Kada bi imali slobodnih nekoliko meseci, novaca u dovoljnim kolicinama, saputnika po volji - kuda biste putovali?

Sta vas privlaci na to mesto?

Zasto sanjate o Africi, a zasto o Aziji?

U sustini me privlaci hiljadu mesta! Al recimo da bih definitivno otisao u Irsku, cuo sam lepe price, pogledao neke emisije, muziku naprosto obozavam i mislim da bih se lepo snasao medju svim onim pabovima i live svirkama. Al njih bih ostavio malo po strani, vise me interesuje predeo i ono sto je van grada.

I vec sam zacrtao sebi da cu ako bude bilo moguce cim zavrsim fax otici tamo na jedno pola godine, da sve obidjem natenane

Ja sam primetio da me privlace ljudi i mesta sa koja imaju neki smek, odnosno da me nekako vezuju. Ako imam nekog internet druga u nekom mestu koje mi je poznato a ne privlaci me nesto posebno otisao bih prvenstveno zbog druga. Da taj drug zivi u Londonu otisao bih bez razmisljanja jer me jako zbog velikog uticaja u muzici. Evo ovo leto idem u Svedsku jer mi je tamo drugarica, tek kasnije sam saznao vise o samoj drzavi i shavatio koliko je zanimljivo.

Nisam nesto preterano zaludjen da odem negde samo zbog neke gradjevine od istorijskog znacaja, naravno posetio bih i to ali najradije bih otisao tamo sa tim neki prijateljem.

Nekada sa jednim drugom odradimu neku turicu cisto iz zajebancije zato sto smo culi da se nesto negde desilo ili da negde ima da se kupi jeftini mancmelou sa greskom. 

ja volim mesta koja svi znaju sa tv-a pa kad okachim slike da svi kazu "vauuuu kakva si ti faca ti si bio tamo!!"

a meni onda puno srce

ja volim mesta koja svi znaju sa tv-a pa kad okachim slike da svi kazu "vauuuu kakva si ti faca ti si bio tamo!!"

a meni onda puno srce

Vrnjacka Banja?

  Najviše volim da idem na mesta koja mi, iz nekog razloga, nisu jasna. Onda volim da odem tamo da vidim u čemu je stvar

Volim sve da vidim, ali najviše me interesuju mesta koja nisu toliko popularna, kao i raznorazne zabiti itd. 

Od ''fensi'' destinacija imam želju da posetim Lenjingrad, pre svega zato što izgleda kao iz bajke, bukvalno, bar meni 

Odgovoriću direktno na pitanje. Kad bih imala par meseci, novca i čoveka, dva po izboru, išla bih u Aziju. I to turom koja je sad već postala opšte mesto, čini mi se, toliko članova foruma ju je napravilo, ali meni se po glavi vrti mnogo ranije no što sam i na ovaj sajt nabasala. Kao dete koje je volelo vozove, eto, oduvek sam htela da overim tu transibirsku. A ona dolazi nekamo, jel. A tamo ima čaja, a tamo je i Japan. S jedne strane, čuvala bih Japan za kraj života, jer ne znam kako ću odatle da se iskobeljam, kad bih se ja pitala, i kad bih imala sredstava, naravno. Tako da ne bih sada, u tih svojih prvih nekoliko nagradnih meseci, išla u Japan, tamo ću drugom prilikom, kad vidim ceo svet, jer to je ipak druga planeta. Sada mi treba distanca. Verovatno bih svratila do Južne Koreje prvo, da posetim neke drage ljude. Da overim neke predele iz filmova. Onda Kina. Zašto Kina? Ko zna. I onako više volim crni čaj, pa je bolje da idem u Indiju (nije). Indija je puna ljudi. Puna je i Kina, ali mi se čini, po onome što vidim tamo i ovamo, da ima gde da se hoda, a da bude zabavno, isto iz filmova, majku mu. Guangxi, na primer. Tucite me, ali mene pri putovanjima mnogo više zanima stacionarno, geološko, arhitektonsko, sve sa atmosferom koju pokupim, ili izmislim, od samog kontakta sa ljudima. Naravno, ljudi su plus, sastavni deo pomenute atmosfere, i niš' nije isto bez njih, ali više mi se ide na mesta koja su dovoljna, vizualno i kojekako, čak i ako nemam dodatni faktor. Videla bih i košnicu Šangaj, eto. Pela se na Tibet. Bila na prostoru koji mi je stran, a ogroman. Da me svi lepo ostave na miru. Da sama sebe ostavim na miru. A onda, gotovo turistički, nazad preko Indije. To mi je već u najavi manje zabavno. Naravno, nemam ništa protiv ni da odem sama, ali svet je prljav. Ili sam ja paranoična, pa svejedno, neću da sebi upropastim iskustvo. I eto, kad imam s kim, nemam čime, kad smislim čime, nemam kada. Kad imam kada i možda čime, nemam s kim. Godinama mi izmiče ovo iz ruku.

