Jump to content

Featured Replies

Posted

namibija-thumb.jpgSedamo na neki zidić kraj puta i zbunjeno komentarišemo ovu neočekivanu bavarsku varošicu, dok se mrak polako hvata po crvenim krovovima. Ja nešto žvrljam u svesku, Uroš peva, Marko gadljivo posmatra svoj otrovni bongo...


Autori: Lazar Pašćanović, Uroš Krčadinac, Marko Đedović




Pročitajte ceo tekst

He, napokon! Već sam mislio da ste digli ruke od završavanja putopisa. :)

Ovo mi je leglo kao kiša posle suše. :D

Zanimljiv je taj Bur, Dupi... možda ima oštre stavove, ali mogu da shvatim kako je došao do njih. Ko zna šta bismo mi mislili da živimo tamo 20-ak godina.

Super je kako je Uroš uspeo iz Čipe da "iščupa" informaciju da ipak ima neki hobi. Pitam se koliko je teško baviti se nečim u društvu koje smatra da je kul jedino "provoditi vreme s drugarima" i ništa više. Kontam da Čipa baš nema puno podrške za svoj bend od strane drugara. Ko zna, možda mu se i smeju iza leđa što pokušava nešto da uradi sa sobom... U svakom slučaju, verujem da mu nije lako.

jeeeeeeee :dance:. I ja sam sam mislila da ste digli ruke od pisanja. Tekst je divan. Mnogo volim da čitam kada sva trojica pišete. Lepo je ne pročitati ‚‚daj pare‚‚ . Mada i posle svih ovih tekstova u kojima su vaša zapažanja i priče ljudi koji tamo žive, ja nemam kompletno mišljenje za njihovo ponašanje. Ali mi se čini da je g-din. Dupi negde upravu (ali ne skroz). Skidam kapu (kačket) za ono pešačenje do prenoćišta po mraku. Ta ideja je stvarno bila suicidna. Slike su odlične. Imam osećaj kao da ovo više nije samo neka priča već i stvaran događaj, valjda zato što ste ovog puta stavili više slika na kojima ste vi. I kako ne uslikaste tolike slonove?

Toliko od mene. Jedva čekam da ‚‚vidim‚‚ kraj sveta.

Uh, nedostajali ste nam!

Fin tekst. A koliko ce josh biti postova? Tj jel blog pri kraju :( ?

Lazar je odlichna buba :)

Drugari, hvala na komentarima i hvala što nas niste zaboravili posle ove pauze :) Napokon se vraćamo.

@fhdiakgn

Pa, recimo da je Namibija naša poslednja afrička zemlja, ali ne i kraj putovanja ;) Biće još par članaka, svakako :)

Pozdrav, još jedan zanimljiv tekst i sve pohvale, i ja mislim da je debela buba morala biti pomenuta, čini mi se da ste u skoro svakoj zemlji sreli bar jednu zanimljivu bubu! :)Noćno pešačenje u nedođiji, sjajan momenat, to nekako samo potvrđuje onu rešenost sa kojom ste se i otisnuli u ovo celo putovanje, ništa manje nisam ni očekivao :). Par opštih zapažanja, stiče se utisak kao da je Afrika konačno počela da vas "sustiže". Ceo blog ima blago silaznu putanju po pitanju entuzijazma i fascinacije ovim kontinentom što se da primetiti kako po pripovedačkom stilu tako i po samim opisanim događajima i situacijama. Ne znam da li je to zbog fizičkog zamora od samog putovanja, raspršivanja nekih predstava(koje uvek imamo, manje ili više realne) koje ste imali o tim zemljama i ljudima, vaše nesumnjivo sazrevanje kao putnika ili što je možda najverovatnije, sve zajedno. Svaki sledeći tekst kao da prati vaš spust niz kontinent pa i on sve više nekako klizi i udaljava se od one Afrike "iz" enciklopedija, Afrike živopisne prirode i egzotičnih životinja, i mislim da je to dobro. Posle ataka na vaša čula koji ja Afrika izvela svim oružjima koja je imala i početne opijenosti njenim bojama, ukusima, mirisim i zvucima, počelo je lagano trežnjenje i to daje crtu celom pripovedanju. Sve navedeno je naravno samo moje lično mišljenje i subjektivni utisak o blogu. Verujem da imate još mnogo sporednih priča koje zbog svog formata ili sadržaja nisu prikladne da se nađu u blogu a veoma su zanimljive :) Bez obzira, bilo je zadovoljstvo pratiti sve dosadašnje "epizode" ovog putovanja kroz prostor, ljude a zašto ne, i kroz vreme. pozz :)

