celo jutro mi je nekako literarno, uporno nalecem na neke pesme i stihove koje sam citala ili nisam, pa videh da nemamo ni jedan topic, ili ga ja bar nisam nasla, gde bi mogli da pricamo o omiljenim nam pesmama i razmenjujemo iste, jer verovatno neko cita i voli nesto za sta neko drugi nije ni cuo. za francija znam da voli frosta iznad svega  :-D, ja jaaaako volim nerudu, ali sam, nesrecnica, posudila zbirku drugu pre nekih 5 godina i pitanje je kad cu je videti. 

nasla sam jutros meni nepoznatu, a divnu pesmu mike antica, malo je duza i ne znam joj ime, ali nadam se da ne zamerate.

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove

                                          MiroslavAntic.

Zhdere moj hleb. Pravi moju decu. Nosi moja

                                                        odela.

Sa mojom zenom lezhe u krevet na moje

                                rodjene ochi,

jer zna da sam tog trenutka sigurno negde

daleko u Lenjingradu.

I taj Antic sto me je upropastio i kao

                                        pisca i kao coveka,

dakle: taj, koji ce na kraju leci u moju

                                        sopstvenu grobnicu,

pita me jedno jutro: sta vam je, boga mu,

                covece,

izgledate mi nekako bolesni?

A sta se, izvinite za izraz, bas njega tiche

                                                  kako je meni

i dokle mi je?

O meni se najlepse brinu oni koji me

                                          ostavljaju na miru.

A on pere ruke mojom rakijom. Ima kljuc od

                                  mog ateljea.

Ljudi, taj me tera da citam knjige. Petlja sa

                                          mojim plavusama.

Dere se u mojoj kucci. Ogovara me.Svasta

                                                            lazhe.

Deca mi liche na njega, a on nosi kravatu.

Brije se, poznaje neke ljude. Radi.

Svako jutro se tusira. Pravi se da zna sve

                                                o zenbudizmu.

Prevodi knjige. Cini mu se da ima prijatelje.

Mom sinu, zamislite svinjariju, mome jedinom

                                    sinu, kupuje sladoled.

Bio sam mornar. Bezao sam, ili odem, na

                                              primer, u Pariz.

Pokrijem se ccebetom preko glave. Pustim

                                                          brkove.

A on me i tu pronadje, u nekoj ulici Zholive,

                                u nekom bednom hotelu,

i vrati kuci. I rasplache me.

Mati moja Melanija, koja ne zna da je rodila

                                            mene, a ne njega,

vise ga voli. Vise mu veruje. I on to jos

                                                  kako koristi.

A on je, uveravam vas, on je ta upeglana stoka

                                kojoj ja dizem spomenik.

On je ta uvazena zivotinja kojoj ja pishem

                                                        biografiju

ovako popljuvan i sam, i do krajnosti zgadjen

sto moram da mu javno pozajmimochi i dushu

i ono malo para koje sam jedva pozajmio.

Kad sam ja, na primer, skocio sa

                              Petrovaradinske tvrdjave,

on je uskakao u djacke chitanke.

Kad me je doktor Savicc lechio od alkohola,

on se pravio kao da ima neke veze sa

                                                      filmom.

Gde god se pojavim, gurao me je da ga ne

                                                  obrukam.

Pristajao je na kompromise. Cerekao se na

                                                      prijemima.

Primao je moje nagrade. Mesao se u moje

snove.

Jedan licemer.

Jedan stvarni licemer.

Jedan provincijalac!

Jedan koji je trpeo sve ono sto ja nikada

necu trpeti.

I koji sada tako fino zhuri da crkne umesto mene,

da bi umesto mene,

svinja jedna,

da bi umesto mene sto pre jedini ziveo.

Hvala na pesmici.

