Evo nekoliko saveta kako smanjiti emisiju stetnih gasova u atmosferu...

Ekološki bonton

Stanovanje: Svakodnevno smo odgovorni za 16 odsto ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte. Ta količina gasova nastaje neprimetno, tokom potrošnje energije za stanovanje.

Stoga bolje izolujte prozore i vrata svojih domova, otvorite prozor umesto da uključite klima-uređaj, mašinu za pranje posuđa uključujte samo kad je puna, a bojler zagrevajte na nižoj temperaturi.

A ako ste se odlučili za gradnju, koristite prirodne građevinske materijale, sunčevu i geotermalnu energiju, energiju vetra, i druge obnovljive i prirodne izvore energije.

Kućno svetlo: Obična sijalica s užarenim vlaknom svetli kratko, troši dosta struje, emituje mnogo toplote i sadrži živu, zbog koje je treba posebno reciklirati da ne bi zagadila vodu i zemlju.

Pređite na štedljivo neonsko osvetljenje: ono svetli deset puta duže od obične sijalice, potrebna mu je samo četvrtinu energije koju potroši obična sijalica, a emituje 90 odsto manje toplote od nje. Štedljive sijalice mogu se sasvim reciklirati, pa ne zagađuju okolinu.

Štedljiva kompaktna fluorescentna sijalica (CFL) snage 20 vati može zameniti običnu pet puta jaču običnu sijalicu. Za 1.200 kilovata struje, koliko jedna ovakva sijalica uštedi tokom svog veka, potrebno je više od pola tone uglja ili, približno, 280 litara tečnog goriva.

Ako bi samo milion domaćinstava promenio po četiri sijalice, 900.000 tona gasova koji stvaraju efekat staklene bašte bio bi eliminisan.

Uređaji: Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo-uređaja kada ih uključimo i ne koristimo.

Domaćinstva u postindustrijskim zemljama tako u atmosferu emituju 75.000.000 tona ugljen-dioksida i bacaju milijarde dolara svake godine. Samo u Evropi, uključeni televizori koje niko ne gleda koštaju preko milijardu dolara godišnje. Domaćinstvo može da smanji račune i emisiju štetnih gasova za 66 odsto.

Prosečan kompjuter bez monitora potroši 60 do 250 vati struje dnevno. Ako isključujete kompjutere kada ih ne koristite, u atmosferu ćete ispustiti 83 odsto ugljen-dioksida manje.

Papir: Koristite recikliranu hartiju jer se papir, koji čini trećinu otpada, može prerađivati tri do pet puta pre nego što se njegova vlakna raspadnu. Tona recikliranog papira čuva 17 stabala i 67 odsto energije potrebne za novoproizvedenu hartiju.

Plastika: Pošto ih donesete iz prodavnice, plastične kese uglavnom završe u vašoj životnoj sredini jer se samo tri odsto njih reciklira. Napravljene su od polietilena i potrebno im je hiljadu godina da se raspadnu, pri čemu se emituju opasni gasovi. Da biste ovo sprečili, koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija.

Onima koji vam isporučuju hranu recite da zadrže plastične viljuške. Ne koristite plastične šolje, čaše i flaširanu vodu. (Godišnje se za flaširanje vode potroši 2.700.000 tona plastike, a više od 86 odsto plastičnih flaša završava u prirodi.)

Održavanje odeće: Istraživanja Univerziteta u Kembridžu pokazala su da na pranje i sušenje odeće otpada 60 odsto ukupne energije uložene u njenu proizvodnju i održavanje.

Perite odeću u toploj, ne u vreloj vodi, i koristite novije tipove mašina za pranje jer troše četvrtinu energije i manje vode u odnosu na stare tipove. Opranu odeću sušite napolju, ne u mašini.

Sve to za 90 odsto može redukovati emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa tokom uobičajenog održavanja odeće.

Stare jakne: Stare jakne od prirodnih i veštačkih materijala mogu se reciklirati ili prepraviti. Na taj način se štedi 76 odsto energije za proizvodnju nove odeće, a emisija gasova s efektom staklene bašte smanjuje se za 71 odsto.

Kupovinom nošene odeće snižavate emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa tokom proizvodnje nove odeće i prolazite jeftinije. Primera radi, pamuk zauzima manje od tri odsto poljoprivrednog zemljišta, ali se za njegovu proizvodnju troši četvrtina pesticida upotrebljenih u svoj poljoprivredi.

Bicikl: Po gradu se vozite biciklom. Podaci iz razvijenih zemalja pokazuju da tamošnji saobraćaj oslobađa više od 30 odsto ukupnog ugljen-dioksida. Ulazak kolima u uži centar Londona stoga se naplaćuje £8 dnevno, što saobraćajnu gužvu smanjuje za 22 odsto, a emisiju ugljen-dioksida za 16.

Na trotoarima mnogih gradova u Nemačkoj parkirani su simpatični crveni bicikli. Polusatna vožnja košta isto koliko karta za metro ili autobus. U Parizu su ulice oko najzakrčenijih avenija otvorene samo za autobuse, bicikle i taksije.

U Kopenhagenu, 33 odsto stanovništva putuje biciklom. Nije slučajno što je skorašnje istraživanje Dansku rangiralo kao najsrećniju od 178 zemalja.

Automobil: Za deset sekundi rada automobilskog motora u mestu potroši se više benzina nego za njegovo gašenje i ponovno paljenje. Ako ugasite motor na semaforu, smanjujete zagađenje atmosfere najmanje za osminu. Ukoliko redovno kontrolišete pritisak u gumama, godišnje ćete uštedeti pun rezervoar goriva.

Konzumirajte manje mesa: Šta je odgovornije za globalno zagrevanje: BMW ili big-mek? Verovali ili ne – burger. Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama izveštavaju da industrija mesa emituje 18 odsto gasova s efektom staklene bašte – više od saobraćaja. Veliki deo tih gasova potiče od azotnog oksida i metana, koji se oslobađaju dok preživari vare hranu. Metan ima 23, a azot-oksid 296 puta veći efekat zagrevanja nego ugljen-dioksid.

Ako isključite meso iz ishrane ili ga svedete na minimum, svako od vas može sprečiti emisiju tone i po ugljen-dioksida godišnje. Poboljšanja na automobilima smanjuju emisiju tog gasa za samo jednu tonu.

