Svi mi ovde znamo koliki je znacaj i vaznost putovanja. Najlepsi i najbrzi nacin da se uci, da se upoznaju ljudi, kulture i sve ostalo izgovoreno/napisano/potvrdjeno milion puta.

Ono sto volimo i sto nam je drago pozelimo da delimo sa ljudima koje volimo, zar ne?

Kad se vratim sa puta sa entuzijazmom prepricavam izmedju ostalog roditeljima kako je bilo, narocito mami, jer tata bas i nije u putnickom fazonu. A onda pomisilim kako su oni proveli svoje najbolje godine kao verovatno i vasi roditelji i putovanja su im se svela na sverc kombi do Segedina i letovanja u Naftagasovim odmaralistima (sto nije bilo lose u smislu odmora, ali ne i u smislu kulture). Vec nekoliko godina pokusavam da svojoj majci omogucim da barem negde otputuje i do sada sam joj pokazala Budimpestu, Pariz, i poneki grad u Portugalu. Ne moze se opisati koliko je odusevljena bila svime sto je videla i dozivela - sva ta razlicitost, pa muzeji, parkovi, ulice, kontakti sa ljudima, cak smo i koristile zajedno Hospitality Club. Mami se sve jako dopalo. Ma, dopalo nije dovoljno jaka rec...

Razmisljam, bilo bi lepo da mogu s vremena na vreme da odem sa njom jos ponegde, ali nazalost nije bas jednostavno. Mama ne zna engleski, ako izuzmemo 20 reci, pa je takodje komplikovano da ide sama...

Htela sam da vas pitam da li vi isto imate zelju da pomognete svojim roditeljima da putuju, ukoliko oni vec to sami ne rade, i kako to cinite? Da li imate neke ideje kako bi oni to mogli da putuju, a da bude u nasem maniru, bez agencija itd. Da li biste hteli da organizujemo neki low cost put za nase roditelje, ukoliko je to ikako moguce? Ne znam konkretno zasto sve ovo pisem, ali volela bih da cujem sta vi imate da kazete na ovu temu.

super ideja za low cost za roditelje

Moji su pre nesretnih 90-ih putovali vise u sopstvenoj reziji nego preko agencija. (citava ex-YU, Italija, Francuska, Spanija, Madjarska, Austrija, Cehoslovacka,...) kakve je sve drumove prevalila nasa Lada 1200 specijal 

Medjutim 90-te su sve njihove planove za putovanja unistile do srzi

Sada vidim da bi opet hteli da putuju ali sad imaju problem jer se staraju o svojim roditeljima (mojim babama i dedi) koji su gori od male dece i nemozes ih ostaviti same ni jedan jedini dan jer odma nesto zeznu tako da stvarno ne znam kako bi oni zajedniciki otisli na neki put.

Cale mi je isao retko u inostranstvo, jednom u Moskvu na neki simpozijum vatrogasaca i par puta u Madjarsku gde je svercovao pice, pa donosio sireve i sunke. Takodje je putovao jako mnogo po Jugoslaviji jer je prodavao breskve i paradajz od Triglava do Djevdjelije. Iako nije mnogo putovao njegove price su mi se od malih nogu urezale u pamcenje i podstakle me da vise putujem, cega je tu sve bilo... tuca sa lopovima na Sarajevskoj pijaci, kvar kamiona u nekoj bosanskoj zabiti tik pored muslimanskog groblja (to je bila neka horor prica), razlike u cenama paradajza koji je prodavao u Ljubljani i u Novom Sadu, kako je prespavao ceo film Odiseja 2000 u bioskopu  isto u Sarajevu mislim zato sto je tamic prokisnjavao pa nije mogao da spava posto mu je voda kapljala na glavu...

Keva je putovala znatno vise. Obisla je dobar deo Italijanske i Francuske (Azurne) obale, bila je u Rusiji, Spaniji...

Baba i deda su isli u banje u Madjarskoj, i na sverc ture do Trsta, uskoro planiram slicnu turu i ako bog da neki putopis sa iste.

drugi deda je "putovao" sa Partizanima i Crvenom armijom u Madjarsku, tamo je kazu bas bilo ludo zezanje, provaljivali su u podrume zamkova i cirkali vino po bokal na eks na nagovor Rusa.

Prosle godine sam vodio mamu u Barselonu,a ove cu u Rim,low costom naravno,i mislim da je nedelju dana godisnje,najmanje sto mogu da odvojim za nju. Verujte mi,vratila se kao druga zena,puna zivota 

moj cale i putovanja... on bi radije ugradio TV u glavu da ne mora da krivi glavu iz fotelje.

Putovali us keva i cale, i to secam sa mnom i burazerom dok smo jos bili mali. Svake godine na crnomorsko primorje. Jednom smo isli da kampujemo na srebrno jezero i sjebalo nas vreme pa je cale dobio po usima od keve jer je to bila njegova ideja.

