim čudnim svjetlom tako da izgledaju kao lutke na odjelu za intimno rublje . Sex muzej je onako, djelimično zanimljiv ali ja bih ga prije nazvao „istorija pornografije“ nego sex muzej. Uglavnom blizu je i nije loše za obići. Ima interesantnih istorijski koncepata . Po povratku na aerodrom skontali smo da smo u aerodromskom sandučiću gdje smo ostavili torbe ostavili i avionske karte tj boarding pass-e pa je bilo interesantno pregovarati sa policijom i čekati da se izmjenjaju i odvedu nas do locker-a da pokupimo i pokažemo karte. Ajd, malo gubljenja vremena i smaranja, ali kad nemaš u glavi imaš u .... locker-u .

U Cancun smo stigli nešto iza ponoći, našli torbe i otišli na šalter Herza da podignemo auto. Budući da smo htjeli upoznati Mexico tj oblasti Quintana Roo i Yucatan malo bolje a da su ipak sva mjesta interesantna za posjetiti dovoljno udaljena odlučili smo iznajmiti auto i putovati. Od kuće smo rezervisali auto preko sajta Easyterra. Auto smo uzeli na aerodromu Cancun i tamo ga vratili. Za tih nekih 13 dana koštalo nas je oko 420Euro, sa svim mogućim osiguranjima (za udes, protiv oštećenja, krađe..). Nisam znao, ali ta sva osiguranja čine nekih 50-60% udio u cijeni. Iako sam imao određena CH osiguranja koja pokrivaju sve pizdarije koje ja napravim u cijelom svijetu, ovi iz rent-a-car-a nisu to uzimali u obzir. Uglavnom uz malo smaranja u Herzu (nemate anti-lopov zaštitu, imamo, nemate, imamo ... pa dobro imate ali nemate drugog vozača, to treba platiti i tako) dobismo auto. Riječ je o Dodge Attitude 1.4 a u Evropi (i ko zna gdje još) je poznatiji pod imenom Hyndai Accent. Djelovao je poprilično nov, prešao 11K km, radio sa Cdom (mp3 i wma), klima i slično. Jedino što mu je falilo su air-bag-ovi. Ne znam kako i zašto ih ne ugrađuju.

Poslije malo lutanja i par gubljenja u tom mjestu (Puerto Morelos) našli smo mjesto (nije hotel, nesto kao motel / prenoćište) koje smo rezervisali prve dvije večeri za prespavati. Zove se Casitas Kinsol i vodi ga jedan par evropljana. Riječ je o nekoliko soba koje imaju vlastito kupatilom i nalaze u dvorištu punom drveća (kokos, limete i jos nešto, ali ne mogu se sjetiti imena). Uglavnom fin, cool ambijent, sa prijatnim osobama koji su nam pomogli oko planiranja i dali nam smjernice kud ići. Već prvi dan smo malo prošetali po mjestu, počeli se hraniti sa lokalnom hranom i stigli na plažu. Poslije „dolaženja sebi“ i navikavanja na dnevnu svjetlost (razlika je 7h, tj -7h) nastavili smo ka Tulumu. Tamo smo spavali u posebniiiim specijalno napravljenim kolibama (cabanas) na plažiiii. Mjesto se zove Coco beach resort i zanimljivo je .

Kolibe su napravljane direktno na plaži, znači od najbliže do vode ima nekih 10m, od najudaljenije možda 20. Napravljene su od drveta (kolibe logično a?), krov je od slame / trske i jedino što je neprirodno normalan velik krevet, betonski pod i vrata sa katancem. Iznad kreveta se nalazi mreža koja služi za zaštitu od komaraca. Tih dana dok smo bili tamo, duvao je jači vjetar pa je noć bila poprilično bučna i moglo se fino uživati u udaranju talasa i strujanju vjetra. Kolibe su poprilično čvrste i kvalitetno napravljenje tako da vjetar ne struji baš kroz zidove. Kupatilo je bilo zajedničko i poprilično uredno jer je svaki sat neko prolazio i čisto. Interesantan je osjećaj ustati noću, otići do kupatila uz sav taj mir koji razbija buka talasa i vjetra. Nekako čudno, mistično, nemirno..

Sledeći dan je na programu bio obilazak ruševina Coba i Tulum. Prve ruševine koje sam vidio u Mexicu bile su blizu grada Coba. Iskreno, nisam bio previše impresioniran u prvi momenat, tek kad sam vidio i ostale shvatio sam njihovu prednost / čar. Vjerujem da je to namjerno tako ostavljeno ali te ruševine nisu baš očišćene kao većina ostalih već su ostavljane između drveća i rastlina. Mislim jeste uređeno, postoje putevi dovoljno široki ali sve je zapravo u šumi iliti džungli. Šume / džungle u Meksiku su poprilično guste i nije se moguće kretati kroz njih bez mačete. Budući da su ruševine „rasute“ na toj lokaciji uzeli smo „prevoz“ trokolicom . Ne znam kako se to zove ali napred ima 2 sjedišta a iza ima treće sa pedalama koje gura vozač koji dođe uz trokolicu Nije puno para, a poprilično su jaki (vozači) pa te brzo profuraju. Najviša piramida je visoka 42m i jedna je od viših u oblasti (negdje piše da je najviša u Yucatanu ali koliko ja znam Coba nije u Yucatanu već u Quintana Roo oblasti). Dozvoljeno je penjanje ali se nisam penjao jer su stepenice ružne, nejednake, nedostaje ih i bilo je jako puno ljudi tako da nisam imao neku želju.

Dok su ruševine Coba zarasle i u šumi, ruševina Tuluma su čista suprotnost. Mogli bi se čak nazvati „Maya beach resort“ jer se nalaze na obali, fantastično su uređene i oni koji su ih sebi pravili znali su šta valja. Pogled na more, trava, sunce, iguane.. ma šta više tražiti. Nema visokih piramida, ali je poprilično fino. Čak je moguće otići na obalu i okupati se u toku obilaska ruševina što mnogi i iskorištavaju. Recimo da mene ruševine Tuluma više podsjećaju na Jelisejske poljane nego na bilo koje druge meksičke ruševine .

2. dio

Tu veče smo se kupali u „divljem“ moru, u Coco resortu. Bilo je interesantno pokušavati ostati na nogama kad ide prema tebi ogroman talas. Ajd, za moje pojmove ogroman, budući da ne surfam i ne bavim se sličnim sportovima. Uglavnom primjera, bio sam u vodi do ispod koljena, naišao je talas metar visine i oduvaoooo me . Koliko god naivno izgledao, nije baš. Svejedno, fino je bilo biti izlupan ko bokserska vreća .