Podržite lokalnog proizvođača: Kupujte hranu na obližnjim pijacama, od proizvođača iz svoje okoline, jer ćete tako trošiti manje goriva za dopremanje hrane. Osim toga, hrana s pijace je često svežija i zdravija od one iz prodavnice ili hipermarketa.

Posadite bar jedno drvo u životu: Svako posađeno drvo je korak u borbi protiv globalnog zagrevanja. Jedno stablo tokom života može da apsorbuje do tone ugljen-dioksida, naročito u toplijim klimatskim pojasevima. Tome treba dodati i da lišće apsorbuju toplotu Sunca.

Posečeno stablo bolje je iskoristiti kao građu ili odložiti na neko polje nego ložiti, jer tada ispusti veći deo ugljenika koji je upilo tokom života.

Ako vas je ovo probudilo,onda pocnite vec danas da razmisljate o buducnosti!

Evo nekoliko saveta kako smanjiti emisiju stetnih gasova u atmosferu...

Kolko ja vidim ovde se najmanje priča o štetnim gasovima, a težište priče je na starom dobrom ugljen dioksidu za kojeg po neko sumnja da ima veze sa nekim zagrevanjem za koje nismo sigurni da postoji. Al dobro, svaka ušteda energije je za pohvalu, jer energija u principu dolazi iz ružnih i prljavih izvora.

Obična sijalica s užarenim vlaknom svetli kratko, troši dosta struje, emituje mnogo toplote i sadrži živu, zbog koje je treba posebno reciklirati da ne bi zagadila vodu i zemlju.

Otkud ti ovo ? Kolko je meni (i Guglu) poznato, klasična sijalica sadrži staklo (silicijum), volfram, i valjda bakar. Žive ima u nekim (ili svim ?) modernim sijalicama. Ovo bi vredelo dobro proveriti.

Ako bi samo milion domaćinstava promenio po četiri sijalice, 900.000 tona gasova koji stvaraju efekat staklene bašte bio bi eliminisan.

Imaš li predstavu koliko je 900.000 tona gasova u odnosu na  milion domaćinstava ? I u kom vremenskom periodu ? Ja nemam blage veze.

Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo-uređaja kada ih uključimo i ne koristimo.

Vidi, ovako. Šta misliš u šta se transformiše ta energija ? U toplotu, naravno. Isto kao što se energija u (skoro) bilo kom grejnom telu transformiše u toplotu, u odnosu 1 : 1 otprilike. Šta misliš, da li bi osetio razliku u temperaturi sobe ako isključiš svu tu elektroniku na 1 dan ? A da li osetiš razliku kada uključiš/isključiš radijator/šporet/furunu ? Kad pustiš vodu iz bojlera ?

Molim te razmišljaj malo o kvazinaučnim tekstovima koje prepisuješ.

koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija

Ti poneseš 2 platnene torbe u dućan, u jednu strpaš breskve, u drugu krompir, i daš da ti izmere na kasi ?

Stare jakne od prirodnih i veštačkih materijala mogu se reciklirati

Gde i kako ?

Šta je odgovornije za globalno zagrevanje: BMW ili big-mek?

Evo sedim u košulji i dukserici pored prozora i pojma nemam.

Ali, naravno, izbegavajte meso jer jedenje mesa znači mučenje životinja, i izbegavajte volan u urbanim predelima jer vožnja automobila znači smrad, buku i gužvu koja usporava kretanje. I prosto mami na bahato kršenje propisa i maltretiranje ostalih učesnika u saobraćaju.

Posečeno stablo bolje je iskoristiti kao građu ili odložiti na neko polje nego ložiti, jer tada ispusti veći deo ugljenika koji je upilo tokom života.

Je l to znači da ćeš srazmerno manje da ložiš, ili da ćeš umesto tog već posečenog drveta zapaliti nešto drugo (ugalj iz utikača, gas...) ?

Mozda je tvoja namera da ovo ispadne smesno,ali nije nimalo...Jer mi je cilj bio da se neko nov probudi i shvati koliko nesvesno dajemo doprinos samounistenju...A ovaj tekst sam nasao na jednom forumu sajta koji organizuje akcije ciscenja zelenih povrsina!...A ovo sa platnenom torbom se ne odnosi na sadrzaje na meru,vec na sadrzaje sa rafova koji su vec upakovani,tako da neces nepotrebno uzimati jos kesa,nego ces to staviti u torbu i tako dati svoj doprinos!

Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo-uređaja kada ih uključimo i ne koristimo.

Vidi, ovako. Šta misliš u šta se transformiše ta energija ? U toplotu, naravno. Isto kao što se energija u (skoro) bilo kom grejnom telu transformiše u toplotu, u odnosu 1 : 1 otprilike. Šta misliš, da li bi osetio razliku u temperaturi sobe ako isključiš svu tu elektroniku na 1 dan ? A da li osetiš razliku kada uključiš/isključiš radijator/šporet/furunu ? Kad pustiš vodu iz bojlera ?

Molim te razmišljaj malo o kvazinaučnim tekstovima koje prepisuješ.

Ne razumem. Ovaj fini komad ironije je potpuno protraćen kod mene. Da li bi mogao da mi objasniš?

Sem što sam poprilično sklona poverovati da će se onaj koji pronađe grejno telo sa procentom iskorišćenosti 100% poprilično obogatiti.

koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija

Ti poneseš 2 platnene torbe u dućan, u jednu strpaš breskve, u drugu krompir, i daš da ti izmere na kasi ?

Ovde razumem tehnički deo zamerke, ali ne razumem osporavanje principa. Ako ne radi na 100% slučajeva, nećemo ga koristiti? Samo znam da mi se u kući, u poslednja dva meseca koliko stalno imam ceger spakovan na dnu torbe, broj plastičnih kesa smanjio na četvrtinu. A ceger mi čak nije ni ekološki. Ali je lep i šaren. Eto, i to nosim iz pogrešnih razloga.

Mozda je tvoja namera da ovo ispadne smesno,ali nije nimalo

Nije. Apsolutno. Delim tvoju želju za lepšim svetom i kulturnijim čovečanstvom, i ove probleme dosta ozbiljno shvatam. Zato mi je strašno bitno da kada se bavimo ovakvom propagandom, to radimo ozbiljno i argumentovano.

Jer mi je cilj bio da se neko nov probudi i shvati koliko nesvesno dajemo doprinos samounistenju

To mi je jasno. A ako ti je cilj da probudiš nekog ozbiljnog, strašno je bitno da u tvojoj priči ne bude senzacionalističkog tona, sumnjivih konstatacija i očiglednih neistina.

