-AFRIKA, ZEMLJA VELIKIH LAVOVA I VEOMA MALIH ZIVOTNIH SANSI-

-Rođena sam Sarajka , odrastala sam i skolovala sam  se u tom gradu iz 15-tog vijeka, sa istorijom rusevina,mostova i ratova. Bas kao i ovaj  “zadnji rat “ u Bosni natjerao me je da razmislim o zivotu i prije nego sto sam ustvari i pocela da zivim,bilo mi je 12 kad je rat poceo .

Necu da pisem ni o ratu a ni o bilo cemu sto ima veze sa patetikom, napacenim ljudima i zrtvama rata ,politickim prijevarama i uopste o necemu sto je bilo u proslosti .

-Nisam novinar a niti neko ko se ovim bavi , ali nekako mi je pisanje uvijek bilo lakse nego izgovarati rijeci ili sklapati recenice , pokusavajuci da opisem zivot ili neki dogadaj .

Pa evo i sad dok sijedim u svojoj kuci, u 8-mom mijesecu trudnoce i pokusavam da nesto dodatno zaradim ili bar nađem nesto sto bi moje vrijeme iscekivanja do porodaja  ucinilo zanimljivim, nastojim da opisem gdje se nalazim,zivim, i pokusavam da nađem svoje mijesto na ovoj planeti ...

Na karti svijeta skoro istocno/juznije od svega , okruzena prelijepom Kenijom i magicnim Mozambikom nalazi se Tanzanija . E tu sam se ja skrasila vec zadnjih 5 godina. Znam da sam par puta pokusala da odem odavde i vratim se nazad u Bosnu , ali me je nesto uvijek vracalo na ovo podrucje .

Uluguru planina dala je utociste u svom podnozju jednom malom gradu , ma hajde nije grad samo malo vece selo kako bi to na nasim prostorima rekli . Selo- Grad se zove Morogoro i broji nekih 35.000 stanovnika  ili bar se tako vodi , ali kao i sve u Africi ovaj podatak treba uzeti sa velikom rezervom . Da bi opisali Morogoro ne bi bilo posteno krenuti od losih stvari i negativnih osobina gradica i njegovih stanovnika vec evo da vidim da li mogu da opisem ulice , okolinu i zivot ovdje a da ne stavim neku ironicnu primjedbu .

Nemojte misliti da sam negativna u pogledu zivota u ovom gradu , ne nisam, samo kad malo bolje razmislim Afrika jeste predivna zemlja lavova , slonova , divljine ,ali sa veoma malo mogucnosti za nekog ko je bez miliona dolara i kriminalnog dosijea. Ma da bas kao i svugdje , zar ne ?

Krenucu putem od moje kuce gdje da bi izasla na mali sokak,koji vodi do centra sela, moram proci kroz grupu majmuna koji su se udomacili skoro u svakom dvoristu , bas nesto kao i nase domace zivotinje .

Put ili sokak,po naski, je samo razgrnuta zemlja , utabana stotinama koraka i automobila , sa milion rupa i kamenja, koje ako ste trudni daje vam odlicnu mogucnost da polomite nogu ili ruku a da niste napravili ni 2 metra od kucnog praga .

Pokusavam da ne budem negativna ali... dajte mi jos sansi pokusat cu da se popravim i da napisem nesto bez ironije .

Mozda cek i uspijem napisati , a da ne lazem , da prasnjavi ,crveni, rupicasto kameni put je predivan i da me svaki put iznenadi kako uspijem prohodat a da se ne polomim ziva na tom istom putu .

Da ne lazem zelenilo i pogled na planinu Uluguru je nevjerovatan . Neke biljke koje rastu uz prasnjavi put , kod nas mozete naci samo u cvijecarama i to sa astronomskim cijenama koje su  prikacene sa natpisom “egzoticna biljka “ .

Treba mi nekih 12 do 15 minuta hoda alejom drveca, biljkica i prasine, da dodem do lokalnog kafea. Ovo mijesto je skoro jedino da mozete u sred dana sijesti i popiti lokalnu Tanzanijsku kafu ili ako imate srece da nadete sladoled od vanilije .Kazem ako imate srece jel ,kamion sa sladoledom dolazi iz Kenije jednom u 2 mijeseca , sad ako ste srecnik mozda i okusite malo tog zadovoljstva.