Isla keva preko firme u Veneciju pre par godina i donela brdo neke konfekcije. Sverc ture Coka-Segedin necu ni da spominjem jer je neko vreme u devedesetim bio glavni priliv novca.

Idu sad svake godine poreko agencije na more sa prijateljima. Nisu oni za budz varijante, njima je bitan hotel, komfor i hrana. Prosle godine u Bugarskoj su se samo kupali u bazenu u hotelu jer mi je more bilo gadno.

Ja sam jedva cekao da krenem sam u putosestvija tako da nemam nameru da ih vodim. Mozda kad omatore malo vise 

Hmm, pa moji su kao i dosta ljudi do 90-ih dosta putovali, a onda su kao i vecina jedva krpili kraj s krajem. Nekako su uspevali da mene i sestru svake godine vode na more, a ponekad bi iskrsao neki poslovni put. Zadnjih nekoliko godina opet finansijski to mogu sebi da prisuste, pa pored mora uglavnom jednom godisnje idu na putovanje, a dosta cesto prave i izlete po Srbiji. Putuju malo preko agencije, malo u sopstvenoj reziji. Kako su vec lepo zasli u pedesete, bitan im je dobar smestaj, fina klopa i slicno, tako da ni ne pokusavam da ih uputim u cari HC i CS-a, niti se zanosim da bi bili raspolozeni za low cost varijantu, jer prosto nemaju takva interesovanja. Dzaba meni da im isplaniram low cost varijantu kad ce cale da sedne u resotran i sa dva vina da mi duplira troskove . No, tako nesto valjda ide sa godinama, i on je covek s 20 godina pio neku brlju od rakije kao i svi, al sad mu ne pada na pamet, a isto tako je i sa putovanjima. Takodje, ne zanimaju ih vise nikakve avanture, vec prvenstveno odmor od posla, setkanje po evropskim prestonicama i druge antistres varijante.

Uvek sam govorila mami da je ona kriva sto ja imam pundrava u guzici i sto nemam mira i sto mi se stalno negde putuje posto je ona ta koja me je od malih nogu vukla po ko zna kakavim planinama, letovalistima, nacionalnim parkovima, raznim zemljama, vukojebinama... Sto je svako leto smisljala nove destinacije, svaku zimu nove planine svako prolece nove ekskurzije za svoje djake...

Nikad nisam uspela da joj pokazem Istanbul... 

Teta nece nigde bez tece... teca nece nigde...  sestra od tetke radije kupuje nov telefon nego negde da odputuje, brat je suvise okupiran mislima o buducnosti i uvek kuka kako ne moze da skupi dovoljno para za neko putovanje... a ja... crna ovca 

jedan moj roditelj je aktivan na ovom forumu, a znam i neke druge

Moji nemaju tu žicu, i to ne zaključujem iz surovih devedesetih. Mama je još kao i imala kinte, i sve što je videla od sveta do udaje bila je Italija (Trst), i Berlin, jer joj je ujka tamo živeo. Ćale navodno nije putovao jer nije imao love (a hteo je, haha, da je hteo, stopirao bi, barem pasoši tad nisu bili problem), i mislim da je obišao samo Balkan, Rumunija, Bugarska i tako to. Otkako su dobili brata i mene, mi smo videli samo more, i to smo često ponavljali lokacije, toliko o njihovom avanturističkom duhu. A kampovanja, izleti.. najdalje smo dobacili do zoološkog vrta .

No, svejedno, kad god se nađem u nekom lepom, kompaktnom i sređenom gradu (a pogotovo u jesen), pomislim kako bi mojoj mami prijalo da se istim prošeta, pa u glavi kao planiram kako ću tamo da je odvedem, uskoro, jednog dana. Fora je u tome što me ona još uvek delimično izdržava, pa mi putovanje iznenađenja koje bih volela da joj priredim i nije realna opcija, jer bi to opet mahom bilo iz njenog džepa, a kakvo bi to iznađenje bilo . A kad skupim malo kinte, obično sebično hoću ja negde da odem. No, lepo me je golosina podsetila, mogla bih nešto konkretno uskoro da isplaniram.. Ne znam da li je inicijalni predlog bio da mi to zajednički negde vodimo svoje, ali ako jeste, to uopšte ne bi bilo loše . Ni moji ne govore engleski, mada ga donekle razumeju, tako da im svakako treba bebisiterka. Ah, da, ćaleta ne pominjem u kombinacijama jer mi se čini da bi on radije ipak neku dobru rakiju i pravac na selo.

Super topic

Ja planiram mamu za 60i rođendan da povedem nedelju dana Barselona-Lisabon-Madrid.

Ona uživa u putovanjima koliko i ja, ali em pare, em ne zna engleski ni malo, pa se sve svede na neko more.