Nemam Nerudu, bas me podseti da potrazim po knjizarama. Evo samo par njegovih stihova,  da zagolicaju, izvor, naravno, Zabavnik. Ako neko ima cele ove dve pesme, a ne mrzi ga, neka nam pokloni ovde.

Ja sam kao ptica                                            Ti ces kao kamen

pobesnela                                                      sa mnom u grob pasti

iz oluje                                                          i zbog nase ljubavi

sasvim mirne.                                                koja ne bi potrosena,       

                                                                      zemlja ce i dalje 

                                                                      ziveti s nama zajedno.                 

           

mislim da imam nesto nerude na spanskom, ako nista, ono u nekim zbirkama.

a secam se dva lorkina stiha, koje sam upamtio kao vrh poezije, ali u drugacijoj verziji od ove koju sad nalazim, ili je to prosto bila interpretacija mog ujaka. svakako bolje zvuci ovako, kako sam upamtio, i navodim:

aleje topola odlaze,

ostavljaju vetar

nasla sam jutros meni nepoznatu, a divnu pesmu mike antica, malo je duza i ne znam joj ime, ali nadam se da ne zamerate.

Pesma se zove "In memoriam" , a zbirka pesama u kojoj se nalazi, zove se "koncert za 1001 bubanj"

?aba čita novine!

U carstvu hladovine.

  I ovde, bez boje tajne,

  Nijedne voćke nema,

  Nebesne one boje, gorke i beskrajne.

jaaaako volim nerudu, ali sam, nesrecnica, posudila zbirku drugu pre nekih 5 godina

  E, da, a Nerudu imam, jednu knjigu na srpskom, jednu na španskom, "Veinte poemas de amor y una cancion desesperada" - pa, ko želi...

Neruda je fini, imam neku zbirku, cini mi se njegove ljubavne poezije...

Ja bih da pomenem Prevera posto ste vec pomenuli Antica. On mi je medju omiljenima, obojica su ... BTW, ona cuvena fotografija starijeg Prevera sa pudlicom , na stolici, za stolom, sa casom vina, mi treba, u formi plakata, pa ako neko zna gde, kako 

Put na mesec

Ah! Znaci vi tamo idete

Da

A znate li gde je to?

Ne ali sam cuo

I nosite sve te stvari?

Da

Nikada nikada

Da li me cujete

Nikada necete stici

Tamo

Sa svim tim stvarima

...

Jedite na travi

samo pozurite

jer kad-tad

trava ce jesti na vama.

Za tebe ljubavi

Otisao sam na pijacu ptica

I kupio ptice

za tebe ljubavi

Otisao sam na cvetnu pijacu

I kupio cvece

Za tebe ljubavi

Otisao sam na pijacu gvozdja

I kupio okove

Teske okove

Za tebe ljubavi

A onda sam otisao na pijacu roblja

I trazio te

Ali te nisam nasao

Ljubavi

Eto, njega mogu do sutra da citam, i ponovo, i tesko mi dosadi... nikako da prerastem 

poshto jos nema zvanichnog prevoda na srpskohrvatski, evo u originalu "Crystal Mountain" (Chuck Schuldiner):

Built from blind faith

Passed down from self-induced fantasy

Turn a page to justify

Conjuring power - it opens wide

On seventh day,

is that how it's done?

Twisting your eyes to perceive

all that you want

To assume from ignorance

Inflicting wounds with your

cross-turned dagger

Inside crystal mountain

Evil takes its form

Inside crystal mountain

Commandments are reborn

All the traps are set to confine

All who get in the way of the divine

In sight and in mind of the hypocrite

A slave to the curse forever confined

Shatter the myth

Don't cut yourself

On your words against

dreams made of steel

Stronger any faith

That inflicts pain and fear,

is that how it's done?

Branko Miljkovic

KAMEN

I kamen moze da postane ptica i da odleti

Ali se brzo pokaje i pojede svoja krila od vetra

CVET

Evo cveta dovoljno smelog da mirise

Na praznom mestu i u uspomeni.