Odlučili smo krenuti ka unutrašnosti, u pravcu Merida i prva stanica nam je bio Ticul. Zapravo smo prvo željeli posjetiti ruševine Uxmala a budući da tamo nema hotela, najbliže mjesto za prespavati je bio Ticul. Uz put (po preporukama) smo svratili u grad Mani gdje smo čuli da je postoji restoran koji pravi najbolji poc chuc. Ah, da je bio najbolji nisam siguran, ali bio je dobar u svakom slučaju. Tu smo vidjeli fantastičnu veliku crkvu sa dvorištem a sve to ispod tamnog i oblačnog neba je izgledalo fantastično. U tom mjestu, na žalost sledećeg dana, je bio početak neke lokalne fešte a vidjeli smo i pripremljenu arenu za borbu bikova. Ticul je simpatičan gradić sa čudnim ritmom života. Kad smo došli oko 5 popodne, primjetili smo da masovno zatvaraju prodavnice i restorane. Oki, smrkava se pa je kraj radnog vremena, ništa neobično. Čudno je bilo to da je većina tih prodavnica i restorana ponovo otvoreno poslije 8 ili 9 naveče i onda kreće život i buka . Hotel, fin, relativno čist i očuvan. Ujutro smo pojeli doručak i uputili se na ruševine Uxmal. U knjizi sam pročitao da je Uxmal drugačija vrsta ruševina. Odnosno da pripada nekom drugom arhitektonskom pravcu a glavne su odlike da piramide nisu visoke vec niske i široke. Ustvari sad kad gledam slike, nisu sve baš tako niske, na neke nisam imao ni volje da se penjem jer su bile visoke. Uglavnom to da su široke i ograđene je bilo karakteristično. Druga interesantna stvar su iguane. Vidjeli smo ih bar 20 ako ne i više. Kao domaće životinje su, na svakom koraku ih ima i sunčaju se . Slikati se daju, ali pipati i ne. Pokušao sam par puta da se primaknem na manje od 2m ali bez uspjeha. Na suncu se polako pomjeraju ali kad vide da se približavaš, vataju džadu .

Od Uxmala do Merida ima nekih 60km a to je i bila naša sledeća destinacija. Budući da smo dobili preporuke da je Merida najljepša za obići subotom i nedeljom jer se tad zatvore ulice u centru i održavaju fešte i zabave odlučili smo ih poslušati. Riječ je o milionskom gradu koji je glavni grad oblasti Yucatan. Za razliku od dosadašnjeg reda i mira kojeg smo imali putujući prethodnih nekoliko dana, ovo je grad haosa. Ulice su urađene u američkom stilu – vodoravne su parni brojevi, okomite neparni, većinom su jednosmjerne pa nije bilo teško za snaći se. Problem je što kroz te ulice kad se upali zeleno jure svi i auti i kamioni i autobusi i to divljaju. Semafori postoje samo za vozila, pješaci se moraju snaći. Spavali smo u nekom polu-rupa hotelu ali zato što je bilo jeftino, odlučili smo izdržati 2 dana. Mislim da smo skoro više parking za 2 dana platili nego taj hotel. Merida ima svašta da ponudi, od teatra, kina i muzeja do raznih uličnih manifestacija, priredbi i partija. Problem na fiestama je što se kod njih alkohol ne smije prodavati a samim tim ni konzumirati na ulicama već samo u barovima. Oni na ulicama uglavnom jedu, piju sokove, jedu i jedu. Jesam rekao da na ulicama jedu? Od slanih stvari sve sto može stati u tacos ili tortilje, kuhan kukuruz (na štapu i u čaši) pa do slatkih peciva, tvrdih palačinki i slično. Uglavnom jefino i teško je ostati gladan pored svega što vidiš i mirišeš. Mislim da je poseban doživljaj bilo obići nedeljnu pijacu. Mjesto je ogromno, pokriveno i isječeno stazama. Sortirano i dobro organizovano ali prljavo i smrdljivo. Mislim da se isti miris provlačio kroz cijelu pijacu. Ali je opet jedinstveno iskustvo vidjeti recimo primitivne mašine koje prave tacose i ljude koji rade. Vruće je ionako, mašina radi na plin i dodatno još grije a oni šibaju sve u šesnaest. Osim tacosa može da se kupi sve što poželiš, kineske šlape, mobilne telefone, sirovo meso, sve moguće meksikanske začine i salse, voće i povrće, suvenire, CD i najnovije DVD izdanja pa čak i stare časopise. Simpatično je bilo vidjeti i „hitnu medicinsku pomoć“ kako juri na motoriću na intervenciju. Stigli smo i obići gradski muzej ali ništa posebno ili bar meni razumljivo nisam vidio. Na trgu su i dalje bili narodni plesovi, domaća muzika, klopa i zabava i tako čitav dan do kasno u noć. U jednom od restorana smo upoznali i dečka koji vodi isti i koji nam je ispričao da je on rodom iz Mexico City, da je skoro došao u Merida i da mu se toliko život tu svidja da nema namjeru da se vraća tamo. Kaže da su plate u Mexicu daleko veće ali je sve ostalo daleko veće, kao i kriminal i borba i da jednostavno nije vrijedno rizika. On nam je rekao da i on vidi ogromnu razliku između Yucatana i srednjeg dijela Meksika i da je „kao da si otišao u drugu državu“. Dva svijeta...

Poslije nedelje u Merida bilo je vrijeme za povratak na obalu. Sledeća stanica je bio gradić Izamal, ali prije toga odlučili smo obići još jedne ruševine – Ake. Nije ih bilo lako naći jer nisu toliko popularne niti obilježene a i kad smo oko podneva došli tamo, nismo ni bili sigurni da smo došli na pravo mjesto. Sunce, napuštena „fabrika“, nigdje nikoga, samo jedan islužen konj i kamionista koji isto tako ne zna da li je pogodio adresu. Uglavnom, malo njuškajući shvatili smo da smo ipak na pravom mjestu, da fabrika nije napuštena već da radi samo su radnici na pauzi. Iskreno, kad sam prvi put vidio krov i mašine, sve je izgledalo tako staro i zahrđalo da se nisam usuđivao zavlačiti se jer sam se plašio da će se nešto otkačiti i pasti mi na glavu. Uglavnom, našli smo i ruševine i ulaz i blagajnu gdje kupit karte. Ruševine su male i ne tako održavane a budući da nismo imali nikakve mape nismo se usuđivali skakti po žbunju. Centralna piramida je niska, sa stubovima na vrhu i jednim drvetom ispred i posjeduje neku specifičnu ljepotu koju nismo vidjeli na drugom mjestu. Činjenica je i to da smo na tim ruševinama bili 5 i 6 turisti tog dana. Ono sto je bilo zanimljivo jednako kao i ruševine je ta „napuštena fabrika“. Naime oni prerađuju agave biljku i od toga dobijaju vlakna koja suše i prodaju. Koliko sam vidio ne prave užad već samo vlakna osušena i upakovana šalju dalje. Interesantno je to da „fabrika“ izgleda kao da se raspada, a zapravo radi i imaju 10 radnika koji utovaraju, nose, prebacuju, istovaraju, tjeraju konja i slično. Rekao bih da će sve da se raspadne ali izgleda da šljaka.