Kazu Tanzanija je poznata po dobroj kafi , lokalne proizvodnje i jedinstvenog ukusa , ma sta da vam kazem mozda i jeste, ali kad pravite reklamu za taj proizvod . U stvarnosti , bar po meni, a mislim da bosanka zna sta je dobra kafa, ovo sto oni nude nije ni za ... da ne lajem . Probala sam je popiti mislim bar jedno 4 puta , sto iz gostoprimstva kad se posijeti neka kuca , sto iz znatizelje da vidim jel se ukus promijenio, ali svaki put je bilo isto; nisam izasla iz wc-a cijeli dan , a ukus koji ta kafa ostavi u ustima je prosto neopisiv.

Imate osijecaj da cijeli dan cistite zube jezikom od nekakvih cestica pijeska ,...da bas kao sto kazu u reklami , “ukus koji pamtite cijeli dan “. Nije ni cudo zar ne , sa svim silnim granulicama kafe  koji i poslije popijene soljice ispunjavaju svaku poru vasih usta .

Eh kad ste zavrsili sa kafom ili mozda sladoledom, nasli ste se i ujedno u sred sela koji broji jednu malu prodavnicu sa nevjerovatno visokim cijenama i ponudom proizvoda slicnoj izbjeglickom kampu. Ali to nam je sto nam je pa smo nebesima zahvalni jel nam je gazda Indijac pomogao da ne gladujemo uz jako impresivne cijene , koje bi postidjele cak i Svicarski supermarket .

Slijedece sto vidite uz put su mala posta i par lokalnih prodavnica garderobe  i nevjerovatan broj apoteka.Nekako imam osijecaj da se ovdje ljudi razbole cim izadu na ulicu . Ili im je to mozda neka vrste opsesije , pa ko nasi penzioneri koji svoje vrijeme mijere po redoslijedu dolaska tramvaja i voznom redu , tako ovdje svi od 15 do 95 godina starosti isprobaju sve moguce lijekove i smisljaju cim se probude sa kojom ce se bolesti danas pozabaviti.

Ne znam da li sam opet ironicna ili negativna ali cinjenica da u mijestu koje broji nekih 35.000 stanovnika postoji 186 malih apoteka , vi procijenite sami i recite mi sta drugo ovaj narod ovdje radi nego skuplja pare da si kupuje razne vrste lijekova . Naravno Indijska farmaceutska industrija je jako zahvalna na ovoj mogucnosti prosirivanja biznisa izvan Indije .

Da sve ne bi bilo tako crno opet sa moje strane , jedna lijepa stvar sto cini ovoj gradic lijepim i interesantnim je veliki broj vodopada i malih rijecica , nekako ih je nemoguce sve nabrojati ili obici ali mislim da ih ima nekih 20 tak u samom okruzenju. Jedno lijepo jezero je isto tako na samom ulazu u grad ali ... eh da uvijek ima to ali ... to lijepo cisto jezero pripada vojsci Repuplike Tanzanije i prosto je nemoguce da mu se priblizite cak ni ako ste komandos , a da ne budete upucani .

Opet kazem nije sve tako crno , jezero mozete posmatrati sa glavnog puta Dar es Salaam- Morogoro ali (opet ) .... nekih 2 minute maximalno , jer svako duze zadrzavanje na cesti moze da dovede do saobracajne nezgode a da niste ni svijesni sta vas je pogodilo .

Put koji vam pruza pogled na to tzv.vojno jezero je put koji vodi do Nacionalnog parka Mikumi, koji je nekih 120 Km udaljen od Morogora i ima pricu sam za sebe .

Ali bi o tome neki drugi put dok vidim da li i ovo sto vam pokusavam opisat ima inekakvog smisla za bilo koga ko procita .

Naj ljepsi pozdrav iz vrele Afrike ,

M

Mislim da forumu nedostaje ova tema jer je ogromna razlika izmedju turisticke posete nekog mesta i zivljenja u njemu. Zato otvaram temu i predlazem da se iznose utisci samo iz mesta na kojima ste ziveli ne krace od godinu dana posto mislim da je to neki minimum da bi se koliko toliko upoznao nacin zivota, kako se radi, praznuje, obicaji, medicinski/zdravstveni/bezbednosni sistemi itd. Posto je tema u odeljku inostranstvo molim da se postuje samo o zivotu van Srbije.