SUMA MRTVIH

Niko ne cuje

kako sumi lisce.

ODISEJ

Ici bez priblizavanja

Lutati i biti uvek daleko od necega.

Otimati od noci deo po deo puta

I videti sebe unakazenog u razmrskanom ogledalu

jutra

Dok na gromobranima cvetaju modri cvetovi.

NEMIR LUTANJA

Da oci budu svetiljke u buri cela

da pogled nikad ne opustosi luka

da zenama ne utonem u tisinu lica,

ogrnucu ramena vetrom i lutacu

dok me ne raskomada daleka raskrsnica.

Branko Miljkovic

PO PUTU

Izgubljeni psi

njuse cvetove ljudskih stopala

u prasini.

POKLON

Otvori kutiju

u njoj je more

isto duboko

ali manje opasno.

POREKLO VETROVA I PTICA

Ptice izlete iz sebe

i vetar ih nosi

ptice su riznice vetrova

Ovu pesmu moram da dodam,  jer mi zvuci kao krik bola i ljubavi,  kao ono zbog cega se putnik na kraju uvek vrati. Dakle:

DOMOVINI

Nema pesme izvan istine

Volim te

I kada bi poslali na mene zivotinje sa

                                    praznim ocima

Volim te

I kada bi iz zemlje iskopali psa da laje

                                                na nas

Volim te

I kada bi mi buducnost premestili iza

                                                mene

I kada bi me ubili

Volim te

Nastasijević.

Ni reč, ni stih, ni zvuk,

Tugu moju ne kaza.

A duge sveudilj neke

Nebo i zemlju

Spaja i spaja luk.

? ***

? I svićem sa zorama,

? A za večeri setno

? Nestaje me za gorama.

? ?***

? ?I nemo, iz tvari, tugom,

? ?Objavi se drug.

? ?I tugom zacvrkuće tica,

? ?I zatreperi lug.

? ?***

? ?Tišinom, čudno, sve mi zasvetli:

? ?Krilata, pohodi me ona.

? ?Nerođenih zora zapoju mi petli.

? ?Sa dna iskon-mora,

? ?Potonula, čujem, bruje zvona.

Vasko Popa

ODJEKIVANJE

Prazna soba stane da rezi

Uvucem se u svoju kozu

Tavanica stane da skici

Hitnem joj jednu kost

Uglovi stanu da kevcu

I njima hitnem po jednu kost

Pod stane da zavija

Hitnem i njemu jednu kost

Jedan zid stane da laje

I njemu hitnem jednu kost

I drugi i treci i cetvrti zid

Stane da laje

Hitnem svakom po jednu kost

Prazna soba stane da urla

I sam prazan

Bez ijedne kosti

U stostruki se odjek

Urlika pretvaram

I odjekujem odjekujem

Odjekujem

(ponekada se tako osecam dok spremam ispit )