Gde god da si našao tekst, pokušaj za početak ti da se zamisliš nad njim i da porazmisliš šta od navedenog jeste, šta nije, a šta je nebitno.

A ovo sa platnenom torbom se ne odnosi na sadrzaje na meru,vec na sadrzaje sa rafova koji su vec upakovani,

Ok, izvini što sam se zaleteo, ali ja već godinama koristim kese isključivo za tu rinfuznu robu, pa nisam nešto ni razmišljao o jaffi i sapunu  . A naletao sam na ljude koji tvrde da za kupovinu ne koriste kese već torbu ili tako nešto, i niko od njih mi do sad nije odgovorio kako to kupuju bez kesa.

Ovaj fini komad ironije je potpuno protraćen kod mene. Da li bi mogao da mi objasniš?

Nema ovde trunke ironije. Smatram da o svemu što pročitamo/čujemo treba da porazmislimo pre nego što ga prihvatimo kao istinu, pa makar se to nešto savršeno poklapalo sa nekim našim stavovima i godilo našim ušima.

Samo znam da mi se u kući, u poslednja dva meseca koliko stalno imam ceger spakovan na dnu torbe, broj plastičnih kesa smanjio na četvrtinu.

Čestitam, samo napred . Ja po rančevima, džepovima, i u fioci u ofisu vazda imam neke najlon kese, i verujem da svaku od njih iskoristim bar 5 puta pre nego što spakujem smeće u nju.

Sem što sam poprilično sklona poverovati da će se onaj koji pronađe grejno telo sa procentom iskorišćenosti 100% poprilično obogatiti.

Ovo sam ti već objasnio. Sva energija koju "potroše" električni uređaji mora da se transformiše u neki drugi oblik energije. Ja nemam drugu ideju koji bi to oblik energije bio nego - toplota. Monitor greje. Sijalica greje. Mikser greje. Frižider greje (i to malo više). Ako mi objasniš u šta se još osim toplote konvertuje električna energija u grejačima žestoko ću se iznenaditi.

A da se vratimo na temu. Je l stvarno veruješ da kojekakve led diode potroše 70% struje u domaćinstvu ? Pokušaj da uporediš letnji i zimski račun za struju u kući koja se bar delimično greje na struju. Ili uporedi brzinu okretanja na brojilu kada je bojler upaljen i kada je bojler ugašen.

Upravo u tome je poenta mog posta. Neko će u tekstu naleteti na očiglednu laž i na osnovu nje formirati svoj stav o ljudima koji imaju želju da kultivišu ostatak čovečanstva. A zatim i o samoj problematici kultivacije.

Nadam se da sada zvučim konstruktivno  .

Evo nekoliko saveta kako smanjiti emisiju stetnih gasova u atmosferu...

Kolko ja vidim ovde se najmanje priča o štetnim gasovima, a težište priče je na starom dobrom ugljen dioksidu za kojeg po neko sumnja da ima veze sa nekim zagrevanjem za koje nismo sigurni da postoji. Al dobro, svaka ušteda energije je za pohvalu, jer energija u principu dolazi iz ružnih i prljavih izvora.

Da zagrevanje postoji, potvrdili naucnici i jos su potvrdili da smo mi ljudi krivi, ako ne za sve onda delom. Cele drzave su krenule da smanjuju potrosnju radi manjeg emitovanja stetnih gasova, i nesto ne mislim da bi se toliko cimali da nemaju dobar i proveren razlog.

Ako bi samo milion domaćinstava promenio po četiri sijalice, 900.000 tona gasova koji stvaraju efekat staklene bašte bio bi eliminisan.

Imaš li predstavu koliko je 900.000 tona gasova u odnosu na  milion domaćinstava ? I u kom vremenskom periodu ? Ja nemam blage veze.

Ovde se slazem sa tobom. Ne volim kad vidim tako neke ogromne brojke a da nije lepo objasnjeno. Treba to porediti slikovito i napraviti poredjenje milion domacinstava sa obicnom i milion domacinstava sa steljivom sijalicom, pa onda koliko potrosi jedna grupa a koliko druga, pa razlika i onda sta se sve moze uraditi sa tom razilikom. Mislim da me kontate, malo bolje i slikovitije da se objasni.

koristite platnene torbe ili kese od biljnih materija

Ti poneseš 2 platnene torbe u dućan, u jednu strpaš breskve, u drugu krompir, i daš da ti izmere na kasi ?

Koristis ceger, kad dodjes do krompira insistiraj na papirnoj kesi ako nemaju uzmi plasticnu kesu koju ces kao i do sad kasnije iskoristiti za nesto drugo. Tako ne resavas problem plasticne kese ali smanjujes njihovu upotrebu sto je dobro.

Obična sijalica s užarenim vlaknom svetli kratko, troši dosta struje, emituje mnogo toplote i sadrži živu, zbog koje je treba posebno reciklirati da ne bi zagadila vodu i zemlju.

Otkud ti ovo ? Kolko je meni (i Guglu) poznato, klasična sijalica sadrži staklo (silicijum), volfram, i valjda bakar. Žive ima u nekim (ili svim ?) modernim sijalicama. Ovo bi vredelo dobro proveriti.

Sijalica koju ti koristis kuci bas kao sto si i rekao ima staklo, vojfram i sve to ali recimo sijalice na banderama uglavnom imaju zivu. One su opasne, keva mi je radila u jednoj opstini osvetljavanje ulica pa znam. Sad se prelazi na sijalice bez zive koje su i stedljivije.

Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo-uređaja kada ih uključimo i ne koristimo.

Vidi, ovako. Šta misliš u šta se transformiše ta energija ? U toplotu, naravno. Isto kao što se energija u (skoro) bilo kom grejnom telu transformiše u toplotu, u odnosu 1 : 1 otprilike. Šta misliš, da li bi osetio razliku u temperaturi sobe ako isključiš svu tu elektroniku na 1 dan ? A da li osetiš razliku kada uključiš/isključiš radijator/šporet/furunu ? Kad pustiš vodu iz bojlera ?

Molim te razmišljaj malo o kvazinaučnim tekstovima koje prepisuješ.

Ni ja te bas najbolje nisam razumeo. Opet se sa tobom slazem oko procenta a i nije bas objasnjeno kako su to ukljuceni a ne koriste se. Da li je samo ustekan u struju a iskljucen ili taj televoz prokazuje sliku ali ga niko ne gleda? Ali od prilike kontam sta je time trebalo da bude receno. Istina je da TV trosi struju i kad je ugasen, svetli mu crvena dioda ali to je tako zanemarljivo ...

