"Ideš li uvek u ratne zone sa ljudima koje upoznaš na žurci?", pitao me je kolega pošto sam mu objasnila da želim nekoliko slobodnih dana da odem u Gomu sa momkom iz Srbije koga sam upoznala na žurci umetničkog studija Ivuka. Pitanje je bilo sasvim na mestu.

Autori: Uroš Krčadinac, Rita Cuckovich, Ivan Zoković Cola

Pročitajte ceo tekst

Fantasično! Svidja mi se Ritin opis života tamo.

A primetila sam da niko nije spomenuo tanzaniijsko računanje vremena u blogovima?

Mislim da je to nama bilo najčudnija stvar i najteža prilagoditi se jer nikad nisi znao koje tri je u pitanju. Da li tri popodne po našem ili tri kao devet ujutru pošto oni računaju vreme od 6AM kada počinje nulti njima.

Ako se dobro sećam, najlakše je bilo okrenuti sat za 180 stepeni i videti zapravo koliko je sati "po njihovom"

P.S. Ilustracije su fenomenalne. Bilo bi divno videti ih sve na jednom mestu (u jednoj knjžici) sa kratkim opisom.

Svaka čast

Imao sam privilegiju da čujem ovaj deo avanture uživo, pa mi je čitanje teksta došlo kao podsećanje. Jedva čekam dalje avanture!

Baja! Ovo mi je jedan od omiljenih postova, nekako vise volim ove akcione postove od onih vise introspektivnih, but that's just me

Одлично!

Nisam ni primetio taj drugi sistem računanja vremena. Samo sam protutnjio Tanzanijom, kao u nekom magnovenju : -)

Zato smo mi primetili.... I silno se namučili sa tim vremenom. Digitalni sat ne vredi da okreneš naopačke!

Zato smo mi primetili.... I silno se namučili sa tim vremenom. Digitalni sat ne vredi da okreneš naopačke!

Ni mobilni vala ali je korisno bilo zamišljati zidni sat pa po njemu računati vreme po onoj crifri preko puta ove trenutne

Lepa i zanimljiva prica kao i sve druge.

Primetio sam da je Afrika odlicna destinacija za ljude koji vole da budu u centru paznje. Verovatno toliko zanimljiva da bi po povratku kuci postali mirni, stidljivi i povuceni.

svaka čast za vizu! što je džabe i meni je drago

svi postovi su vam pravo uživanje za moje čitalačko oko i već žalim što će avanturama doći kraj. mislim da je neko već ovde rekao da biste, pošto iscrpite sve doživljaje, mogli još ponešto da izmislite, čisto da ne biste razočarali ovako mnogobrojnu publiku.

Baš dobro!

Meni se sviđaju ova pisma drugih ljudi, nekako su sada likovi dobili personality! Imaju stav, ne samo aktivnosti i opise Mislim da kad budeš stigao do Tasmanije da ćes taman biti zreo za Pulicera

(Uzgred, blog je nekako šugavog dizajna, mora se priznati. Otuda je sasvim razumno što ljudi komentarišu i na Fejbuku )

Ne slazem se sa misljenjem da je dizajn bloga tj. sajta los. Sajt je jednostavan, pregledan, nije nacickan nepotrebnim detaljima niti je ofarban u boje neprijateljske ocima. Ucitavanje je brzo. Nisam primetila da na fejsbuku ljudi mnogo komentarisu postove vezane za blog o africi, vise ih "lajkuju".

Predivno, predivno ... u isčekivanju novog i više puta pogledam sa nadom možda su još nešto napisali .... kada bi ste mogli da opišete i raznolikost mikro biznisa loklnog stanovništva oduševaljavali su me Vaši opisi njihove neverovatne dosetljivosti

Свака част за визу, ја сам уверен да сте нешто слично могли да пробате и у Етиопији Додуше, не бих ја сносио последице неуспеха

Рита се презива Цуцковић??

Читам овај њен дето текста... Американка. Дошла је у Кигали, и узима део свега. Мало бокса, мало кињаруанде, мало салсе... ужива, живи пуним плућима. За Американце је изгледа живот један велики супермаркет у ком узимају шта год желе.

Примећујем да сте већ данима у Србији а да не објављујете нови пост, сумњам да планирате да окачите један седмично... срам вас било!

Надам се да ће нови пост бити објављен данас поподне а не у понедељак ујутру...

За Американце је изгледа живот један велики супермаркет у ком узимају шта год желе.

De, de... 

За Американце је изгледа живот један велики супермаркет у ком узимају шта год желе.

De, de...  

Само размишљам имају ли прилику рецимо она мед. сестра из Каира или она Сомалијка из Момбасе да испуне време тако шароликим активностима... и ако не, зашто не

Американка. Дошла је у Кигали, и узима део свега. Мало бокса, мало кињаруанде, мало салсе... ужива, живи пуним плућима. За Американце је изгледа живот један велики супермаркет у ком узимају шта год желе.

Само размишљам имају ли прилику рецимо она мед. сестра из Каира или она Сомалијка из Момбасе да испуне време тако шароликим активностима... и ако не, зашто не

Misliš, Rita bi trebalo da oseća krivicu što je rođena u Americi, i da zbog toga teži da u svom životu ima što manje sadržaja? Ili, recimo, da ti osećaš krivicu što živiš u Srbiji, koja je prepuna odličnog voća i povrća, pa da gledaš da ga jedeš što manje?

Американка. Дошла је у Кигали, и узима део свега. Мало бокса, мало кињаруанде, мало салсе... ужива, живи пуним плућима. За Американце је изгледа живот један велики супермаркет у ком узимају шта год желе.

Само размишљам имају ли прилику рецимо она мед. сестра из Каира или она Сомалијка из Момбасе да испуне време тако шароликим активностима... и ако не, зашто не

Misliš, Rita bi trebalo da oseća krivicu što je rođena u Americi, i da zbog toga teži da u svom životu ima što manje sadržaja? Ili, recimo, da ti osećaš krivicu što živiš u Srbiji, koja je prepuna odličnog voća i povrća, pa da gledaš da ga jedeš što manje?

Имаш занимљив мисаони процес 

сјајно је стварно то шаренило аутора, па још са Цолинин аутентичнин писмон=), бескрајно је симпатично! и нама је онда лакше да замислимо шта све није та Африка.

Koja luda kuca, sto rece dalmatinac ne mogu da verujem koliko si kruzio, ah...lep crtez 

Izašao je originalni Ritin post na engleskom!

Great news! My boxing coach Charles has started school (an English class). He is so excited. He brought me his first completed homework assignment and I almost cried. I am so proud of him.

Vrlo lepi tekstovi! Afrika oslikana sa svakog stanovista ponaosob,tako da na kraju sami stvorimo sliku i dozivimo i prozivimo sve situacije zajedno sa njihovim akterima.

Zaista svaka cast i samo tako nastavite!