Izamal je grad koji je očuvao jako dobro taj kolonijalni stil i specifičan je po tome što je uži centar grada sav obojan u neku oker / narandžastu boju. Široke ceste, narandžasta kud god okreneš i manastir i piramide u centru grada. Vidjeli smo samo veću piramidu ali nas nije nešto impresionirala jer je ogromna i nesređena već zarasla i koliko mogu primjetiti nije popravljana. Više vremena smo proveli obilazeći manastir gdje su povodom posjete Jovana Pavla II mu napravili i spomenik. Najveće iznenađenje je bio „patuljak“ koji nas je proveo i pokazao nam čitav manastir. Pojavio se niodkuda i poveo nas u šetnju. Jako je teško riječima opisati tog lika ali recimo da je visok nekih 110cm, sa grbom na leđima, racjepom na gornjoj usni i falilo mu je par zuba. Mislim kao da je iz nekog cirkusa pobjegao . Kad je skontao da smo iz Evrope, upotrijebio je sve svoje znanje stranih jezika pa je koristio njemačke, engleske a najviše riječi španskog jezika pa smo ga u suštini jedva razumjeli. Ali bio je prijatan i proveo nas je i objasnio mnogo detalja o tom manastiru koji nisu tako očigledni. Recimo svijeće se pale u jednoj kapeli isključivo van crkve jer je prije nekih 40ak godina izbio požar i crkva poprilično izgorjela baš od svijeća. Takođe taj manastir kao i mnogi drugi je izgrađen na temeljima piramida Maya. Izgradili su ga španski osvajači kad su širili katolicizam a samim tim i zatirali Maya kulturu. Motel u kojem smo spavali je specifičan. Sobe su kao bungalovi, svaka je različita i urađena je posebnom stilu. Naša se zvala „Azija“ i sve je bilo u tom tonu. Samo dvorište je puno drveća i rastlinja, a svidio mi se i bazen koji je napravljen od nekog posebnog kamena i ostavlja utisak.

Na putu ka Piste zaustavili smo se prvi put u „cenotes“. Predivno izgledaju ali pošto smo bili sami tj niko se nije kupao odlučili smo da ne uskačemo u vodu. Dubina je nekih 60ak metara.

3.dio

U Piste smo stigli oko 2 popodne i promjenili planove. Za Chicen Itzu su nam rekli da ili da idemo dosta rano (oko 8 što smo i planirali) ili kasno tj sat dva pred zatvaranje. Odlučismo da je obiđemo baš tad. Chicen Itza je najpoznatija a samim tim i najposjećenija ruševina Yucatana ako ne i cijelog Meksika. To znači da je poprilično turistički organizovana i sređena a i posjećena. Sve se to da primjetiti pri sammom dolasku – preko 30 autobusa u pola 3 popodne, što znači da ih je u 11 bilo preko 100. El Castillo je najveća i najpoznatija piramida Chicen Itze a vjerovatno je i da se ta piramida nalazi na većini slika i suvenira koji predstavljaju Meksiko. Piramida je fino očuvana i sređena. Kažem sređena jer se vide tragovi „popravljanja“. Do prije 5 godina moglo se ući u nju (u kojoj se nalazi jedna manja piramida) i penjati do vrha, ali budući da se je mnogo ljudi povrijedilo ili ubilo silazeći i kližući odlučili su da to zabrane. Tu smo prvi i jedini put uzeli vodiča da nas provede i objasni nam istoriju i vrijedilo je tih 20Eura. Saznali smo da su Maye bili jako pametni, vrijedni i zahvalni ljudi. Nisam zapamtio sve moguće detalje i brojeve ali ono čega se sjećam je da su poštovali boga Sunca i da su piramide gradili tako visoko da bi bili što bliže bogu. Stalno su se zahvaljivali bogu za hranu i vodu koju im je dao tako što su se samožrtvovali tj puštali su krv na zemlju jer su vjerovali da će tako zemlja biti i sutra plodna i da će njihovi usjevi biti dobri. Maya kalendar je imao 20mjeseci i ta najveća piramida ga zapravo i predstavlja. Na njoj je moguće vidjeti sva godišnja doba, dane i sedmice kao i mjesece. Oni su po padanju sjenki znali šta treba raditi tj da li je vrijeme za sjetvu, da li je vrijeme kiša ili suša i da dolazi vrijeme za berbu. Što se tiče posmatranja Sunca, računanja vremena i matematike bili su daleko napredni, a opet nisu imali baš neke resurse za to. Jednostavno bili pametni, vrijedni i zahvalni. Problem su stranci koji su „došli“. Prvo im je došao neki lik koji se predstavljao kao prorok, preko veza i poznanstava došao na vlast i uveo nove zakone. Uveo je porez, žrtvovanje ljudi, prosipao gluposti kojim su ovi jadnici povjerovali iako im se baš i nije svidjelo. Imao je metode da manipuliše. Na kraju to žrtvovanje ljudi ih je skoro uništilo tj natjeralo da se rasele. Oni su naime bacali najbolje ratnike u te izvore vode (cenotes) kao zahvalu bogu mraka. Problem koji su današnji stručnjaci otkrili je da je ta voda od toliko leševa bila kontaminirana i onda se narod pijući tu vodu porazboljevao i počeo masovno da umire. To ih je natjeralo da se rasele i napuste. Naravno, kasnije su došli još španci i uveli svoje inkvizatorske metode širenjem katolicizma i faktički uništili tu civilizaciju tj kulturu. Naravno da su velik broj meksikanaca koji žive tamo potomci istih tih Maya ali sama kultura je uništena.

Piste je gradic uz cestu koji nema baš nešto za pokazati.

U jutro smo se uputili prema Ek Balamu (Crni Jaguar), malo poznatim ruševinama koje su otkrivene u skorije vrijeme (1999 god.) i u kojima se nalazi Acropolis, ubjedljivo najveća piramida u Meksiku - 146 metara dugačka, 55 metara široka i 29 visoka. Jako je čudno i neobjašnjivo da su toliki objekat uopšte napravljen bez pomoći čelika i točka. Ove ruševine su iz nekog razloga nepravedno zapostavljene a imaju šta da pokažu. Penjanje bilo dozvoljeno pa smo se odvažili na taj podhvat. Samo penjanje nije tako problem, budući da postoje „međuspratovi“ tj platforme gdje može da se stane i vide dodatni detalji. Problem je sići dole i trebaš biti koncentrisan na to da gledaš samo u stepenice i noge a ne kraj jer može svašta da ti se pričini. Penjanje i silaženje smo iskopirali od ostalih turista a oni od Maya – cik-cak tj lijevo desno. Nakon Ek Balam-a uputili smo se tamo odakle smo krenuli – Puerto Morellos i Casitas Kinsol. Bilo je poprilično dobro pa smo se odlučili vratiti zadnja 3 dana tamo, da možemo malo odmoriti na obali i spremiti stvari prije polaska.

U blizini Puerto Morelosa je farma krokodila pa je bilo logično i poželjno je obići. Ulaz je poprilično skup (20USD) ali se isplatilo. Dobili smo vodiča, zapravo dečka koji radi tamo koji nas je proveo, objasnio nam i odgovorio na sva naša pitanja u vezi životinja koje drže. Imali smo priliku držati tj dodirivati krokodile, zmije, životinje nalik na krokodila ali crvenkaste boje, majmune i jelene. Bilo je još mnogo životnja ali nije bilo baš preporučljivo dirati ih. Majmuni (ta spyder moneky vrsta koju oni imaju) su jako mudri i prevrtljivi. Kad vide da nosiš hranu, sakriju se ili stoje na udaljenosti i glume nezainteresovanost, a čim skreneš pogled sa njih, koncentrišu se na kesu sa hranom i za čas je maznu .