Ja kada ukljucim rernu i zatvorim prozor itekako osetim razliku u temperaturi, mada ne znam sta si time hteo reci. 

I da znas televizor ne trosi energiju samo u stvaranju toplote nego i u stvaranju slike, a mikser pretvara el. energiju u rad, toplata je tu nus proizvod koji ne trosi najveci procenat el. energije. 

Stare jakne od prirodnih i veštačkih materijala mogu se reciklirati

Gde i kako ?

I ja se pitam i bas bih zeleo da saznam! Mozete ih reciklirati tako sto stvare stvari posaljete u crveni krst, ili sacuvate za brisanje po kuci ali ne znam gde da ih stvarno recikliram (da se odradi proces stvaranja novog materijala iz starog)

Šta je odgovornije za globalno zagrevanje: BMW ili big-mek?

Evo sedim u košulji i dukserici pored prozora i pojma nemam.

Ali, naravno, izbegavajte meso jer jedenje mesa znači mučenje životinja, i izbegavajte volan u urbanim predelima jer vožnja automobila znači smrad, buku i gužvu koja usporava kretanje. I prosto mami na bahato kršenje propisa i maltretiranje ostalih učesnika u saobraćaju.

Mene malo nervira sto se uvek govori obicnim ljudima kako da smanje potrosnju. Koliko sam skontao mi obicni smrtnici pravimo 30% svih stetnih gasova, ko pravi ostalih 70%? Ogromne kompanije, naftna industrija, nuklearne probe, lansiranje raketa u svemir, avioni... I stalno se govori kako kad kupis kilu mesa ti si ustvari napravio toliko i roliko ugljen dioksida jer je to meso moralo da se transportuje, zivotinja da se odgoji i tako dalje. Zasto se krivica svali na krajnjeg kupca? Ajde malo da se zalimo sto kompanije za prevoz robe ne koriste elektricna/hibridna vozila, sto ih pakuju u nerazgradivu plastiku, sto koriste palete od nerecikliranog drveta i sto trpaju aditive unutra.

Posečeno stablo bolje je iskoristiti kao građu ili odložiti na neko polje nego ložiti, jer tada ispusti veći deo ugljenika koji je upilo tokom života.

Je l to znači da ćeš srazmerno manje da ložiš, ili da ćeš umesto tog već posečenog drveta zapaliti nešto drugo (ugalj iz utikača, gas...) ?

Ovde se slazem sa tobom. Mi bas i nemamo neku alternativu. Ok, necu da trosim drva, odem na otpad i kupim bacenu ivericu ali u njoj ima lepka, plastike i kojecega sto pravi samo jos gore zagadjenje. Mogu da biram izmedju mazuta i gasa, jak izbor... Mada postoji resenje. Mozes kuci imati vetrenjacu ili solarne ploce koje ce ti praviti struju. Tako ces se resiti dela zagadjenja koje pravis, ali tu je jedan problem, u Srbiji je zakonom zabranjeno da pravis struju kod kuce! Da, da, u Futogu napravio covek vetrenjacu, neko ga prijavio, dosla inspekcija, zapecatila vetrenjacu i podneli tuzbu. Stvar je u tome sto po zakonu moras biti prijavljen kad pravis struju, ali tako da ti nakace i PDV a da bi imao pdv moras je i prodavati, sve u svemu opsta zbrka.

Mislim da bi na to trebalo apelovati. Da se promeni zakon. Secam se da sam gledao neku emisiju gde su spomenuli da je u Holandiji drzava davala kredite onima koji hoce da na svom zemljistu sagrade vetrenjacu, kredit se isplacivao tako sto se neiskoriscena struja slala u gratsku mrezu. Tako da ustvari kredit ispadne dzaba. Sto to ne bi moglo i kod nas?  Ili makar da dozvole ljudima da prave struju bez poreskih zafrkancija.

zagrevanje postoji, potvrdili naucnici i jos su potvrdili da smo mi ljudi krivi, ako ne za sve onda delom. Cele drzave su krenule da smanjuju potrosnju radi manjeg emitovanja stetnih gasova, i nesto ne mislim da bi se toliko cimali da nemaju dobar i proveren razlog.

Neki potvrdili, a neki opovrgli. Neki štelovali rezultate istraživanja, pa to procurilo. Radi naftni lobi, a radi i Gorov, velika je kinta u pitanju. Zamisli da imaš firmu koja pravi vetrenjače, eto ti dobrog i proverenog razloga za lobiranje. I pravo da ti kažem, ne usuđujem se da bilo kome ozbiljno poverujem.

Par stvari mi je naročito sumnjivo.

Prva je ta da u celoj priči niko ne pominje sađenje šuma kao odličan način za dugoročno srkanje ugljendioksida iz atmosfere. Valjda rasadnici slabo lobiraju, šta li.

Druga je što se često pominju subvencije za proizvodnju struje iz tzv čistih izvora. Ako hoćeš da smanjiš potrošnju struje iz klasičnih izvora – pa, opali akcize na tu klasičnu struju. I onda čovek može da bira da li će da smanji potrošnju ili da kupuje od Gora struju bez akcize. A subvencijama nećeš nikako motivisati ljude da smanje potrošnju.

No, sve ovo svakako nije tema naše večerašnje emisije, obzirom da se slažemo da potrošnju energije iz klasičnih izvora treba smanjiti iz ovog ili onog razloga.

Ne volim kad vidim tako neke ogromne brojke a da nije lepo objasnjeno.

Meni ovo apsolutno zvuči kao klasičan tekst za opseniti prostotu. A da usput ništa ne kažeš.

Sad se prelazi na sijalice bez zive koje su i stedljivije

Znaš li koje tačno moderne sijalice ne sadrže živu ? Koliko je meni poznato, „štedljive“ sijalice u principu sadrže živu.

Ja kada ukljucim rernu i zatvorim prozor itekako osetim razliku u temperaturi, mada ne znam sta si time hteo reci.

Da rerna troši neku sasvim konkretnu količinu energije.

mikser pretvara el. energiju u rad, toplata je tu nus proizvod koji ne trosi najveci procenat el. energije

I onda mikser ostane doživotno da se vrti ?