Imam  i saputnika (dvoje) i skupljene pare, e sad` samo jos da nadjemo vremena ove jeseni i i odosmo u centralnu Ameriku, negde sam vec na forumu spominjala i tacno gde, mada se kod mne nikada ne zna gde jto tacno . E sada, najteze pitanje, ZASTO. Prvi put sam otisla u Meksiko jer sam godinama mastala da odem tamo i najzad mi se te 97. ukazala prilika, a zasto bas u Meksiko, jer sam kao jako mala skontala da tamo zive plemena Maja indijanaca i bilo mi je nestvarno da imamao isto ime, pa sam zelela da ih upoznam. Sto sam i ucinila. Drugi put sam otisla u Meksiko jer sam se prvi put zaljubila u tu cerobnu zemlju i divne ljude i zelela sam da to pokazem osobi koju volim. Naravno, drugi odlazak sam iskoristila da posetim krajeve koje prvi put nisam i da skoknemo do Kube na tri nedelje.  Kada sam sam skontala da cu imati dete pozelela sam i nju da odvedem u zemlju mojih snova i pocela da stedim kintu i planiram put. Od tada je proslo vise od pet godina i putovanje u Centralnu Ameriku je sve izvesnije. Ovoga puta rutu sam prosirila na jos neke zemlje regiona koje mi kao sto je Lazar lepo primetio, nisu jasne, pa da ih upoznam, a sta ce mi se i da li ce mi se tamo dopasti, saznacete blagovremeno

Teško pitanje.

Kod mene zavisi od trenutnog raspoloženja... koje ponovo često zavisi od knjige/filma/muzike koju trenutno čitam/gledam/slušam. Ne znam da li vi imate taj trip?

Ide mi se u Ameriku da:

Pijem Južnjačku utehu u pravom, američkom baru. Ono, kao u filmovima- kaubojski šešir, kantri pevačica, redneck fazon. Još ako posle izbije tuča u baru- milina. Voleo bih i da me izbaci neki krupni momak sa brkovima iz lokala.

Osim toga, rado bih posetio i  one zabiti- Vajoming, Severnu i Južnu Dakotu. Pecao bih na Aljasci.

A ako ostane vremena, malo bih se kockao u Las Vegasu, radio bih kao taksista u Njujorku i krao bogu dane u San Francisku.

Po Evropi bih:

Obilazio neslovenske države, pio vino u Parizu, otišao na kriket meč u Engleskoj, živeo u Grčkoj ili Portugalu. Italiju i Španiju bih izbegao. Proćerdao bih svu lovu u Amsterdamu...

Išao bih i do Australije. Voleo bih da se izgubim u zabitima centralne Australije. Pojeo bih hamburger u baru "Kod Krokodil Džima" ili "Kod Matorog Ružičastog Džukca", nešto u tom stilu.

Za Afriku, Aziju i Južnu Ameriku još nisam smislio... Mada bih definitivno navratio do Čilea i Argentine.

Voleo bih da odem u Ameriku. Severni, Srednju i Juznu.