VUCJE POREKLO

Pod lipama u Pesku

Praded moj Ilija Luka Morun

Nasao je dva vucica

Stavio ih magarcu medju usi

I odneo na salas

Hranio ih ovcjim mlekom

I ucio da se igraju

S jaganjcima vrsnjacima

Vratio ih ojacale

Na isto mesto pod lipe

I tu ih izljubio i prekrstio

Od detinjstva cekam

Da mi se broj godina

S pradedom izjednaci

Pa da ga pitam

Koji sam od ona dva vucica

Bio ja

Dane Stojiljkovic

GDE SE NALAZIM

Stalno ulazim u sumu

a nikada ne znam

gde se nalazim

samo po necemu

sto se u meni buni

rekao bih da sam

uvek u manjoj sumi

POSETA MAJCI

Uvek kada ulazim

u nasu kucu

ulazim

u svoje detinjstvo

i na pragu

ne izuvam obucu

COVEK

Polako polako

dete ulazi u godine

i otvara vrata

da udje

u najvecu sobu

TRI KILOMETRA JUZNO

OD KUMOVE SLAME

Eto me po selima juga

tri kilometra juzno

od Kumove Slame

ne pijem

vec

u grlo prosipam

i na obzorju

dubovske noci

srnu hvatam

uzgred

diskutujem

sa seljacima

kako uredno

placaju porezu

a ponekad

na nekoj svadbi

uhvatim

neku seljanku

kako zdravo

ljubi

moju senku

ZIMA NA STANICI

PROLECE

Zima

na stanici prolece

kasno vece

ispred kuce

moje majke

poslednji voz

stize u devet sati

i putnik

ne zna

koji put

treba da uhvati

jedna zvezda

na nebu

moze mu samo

smisao puta dati

A ZIMA JE

NA STANICI PROLECE

KASNO VECE

i putnik se okrece

prema jugu

severni vetar

pogadja mu ledja

na nebu

razastrta

Kumova Slama

stoji kao medja

preko koje se

ne moze dalje

A ZIMA JE

NA STANICI PROLECE

KASNO VECE

i putnik se

vraca na sever

sada ga vetar

u grudi pogadja

i na nekoliko

kilometara

okom odmereno

od Kumove Slame

na vrhu belog brega

iznad stanice proleca

smisao puta se radja

A ZIMA JE

NA STANICI PROLECE

KASNO VECE

i putnik

ozaren daljinom

jos brze koraca

sneznom belinom

i svetlo

sa stanice proleca

nestaje u secanju

pliva u vremenu

zaborava

mogucnosti povratka

i samo nit ispredena

izmedju ocnog vida

i dalekog secanja

u blizini instnikta

moze da ga dovede

da otvori vrata

neke zatvorene kuce

pre nego sto

dodje svanuce

a kako pre pada stici

kad u padu

covek ni glavu

ne moze da podigne

lenovati

ko moze da postigne

na daljini

tako bliskoj smrti

Mika Antic, Prever... Velicanstvenoj trojci fali Dusko Radovic.

Kad sam bio mali,

ja sam bio mali.

Nisam znao da sam mali,

jer sam bio mali.

Mike Antica ima svuda po netu pa ga necu i ja citirati, njegova Sabrana dela treba imati...

Zatim Dusko Trifunovic...

GRE?IO SAM MNOGO

Gre?io sam mnogo, i sad mi je ?ao

i ?to nisam vi?e, i ?to nisam lu?e

jer, samo ?e gresi, kada budem pao

biti samo moji - sve je drugo tu?e.

Gre?io sam mnogo, u?io da stradam

leteo sam iznad va?e mere stroge

gre?io sam, jesam, i jo? ?u, bar se nadam

svojim divnim greshom da usre?im mnoge.

Gre?io sam, priznajem, nisam bio cve?e

gre?io i za vas, koji niste smeli,

pa sad deo moga greha niko ne?e

a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Curcin - Na stranputici

Dodje tzv. jesen

Tj. stalo padati 'zuto lisce' itd.

Te skoro pod svakom granom

Po jedan pesnik;

Stoji i vidi

Gde 'mre' priroda, i pogreb je prati!

I ja sam pokusao jednom

Da pazim na pesnicki usus;

Da se svojski rastuzim,

Pa da procvilim u ritmu.

Al' ozgo vedro nebo.

A u meni nasmejana dusa.

Ismejase mi tugu,

Te ni kraj najbolje volje

Ne mogoh otkriti smrt

U prirodi

Naprotiv, ja volim kad pada lisce,

Te u stotini boja,

Od crvene do crno-mrke,

Pokrije tle;

A sunce na njega padne,

Pa dotka cilim.