Kinetičku energiju koju daš mikseru sila trenja konvertuje u toplotu. Kad isključiš mikser, kinetičke energije više nema, i – kolko ja kapiram – sve što je bilo struja, pa rad, sad je toplota. E, sad, ako baš i ne osetiš da se kuhinja ugrejala, to valjda znači da i nije baš mnogo energije potrošeno u mikseru, i to sam hteo da kažem. I to isto važi i za TV i računar.

Mozes kuci imati vetrenjacu ili solarne ploce koje ce ti praviti struju. Tako ces se resiti dela zagadjenja koje pravis

Ali ćeš napraviti dosta budućeg otpada, obzirom da su i vetrenjače i solarni paneli dosta glomazni i neefikasni. Bilo bi zanimljivo steći malo bolju predstavu o tome koliko otpada ostaje od njih i ima li u njemu ružnih hemikalija, i uporediti to sa energijom koju dobijemo za uzvrat. Ne bi me začudilo da rezultati ne budu baš sjajni.

Ja verujem da je dosta kulturnije spaliti mrtvo drvo.

Btw, planiram da ugradim ploče za solarno grejanje vode na krov. To je znatno manja komplikacija i znatno manja investicija nego generisanje struje od sunca, a radi isti posao .

A ako te zanima problematika uštede energije, iščitaj malo i šta je to toplotna pumpa. Strašno dobra fora. Samo skupa u startu :-|.

http://www.ntimm.ca/_/wp-content/uploads/2009/12/Banksy-600x403.jpg

Samo racunanje enegetske isplativosti i koeficijenta zagadjenosti je jako slozeno -  to mnogi koriste u promociji svojih ideja i ostvarenju svojih ciljeva.

Jedan od najvecih zagadjivace jeste - gradjevinarstvo, posto ukljucuje najrazlicitije industrije, materijale i vidove energije. Racunjanje ekolokskog  "footprint-a" i iskoriscenja "sive" (vezane) energije (sva ona energija koja se iskoristi u proizvodnji, transportu, dekonstrukciji, ponovnom transportu, reciklazi ili unistenju) je jako komplikovano. Tom racunicom, "najprljavije" gradjenje je armiranim  betonomn posto on u sebi sadrzi cement  i celik za ciju proizvodnju su potrebne ogromne kolicine energije. Ali to ne znaci da armiraini beton treba izbegavati. U racunicu treba takodje ubaciti vremenski rok tokom koga ce taj materijal biti koriscen. Ako je neka zgrada, napravljena od armiranog betona, koriscena efektivno dugi vremenski period i jos ako su pri svemu tome iskoriscene termicke mase materijala (koriscenje svojstva akumuliranja energije - i oslobadjanja u trentuku kada je to nama potrebno), ona moze biti daleko odrzivija i "ekoloshkija" od neke zgrade napravljene od drveta.

Za proizvodnju ves masine, (koja je napravljena od metala, transportovana, servisirana etc)  utrosena je energija koja je daleko manja od stete koju ona svojim radom cini - trosenje vode, struje i ispusanja prljavih voda u kanalizaciju ( sa svim hemikalijama iz prashka). Sa druge strane busilica, koja skoro svako domacistvo ima, se koristi u proseku svega nekoliko minuta tokom svog veka, dok su ekoloski "troskovi" proizvodnje, transporta (etc)... daleko veci.

Jos jedna stvar. Cinjenica da nesto trosi struju - ne znaci i da ucestvuje u ekoloski cistom procesu. Mora se uzeti u obzir odakle je dosla ta struja - termoelektrane, hidroelektrane, nuklearne elektrane ili nekog drugog izvora.

Ne bih da davim vise primerima i uporedjivanjima.

Stvar je prilicno jednostavna. Nije bitno ko iz kakvih pobuda zivi "ekoloski" - dokle god to cini. Da li smo mi krivi za globalno zagrevanje (mozemo da raspravljamo), ali svi sigurno zelimo da udisemo cist vazduh i zivimo u zdravoj okolini.

Ponasati se u skladu sa prirodom iz straha ili iz ideoloskih ubedjenja - ne pravi neku veliku razliku. Mozda ce gorenavedeni tekst na nekog uticati.

Pozdrav iz zadimljene Moskve!

Ja sam uvek bio za stednju i sve te ekoloske akcije tipa odvajanje smeca, protiv kesa...

Ali mi to sve nekako sumnjivo u poslednje vreme. Mislim da ljudi to vise rade zbog svoje savesti nego zbog brige za planetu. Planetu unistavaju velike kompanije dok oni ne prestanu sa tim sto rade nema nama ekologije. Naravno oni sa tim nikada nece prestati, vec ce nama da serviraju pricu kako mi treba da preuzmemo odgovornost tako sto cemo odvajati sareno od belog stakla...

Eto pogledajte koliko se nafte izlilo u okean i koje zagadjenje je to napravilo, ili recimo neka nuklearna havarija kao Cernobil i slicno... Mozemo se mi brinuti i podizati svest koliko hocemo kad ce jedan kiks nekih bogatuna koji se igraju sa opasnim stvarima ne bi li postali jos bogatiji da nas kosta planete.

Ja cu i dalje nastaviti sa onim sto radim, ali sve vise mi to deluje kao neka borba se vetrenjacama i te price...

Znaš li koje tačno moderne sijalice ne sadrže živu ? Koliko je meni poznato, „štedljive“ sijalice u principu sadrže živu.

Eh, pa nisam ja strucnjak pa da ti sad redjam modele.   Ja sam to rekao za sijalice za javnu rasvetu. Ove kucne stedljive sijalice sve imaju zivu, kolko sam ja skontao. Ali ubedjen sam da neonka nema zive u sebi a opet je stedljiva. Ne znam zasto su one ispale iz fazona, mozda zato sto imaju neon u sebi.  

Da rerna troši neku sasvim konkretnu količinu energije.

aaaa, pa tako kazi.  

I onda mikser ostane doživotno da se vrti ?

Kinetičku energiju koju daš mikseru sila trenja konvertuje u toplotu. Kad isključiš mikser, kinetičke energije više nema, i – kolko ja kapiram – sve što je bilo struja, pa rad, sad je toplota. E, sad, ako baš i ne osetiš da se kuhinja ugrejala, to valjda znači da i nije baš mnogo energije potrošeno u mikseru, i to sam hteo da kažem. I to isto važi i za TV i računar.