Rekao bih da je mnogo teze pisati o ovome nego o mestu koje smo posetili krace vreme jer je broj iskustava i misljenja jako veliki i kompleksan.

Zato odlazem pisanje svog iskustva za kasnije, ali obecavam tekst o Sidneju kada budem imao malo vise vremena.

Hvala.

PS Voleo bih da vidim ovde tekst Sing-a o Kongu/Singapuru/Maleziji/Kolumbiji.

Hmm, deluje da nisi bas preterano zadovoljna zivotom tamo. Interesuje me, ako smem da pitam, zasto tamo zivis i imas li mogucnosti da odes negde drugde?

E tu sam se ja skrasila vec zadnjih 5 godina. Znam da sam par puta pokusala da odem odavde i vratim se nazad u Bosnu , ali me je nesto uvijek vracalo na ovo podrucje .

U Tanzaniji sam bio u skorije vreme...i potpuno te razumem. Ziveo sam u Namibiji i za mene je to najlepsa africka zemlja.

Bio sam i u jos 15-tak africkih zemalja (iskljucujuci mediteranske africke zemlje), i osim Namibije veoma mi se svidja Rwanda. Da nije rata i Kongo je prelep, mada, zadnji put kad sam bio, bilo mi je tesko i veoma nesigurno. Slicno i sa Zimbabweom.

U septembru idem ponovo za Namibiju (i JAR), i mislim da skoknem i do Mozambique-a i nadam se Malawi-a.

osim Afrike, ziveo sam u nekoliko zemalja u Evropi, u Aziji, severnoj i centralnosj Americi, na karibima, i trenutno (od pre par nedelja) u juznoj Americi...

Pozdrav i pisi slobodno, ima nas dosta kojima bi bilo drago da cujemo tvoja 'glasna razmisljanja'!

P.S. Kako si se odlucila za Tanzaniu?

Nemojte misliti da sam negativna u pogledu zivota u ovom gradu , ne nisam, samo kad malo bolje razmislim Afrika jeste predivna zemlja lavova , slonova , divljine ,ali sa veoma malo mogucnosti za nekog ko je bez miliona dolara i kriminalnog dosijea. Ma da bas kao i svugdje , zar ne ?

a šta bi npr. moglo sa milion $ da se radi, a da se isplati bolje nego negde drugde?

nije valjda apoteka ????

steta sto je zamrla ova super tema! Sing, ako ipak procitas, bilo bi zanimljivo da napises kako si tako mnogo putovao tj ziveo na svim tim destinacijama, cime se bavis i pa si to uspeo...

pozz i hvala

Mnogo lepa tema! Slazem se da je steta sto je zamrla. Pisacu o svojim iskustvima zivota na middle-eastu, ali neki drugi put, ne, ovako, u sitne sate.

Tesko mi je da izdvojim utiske nakon tri godine zivota negde. Kada boravim krace vreme onda mogu, a ovako ne znam sta pre da napisem.

Zivim u Portugalu, u Aveiru (60.000 stanovnika, 60km juzno od porta, 250 severno od Lisabona, 10km od obale Atlantika) od decembra 2008.

Utisci su vise negativni nego pozitivni.

Portugal je divna zemlja u smislu geografije i biologije, interesantna u smislu istorije i (po meni) katastrofalna u smislu "umeca zivljenja" i uopste socijalnih odnosa.. ili ja to nisam imala srece...

Aveiro je u tri reci: divan, dosadan i vetrovit grad.

Ajd lepote grada i vetrovitost mi nisu toliko bitni, ali mentalitet ljudi me definitivno izludjuje.

Vecina ljudi koje sam upoznala u prve dve godine posle posla idu odmah kuci, zenske kuvaju za sutra, muski igraju ili gledaju fudbal. Ne mogu da se setim da sam u Beogradu ikad posle posla otisla kuci... Parovi retko izlaze uvece, a kad izlaze to su uvek neke vecere na fensi mestima, po principu jedem i idem. Stalno ZURE KUCI, i to me izludjuje. Opsednuti su sopingom i vikende provode u shopping centrima. Tamo i rucaju npr. Ovo mi je neshvatljiva pojava kad zivis na 10km od prelepe plaze... Kako moze da ti bude zanimljivije da ides u kupovinu. Rade do kasno, zaradjeno vole da potrose na nesto sto se "poznaje" da je skupo - odeca, automobili.