Taj dan smo obišli još jedne cenotes (ćenote) koje su fantastično izgledale jer je pećina bila još veća ali opet ne dovoljno fantastične da bi smo se okupali. Ćenote su zapravo izvori slatke vode ispod zemlje, tačnije u pećinama koja je dovoljno topla i čista za kupanje (za piće nisam siguran). Ima ih puno jer su ti podzemni vodeni tokovi spojeni i moguće je roniti od jedne do druge (ako znaš u kom pravcu naravno). Postoje otvorene i zatvorene, tj sa stjenovitim krovom ili bez iznad vode. Obično se nalaze na dubini od nekih 15ak metara ispod površine a dno je negdje na oko 60-70 metara.

Zadnji dan sam sebi dozvolio nešto posebno. Tri sata vožnje quad bike-om po džungli. Prvi put sam u životu sjeo na to vozilo (otvoreno, 4 točka i pogon na svim) i imao sam malo tremu prije jer znam koliko sam smotan i bojao sam da će me svi psovati kad me budu morali čekati. Ipak, razloga nije bilo jer sam uspio da se opustim i divljam koliko sam mogao. Pet minuta nakon što smo krenuli, krenula je konkretna kiša da pada pa kad sam vidio da odustajanja nema prestao sam se sikirati koliko ću biti mokar i prljav i dozvolio sebi da ga nagazim koliko može. Fantastičan je osjećaj divljati sa tim vozilom po razvaljenoj cesti gdje sa autom nismo mogli ići više od 10km/h. Pogotovo kad su rupe i grbe na cesti. Mislim da je čak i najveće uživanje bilo kad smo se vraćali, jer je kiša prestala a ostale su ogromne lokve na cesti. Budući da je pogon na sva četiri točka na tvrdoj podlozi on gotovo i ne može da prokliže, ali zato u vodi pleše tango . Kad sam došao nazad u kamp odakle smo krenuli, bio sam sto mokar (patike, hlače, majica, kroz naočale se jedva vidjelo) što prljav, ali sa kezom od uha do uha.

Veče je ostalo za kupanje, pakovanje i hranjenje komaraca koji su nas zadnja 3 dana izmasakrirali.

To je bilo naše putovanje kroz Meksiko. Sad bih htio jos iznijeti neke opšte utiske i detalje koje sam gore zaboravio a mislim da su vrijedni pomena.

Za snalaženje smo koristili vodič Paula Formers Guide kao i mapu poluostrva. Ipak, poprilično smo se informisali o mjestima vrijednih obilaska prije samog polaska na raznim turističkim sajtovima. Suma sumarum, potrošili smo oko 2300Eura za sve, uključujući avionske karte i boravak tamo.

Saobraćaj

U manjim mjestima (znači sve osim Merida) je umjeren, polako, bez žurbe i sviranja. Ima dosta znakova ali nije baš da ih pretjerano poštuju. Nas je auto poprilično služio, koliko se sjećam prešli smo nekih 1400km. Ono što se po mojoj procjeni može zvati „zaštitni znak meksičnog saobraćaja“ su takozvane „Tope“ tj ležeći policajci. Ima ih na svakom koraku i u enormnim količinama Recimo dešavalo se da prođemo kroz sela koja imaju recimo 100 kuća, 300 stanovnika, 100 pasa i 10 policajaca . I oni ne prave te policajce male, već onako mašala visoke, na nekima moraš i pod ručnom kretati (pretjerujem malo, ali su stvarno veliki, moraš dobro paziti da ne razbiješ točkove). Takođe psi su fenomeni, od svog prostora gdje mogu da se izležavaju oni cestu obožavaju. Jednostavno se pruže koliko su dugački i dok ne priđeš na 2m ne pomjeraju se. Vjerovatno zbog toga ih je 50% invalida tj skaču na 3 noge. Takođe su specifični i semafori koji se nalaze na drugoj strani raskrsnice a ne na toj gdje treba da zaustaviš auto pa je u početku bilo malo zbunjujuće. Osim toga, imaju neke znakove koji se kod nas ne viđaju kao i totalno drugačije znakove za jednosmjerne ulice pa smo par puta pravili pizdarije. Još jedna interesantna stvar su table pored ceste sa savjetima tipa „veži pojas“, „pali svjetla“, „ne bacaj smeće“ kojih ima svakih 2km. Benzin je užasno jeftin, nekih 0.40Euro na litru, toliko jeftin da sam razmišljao da vozim kući kao suvenir .

Higijena i ekologija.

Ne znam da li to ima veze sa tim što su potomci Maya ili je to neka aktuelna politika ali jako vode računa o ekologiji i higijeni. U najvećoj džungli postoji kanta za smeće a u svim imalo civilizovanijim mjestima (znači van džungle) su obično 2 kante zajedno – za organske i neorganske otpatke. Vidio sam možda jednu ili dvije obične žute sijalice, sve ostale su štedne neonske pa makar i na ulici ili u pećini. U većini toaleta mole da se ne baca ništa (tipa papir, opušci, smeće) u šolju. U muškim toaletima (za razliku od evropskih) pisoari su odvojeni pregradama tako da nema „virenja“ . Iako je moguće kupiti jednu cigaretu (komad, ne kutiju) jako malo ali stvarno jako malo ljudi puši. Takođe nije dozvoljena prodaja alkohola na ulicama, već samo u određenim lokalima ili prodavnicama.

Hrana i piće

Voda se naravno ne pije iz česme, tj oni možda i piju ja nisam htio rizikovati. Jeftina je i svagdje je ima pa nije bio neki problem. Oko hrane smo se trudili jesti što više domaće hrane tj samo lokalnu hranu smo i jeli. Hrana je fantasticna, ima puno nekih novih ukusa od kojih je bilo malo onih koji me nisu oduševili. Na početku smo vikali „no pika“, „no pikante“ dok nam nisu objasnili da većina obroka sami po sebi nisu pikantni dok ne stavite njihove salse (za moje pojmove nuklearni otpad) koje vam služe pored. Jeli smo sve što se moglo iskombinovati sa tortiljama i takosima, poc chuc, quesadilias, buritos, flautas i mamelas, koktele sa gamberetima i još neka jela kojima ime nisam zapamtio. Velika većina obroka je zasnovana na mesu i to piletini, svinjetini ili govedini. Ako nema mesa, ima sira tako da je jako teško biti vegetarijanac. Hranili smo se na ulici, u „restoranima“ koji se sastoje od šporeta, frižidera i 3 stola. Hrana je bila odlična i ukusna a ekstra jeftina. Znali smo oboje dobro jesti, zaliti pivom i sve to platiti recimo 5-6Eura. Jeste da to nisu baš ekstra higijenski uslovi, često je sve uz cestu ili na otvorenom, ali nije nam se ništa desilo. Bili smo samo jednom u restoranu za turiste i jeli užasno skuhanu evropsku hranu i skupo je platili. Simpa je bilo vidjeti (i probati) kako prodaju kuhane kukuruze. Skuhan kukuruz nabiju na stapić, namažu ga majonezom, uvaljaju u sir i stave čili odozgo. Ja sam rekao „samo sol molim te“. Takođe prodaju skuhan okrunjen kukuruz u plastičnim čašama sa istom tom kombinacijom začina. Uživao sam u svježem voću, pogotovo papaji koja je imala fantastičan okus. I košta recimo 0.5Eura. Imali su fantastične prirodne sokove, od svježe iscjeđenog voća (mango, hibiskus, narandža i limeta) koji su uvijek dobro osvježavali.