Znaci ti si uzeo zagrejavanje u aparatima kao merilo za potrosnju struje. Zanimljivo, ali ne znam koliko pozudano.

Ali ćeš napraviti dosta budućeg otpada, obzirom da su i vetrenjače i solarni paneli dosta glomazni i neefikasni. Bilo bi zanimljivo steći malo bolju predstavu o tome koliko otpada ostaje od njih i ima li u njemu ružnih hemikalija, i uporediti to sa energijom koju dobijemo za uzvrat. Ne bi me začudilo da rezultati ne budu baš sjajni.

Ja verujem da je dosta kulturnije spaliti mrtvo drvo.

Btw, planiram da ugradim ploče za solarno grejanje vode na krov. To je znatno manja komplikacija i znatno manja investicija nego generisanje struje od sunca, a radi isti posao .

A ako te zanima problematika uštede energije, iščitaj malo i šta je to toplotna pumpa. Strašno dobra fora. Samo skupa u startu :-|.

Sta god ti napravaio zagadices okolinu. Samim tim sto smo zivi mi stvaramo otpad, izdisemo ugljen dioksid.   Zagadjivati je neizbezno sad je samo pitanje manje da zagadis. Da li ces manje zagaditi okolinu ako ugradis solarne ploce za vodu koji moze cak i kucu da ti greje  ili da potrosis svake godine 6 kubika drva? Mislim da ta drva mogu bolje da se iskoriste.   A sto se tice vetrenjaca, njih mozes napraviti od otpada (sto mu dodje recikliranje jer koristis bacene stvari).

Sto se tice zagrevanja verujem da postoji, ali da tu pojavu jos ne razumem u potpunosti. I da nema zagrevanja mislim da bi trebalo da predjemo na alternativne izvore energije jer uvek treba teziti ka boljem, cistijem, humanijem. Mozda sad solarni paneli i nisu najbolje resenje jer imaju mali stepen iskoricenja, ali kada bi ulagalo u istrazivanja o alternativnim vidovima energije vise nego sad verujem da bi ubrzo dosli do savrsenijeg resenja.

[quote

Stvar je u tome sto po zakonu moras biti prijavljen kad pravis struju, ali tako da ti nakace i PDV a da bi imao pdv moras je i prodavati, sve u svemu opsta zbrka.

[quote

Stvar je u tome sto po zakonu moras biti prijavljen kad pravis struju, ali tako da ti nakace i PDV a da bi imao pdv moras je i prodavati, sve u svemu opsta zbrka.

A hoces ti da prijavis ako budes pravio vetrenjacu ili turbinu na vodu?

@gosn.shofershajbna

Mislim da ljudi to vise rade zbog svoje savesti nego zbog brige za planetu

Pazi, kad bih ja sad napravio par noćnih provalničkih akcija to verovatno ne bi bitno promenilo ukupan obim krađe ni u Srbiji, a kamo li u svetu. A eto, ja to opet ne radim. A ni ti, pretpostavljam. Hoću da kažem, to što gomila drugih ljudi radi neke ružne stvari, nije baš neki razlog za kulturnog čoveka da im se pridruži.

Planetu unistavaju velike kompanije

Ja smatram da "planetu uništavaju" krajnji korisnici usluga tih velikih (ili bilo kojih drugih) kompanija i da je osnovna odgovornost na njima. Ali to je već neka druga priča, pa da ne idemo baš u oftopik oftopika .

Eto pogledajte koliko se nafte izlilo u okean i koje zagadjenje je to napravilo

Što je najcrnje, veliki deo te nafte bi inače završio na našim gradskim ulicama, tako da nisam baš siguran da je to izlivanje toliko ružno koliko deluje na prvi pogled.

@Nikolar91

Znaci ti si uzeo zagrejavanje u aparatima kao merilo za potrosnju struje. Zanimljivo, ali ne znam koliko pozudano.

Pazi, ja sam odgovarajući na tezu da 

Čak 75 odsto energije potrošene u domaćinstvu otpada na takozvanu fantomsku struju. Nju potroše uređaji poput televizora, DVD-ja, kompjutera, monitora i stereo-uređaja

pokušao da jednostavno ilustrujem kakva je ustvari raspodela potrošnje energije u kući. I ta moja aproksimacija je više nego dovoljno dobra za tu namenu. A možda je čak i sasvim tačna. Bilo bi lepo da nam neko stručan ispiše po nešto na ovu temu.

Sta god ti napravaio zagadices okolinu. Samim tim sto smo zivi mi stvaramo otpad, izdisemo ugljen dioksid. 

Ne bih se ja baš zakleo da je CO2 otpad. Uostalom, u nekim (velikim) količinama je neophodan za život. Al dobro.

ili da potrosis svake godine 6 kubika drva? Mislim da ta drva mogu bolje da se iskoriste.

Čovek je rekao

Posečeno stablo bolje je iskoristiti kao građu ili odložiti na neko polje nego ložiti, jer tada ispusti veći deo ugljenika koji je upilo tokom života.

, i ja upravo pričam o grejanju na drvo koje je sticajem okolnosti već mrtvo, a on hoće da ga ostavim da istruli. Recimo o granju koje sam pre neki dan doneo iz šume i ostavio u šupi da se suši. Ili o drvenom otpadu, kao što je piljevina, odnosno pelet. Verujem da grejanje na drvene otpatke spada u najčistije i najkulturnije načine grejanja. Naročito u modernim kotlovima koji srču mnogo više energije iz drveta i ostavljaju mnogo manje dima i pepela nego klasične peći.

Mozda sad solarni paneli i nisu najbolje resenje jer imaju mali stepen iskoricenja, ali kada bi ulagalo u istrazivanja o alternativnim vidovima energije vise nego sad verujem da bi ubrzo dosli do savrsenijeg resenja.

Možda i bi. Ali skoro da nema potrebe . Kao što rekoh, gro energije u kući se troši na kojekakvo grejanje (i hlađenje, u poslednje vreme). A sunčevu energiju je daleko lakše konvertovati direkt u toplotu, nego u struju. Znači, grej vodu na krovu i uštedeo si veći deo energije koju inače troši električni bojler (i veš mašina) na godišnjem nivou, a koristio si jeftinu i jednostavnu tehnologiju . Dok to ne uradiš, verovatno nema puno razloga da razmišljaš o skupljim i prljavijim načinima za korišćenje sunčeve energije.