Putovanja im se svode na 10 dana all inclusive aranzmana za Cabo Verde, Meksiko ili Brazil. Ako se bas prepuste ludovanju, mozda obidju i Chichén Itzu, mada im Jukatan generalno sluzi samo za leskarenje na plazi.

Groze se couchsurfinga, backpackinga itd. Ajd low costove su poceli da koriste, ponekad.

Omiljena tema za razgovor su im zivoti drugih ljudi koji su u sustini vrlo slicni njihovima.

Nisu pokazali nikakvu radoznalost u odnosu na mene i zemlju iz koje dolazim. Tek retko me je neko pitao o zivotu u Srbiji itd.

Sto se posla tice. I dalje nemam ovde nikakvog placenog radnog iskustva. "Radim" za svoju NGO koja promovise aktivno gradjanstvo i koju sam osnovala pre godinu dana. Poslujem i dalje sa minusom. Pokusavam da pisem na portugalskom (po zanimanju sam novinar), i upravo ovih dana pocinjem neplaceni staz u sugavim regionalnim novinama. U decembru cu se prijaviti za placeni jednogodisnji staz (800evra mesecno, pola placa biro, pola novine). Kazu da su vec imali strance i da nesavrsen portugalski nije prepreka (moj je negovoljno dobar).

Diplomu FPN treba da priznam ovih nedelja, no kako se bas dosta placa, sve nesto odlazem. Ali, nije problem priznati je.

Da ne gresim dusu, u poslednje vreme sam upoznala i nekoliko interesantnih ljudi, no nekako se ispostavi da su oni svi u Aveiru samo u prolazu. Ili rade PhD, ili jednostavno hoce da se sele, ili nesto trece...

Eto to je ukratko... Ako se setim jos neceg relevantnog, pisacu.

 Možda je to sve zato što ipak živiš u relativno malom gradu, pet puta manjem od Novog Sada. Navela si me da pokušam da zamislim kako bi bilo živeti u Novom Sadu da je pet puta manji... Što se šopinga tiče, pretpostavljam da bi i ovde ljudi tako trošili slobodno vreme da imaju novca.

 Da li misliš da bi u Lisabonu ili Portu bilo drugačije?

 E da, s obzirom na ovo što si napisala o putovanjima, mislim da je pravi trenutak da pokreneš Klub putnika Portugala. Imaš na raspolaganju sav potreban know-how, a šta bi nam falilo da imamo franšizu

  Možda je to sve zato što ipak živiš u relativno malom gradu, pet puta manjem od Novog Sada.

  Da li misliš da bi u Lisabonu ili Portu bilo drugačije?

moguce da je zbog ovoga. mislim da je u lisabonu i portu veca "paleta" ljudske raznovrsnosti, sto mi ovde nedostaje, no takodje mislim da se ovaj crv potrosackog drustva uvukao gde god je mogao.

E da, s obzirom na ovo što si napisala o putovanjima, mislim da je pravi trenutak da pokreneš Klub putnika Portugala. Imaš na raspolaganju sav potreban know-how, a šta bi nam falilo da imamo franšizu

ti tu meni ovog smajlija, a ja sam mnogo puta ozbiljno razmisljala o tome

nego ne znam sta cu pre, a ovo bi svakako bio veliki i vazan poduhvat... za koji se nadam da ce uskoro da se stvore mogucnosti. malo je i problem sto mi nikako nije zabavno ni lako da radim ovako neke stvari sama, pa ako se potrefi da vasko hoce da mi pomogne, pa da zajedno edukujemo na portugalskom putnicki svet... moze:P

Diplomu FPN treba da priznam ovih nedelja,

Pozdrav koleginici. Ja sam jos u startu racunao da od tih studija i profesije nema prevelike vajde tako da sam paralelno gurao dodatne priche.

Probacu da ukratko iznesem utiske koji su u mom slucaju izmesani pozitivno-negativni.