Internet

Za ne povjerovati ali većina mjesta gdje smo spavali imali su wireless besplatni internet koji je poprilično dobro radio. Naravno nisam imao vremena i živaca svaki put se spajati i provjeravati poštu ali eto bilo je. Čak je recimo dobar dio Merida pokriven besplatnim wireless signalom. Vjerovatno to nisu neke brzine za skidanje filmova ali je poslužilo.

Kraj

Kad god razmišljam uvijek se sjetim još nekih detalja koje nisam ubacio ali ako tako nastavim neću nikad ni završiti. Ovaj odmor je bio stvarno nešto fantastično. Meksiko jeste siromašna zemlja i to se vidi na prvi pogled ali ono što ti ljudi u sebi imaju, nemoguće je kupiti parama. Ti ljudi su tako topli, prijatni, ljubazni, smireni, povučeni, nenametljivi... ne znam šta bih još rekao. Kad god smo trebali pomoć, savjet uvijek je bio neko tu da stane, pokaže, objasni, pomogne. Ne govorim španski ali uz italijanski i engleski i naravno neizostavno mahanje rukama i nogama smo našli načina da se sporazumijemo. Ono što nisam radio je obilazak turističkih mjesta i kvartova. Nisam bio niti u Cancunu niti u Playa de Carmen jer su mi svi ali baš svi rekli – tamo su hoteli i gringosi ništa više. I par puta sam se u to stvarno uvjerio – Meksiko nije hotelski resort i mega giga autobus koji vozi za Chichen Itzu. Meksiko su ljudi u selima i gradovima gdje nema turista. Što se tiče sigurnosti nikakavih problema nismo imali, čak ni šetati poslije ponoći po tamnim sokacima Merida milionskog grada. To je sigurno zemlja koju teško mogu uporediti sa i jednom drugom u kojoj sam bio do sad i sigurno ću se tamo vraćati i vraćati..

p.s. ako je gdje ostala kockica to je zapravo smajli a word to pogresno formatira.

Misko sto nam nisi poslao putopis pa da ga okacimo na sajt, ne ostavljaju se putopisi na forumu.

https://www.klubputnika.org/forum/index.php?topic=3253.0

Nisam znao iskreno receno.

edit: poslao sam.

Priča me je vratila u vreme kada sam prvi put bio u Egiptu.. ali ništa nalik vašoj avanturi. Meni je želja posetiti ceo taj deo gde su nekada živele Maje i Inke, i evo literature za neko buduce vreme Samo još da pronađem knjigu od Zenona Kosidovskog "Kraljevstvo zlatnih suza", poslednji put sam je video pre 5 godina na sajmu knjiga i od tad žalim što je nisam kupio...

Dva pitanja:

1. Bezbednost - evo u poslednje vreme nas "obasipaju" informacijama o ubistvima među narko bandama

2. Koliko ste se ugojili?

Znam da nisam sve napisao

1. Jako bezbjedno. Meksiko je velika drzava, kako stanovnistvom - oko 90 mil tako i teritorijalno tako da su i pokrajine / regije poprilicno razlicite po mnogo cemu pa i po sigurnosti. Yucatan i Quintana Roo su poprilicno bezbjedne, sa jako niskom stopom kriminala. To su mi svi tamo rekli i stvarno sam se tako i osjecao. Mexico City je totalno druga realnost / skoro druga drzava.

2. Zapravo sam smrshao 1kg. U sustini sam jeo dosta manje nego kuci, po prodavnicama nema meni poznatih slatkisha (kojim se ubijam ovde) tako da nisam rizikovao puno. Jeli smo 2-3 obroka dnevno, voce i puno puno hodali pa onda se to potroshi.

Sto se Mexiko city-a tice moja prijateljica koja je tamo na postdiplomskim vec treca godina, ima stan u juznom delu grada, tako da  je taj deo svakako bezbedan. Za ostalo, ne znam.

Prica je stvarno super,  procitao sam je u celosti ali to definitivno  nije bio onaj meksiko ui kome sam ja bio ..

Ja sam bio mesec dana i trudio sam da budem sto vise sa lokalcima to znaci voznja metroom  u Mexico City - iju  koja kosta 2 pezosa znaci 9 dinara. Onda obilazak Zamore i Uruapana  gde je u tom trenutku najveci rat narko-kartela i vojske iz toga razloga nocenje u hotelu sa 4 zvezdice kosta 4 evra. Sto vise meksickog fast fooda koji povlaci mnogo "Banosa". Do meksickih zurki u Guadalaraji koji se zavrsavaju  krvavim obracunima a tim bezis kroz pozarni izlaz

Ja bi samo voleo da odgovorim na pitanje bezbednosti, to stvarno zavisi od drzave do drzave  u kojoj se nalazis u meksiko .. Zapravo u Mexico  D.F ces dobiti mapu sa "Zero" zonama ili zelenim bezbednim zonama svaki izlazak van tih zona nije preporucljiv. U gradu se nalazi mnogo milicije i svi imaju pancire  i duge cevi deluje kao da je rat. Poenta je da nacis par reci na Spanskom i da nemas mnogo skupih stvari kod sebe. Inace u Mexicu D.F sam bio u super hostelu koji se nalazi na gradskom trgu Zocalo odmah iza katedrale  gde je nocenje  11 evra imas dorucak i laganu veceru u okviru hostela postoji gomila ponuda za turisticke obilaske. Iskreno u ovom delu meksika nema puno stranaca i najbolje je se hraniti u meku ako imas los iole slab zeludac.    Ima dosta stvari koji treba posetiti ali jedna od najboljih sto smo mi jurili to je nocni zivot.

Ulica Condesa sa gomilom sigurnih nocnih klubova, naravno zona Rosa ali kasnije smo saznali da je to za Gay populaciju zato smo izgledali cudno. Takodje ne treba propustiti i najvecu discotecu u D.F u Grand Hotel.. Zaista mnogo divbih prizora. Grad nije skup, metro je siguran i popularan je eyes contact  .. Muskima moze biit mnogo zanimljivo.

Od kulturne bastine naravno  Piramide, Antropoloski muzej, Zoo vrt, Katedrala ima mnogo parkova koji su super ali sada ne bi lupao imena i pisao nepravilno.

Drugi deo puta je bio prava avantura.  Zaputili smo se u Quretaro jedan miram gradic oni kazu mali 2 000 000 stanovnika . Nema nista posebno da se vidi sem par dobrojh clubova koji su smesno jeftini prelepe devojke  i lep centar.

Dalje smo produzili za Guadalaraju  mozda i najlepsi grad  u Meksiku mislim da ima oko 5 000 000 stanovkina jako ziv sa prelepim centrom  cini mi se prilicno siguran jer sam se izgubio mnogo i nista mi nije bilo . Inace grad deluje mnogo cisto. To je dobro da se posete  fabrika tequila hosequervo kao i da se jedan dan ode na Tequila train, naravno fabrika Corona piva ali i jos mnogo zanimljivih stvari je koje mozete da uradite u ovom gradu. Nocni zivot je dobar ali cuvajte se najbolje je da se ide u malom drustvu. Ovde smo bili malo jace od 5 dana  )

Dalje krenuli smo za San Miguel  kazu prelep grad ali smo zavrsili u Zamori .. kako ne znam .. Sve u svemu  kupis mnogo alkohola kupis par kesa leda napunis kadu sednes na WC solju i provalis najbolji izum na svetu. U skoro svim meksickim WCija  ima otvarac za pivo flase nadom WC solje tako da uzivanu nema kraja posebno ako znas da hotel nocenje sa doruckom kosta 4 evra, naravno hotel ima bazen . Posle oveko dobro ekonomije zaboravis  da  hotel cuva 30 policajaca  i da svako vece u tom gradu bude ubijeno par ljudi. Cene alkohola Mislim da je corona oko 8 pesosa, flasa tequila 5 evra, flasa Bacardi i Havana club ruma isto oko 5 evra. Dobro raspolozenje je uvek tu.