Možda malo previše idem u detalje, ali voleo bih da vam naglasim jednu stvar :

Priča o ekonomičnoj potrošnji energije u domaćinstvu (a naročito u kući sa dvorištem) je jako široka, razuđena i zanimljiva. Kada sam pre godinu-dve počeo ozbiljnije da čitam o tome, preda mnom se otvorio ceo jedan nov svet, sa zilion zanimljivih fora i fazona. Međutim, radovi na mojoj kući su već bili u toku, i ja sam mnoge stvari saznao prekasno. Zato vam preporučujem da na vreme počnete da proučavate tematiku, kako bi u vreme kućenja (a tad je čovek ionako pretrpan razmišljanjima) imali dovoljno informacija i znanja da stvari odradite kako treba. Od domaćih profesionalaca ne očekujte pomoć, naravno, tematika je još uvek egzotična i nezanimljiva kako širokim narodnim masama, tako i građevincima.

Глобално загревање је једна од већих превара која кружи светом. Другим речима, цела фрка је око тога да се заваљају "зелене" технологије.

Мене као потрошача енергије баш брига јер ћу да трошим колико пара имам. Планата/природа је много јача од човека и тешко да би човек тако лако и тако брзо могао да је уништи, али владавина страхом је најлакша владавина, јер се људима намеће самоконтрола.

Рат технологија није само у сфери "зеленог". Узмимо на пример Иран. Ниеј проблем да ли ће они обогаћивати уранијум сами или ће им него додавати са стране. Проблем је око тога чија се технологија користи у нуклеарној електрани(ма) које праве.

Један рат доведе до више разарања и загади атмосферу много више од аутомобила, цигарета, дрва или електрана. Међутим, они што се залажу за "зелене" технологије и даље воде ратове и загађују.

Продаја магле је увек био добар бизнис, па ко се упеца - упеца се.

Да се разумемо, ја нисам против заштите околине, али у неке ствари једноставно не могу да поверујем, ваљда зато што читам којешта и не гледам Великог брата.

Mene od zelenih tehnologija zanima nekoliko.

Npr. interesantne su mi solarne ploče, aktivne i pasivne, paneli i trake.

Zanima me i oblast izolovanja kuće/objekta, pa pasivni sistemi grejanja (Trombeov zid npr. ), geotermalne pumpe i slično. To me zanima uglavnom zbog struke, ali bih rado te stvari primenio i lično, ali ne zbog neke opšte dobrobiti nego da bih bio manje zavisan od države i da bih sačuvao neki dinar.

Što se tiče reciklaže, komšija je napravio nekog Frankenštajna od kuće, sa gomilom izbočina i rupa, sa plastičnim krovom koji mi pada po dvorištu kad dune vetar i svašta nešto skrnavo, pa sam rešio da mu recikliram kuću. Nekoliko rupa sam krenuo da punim organskim materijalom koji ume da istruli. To naravno može izgledati kao da je u rupe napadalo lišće, ali ja sam proces malo ubrzao. Sad čekam da vidim kako će reagovati porozni malter i termoblok  

Još nešto da dodam, gledao sam davno neki film u kom se od ljudi pošto preminu prave suhomesnati proizvodi. Tad je izgledalo bizarno ali mislim da smo sve bliži tom momentu, istinske i suštinske reciklaže i samoodrživosti. Što bi Šekspir rekao:

KING CLAUDIUS

   Now, Hamlet, where's Polonius?

HAMLET

   At supper.

KING CLAUDIUS

   At supper! where?

HAMLET

   Not where he eats, but where he is eaten: a certain

   convocation of politic worms are e'en at him. Your

   worm is your only emperor for diet: we fat all

   creatures else to fat us, and we fat ourselves for

   maggots: your fat king and your lean beggar is but

   variable service, two dishes, but to one table:

   that's the end.

KING CLAUDIUS

   Alas, alas!

HAMLET

   A man may fish with the worm that hath eat of a

   king, and cat of the fish that hath fed of that worm.

KING CLAUDIUS

   What dost you mean by this?

HAMLET

   Nothing but to show you how a king may go a

   progress through the guts of a beggar.

E, stvar koja se već svakako događa može da se ubrza, pa eto, možemo da recikliramo ljude.

I poslednja stvar: ako stvarno želite da budete ekološki svesni i savesni, nemojte menjati mobilne telefone svake godine a bacati stare, nemojte koristiti baterije, nemojte kupovati ogledalca, šnalice, milion majica i patika, raznorazne ukrase, šminku, parfeme, kućnu hemiju, šampone, sapune i da ne nabrajam šta sve ne (lista može da se proširi toliko da će u nju ući gomila stvari koju svakodnevno koristimo i ne možemo da izbacimo iz upotrebe), jer pola priče o ekologiji je samo jalov posao dokonih.  

Naravno, manite se računara jer em troše energiju em se skoro nikako ne mogu reciklirati.

И немојте јести ништа што има било какво паковање, јер све то мора да се рециклира, ако је могуће.

Планeта/природа је много јача од човека и тешко да би човек тако лако и тако брзо могао да је уништи.

Meni se baš čini da čovek može prilično lako i brzo da uništi i planetu, i prirodu...  Eto recimo Aralsko jezero. A takvih primera je napretek.

И немојте јести ништа што има било какво паковање, јер све то мора да се рециклира, ако је могуће.

Možda je rešenje da i pakovanje bude jestivo. Recimo da se sve što je čvrsto pakuje u kutije napravljene od oblatni 

U suštini, pravi ekološki svestan čovek bi otišao iz grada i sve što mu treba bi proizvodio sam, hranu, odeću i građevinski materijal. Lekove ne bi kupovao nego bi se lečio travama, jer farmaceutska industrija vrlo fino zagađuje. Građevinska industrija kao jedan od najvećih zagađivača bi nestala, a pravili bismo zemunice i kuće od naslaganog kamena lepljenog blatom jer su brvnare gomila posečenog drveta. Družili bismo se sa bubama i ostalim zverinjem jer su insekticidi jako štetni. Korov bismo plevili ručno. Metal ne bi koristio nego bi oštrio kamen, jer metalska industrija takođe jezivo zagađuje.

Zbogom gumo, frižideri i klime, dobar dan trapovi i pećine!

Čantranje o plastičnim kesama neće puno pomoći ako ste kupili stan ili automobil, jer da bi se oni napravili mnogo više se zagadi priroda nego sa svim kesama jedne ekološki nesavesne porodice.

Otud i ovakav ton, pa se izvinjavam onima koji bi se mogli uvrediti.