Deluje mi da Sidnej kakav jeste je vrlo razlicit od imidza koji uziva diljem planete. Svi znaju za operu i most, ali verujem da ne bi potezali put od 10-16K kilometara da znaju da su te dve stvari uglavnom (izuzimajuci prirodu) jedine znacajne znamenitosti. Centar grada je mali, moze se prepesaciti za 20-ak minuta a van njega su beskrajna predgradja-spavaonice. Neka od njih imaju mini-centre, ali se oni svi plus glavni centar uglavnom svode na prodavnice, restorane, pabove, banke, poste i poneku biblioteku.

Nacin zivota - tesko je reci posto ima toliko mnogo razlicitih nacionalnosti i time stilova zivota, ali onako uopsteno - radis standarno 9-5 pa onda vikendom pab/klub/restoran, rostilj u dvoristu ili se ode do plaze ili van grada.

Za sve ne-potrosacke delatnosti se mora licno angazovati posto se one slabo reklamiraju, a moraju se rezervisati cesto mesecima unapred (koncerti, predstave, specijalizovani festivali).

Standard je dobar i to je i razlog zasto ljudi neprestano dolaze. Na poslu je uglavnom opustenija atmosfera i tempo nego sto uglavnom nasi ljudi ocekuju od `surovog robovlasnickog zapada`.

Sve u svemu preporucljivo mesto za porodicne ljude koji vec imaju neko solidno radno iskustvo u nekim od trazenih profesija. Pocinjati iz pocetka je dosta teze za ljude bez poledjine, ali nije neizvodljivo.

Diplomu FPN treba da priznam ovih nedelja,

Pozdrav koleginici. Ja sam jos u startu racunao da od tih studija i profesije nema prevelike vajde tako da sam paralelno gurao dodatne priche.

Pozdrav kolega.

U kom si pravcu otišao profesionalno?

Ima li vajde od naše diplome u Australiji?

Ja sam radio svasta uporedo sa studijama novinarstva. Studirao sam informacione sisteme paralelno sto sam kasnije nastavio na master studijama u Australiji uz marketing kao drugi major (usmerenje). Dok sam jos bio u Srbiji nesto sam petljao i sa umrezavanjem kompjutera i uredjaja (CCNA), prodajom i nevladinim organizacijama (Cesid, BOS, Most itd.).

U Australiji sam radio u marketingu, administraciji i IT-ju.

Sama diploma ovde nije nesto cime se dobija posao, ona je samo jedan od kriterijuma da bi se posao dobio, a ne nesto na osnovu cega se dobija posao sa donekle izuzetkom `graduate programa`.

Najvazniji su iskustvo, poznavanje materije i kontakti.

Moj izbor univerziteta se pokazao kao odlican jer je jedan od najvecih ovde i za studente je moguce da rade na univerzitetu i u toku studija, a i kasnije. U toku studija sam imao cetiri part-time i casual poslica na uniju i nakon diplomiranja nasao full-time posao.

Sto se tice price o shopingu, nije velika razlika i kad su veliki gradovi u pitanju. Zivela sam 8 meseci u Surabaji, Istocna Java, Indonezija ali tamo zbog opsteg nedostatka kulturnog zivota i velikih vrucina ljudi stalno vise u trznim centrima iako su plaze svud okolo. Indonezani ne vole sunce nikako.

Kuala Lumpur je prepun interesantnih mesta ali trzni centri su uvek puni, doduse ovde se malo vise pesaci nego u Surabaji i klima je "mirnija" ali jednostavno Azijati se trude da furaju neki americki sistem iz holivudskih filmova.

Doduse, tek sam stigla ovde pa cu natenane o KL-u neki drugi put.