Uruapan  cudan splep okolnosti nas je naveo na ovaj grad sada da ne duzim mislili smo da cemo naci hotel lagano ali u tom trenutku svi hoteli su bili puni vojske tako da smo uz pomoc dobrih meksikanaca nasli smestaj u napustenoj fabrici tekstila. Ovde se nismo puno zadrzavali posto nije ni malo bezbedno. Obisli smo samo neki nacionalni park ali to je stvarno vredelo.

Ixtapa jedno mesto na pacificu posle silnog stekanja dobrih 20 dana odlucili smo malo da se bahatimo pa smo smestaj uzeli u hotelu sa 5 * Eldorado pacifico All inclusive je bio 35 evra doduse uz malo cenkanja  posto je svinjski grip ispraznio hotel .. Znaci open bar  od 11 ujutru do 11 uvece okean i veliki talasi su nam zakovali za bazen i sank u njemu. Srebrne narukvice dozvolile su nam mastovitost. Kada se zavrsi zezanje u hotelu pored ima jedan super klub crazy frog zaista treba otici i dobro se zabaviti.

Kad smo kod ovog mesta nikada ali nikada u meksiku uvece u gradu ne placaj za Open bar jer zavrices jako lose. Peonta je da imas neograniceno pice ali kasnije smo saznali da meksikanci mrve neke tablete u led pa ne mozes da popijes mnogo i ostanes normalan. Tako da je najmanja stvar koja moze da ti se desi da se probudis u zardinjeri hotela..

Acapulco sve ono sto smo ocekivali to nije bio. Pravo meksicko mesto mnogo prljavo ali mnogo dobre zurke jeftini barovi... Ali imas srece da nadjes dobru ekipu neces kuci doci pre 9 ujutru. Ovde nmogu da preporucim par dobrih mesta  ali ne za vise od tri noci..

Ja ove godine idem opet ne internship ovoga puta  pa ako neko bude hteo da navrati na zurku u queretaru  kod mene je dobro dosao.. jul mesec     

cao,

ja treba da idem za mexiko u jlu, i trazim najeftinije letove ali ni izbliza nisam nasla ponudu kao tvoju. na netu sam se potpuno pogubila pa imas neki savet? gde da trazim?

Izgleda da je svako od nas bio u nekom "drugom" Meksiku, sto samo pokazuje koliko ta carobna zemlja ima mnogo lica i po meni, sva koja sam ja videla su lepa, valda se zato tamo stalno vracam. 1997. sam jurcala mesec dana uglavnom po Jukatanu, i naravno videla M. City, Teotihuakan, Oaxaku, Pueblu, Cholulu, Vera Cruz. Tada me je avionska karta iz Peste do M.C. kostala 509$ i sa jos 500 dolara sam zivela, putovala i cak kupovala stosta za poneti i doneti sebi i prijateljima.

Sledeci put sam bila sa covekom mi, i on nije zeleo da noci u dzungli pod vedrim nebom u blizini ruina Bonampak, sto sam ja ucinila 4 godine ranije, niti da prolazi mucne kontrole od Palenkea ka Gvatemalskoj granici koje su ceste i naporne zbog neposredne opasnosti od Zapatista koji su u to vreme bili najveca opasnost u tom delu zemlje, ali je zato zajedno sa mnom "overio" sve nezaobilazne lepote Jukatana kao sto su cenote Dzitnup blizu pominjane Cobe u kome smo se kupali, predivnu Meridu i penjanje po piramidi vestica, "otpadanje" u Tulumu, sipcenje po planinama oko Oaxake, zujanje po Gvadalahari, uzivanje na samo nasoj 9 km dugoj plazi na ostrvu Isla de la Piedra na pacifickoj obali, put u kanjone Barancas del Cobre jedinom sacuvanom putnickom zeleznicom koja saobraca po Meksiku, smrzavanje na preko 3000 m u Krilu, zavlacenje u napustene rudnike u Zakatekasu i potragu za pejotlima u Real de Katorceu. Presli smo tada preko 10000km po toj divnoj zemlji, potrsili oko 2500 dolara i vratili se kuci zauvek oztavivsi deo sebe tamo. Nadam se da cu po taj delic uskoro da se vratim, a i da se nakanim da od nekog od ta dva prethodna putovanja napisem putopis. Jednom

Sve u svemu najtoplije preporucujem, svima kojima je ikada palo na pamet da o Meksiko odu da to i urade.

Sto se sigurnosti tice mogu samo reci da sam potpuno sama skitala ulicama Meride, Meksiko sitija, Pueble, Oaxake i da se nikada u zivotu nisam osecala sigurnije.

Ja sam se upravo registrovao na ovom forumu i oprostite mi ako nisam bas dobro ispratio smernice o koriscenju foruma, ali malo mi gori pod nogama...U avgustu treba da idem u Durango gde cu odradjivati dvomesecnu praksu. Inace, student sam cetvrte godine, ako to ima bilo kakvog znacaja... Moram u roku od nekoliko dana da rezervisem kartu, ali nisam siguran da mi polazi za rukom da pronadjem najpovoljniju opciju...Ako neko ima neki savet, bio bih jako zahvalan...

Za početak pitanje postavi u jeftini letovi, a kao drugi savet ti preporučujem da napišeš gde si sve gledao? Skyscanner? Ili neku agencije po gradu?

Upravo juce ili prekljuce je neko ovdepostavio pitanje kako do najjeftinije karte do Meksika. Tamo i odgovorih, al` ajde jos jednom. Kad` god sam ja gledala cenu karata uvek je najbolje cene imao Air France, Budimpesta-Paris Paris Mexico city.

Ma, trazio sam po netu samo...Nisam jos kontaktirao agencije. problem je sto sam ja umislio da mogu do Duranga za 800 evra  , a mislim da necu moci da nadjem jeftinije od 1100-1200...

Imao sam danas 24feb 2012 zakazano da apliciram za Meksicku vizu i nisam je dobio iz banalnih razloga.U prijavi sam napisao da uzimam 300$ platu ,sto i stvarno jeste,posto ti traze izvod od plate.Onda gospodin konzul kaze pa to je malo,ja mu kazem izdajem i stan ali za turiste pa imam i taj prihod,pa onda kad sam mu to rekao trazio je ugovor!!! Koji ugovor kad se stan izdaje na dan,dva,pet? Radim i kao turisticki vodic sa odlicnim primanjima,pokazao sam mu i stanje moje firme imam mali online booking biznis sa apartmanima koji dobro funkcionise,pokazao sam mu i Visu gold karticu sa limitom od 2500eura i jos dve Visa i master card kartice od druge banke i potvrde banaka i tekovno pozitivno stanje firme i stednu knizicu sa 4 nule u eurima dobra suma, i opet su me odbili zato sto plata koja mi prolazi kroz sistem drzave mali!? imao avio kartu rezervisano iz Skoplja-Viena-Cancun. Dosta nezahvalno od Mekska!!! Gospodin u konzulatu je bio ljubazan,ali neznam sta da mislim,kad sam presao 650km iz Makedonije i imao vise nego sto treba.Sta on stiti sa mojim odbijanjem!? Samo sam hteo da idem u Cancun na 14 dana.