Zamišljam lava koji izleće iz žbunja, ja ga čvoknem kamenicom posred čela, a on počne da se valja od smeha.

ahahahahaha :D :D :D hahahahaha i dalje mi je smesno a juce sam procitala post :D :D :D

Go go power rangers!

Ih, Lazare, da si hteo ili malo više obratio pažnju, možda bi i sam izmenio Komi u Koni ili nešto treće. To smo često radili tokom pisanja kako bismo, barem simbolično, zaštitili identitete sagovornika kada bismo osetili da je potrebno -- jer pravo ime je sasvim nevažno za tekst :P

Konacno nastavak!

Sjajna prica, kao i obicno. Mada, sad nekako realnija, sto rece neko, valjda zbog vise vas na fotografijama :)

Nekako mi se cini da je ovaj cika Dupi u pravu, jer sticem utisak da u Africi niko nista ne radi... a teta Komi, je vec posebna prica!

Sreca vasa pa iz zbuna ne iskoci jedan lav, narogusen i ljut sav! Zubi ostri, pogled zao, on za milost nebi znao ;)

Nekako mi se cini da je ovaj cika Dupi u pravu, jer sticem utisak da u Africi niko nista ne radi...

Размишљам некидан о дискусијама на овом форуму о црнцима... и питам се ко су онда они црнци који прелазе Сахару пешице из Еритреје да би се докопали Европе, ко су они који из Сенегала тону нон стоп да би се докопали Канара...

Размишљам некидан о дискусијама на овом форуму о црнцима... и питам се ко су онда они црнци који прелазе Сахару пешице из Еритреје да би се докопали Европе, ко су они који из Сенегала тону нон стоп да би се докопали Канара...

Ochaj, zhelja za zhivotom u uredjenijoj drzhavi ili zhelja za "boljim" zhivotom.

Evo jednog odlichnog filma za razmishljanje na tu temu:

Pa ne radi se ništa ni ovde, a kamoli u Africi po onim vrućinčinama.  kiklop

Urošu svaka čast. Ja bih dobio srčani udar kada bih doživeo bliski susret sa onolikom bogomoljkom.

Duri izgleda kao da ima nekog blizeg crnog pretka, vidi mu nosingera. :) Jel ste ga pitali u vezi toga? Bas mi se svidja njegovo lice (not in that way :D), vrlo je karakteristican

Момци свака вам част на храбрости и "дрскошћу" да пређете толики пут са директним контактима рекао бих са стварношћу Африке.

Још једна похвала не само за текст већ и фотографије које су дочарале оно што се не може описати. Коментари су вам оригинални и надам се да ћемо једног дана, ускоро ако не и пре, видети барем један документарни филм : Повратак у Африку.

Поздрав из Чикага.

Одличан путопис.. а и ужелео сам их се! ;D Свака част Музунги. :spot:

postali ste pravi majstori atmosfere. osetila sam i vrucinu i kisicu i dremez i onaj neprepricljiv osecaj kamiona na beskrajnom putu :) sjajna stvar, posle ovog citanja, ide mi se negde :) a dupi mi deluje kao covek koga definitivno vredi upoznati. sve u svemu, jos jedan zaokruzen i odlican tekst, bravo :)

 Svima hvala na komentarima :) Po meni, najveći uspeh za neku priču sa putovanja je da u čitaocu probudi svrab u tabanima. Onako, pročitaš, i odjednom se uzvrpoljiš, brojiš kolko imaš para i počneš da gledaš neke mape, da vidiš gde bi se moglo... :stop:

Create an account or sign in to comment