U Dubaiu zivim sedam godina, polako ulazim u osmu. Sto se tice negativnih apekata zivljenja ovde, ima ih dosta. Ne bih o klimi, jer to je nesto na sta se ne moze uticati, osim toga koliko god da su leta paklena, zime su divne. Ono prvo sto mi  se ne svidj aje sto je grad totalno plastican, vestacki. Nema zelenila, nema dovoljno pesackih zona, leti se zivot odvija uglavnom po molovma. Saobracaj je katastrofalan. Rasizam je dosta izrazen u smislu da ti visina plate zavisi od pasosa koji posedujes, sto je inace karakteristicno za sve zemlje zaliva. Drugim recima dobro placeni poslovi su rezervisani za zapadnjake, posebno Britance koji drze sve top pozicije. Mi, kao istocni Evropljani smo negde u sredini. Najslabije placeni su Azijati, posebno iz Juzne Azije (Indijci, Bangladesani, Pakistanci).
Prostitucija je isto dosta rasirena. Ima jedan kvart sa nizom klubova poznatim po odlicnoj muzici (nastupaju filipinski bendovi), e pa u njima se mogu videti sicusne Filipinke, na visokim potpericama, namazane do daske, obucene kao prave, pravcate prijateljice noci, neke stoje, neke djuskaju i cekaju da im musterija plati pice. Ovo ne bi bilo cudno da se ne desava u zemlji u kojoj je islam zvanicna religija i u kojoj je prostitucija zabranjena. Ali iako je zvanicno zabranjena, svi zatvaraju oci pred njom, niko o tome ne govori, nikome ne smeta, nije se desilo da je policija reagovala ili hapsila makroe...ali zato nije uopste preporucljivo da se pijan teturas ulicom, ili da se ljubis sa partnerom na javnom mestu.
Inace u UAE samo 20% stanovnistva cine lokalci, ostalo su stranci iz svih delova sveta.Svidja mi se sto na dvevnoj bazi mozes sretati ljude razlicitih kultura/rasa/religija. Moj krug prijatelja je prilcno sarolik, internacionalan, sto smatram pravim bogatstvom...Dobro je i sto je Dubai na neki nacin raskrsnica puteva, pa su mnoge egzoticne destinacije dostupnije nego iz Evrope.
Sve u svemu, i pored mnogih negativnih strana, zvot u Dubaiu je fantasticno iskustvo. Verujem da cu do kraja godine, ili pocetkom sledece, promeniti zemlju, sa jedne strane jedva cekam, ali znam da ce mi neke stvari nedostajati. Takav je zivot.

Edited April 14, 201410 yr by Ena

ena, cime se bese bavis? mislim da sam nekad i procitala, ali ne mogu da se setim.

Zanimljiv je Dubai za raditi tamo godinu do dve. Dobra je stvar sto su cene nekretnina pale pa je odnos plata/cena stana daleko povoljniji nego u drugim svetskim gradovima (kad kazem svetskim mislim na http://en.wikipedia.org/wiki/Global_city). Medjutim, nemoguce je dobiti trajnu boravisnu vizu/drzavljanstvo pa onda kupovina stana malo gubi smisao izuzev kao investicija.

Nikada nisam ziveo tamo ali mi ne deluje kao mesto gde bih se definitivno skrasio.

Golosina - profesor sam engleskog!

Noskich - kupovina nekretnina u Dubaiu se to uopste ne isplati posto je ponuda daleko veca od potraznje. Inace UAE i nije destinacija za zivot na duze staze, vecina ekspata dodje na par godine, zaradi neki dinar, i ide dalje.

 

Edited April 14, 201410 yr by Ena

Gledam i nije mi jasno kako je zamrla ovako dobra tema.   Ja sam živeo u Abu Dhabi-ju dvije godine, i htio sam da prenesem svoje utiske i iskustva, a nisam našao ni jednu sličnu temu, pa ću se ovdje raspisati. (ako se adminima ne sviđa, napravićemo novu temu ili kako god  )

Ena je vrlo koncizno i tačno sumirala život u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Dubai nije uopšte toliko različit od Abu Dabiija, osim što su plate i kirije nešto više u ADiju, ali s dobijanjem EXPOa se i to promjenilo.
Moja lična iskustva u UAEu su slijedeća (i naravno jako subjektivna)... Ja sam dobio posao preko agencije "Employment Power" iz Zagreba koja se inače bavi crew-shipovima i imao sam intervju u Sarajevu za Ferrari World Theme Park i Yas Waterworld. Dobio sam posao u Ferrari Worldu kao "stage hand" i pristao na vrlo mizernu platu (oko $400 mjesečno) i ugovor od dvije godine jer sam bio očajan u potrazi posla u Bosni. Nakon godinu dana sam promovisan i "lighting technician" ilitiga tehničar rasvjete i tu je bila duplo veća plata ali... Vrsta radne vize, smještaj i ishrana... Dno dna. Naše ljude (ex-YU) stavljaju u isti koš sa pakistancima, indijcima, bangladešom i filipincima tako da uslovi za život bili takvi. Ja sam dao otkaz nakon 21 mjeseca, tj 3 mjeseca prije isteka ugovora. Iskreno, glavni razlog je što su mi djevojku, koju sam upoznao dole, poslali kući i ja nisam mogao priuštiti advokata da ih tužim za način na koji su to uradili, inače da je ona ostala u ADu sa mnom, vjerovatno bi ostali i duže od dvije godine a i ugovori uglavnom traju oko 2 godine. Većina ljudi na taj način i ide da radi u UAEu. Od prodavaca u butiku do PRova i menadžera nekih mega kompanija. Naravno zavisi gdje upadnete, ako dobijete posao u Etihadu npr, imaćete jako solidnu platu, dobre radne i životne uslove...