Kipling - Ako

Ako uspe? sa?uvati glavu dok svi oko tebe

Bezglavi jure i za to krive nikoga do tebe;

Ako sa?uva? veru u sebe dok svi u tebe

Sumnjaju, i jo? da im plati? ?to sumnjaju u tebe;

Ako mo?e? ?ekati neumoran od ?ekanja,

Ili slu?ati la?i a da te la? ne pokvari,

Ili biti omra?en bez ikakvog opravdanja,

I jo? da ne izgleda? dobro i ne pri?a? mudre stvari;

Ako mo?e? da sanja? ? a da ne poklekne? pod vla??u

Sna; Ako mo?a? da misli? ? a da misao za cilj ne dr?i?;

Ako se suo?iti mo?e? sa trijumfom i propa??u

I jo? da usto ovo dvoje za istu stvar dr?i?;

Ako mo?e? izdr?ati da ?uje? sopstvenu istinu

Izvrnutu od nitkova - da zamka bude budalama,

Ili gledati najdra?e stvari kako se rasplinu,

Skupljati ih, graditi ponovo, dok sve se opet slama;

Ako mo?e? sabrati u hrpu sve svoje zgoditke

I rizikovati ih u jednom bacanju kocke,

I izgubiti i stati iznova na svoje po?etke

I ne pomenuti vi?e nikada te kurvinske kocke;

Ako mo?e? prisiliti svoje srce, nerve, tetive

Da ti slu?e dugo nakon se sklope smrtne ralje,

I da se dr?e i guraju iako u tebi nema vi?e ?ive

Sile, ni?eg osim volje koja ka?e: ?Idemo dalje?

Ako mo?e? da glasnogovori? masi i ?astan ostane?,

Ili da ?eta? s kraljevima, al obi?an sasvim;

Ako pred prijateljem i neprijateljem isti stane?;

Ako svi ra?unaju na tebe, al niko ba? sasvim;

Ako mo?e? da oseti? neoprostivu minutu

U ?ezdesetsekundnom neopisivom trku ?

Onda je Zemlja tvoja, sine, i sve ?to je na njoj -

I jo? vi?e, mnogo vi?e ? bi?e? ?ovek, sine moj!

malo Vaska Pope...

Vrati mi moje krpice

Moje krpice od ?istoga sna

Od svilenog osmeha od prugaste slutnje

Od moga ?ipkastoga tkiva

Moje krpice od ta?kaste nade

Od ?e?ene ?elje od ?arenih pogleda

Od ko?e s moga lica

Vrati mi moje krpice

Vrati kad ti lepo ka?em

jao, kako si me lepo setio neprevazidjene "If" pesme!? ?.gif' alt='::'> samo, ne engleskom nekako lepse zvuci ili sam ja navikla na nju ovakvu:?

If you can make one heap of all your winnings

And risk it on one turn of pitch-and-toss,

And lose, and start again at your beginnings

And never breathe a word about your loss;

If you can force your heart and nerve and sinew

To serve your turn long after they are gone,

And so hold on when there is nothing in you

Except the Will which says to them: "Hold on!"

...

If you can fill the unforgiving minute

With sixty seconds' worth of distance run,

Yours is the Earth and everything that's in it,

And--which is more--you'll be a Man, my son!

? ?E, da, a Nerudu imam, jednu knjigu na srpskom, jednu na španskom, "Veinte poemas de amor y una cancion desesperada" - pa, ko želi...

imam ja "20 ljubavnih i jednu ocajnu pesmu", no mislila sam na neke druge koje vise nemam, sem na netu sto ih pronalazim kad mi sine.?

Cemu sve to krasno cvece?

Tvoje usne cvat je dosta.

Cemu milje sve zemaljsko?

Tebe milovat' je dosta.

Sto ce rajska sva sirina kraj sobice

tvoje tesne?

Mesta nasem slatkom grehu u njoj jedan

hvat je dosta.

Vecni zivot prevecan je mojoj slaboj fantaziji.

Na nedrima tvojim belim

sanjat' kratak san je dosta.