A mislim da će se oduševiti, pošto planiram da joj ništa ne najavim, samo je pokupim, i pravac Iberija

Super topic

Ja planiram mamu za 60i rođendan da povedem nedelju dana Barselona-Lisabon-Madrid.

Ona uživa u putovanjima koliko i ja, ali em pare, em ne zna engleski ni malo, pa se sve svede na neko more.

A mislim da će se oduševiti, pošto planiram da joj ništa ne najavim, samo je pokupim, i pravac Iberija

super ideja

  Golosina, pohvala za temu

  Moji su do devedesetih putovali tu i tamo, ništa veliko, u mladosti sami, po Jugoslaviji i bližoj okolini, posle smo išli svi zajedno, mahom na more i poneko zimovanje. Devedesetih su se, kao i kod mnogih drugih, putovanja pretvorila u veoma retke i prilično neinformativne šverc-ture. Recimo, nekoliko puta sam bio u Segedinu, ali sam tek mnogo godina kasnije prvi put video centar grada Poslednjih godina su par puta bili u Grčkoj na moru. Mislim da su devedesete izmenile svest ljudi tako da se svako trošenje novca koje nije u cilju egzistencije (ili obezbeđivanja iste u budućnosti) otada posmatra kao nešto neodgovorno i lakomisleno. Osim toga, kod većine ljudi sa godinama slabi avanturistički duh i uopšte potreba za novim utiscima, čovek se nekako učauri u svoj život i uopšte ne želi ikuda da ide. Nisam siguran da bi ih trebalo ubeđivati da promene stav

hvala vam svima na odgovorima

 Golosina, pohvala za temu

Osim toga, kod većine ljudi sa godinama slabi avanturistički duh i uopšte potreba za novim utiscima, čovek se nekako učauri u svoj život i uopšte ne želi ikuda da ide. Nisam siguran da bi ih trebalo ubeđivati da promene stav

bas sam to zakljucila da se desava sa mojim roditeljima i nikako ne mogu da se pomirim sa tim, pa sam krenula da stalno ubedjujem i objasnjavam .. ne znam da l je ispravno ili ne, ali nekako se osecam kao da mi je to duznost mnoge stvari sam nasledila od roditelja, ali glad za putovanjima nisam. to je nesto sto zelim da oni naslede od mene ne zavaravam se da ce sad ici po svetu, ali barem nesto malo da obidju, bicu srecna. kad smo obisle luvr moja mama je stala, zamislila se i rekla "posle ovoga sam zakljucila da sve sto sam do sada znala o umetnosti nije nista". i sad kupuje, kaze mi, svake nedelje po jednu knjigu o nekom slikaru, izlazi valjda uz neke novine, i cita. mislim da su joj pre interesovanja bila dosta suzenija, pa sam srecna sto vidim da i u 50 i nekoj ima entuzijazma da uci i saznaje...  

kad smo obisle luvr moja mama je stala, zamislila se i rekla "posle ovoga sam zakljucila da sve sto sam do sada znala o umetnosti nije nista". i sad kupuje, kaze mi, svake nedelje po jednu knjigu o nekom slikaru, izlazi valjda uz neke novine, i cita. mislim da su joj pre interesovanja bila dosta suzenija, pa sam srecna sto vidim da i u 50 i nekoj ima entuzijazma da uci i saznaje...  

Vec posle tvog prvog posta sam hteo da napisem nesto sto kazu stariji ljudi, ali tad mi je bilo glupo...

Sad medjutim nije- blago majci koja te rodila!

Vec posle tvog prvog posta sam hteo da napisem nesto sto kazu stariji ljudi, ali tad mi je bilo glupo...

Sad medjutim nije- blago majci koja te rodila!

pa dobro bilo je i kad se mama mucila sa mnom ... evo npr jedne situacije http://r18882.ovh.net/est/index.php?option=com_content&view=article&id=101&Itemid=103

tako da, doslo je valjda i vreme da njoj bude blago sa mnom kao sto je i meni sa njom

prelepa prica, natasa! stvorila mi je knedlu u grlu... 

i super tema!

dakle, dok su bili mladi i ja jos nisam dosla na svet, moji su puno putovali....a posle smo putovali ponekada zajedno, ali uglavnom vise ja sama... sada mama putuje kako-kad, uglavnom u madjarsku....ili ponekada sa mnom.... mada cesto sanjari o da ide negde u toplije krajeve uvek...

poslednji put je dosla kod mene u sloveniju, dok sam tamo studirala, da tamo proslavi svoj 60-ti rodjendan, bilo je to pre 2 godine....i onda smo isle u italiju, posto je slovenija od januara 2008 pocela da bude bezgranicna prema italiji....i otisle smo u trst na jedan dan....i onda mi je pricala kako su tata i ona bili tamo pre 100 godina...i kako se sve promenilo....