Samo zelim da vas predupredim na njihov sistem viziranja,koji nije fer.

probaj u nekoj drugoj zemlji da vadis vizu..iskreno imam srece da meni viza ne treba za 90 posto juzno americki zemalja ali zelim da ti napomenem da je cancun dobar izbor i ako uspes da dobijes vizu ubedjen sam da ces se super provesti...probaj u austriji ili hrvatskoj negde mora da upali...apelujem na sve da ne idu u acapulco ili puerto vallartu jel stanje je mnogo lose.pljacke na svakom cosku.svakodnevni sukobi izmedju narko kartela i mnogo ostalog..cancun je kolko tolko bezbedan i prelepo je mesto sa rajskim plazama...puno srece sa vizoom

Zdravo drugari...

nadam se da kucam na pravom mestu jer sam u maloj nedoumici a verujem da ovde ima neko ko ima iskustva sa terena pa mi moze pomoci da svoj put ucinim jednostavnijim. Naime, imacu na raspolaganju 16-17 dana na Yucatanu i zelim da to iskoristim sto rentabilnije u svakom smislu. Elem, putujemo ja i devojka i prvi put smo u ovom delu sveta. Budzet nam nije jaca strana tako da se svuda ide na najjeftiniju ociju ali je cilj da se obidje i vidi sto vise i pejzaza i arheologije i prirode i... Dakle, ako neko ima ideju da predlozi rutu  kao i nacin kako da se taj put predje. Ima li svrhe razmisljati o renta caru? Jel neko koristio mozda CS u ovom delu Mexica? Sta ne propustiti a sta se bas moze i preskociti. Ne bih se odrekli ni nekoliko dana izlezavanja na nekoj dobroj plazi a da to opet ne bude neka preskupa opcija... itd... hajde ko ima dobru volju, a ima i trazene inf da malo pomogne... zazvrat donosimo teqilu   pozzzz

Sve vrste informacija vezanih za taj deo meksika mozes dobiti i za manju cenu od tekile, ali o tom potom. Yucatan je nazalost jedan od skupljih delova meksika, ali to u dobroj meri zavisi od toga sta tamo zelis da radis i sta zzelis da vidis dozivis.

Kada mi kazes sta te tacno zanima dacu ti i neke detaljnije informacije gde to nesto videti i doziveti. Za sada mogu samo najtoplije da ti preporucim Tulum za tulumarenje na plazi, pre dve godine je kolibica za dvoje u nekom hostelu u selu kostala 25 $ a rusticna kabanja na plazi 35 $.

CS smo kosristili sirom Meksika pa i na Jukatanu. Znam da ima i nekoliko clanova u Tulumu,m ali su svi bili na putu u vreme naseg dolaska... Inace Tulum je na nekih osamdesetak kilometara od Kankuna na jug, ako se ne varam.

Kazu da je i Isla Holbox obdarena prelepim plazama, ali da voda bas nije tako kristalno jasna kao na karipskoj obali. Ne smem da garantujem, nisam bila.I tu dosta zavisi i od toga sta zelis od neke plaze... U drzavi Oaxaca (to nije na Yucatanu, ali nije ni tako daleko) ima hipi plaza Zipolite, jedina oficijelno nudisticka plaza i sjajno mesto ako volis neke vidove relaksacije uz u ostalim delovima zemlje zabranjene prirodne supstance

Uglavnom definisi malo svoja pitanja i pojasni mi sta tebe u stvari zanima da tamo vidis i iskusis opa cu se potruditi da ti odgovorim ako znam.

Pozdrav putnici.

Zelim da podelim sa vama svoje iskustvo sa Meksikom, i tako mozda olaksam odluku ukoliko se neko premislja da poseti ovu carobnu i jedinstvenu zemlju.

Prosle godine boravio sam dva meseca u Meksiku, najvise u Meksiko Sitiju ali sam posetio i Akapulko, Kuernavaku,Pueblu....

Pa krenimo redom. Vizu sam jako tesko dobio, bukvalno sam preklinjao konzula iako sam imao sve potrebne papire. Cini  mi se da bez masnog deviznog racuna ne ide lako.

Leteo sam Beč-Pariz-Meksiko Siti za 650e povratna karta, a kupio sam za jos 100 Beograd-Beč.

Let od Pariza traje 12 sati i cini se da nikad nece proci. Vec pri sletanju grad fascinira svojom velicinom, kazu zona metropole ima 100km u precniku.

Kad se prodje imigraciono, sto traje oko sat vremena, uzima se bezbedni taksi na aerodromu i vozi vas do odredista.  Zapahnuce vas miris smoga i razredjen vazduh, a ako stignete uvece kao ja izneenadice vas koliko moze da bude sveze. Cele godine jutarnje temperature u ovom megalopolisu se krecu od 6C do 12C a dnevne od 20C do 27C. Prolece ali ne zaboravite dzemper i jaknicu a ni kisobran ako dolazite od maja do novembra kad je kisna sezona. Pljuskovi su zestoki.

Grad je fascinantan. Prvo sto morate videti je istorijski centar grada ( Centro Historico) gde se nalazi veliki Trg Zocalo, zgrada vlade sa muralima Dijega Rivere, oblakoder Torre Latinoamericana, na cijem vrhu je vidikovac,Palata lepih umetnosti, pešacka zona, renovirani park Alemada sa mnostvom spomenika i fontana, zgrada Glavne poste koja je impresivna, Muzej umetnosti, mnostvo radnji i suvenirnica i Spomenik Revoluciji koji je takodje impresivan.

Avenija Reforma dugacka oko 18km ce vas oduseviti svojom lepotom, raskosnim drvoredima, oblakoderima, brojnim kruznim tokovima na kojima su fontane ilk spomenici, medju kojima je i cuveni El Angel, statua andjela od zlata na stubu visokom 60m. Ovo je potpuno kosmopolitski deo prestonice.

Od Reforme se nastavlja park Chapultepec, jedan od najvecih na svetu, divno mesto ga beg od gradske buke, sa dva jezera na kojima mozete voziti pedaline, Zoo vrt koji je besplatan a spektakularan, zabavni park i Antropoloski muzej koji nikako ne smete propustiti jer ostavlja bez daha. Svojevrsno putovanje kroz istoriju. Za muzej je potrebno minimum 6 sati obilaska, isto kao i za Zoo vrt.

od Muzeja severnije pocinje zona Polanco, najtrendi deo meksicke prestonice, i tu se nalaze prestizni trzni centri, butici svetski poznatih brendova, skupi restorani, ludi nocni klubovi. Na ulicama tu cete videti uglavnom belce i mnogo skupih kola, ali i sirotinje uglavnom tamnopute koja prosi.

Opsti utisak je da u Meksiku svetlija put znaci i bolji materijalni status.

