Duga stajanja bez ikakvog pojmljivog razloga, tokom kojih niko ne ulazi, niko ne izlazi, samo raste temperatura i zgušnjava se smrad. Kad zastanemo u nekom selu, gomile prosjaka dolaze i guraju ruke kroz razbijen prozor, kako bi vukli belog čoveka i tražili mu novac. Jedan slepac otvara svoje jezive bele oči...

Autori: Marko Đedović, Lazar Pašćanović




Pročitajte ceo tekst

E bilo je vreme da vam dosadi

Gospodinu Oskaru biste mogli da preporučite Marinu i Marini njega, mislim da bi bila kadra da organizuje 200 crnaca, a ne desetak. Što se tiče neradnika, imam da dodam nešto na to. Ni ovdašnji poslodavci nisu zadovoljni radnicima. Poslodavci nikad nisu dovoljno zadovljni radnicima, a radnici nisu zadovoljni platama i uvek gledaju da nešto otaljaju. Mislim da bi se Oskar lepo nanervirao i u Srbiji   Eto, kad nam se Marinica vrati iz Indonezije, sledeća destinacija je obala u mestu koje je tamo negde nigde.

Lazare, mislim da kad se vratiš, i kad budeš sedeo u kancelariji koja izgleda kao kovčeg, u nekoj staklenoj zgradi, da ćeš misliti da je to san, i da si u stvari u nekoj zemlji u kojoj je zelenilo stvarno zeleno, i nema ljudi koji peru ruke svakih 10 minuta, i u kojoj možeš slobodno da smrdiš a da se niko ne gadi tebe. Mislim da ćeš se probuditi i da će ti biti lakše što si u kovčegu od betona.

I mislim da će ti biti lakše neko vreme, a onda ćeš poželeti da ponovo smrdiš i žuljaš se negde daleko. U stvari, znam to.

Neverovatno sta ziv covek moze da izdrzi!!!Svaka cast momci ovo iskustvo skoro necete zaboraviti, ali se ipak nadam da ce vremenom izbledeti sva gorcina i ostati one sarene slike Afrike!!

sve predhodne priče su delovale kao neka bajka ma koliko bilo nešto ružno u njima. ali ovo stvarno liči na košmar. mada mislim da vas umor polako stiže pa sve to biva još strašnije. možda bi trebalo negde da se ‚‚zabodete‚‚ jedno 5 dana da se malo odmorite.

Kao sto abby kaze, ranije price su bas kao bajka dok se u ovoj osjeca i ona surovost dugih outovanja koja oduzimaju psolednje atome snage i volje, mada i to ima svoju car, dragost i lijepo se prisjetiti i takvih detalja, pogotovo kada dolaze iz Afrike... Svaka cast!!!

Бацање пегле у најави.

Одлично и сликовитно написано. Као да сам, на жалост, с вама у бусу/џипу.

Provlačilo se nešto od toga i kroz ranije tekstove, ali ovde je provalilo kao iz kabla: iscrpljenost, gužva, bolovi od savijanja i lomatanja, manjak kiseonika, napadni prosjaci, lepljivi pogledi... Dobro je što ste jedan post posvetili tim napornijim aspektima putovanja da neko ne pomisli da je sve samo pesma, a i da date sebi oduška... Nadam se da s vremenom ostaju samo lepe uspomene, a ove naporne se brišu lagano.

Каква психоделија При крају сам већ почео да визуализујем Жан Клода Ван Дама у Легији странаца, марч ор дај

Живо ме интересује откуд вам идеја да посетите ова места у Танзанији?

У Замбију уђоште тек тако, без проблема?

И даље ме занима да ли је неко читао Капушћињског и шта је са оним сталним кукањем Растка Петровића о смртоносном сунцу у бацилима

Живо ме интересује откуд вам идеја да посетите ова места у Танзанији?

Jezero! Prošli smo tako blizu tri najveća afrička jezera - Viktorija, Malavi i Tanganjika - a nismo videli nijedno. Onda smo rešili da moramo da posetimo barem Tanganjiku...

У Замбију уђоште тек тако, без проблема?

Sve u svoje vreme!