Dosta ljudi se žali na klimu, ali što Ena reče, zato je zima predivna. Ljeta su inače preko 55 stepeni sa ENORMNOM vlažnosti zraka a zime ne idu ispod 10ak stepeni. Ima jako dosta naših ljudi koji tamo rade, pretežno u tom "srednjem" sektoru društva. Vrlo lako se može dobiti posao u npr Virgin Megastoru za naše ljude koji dobro govore engleski, i hajmo reći pristojno izgledaju, i da za takav posao budu plaćeni cc 7000 dirhama (1500 eura) ali se uglavnom radi 50ak sati sedmično. E sad, smještaj je poprilično skup, osim ako niste voljni cimerisati se sa nekim, onda se može i uštediti. Ako ste dobar radnik, i ambiciozan, lako je napredovati u većini firmi, vjerujte da su naši ljudi tamo jedni od najcjenjenijih radnika. Radimo bolje no zapadnjaci, isto izgledamo a "jeftin" nam je pasoš. ;-)

Treba imati na umu totalne paradokse kao što je Ema spomenula, da je to šerijatska islamska zemlja a prostitucija i razvrat po mnogim klubovima, zatim na primjer, da jedan sasvim prosječan lokalac Emiraćanin ima 4 (naravno bijele boje) Toyote Land Cruiser, par Poršea 911, 3 vile itd., a pola od ostalih 85% ne-lokalne populacije nema ni u najdaljem aksiomu mogućnost kupovanja bilo kakvog prevoznog sredstva, i žive po 6-oro na 20 kvadrata bez klima uređaja, rade za 150 dolara, oduzet im je pasoš, rade cijelo ljeto vani preko dana i noći, svakodnevno ih maltretiraju i tuku itd... Uglavnom žestoki feudalizam 21og vijeka. Ja sam svojim očima vidio (kud nisam imao kameru tad) dok sam putovao minibusom iz svog kampa do posla, kako te fizičke radnike prevoze nazad na kiper-kamionima, kao neku drvenu građu ili kamen iz kamenoloma, dok moj šef, amerikanac pretiče na semaforu kroz crveno u svojoj najnovijoj Corvetti ZR-1. Isto tako je paradoks sa prirodom, koja je u potpunosti bila isključivo sačinjena od PIJESKA do prije 30ak godina, a danas imate parkove i sadnice i žbunje i cvijeće svukuda. Doduše ne toliko u Dubai-u. Ali kad dođete u taj park da se prošetate sa djevojkom (koju ne biste smjeli ni držati za ruku) ne možete a da ne primjetite kilometre i kilometre crijeva za navodnjavanje oko svog tog drveća i kroz svu tu travu... Ali dobro dosta o paradoksima.

Ja sam naučio toliko toga o sebi, o životu u svijetu i raznolikim (ne)kulturama, jezicima, navikama i prehrani od ljudi sa kojima sam radio svaki dan u te nepune dvije godine da jednostavno ne mogu da žalim za svojom odlukom što sam otišao u UAE. Bilo bi bolje da sam bar imao veću platu, pa da sam se vratio nazad sa nekim kapitalom koji bih potrošio na svoje iduće putovanje, ali bože moj, pare se uvijek mogu zaraditi, ali prijateljstva, ljubav i životna iskustva nikad!
:peacesymbol:
Eto, nadam se da sam pomogao nekome ko razmišlja da ode dole bilo turistički bilo da ide da radi, i ako neko ima bilo kakvih pitanja neka me slobodno pita, biće mi zadovoljstvo!

Pozdrav svima od bivšeg arapa   i budućeg kineza!   