a kad smo se uvece vracali, otisao nam je poslednji bus iz Goricije za Novu Goricu, pa smo morale peske....izracunale smo na kraju dana da smo prepesacile taj dan oko 15km i vise....sto je za moju mamu bilo kao 100km! bila sam jako ponosna na nju...i sad sam....

poslednji put je dosla kod mene u sloveniju, dok sam tamo studirala, da tamo proslavi svoj 60-ti rodjendan

hihi evo pojavljuju se neke pravilnosti tvoja mama za rodjos u sloveniji, moja jednom u budimpesti, jednom u lisabonu, a Slothova ce na Trans-Iberijsko putovanje

prelepa prica, natasa! stvorila mi je knedlu u grlu...

hvala kao sto sam vec nekom rekla, to sam napisala za katalanski casopis studenata slavistike, hteli su da znaju sto vise o istoriji jugoistocne evrope. njima je to kao naucna fantastika  , a nama, znate vec...

poslednji put je dosla kod mene u sloveniju, dok sam tamo studirala, da tamo proslavi svoj 60-ti rodjendan

hihi evo pojavljuju se neke pravilnosti tvoja mama za rodjos u sloveniji, moja jednom u budimpesti, jednom u lisabonu, a Slothova ce na Trans-Iberijsko putovanje

A zanimljivo da je baš 60i rođendan za svaku mamu 

ne

evo npr jedne situacije http://r18882.ovh.net/est/index.php?option=com_content&view=article&id=101&Itemid=103

Sjajno!!!  clap

Ideja je stvarno odlicna... Svaka cast!

Mada je vecina (osim naravno pokretaca teme) pisala o ranijim odlascima, cini mi se da je poenta teme bila - kako i gde bi se mogli sada "aktivirati" roditelji !

Ja bih trebao u narednih nedelju dana da roditeljima uplatim one takse za pasose (znam da bi oni sami sigurno imali na sta drugo to trositi), ali bas zato mi je namera da uplatim takse i tek nakon toga njih obavestim da im trebaju oni izvodi o drzavljanstvu, vencanju, rodjenju etc

Inace, moji (pogotovo mama) su se tek u protekle 2-3god. zainteresovali za nesto novo u zivotu (u pitanju je Fruska Gora, vocnjak, vikendica...). Prosto je neverovatno i ujedno super osecaj, kada se vidi taj neki novi zivot u ljudima...

Inace, moji (pogotovo mama) su se tek u protekle 2-3god. zainteresovali za nesto novo u zivotu (u pitanju je Fruska Gora, vocnjak, vikendica...). Prosto je neverovatno i ujedno super osecaj, kada se vidi taj neki novi zivot u ljudima...

 Lepo rečeno. Ljudi srednjih godina i stariji su, u Srbiji, uglavnom nezainteresovani za bilo šta van svoje prilično monotone svakodnevice. To postaje očigledno tek u poređenju sa nekim zapadnim, ali isto tako i dalekoistočnim zemljama (npr. Kina), gde matorci imaju milion nekakvih hobija i zanimacija. Super je osećaj videti ih kako su se konačno zainteresovali za nešto, ali to ujedno navodi čoveka da se zapita zbog čega su toliko dugo bili nezainteresovani  

[ Ljudi srednjih godina i stariji su, u Srbiji, uglavnom nezainteresovani za bilo šta van svoje prilično monotone svakodnevice.

Slucajno nadjoh ovaj davnasnji post i nadjoh se prozvana. Ja bih po nekoj klasifikaciji trebalo da spadam u te ljude srednjih godina pogotovo u poredjenju sa velikim brojem ljudi sa ovog foruma kojima bih (o uzasa) po godinama mogla biti majka. Pa ipak sam zainteresovana za stosta osim svakodnevice i vodim, kazu ljudi prilicno netipican zivot skupa sa ostatkom svoje porodice. Takodje imam jos poznanika koji mnogo putuju a neki od njih su na ovom forumu takodje, pa cak i stariji od mene:) Ali, proci ce desetak i vise godina,pa cu videti ko ce i koliko od vas biti zainteresovan za putovanja, a koga ce brinuti samo brige oko stalnog posla, decijeg obrazovanja i dnevne egzistencije. Naravno da vam svima zelim da postanete prvo sredovecni putnici ,a potom i putnici seniori i da podjednako uzivate u putovanjima kao sto uzivate sada.

[ Ljudi srednjih godina i stariji su, u Srbiji, uglavnom nezainteresovani za bilo šta van svoje prilično monotone svakodnevice.

Slucajno nadjoh ovaj davnasnji post i nadjoh se prozvana.

Majo, ja tvrdim da si ti izuzetak/manjina u svojoj generaciji... I kamo sreće da je više takvih... A i Lazar je upotrbio reč "uglavnom".