Nesto manje ekskluzivna, ali jednako evropska kao Polanco je Colonia Condesa, koja uz drugu susednu koloniju Roma odise evropskim duhom, lepim parkovima i fasadama, mnostvom taverni, restorana i dizajnerskih butika i umetnickim duhom.

Treci pandan Polancu i Condesi je nekadasnja trendi zona a danas gay kvart Zona Rosa. Gay slobode su ovde na najvisem nivou, pa ko nije dovoljno liberalan nece mu se svideti slika muskaraca koji se drze za ruke ili ljube javno, ili transvestita koji slobodno setaju namontirani u sred dana.

Juznije se nastavlja poslovno stambena zona Del Valle, gde je najbolje posetiti Svetski trgovinski centar, masivni oblakoder na.cijem.je vrhu restoran koji se okrece i svakom gostu pruza neverovatnu panoramu.

Jos juznije je deo grada Coyoacan i odmah do njega San Angel, stare kolonijalne cetvrti, sa sarenim kucama i kaldrmom po ulicama na kojima rastu fikusi, palme, kaktusi...pravi egzoticni Meksiko. Vredi posetiti Muzej Fride Khalo i prosetati ulicama. Na jugu, kilometrima dalje je Pedregal, deo grada za elitu,  a tu je i veliki trzni centar Perisur i zabavni park Six Flags, najveci u Latinskoj Americi i barabar sa americkim zabavnim parkovima.

Zbog velicine grada ima vise bogataskih zona kao sto su Lomas de Chapultepec, na brdima iznad istoimenogparka, i Bosques de las Lomas, koji se nastavlja zapadno. Jos zapadnije su Santa Fe i Interlomas, koji je oko 60km udaljen.od centra grada. U ove dve moderne i nove zone idite ako vas zanimaju soping u skupim trznim centrima a mozda i da uporedite ovaj Meksiko sa onim sto vas ceka na istoku grada, i da shvatite jacinu kontrasta koje Meksiko nosi.

Na istoku je najveca favela na svetu, Izapalapa, gde vam niko ne garantuje bezbednost, ali vredi videti kako tamo zivi cak 2 milona ljudi, dok 50km zapadno u Lomasu.zivi najbogatiji covek na svetu, Carlos Slim.

Na samom jugu grada je i Xocimilko, plovece baste izmedju kojih se plovi sarenim gondolama, uglavnom uz rucak i pesmu Marijacija.

A za 20 dolara mozete otici i na izlet do piramida u neposrednoj blizini grada, koje su nepisiv utisak, impresija koja ce vas danima drzati u neverici.

Ako bih morao da opisem ukratko ovaj neverovatan grad od 25 miliona stanovnika u par reci to su - boje, kontrasti, muzika, osmesi, guzva, buka, smog....

a koliko mi se svideo govori i to da se u martu vracam da zivim bas tamo. Srednja klasa tamo zivi sasvim dobro, a posla za obrazovane.ima i dobro su placeni. Znanje.spanskog je obavezno.

U narednim postovima i nastavak meksicke avanture . pozdrav

Cekamo nastavak u kom periodu si putovao i preko koga si nasao tu cenu karata pozdrav 

Air Berlin ima najjeftinije cene, i ide direktno u Cancun, takodje iz Moskve je jako jeftino, edream za cene.

Jel gledao neko skoro neke letove za mexico ...jel neko nasao nesto povoljno ?

Vidim u ovim komentarima da su ljudi imali problema sa dobijanjem vize za Meksiko u Beogradu, a posto sam i ja imala to iskustvo, osjetih potrebu da ga podijelim.

Dakle, ja sam iz Crne Gore, a za vizu u Beogradu sam aplicirala prije 4 godine. Aplikaciju je glpedao tadasnji zamjenik konzula (ne znam da li je i dalje ista osoba), koji je bio izuzetno neprijatan i dva puta kada sam isla u konzulat (oba puta iz Crne Gore) mi je rekao da ako predam dokumenta, bicu odbijena. Sporno mu je bilo to sto sam u tom trenutku bila na neplacenom odsustvu iz drzavne firme (iako me je radno mjesto cekalo, a ja donijela ugovor), sto radim kao freelance konsultant (morala sam priloziti ugovore). Imala sam pozivno pismo od prijateljice koja radi u velikoj drzavnoj instutuciji u Meksiku (pismo za njihovim zaglavljem), a onda i od organizacije koja je prihvatila moj volonterski angazman. Trazio je da me  oni tamo registruju kod imigrantskog odjeljenja pa da apliciram za radnu vizu. Sve u svemu, uopste nije bio prijateljski nastrojen, i moji mu argumenti mu nijesu bili validni.

Tu sam odustala od trazenja vize u Beogradu, posto nijesam htjela da budem odbijena za vizu, i posla na put koji sam planirala prije Meksika - za Juznu Ameriku. Usput sam cula da je jos nekih ljudi imalo slicno iskustvo u tom konzulatu.

Na kraju sam za vizu aplicirala u Buenos Airesu, koji je na mojoj ruti prethodnio Meksiku, a tamo je prvo pitanje koje su me pitali bilo zasto nijesam aplicirala u svojoj zemlji. Srecom, Crna Gora nema njihovu ambasadu, pa mi je izgovor bio da sam u svakoj varijanti morala  aplicirati u drugoj drzavi, a Argentina mi je bila usput. Takodje, ne znam ni koliko bi tu bili raspolozeni da daju vizu, da moja prijateljica iz Meksika nije zvala njenu prijateljicu koja tu radi a ona intervenisala kod konzula (dakle balkanski pristup zavrsavanja poslu).

Razmisljajuci o tom neprijatnom iskustvu (koje mi se prvi put u zivotu desava, a zivjela sam godinama u inostranstvu, putovala, materijalno i stambeno sam obezbijedjena itd), mislim da Meksikanci imaju problem da izdaju vize u slucajevima gdje put nije do tancina jasno definisan (u smislu da imas para, povratne karte, smjestaj, pozivna pisma itd) je zbog rizika da ljudi tu vizu zlouportijebe da ilegalno predju u USA. Mada mozda je po srijedi samo bio jedan isfrustrirani cinovnik u Beogradskom konzulatu...

A sto se posjete tice, moja ruta je bila M.C - Oaxaca - Chiapas (gdje sam provela najvise vremena, volontirajuci) - Yucatan. Preporucujem St. Christobal (u Chiapas-u) i Talum (Yucatan), bar su oni na mene ostavili najvise utisaka. Svuda u tom juznom dijelu drzave sam se osjecala sigurno (zensko, putovala sama), pogotovo u ruralnim djelovima gdje sam boravila po selima, u kucama lokalaca sa kojima sam komunicirala na mojem vrlo skromnom spanskom jeziku. Sto se sjevera tice, u vrijeme kada sam bila, rat narko-kartela je bio u punom jeku, i nije bilo preporucljivo ici na tu stranu.

Zemlja je nevjerovatno sarolika, kulturni diverzitet je zapanjujuc, od pokrajine do pokrajine mijenjaju se obicaji, ljudi, hrana, priroda...

Pozdrav ljudi,

Znate li kolika je provizija kada se salje novac iz Meksika za Srbiju ? Jel moze da se podigne novac istog dana ? Znate li za jos neki nacin slanja iz Ciudad de Mexico ?

Hvala !