U SAD bih voleo da odem i osim standardnih stvari obidjem neki indijanski rezervat, neki crnacki geto, da upoznam hil bilije, i da zivim par dana u onoj kamp prikolici .... Znaci sve ono sto sam video iz filmova a sto nije standardna stvar koju ljudi obilaze kad odu tamo.

Voleo bih da odem u Meksiko i da se po nekoj pustinji tripujem na nekim kaktusima.

Voleo bih da obidjem neku favelu u Brazilu.

Voleo bih da idem na Transibirsku, sama pomisao da mozete kopnom stici do Kine, Mongolije... Neverovatno podseca na neki Marko Polo fazon a to naravno ne treba propustiti.

Voleo bih da odem u Severnu Koreju i naravno u Somaliju da se prikljucim piratima

da zivim par dana u onoj kamp prikolici

Ovo bih i ja voleo. 

Kao sto je Behemot rekao idealna destinacija je uglavnom ona koja se pojavljuje u poslednjem dobrom filmu koji sam gledao posebno sto se tice SAD tice, sve je u igri od Boyz in da hood preko Kose sve do Once Upon a time in America i The Good. the Bad and the Ugly (jbg znam da je italijanski )

Svi ti ('ajd, većina) špageti vesterni su snimani u Španiji . Nego, SAD je za mene druga priča. Sve bih ja to probala, godine su mi potrebne za tu kakofoniju. Ali, slično je to suviše našem životu, ili ga mi slično imitiramo, ili smo pod iluzijom da o tome nešto mnogo znamo (mada, jebiga, ja ne gledam Dnevnik, ali gledam Jona Stewarta), pa kad mi kažeš putovanje, ja pomislim na nešto drugo. Nikad na SAD. Neću ja tamo da putujem, ja tamo moram živeti par godina, previše mi je mozak ispran upravo filmovima i sličnim sadržajima. Nisam ja sad pod naivnim utiskom o američkom snu, ali mi često pada na pamet da u Americi može da se živi od bridža, obično dok kalimerišem o Srbiji.

To sad pravdam svoj limitirani unos , jer pokušah da odgovorim šta bih prvo uradila da mi se da mogućnost.

Ne bitno gde su snimani, bitana je cela ta prica oko : oruzija, sesira, viskija, kafana i zalazaka sunca nad prerijom... a gde to videti nego u SAD i spageti vesternima.  Isto kao sto je ponocni ekspres sniman na Malti a mislim da ne postoji osoba koja posle ovog filma nije razmisljala o putovanju u Istanbul.

Inace ni ja celu tu americku pricu ne bih mogao da vidim na jednom kratkom putovanju bilo bi mi potrebno dve godine najmanje.

Jeste i meni padaju na pamet slicne stvari, da tamo svaka glupost moze da se proda i zarade velike pare. 

malo offtopic, ali mozda nekom bude zanimljivo

Svi ti ('ajd, većina) špageti vesterni su snimani u Španiji .

slucajno sam se zadesila u jednom selu na sardiniji gde je sezdesetih snimano mnogo spageti vesterna selo se zove san salvatore, blizu zapadne obale sardinije, na ulazu u selo je ogroman kafic iz kog se cula buka (?!), a u selu tridesetak kucica koje izgledaju kao fasada za pomenute vesterne, jedna crkva i prasnjavi "trg".

selo je izgledalo toliko pusto, oronule kuce, nepokoseno rastinje iz prasine itd, da sam ja morala da idem redom od kuce do kuce i kucam na sva vrata i prozore kako bih proverila da li tu iko zivi. i tako sam pokucala na 30 kuca i nigde mi niko nije otvorio, a i crkva je bila zakljucana.

kako se vec smrkavalo morali smo da nastavimo put i nismo usli u kafic da se raspitamo o ovoj misteriji.

Verovatno je to samo zaostala scenografija iz nekog spageti westerna, pa zato niko i ne zivi Tako i u Tunisu, usred pustinje, ostala scenografija iz filma "Ratovi zvezda", pa sad predstavlja turisticku atrakciju.