Hafez Sirazi

postoji jedan dobar prevod pesme if na srpski, ovaj ovde je blago receno pesnicki bezosecajan, a cak i u svojoj bukvalnosti sadrzi ozbiljne jezicke greske (jeguljo, podrzii me:) 

dakle, prevod po mojem misljenju dosta bolji, daleko od idealnog, to su samo valjda andricevi prevodi ogdena nesa (eh, cak na tibet zivi lama):

Ako možeš da vidis unisteno delo svoga zivota

i bez reći da ga ponovo gradis,

ali bez uzdaha i protesta podneses

gubitak onoga sto si dugo tekao;

Ako možeš da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi;

Ako možeš da budes jak, a da ipak ostanes nezan,

da ne mrzis one koji tebe mrze,

a da se branis i da se boris;

Ako možeš da slusas kako reci tvoje

izvrcu nevaljalci da razdraze glupake,

i da cujes kako luda usta o tebi lažu,

a da sam ne kažeš ni jedne laži;

Ako možeš da sacuvas dostojanstvo u slavi;

Ako možeš da budes jednostavan iako si savetodavalac kraljeva;

Ako možeš da volis sve prijatelje kao bracu,

a da ti nijedan od njih ne bude sve i sva;

Ako znaš da razmišljas, da posmatras i upoznajes,

a da nikada ne postanes skeptik ili rusilac;

Ako znaš da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,

da mislis, a da ne budes samo mastalo;

Ako možeš da budes cvrst, ali nikad divalj;

Ako možeš da budes hrabar, a nikad neobazriv;

Ako možeš da budes dobar,ako možeš da budes pametan,

a da nisi čistunac ni sitnicar;

Ako možeš da zadobijes POBEDU POSLE PORAZA

i da te dve varke podjednako dobro primas;

Ako možeš da sacuvas hrabrost i glavu kada je svi ostali izgube,

tada će kraljevi- sreća i pobeda

biti zauvek tvoji poslusni robovi.

a ono sto vise vredi nego svi kraljevi i sve slave

BIćeš COVEK, sine moj.

?ak Prever

Adrijen

Adrijene nemoj da se duri?!

Vrati se!

Adrijene nemoj da se duri?!

Vrati se!

Grudva snega

koju si bacio na mene

u ?amoniju

pro?le zime

sačuvala sam je

Eno je na kaminu

pokraj svadbenog venca

moje pokojne majke

koju je ubio

moj pokojni otac

?to je giljotiniran

jednog tu?nog zimskog jutra

ili proletnjeg ...

Gre?ila sam priznajem

znala sam ostati

duge godine

ne vraćajući se

kući

Ali nikada ti nisam rekla

da je to zato ?to sam bila u zatvoru

gre?ila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duri?!

Vrati se!

I Vrbova grana

tvoj mali foksterijer

koji je crk'o pro?le nedelje

sačuvala sam ga!

Eno ga u fri?ideru

i ponekad kad otvorim vrata

da uzmem pivo

ugledam jadnu ?ivotinju

i to me stra?no rastu?i!

A ipak to sam ja uradila

jedne večeri da skratim vreme

dok sam te čekala ...

Adrijene nemoj da se duri?!

Vrati se!

Sa vrha kule Sen-?ak

bacila sam se

prekjuče

zbog tebe sam se

ubila

Juče su me zakopali

u jedno divno groblje

i mislila sam na tebe

i večeras sam se vratila

u sobu

po kojoj si se ?etao go

u vreme dok sam jo? bila ?iva

i čekala te

Adrijene nemoj da se duri?!

Vrati se!

U redu gre?ila sam

duge godine nisam se vraćala kući

ali sam ti uvek krila

da je to zato ?to sam bila u zatvoru!

Gre?ila sam priznajem

često sam tukla psa

ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duri?!

Vrati se!

Dusko Radovic

PLAVI ZAKET

Bas sam bio u plavom zaketu

kada sretoh Vasiljevic Cvetu.