И даље ме занима да ли је неко читао Капушћињског

Sva trojica, u okviru priprema za Etiopiju... U koju onda nismo ni otišli.

шта је са оним сталним кукањем Растка Петровића о смртоносном сунцу у бацилима

Sunce... Hm, pa nigde još nisam video smrtonosno sunce. Pretpostavljam da se tada verovalo da sunce oko ekvatora može da te ubije, a možda i može ako ideš recimo 10 sati bez vode po najvećem suncu. Ali to može i u Srbiji da ti se desi, pretpostavljam   Bacili.... Mnoge bolesti su u međuvremenu istrebljene, Rastko je tamo bio pre 90ak godina. Sad postoje i vakcine, i tako, mnogo je bezbednije. Jedini ozbiljan rizik je malarija, ali i to može da se zaobiđe ako paziš i imaš malko sreće.

Filmska scena!

Definitivno koliko god pripremljeni bili, za adaptaciju je potrebno mnogo duze.

Sve je super napisano, osim samog jezera.

Dajte bar malo podataka.

Kakva je voda? Jel drugacija od ovdasnje bele crkve?

Jel istina to sto Oskar prica o lenjosti?

Lakse im da prose nego da rade?

Pa to je jos jedna u nizu paralela sa balkanom.

Deca sa loptastim stomacima su neuhranjena

  Tačno. To se tehnički zove "stomak gladi" ili "kwashiorkor", i izgleda prilično jezivo. Generalno se vrlo retko viđa, samo u zaista najzabačenijim, najsiromašnijim selima. S druge strane, ostaje nejasno zašto bi deca na obali jezera Tanganjika, koje je prepuno raznih jestivih vrsta ribe, imala tako nešto? Na okolnom drveću rastu banane, papaja, avokado, mango, sve i svašta, uopšte nije da nema šta da se jede. Možda više rezultat opš zanemarivanja dece nego neke realne sirotinje, bar se meni tako činilo tamo.

  S druge strane, ostaje nejasno zašto bi deca na obali jezera Tanganjika, koje je prepuno raznih jestivih vrsta ribe, imala tako nešto? Na okolnom drveću rastu banane, papaja, avokado, mango, sve i svašta, uopšte nije da nema šta da se jede.

Kratko da se ubacim  nije uzrok kwashiorkora cista glad, u osnovi jeste nedovoljan energetski unos, ali i dominantan nedostatak odredjenih sastojaka hrane, uglavnom proteina i jos nekih sa kojima sad ne bih da zamaram.

Tako da , iako jeste retko, nije tako neobicno sto se takva deca vide i u krajevima u kojima ima hrane, verovatno nema dovoljno kvalitetne, tj. prisutna hrana je oskudna u odredjenim materijama. Naravno pod uslovom da to sto ste videli jeste kwashiorkor 

A sto se tice bloga... bas teska epizoda  

fantastičan, fantastičan, fantastičan narativ. toliko neposredan i upečatljiv. na momente mi se stezalo grlo ili bih se zaista naježila. moje poštovanje za vaše pisanje je ovim postom dobilo još jednu dimenziju. ne znam šta bih vam još rekla, majstorski preneto, najiskrenije.

Sjajno-prosto je neverovatno gde ljudi stignu...Znaci to je ona faza tokom putovanja "sta mi je ovo trebalo u zivotu"

Gospodo svaka cast, covek treba imati zivce kao brodske konopce da sve ovo pregura. Respect jos jednom!

Svaka čast gospodinu Oskaru! Ko zna, možda u njemu čuči neki budući Ford? Ili Anjeli, ili Rokfeler, u svakom slučaju neko ko je uspeo jer je u svetu lenjih bio vredan. Daleko će taj gospodin Oskar dogurati, kažem vam. Čovek je pun ideja. Žao mi je samo što ne napisaste koliko gospodin Oskar otprilike ima godina, da znam koliko mu je vremena ostalo da ih realizuje. Što se tiče ostalog u tekstu, strašno je. Kad bi kod nas kažnjenici mogli da biraju ili da provedu godinu dana u našem zatvoru ili da s vama trojicom putuju na vaš način samo mesec dana po Africi, svakako bi odabrali miran i udoban zatvor sa redovnom hranom.