 

Noukz, pa nije bas da ne smes da drzis devojku za ruku, poenta je da je sve dozvoljeno i nista nije dozvoljeno, sto deluje malo konfuzno i nejasno nekome ko ne zivi malo duze u tom delu sveta.

Istoi tako, voziti land cruiser nije privilegija lokalaca, dosta expata ih vozi, i uopste bez vozila na cetiri tocka ne mozes da funkcionises, da se odvezes do posla, i td. 

Nisu svi lokalci prebogati, ima i onih koji pripadaju srednjoj klasi, koji rade i zaradjuju za zivot. To posebno dolazi do izrazaja od kako je uvedena tzv. emiratizacija, tj. proces zaposljavanja lokalaca na poslovima koji su inace rezervisani za expate. Zato sada nije neobicno videti lokalke kako rade za kasom u marketima. Jeste da su zasticene, da imaju vecu platu i skraceno radno vreme, ali od necega se mora poceti.

Inace,ja sam se pre nekoliko meseci preselila iz Dubaia na Tajland - from desert into the jungle  . Nikada nisam razmisljala o Tajlandu kao expat-destinaciji, ali muzica je firma u kojoj radi poslala ovde zbog jednog projekta i - tu smo gde smo. Za sada mogu da kazem da Tajland mozda jeste raj za turiste, avanturiste i penzose, ali kada u toj zemlji zivis i zaradjujes za zivot, to je vec nesto drugo, 

Jos uvek sam u sitaucaiji da mi nedostaje Dubai sto se mnogo segmenata tice.

Inace,ja sam se pre nekoliko meseci preselila iz Dubaia na Tajland - from desert into the jungle  . Nikada nisam razmisljala o Tajlandu kao expat-destinaciji, ali muzica je firma u kojoj radi poslala ovde zbog jednog projekta i - tu smo gde smo. Za sada mogu da kazem da Tajland mozda jeste raj za turiste, avanturiste i penzose, ali kada u toj zemlji zivis i zaradjujes za zivot, to je vec nesto drugo, 

Jos uvek sam u sitaucaiji da mi nedostaje Dubai sto se mnogo segmenata tice.

Gde se tacno nalazis? Ne mogu se porediti grad i zemlja, Tajland je jedan mali univerzum. Centralni deo, jug, sever i severoistok se jako mnogo razlikuju.

Edited November 11, 201410 yr by noskich

U Sri Rachi sam - region Chon Buri. Znam da je Tajland mali univerzum, ali postoje neke stvari koje mi se ne dopadaju, ne znam koliko to ima veze sa tim u kom sam delu zemlje.

Mozda je stvar u tome sto na zivot na Tajlandu, gledamo iz drugacijih vizura. Ti, na osnovu onog sto sam citala u tvojim postovima, planiras da se jednog dana trajno nastanis na Tajlandu, budista si, odgovara ti nacin zivota, partnerka ti je Tajlandjanka...Ja sam pak ovde privremeno, i koliko god zivot zivot na Tajlandu ima svojih drazi, i svakako je lepo iskustvo, ne vidim sebe u ovom delu sveta u nekom duzem periodu.

Vizura je cudo. Bas sam vec pominjao ovde na forumu koliko mi se dopao Laos, koji mi je sada omiljena zemlja, a istovremeno koliko mi se nije dopala Burma, a prilicno su uporedive zemlje kao recimo Bugarska i Rumunija.

Gledaj to sa vedrije strane, bas je i dobro sto ostajes samo privremeno negde gde ti se ne dopada i uzivaj u tome dok traje. Mora biti makar nekih stvari koje ti se dopadaju, a koje neces moci tako lako naci drugde.

Znas da se meni tako nije dopao Dubai, ali sam iskoristio da pushim shishu svaki dan  . Volim je, pa kosta samo 3 dolara, a u Sidneju 35.  

Ma naravno da ima stvari koje mi se dopadaju, recimo  flora i fauna (ja sam wildlife lover), hrana, vino od mangostena  , a unapred se radujem istrazivanju same zemlje i putovanjima u Kambodzu, Laos, Vijetnam  ... Ne dopada mi se sam nacin zivota, organizacija istog, i tako neke stvari o kojima ne bih da se tema ne bi pretvorila u rantovanje o Tajlandu.

A vizure jesu cudo, neke nam sredine prosto legnu, neke ne..