Dal' zbog mene, da li zbog zaketa,

prevari se, okrete se Cveta

Ja joj rekoh:"Dobar vecer, Cveto,

s dopustenjem - malo bih proseto'..." 

Da l' zbog mene, da li zbog zaketa,

prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to - kad zalaja pseto!

Ja joj rekoh: "Drz se mene, Cveto!"

Dal' zbog mene, da li zbog zaketa,

prevari se, pridrza se Cveta.

Bese leto kad je bozur cveto,

ode pseto, ja u polje skretoh.

Dal' zbog mene, da li zbog zaketa,

prevari se pa skrete i Cveta.

I, logicno, s obzirom da skretoh,

plavi zaket na livadu metoh. 

Dal' zbog mene, da li zbog zaketa,

prevari se i spusti se Cveta.

Prodje leto i jos pet-sest leta

sad se Cveta mojom kucom seta, 

iz razloga ekstra kvaliteta

- da li mene ili mog zaketa.

Jovan Ducic

Otrov

Satrap je kazao bludnici da otruje pesnika iz Susijane koji mu se ruga.

- Otruj ga, svestenice ljubavi, jer mi se ruga. Ako ga otrujes dacu ti zlatan pojas i sedam najlepsih paunova iz moga parka i moga konja, i moga kuvara. On hoce da mi metne na glavu kapu od hartije i na mene obesi praporce ludaka. On se ruga mome slemu mom stitu. Kad besedim narodu koji place od uzbudjenja, on mi se smeje jedini. Otruj ga, svestenica ljubavi, i ja cu ti dati galiju na moru i dvorove u poljima. Jer kad moj gnev ode u narod da mu pokazem moju slilu i da ga kaznim, prolivsi njegovu krv, i zapalivsi njegovu zetvu, i oteravsi njegove zene, osecam na sebi pogled gordog preziranja tog jednog coveka. Otruj ga, daci ti jedan grad i najlepsi kamen iz mog zezla.

Ali ta zena nije znala kako se truje.

Tada satrap rece: - Lazi ga. Kazi mu da si zena koju su proterali zbog vrline iz neke daleke zemlje u kojoj se vrlina progoni i on ce te sazaljevati. Kazi mu da si mucenica, i on ce te voleti. Pogledaj ga svojim strasnim ocima i pokazi mu svoje lepo telo, i on ce sanjati o tebi. Uzmi velove, i svoje grivne, i svoje mirise, i igraj mu, i on ce te pozeleti. Ali nemoj prestati nego lazi i dalje, lazi neprestano, lazi uvek.

I on ce umreti samo od te jedne pomisli : zasto nas lazu ne samo oni koji nas mrze nago i oni koje mi ljubimo.

Da malo osvjezim temu... 

DAŽD - MaK Dizdar

Trebalo bi opet naučiti

da slušamo kako kiša pada

Trebalo bi se odkameniti

i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada

Trebalo bi ponovo pronaći

izgubljene staze od one plave trave

Trebalo bi u obilju bilja

zagrliti panične makove i mrave

Trebalo bi se iznova umiti

i sniti u jasnim kapima ozorne rose

Trebalo bi onesvjestiti se

u tamnim vlasima neke travne kose

Trebalo bi načas stati

sa suncem svojim i sjenkom svojom stasati

Trebalo bi se konačno sastati

sa već davno odbjeglim vlastitim srcem

Trebalo bi se odkameniti

I proći bez osvrtanja

kroz kamenu kapiju ovog kamenog grada

Trebalo bi htjeti

I svu noć bdjeti slušajući kako dažd pravedni pada

pada pada

Meni jedni od omiljenijih Nerudinih stihova

Hocu da uradim s tobom

ono sto prolece radi s tresnjama.

Inace imam njegovu zbirku Pjesme ljubavi i nade, Mladost, Zagreb 1980.