 Mislim da ideja i nije da se odbace sve tekovine civilizacije koje štetno utiču na sredinu i da se vratimo u kameno doba kako bismo sačuvali planetu, nego da se odbace one štetne navike i proizvodi koji ne samo što nisu neophodni, nego nisu uopšte ni potrebni, i čijim odbacivanjem zaista ništa ne gubimo. Svaka ideja se može iskarikirati i obesmisliti dovođenjem do ekstrema, ali to je paralogizam i ne može se koristiti u diskusiji. 

U pravu si, ali evo ja tvrdim da automobil nije neophodan, bar ne dok nemamo malu decu, i da je čak gnjavaža sa registracijama, opravkama, osiguranjima, mestom za parkiranje i naravno zagađenjem tokom eksploatacije

E, a tog automobila, kao stvarno vrhunske tekovine civilizacije se neće odreći puno njih.

Znam da si ti skroman, ali ajde da te vidim da nateraš devojku/ženu da ne napuni 4 garderobera odećom, ili da ne kupuje tone nakita.

Ni najnoviji mobilni svake dve godine nije nužan, nije ni najnoviji račnar (osim profesionalcima).

Sve je to samo komfor na koji smo navikli, i kog se nećemo odreći, ali ćemo biti svesni.

Komfor je i putovanje, jer bi se moglo dosta manje zagađivati da nemamo potrebu da idemo kojekude.

Hteli mi to ili ne, svet će se menjati. Najveći zagađivači nisu pojedinci već industrija i dok se to ne promeni nema pomaka.

Istina je da će pomoći svest pojedinaca, ali sa druge strane u zemlji trećeg sveta će napraviti jednu termoelektranu i džaba ste krečili.

Znači, moj stav je u stvari da bez tog vraćanja u kameno doba, nama nema nazad. Neće se zaustaviti promene. Možemo samo da se prilagođavamo.

Међутим, они што се залажу за "зелене" технологије и даље воде ратове и загађују.

Nadam se da ne trpaš mene i Gora i ekipu u isti koš.

manite se računara jer em troše energiju em se skoro nikako ne mogu reciklirati.

Logičke mašine koje sam ja dosad napravio uz pomoć računara su uštedele toliko papira, transporta pošte, i dolazaka manuelnih birokratskih radnika na posao, da ja verovatno mogu slobodno doživotno da balavim po forumima, a ukupan efekat će mi ostati pozitivan .

Čantranje o plastičnim kesama neće puno pomoći ako ste kupili stan ili automobil, jer da bi se oni napravili mnogo više se zagadi priroda nego sa svim kesama jedne ekološki nesavesne porodice.

Evo ja kupio polovnu kuću. I polovan auto, i slabo ga koristim (recimo, za sat vremena stajem na stop za Beograd). Pa i ako rešim da čantram o kesama, može mi se.

Znam da si ti skroman, ali ajde da te vidim da nateraš devojku/ženu da ne napuni 4 garderobera odećom

Jedan i po.

ili da ne kupuje tone nakita.

Nula.

Ni najnoviji mobilni svake dve godine nije nužan, nije ni najnoviji račnar (osim profesionalcima)

Ja kupio 3 računara u ovoj deceniji, od toga 2 nova, a ni jedan najnovij. I valjda ni jedan nov telefon.

Komfor je i putovanje, jer bi se moglo dosta manje zagađivati da nemamo potrebu da idemo kojekude.

Pa čoveče, mi na svojim putovanjima manje zagađujemo nego većina ljudi sedeći u svom gradu. Mislim, kolko šofer potroši nafte dok mi stane, i opet krene kad uđem ?

Znači, moj stav je u stvari da bez tog vraćanja u kameno doba, nama nema nazad

Ispade da postoje samo svet ovakav kakav je i kameno doba. I da ne može postojati ništa treće ? Glupost.

Планeта/природа је много јача од човека и тешко да би човек тако лако и тако брзо могао да је уништи.

Meni se baš čini da čovek može prilično lako i brzo da uništi i planetu, i prirodu...  Eto recimo Aralsko jezero. A takvih primera je napretek.

Ja bih se složila sa bjutijem...

Može čovek da uništi hiljade životinjskih, biljnih vrsta, ekosistema i koječega... što se i desilo sa Aralskim jezerom. Ali to će prvo za posledicu imati uništenje njega samog, jer čovek nije tako daleko evolutivno dogurao da bi bio toliko otporan. A kad se zbrišu sa lica Zemlje, neće imati ko da truje dalje, i planeta će lepo polagano da se oporavi. Kao što je bilo pre, biće je i posle čoveka... što bi rekli Atheist rap:

Kada posečeš poslednje drvo

zatruješ poslednju ribu i reku

shvatićeš da ipak ne možeš da ubiješ ovu planetu!  

Mislim da recikliranje, efikasno korišćenje resursa itd. postoji ne toliko zbog prirode već da bi društvo bilo ekonomski efikasniji. Pa ako ne koristimo milione na izradu novih staklenih flaša onda te milione možemo uložiti u npr. još jedan auto po prosečnog stanovnika. To da će priroda od toga postati zelenija je samo nuspojava.

Može čovek da uništi hiljade životinjskih, biljnih vrsta, ekosistema i koječega... što se i desilo sa Aralskim jezerom. Ali to će prvo za posledicu imati uništenje njega samog, jer čovek nije tako daleko evolutivno dogurao da bi bio toliko otporan.

Ljudi mogu komotno da zatruju sve reke, poseku sve šume itd. i da se presele u svemir, evo baš sad grade onaj ISS... još malo pa ćemo moći na miru da zagađujemo koliko god hoćemo

Људи, опустите се и престаните да се оптерећујете метафизичким и апстрактним стварима на које не можете да утичете. Само немојте да бацате ђубре по природи, а и друштву. Велике државе и компаније ће се и даље трудити да вам наметну начин размишљања, а ви размислите још једном на то. Можда су у праву, можда и нису, ал' у сваком случају немојте да се оптерећујете загађењем, калоријама, водом и осталим маглама 21. века.

Не прелази се на "зелене" технологије јер је неком жао планете, већ је довољно да се види ко нафту тренутно има, а ко је нема и све је одмах јасно.

Жао ми је што убијам романтику.

Људи, опустите се и престаните да се оптерећујете метафизичким и апстрактним стварима на које не можете да утичете. Само немојте да бацате ђубре по природи, а и друштву. Велике државе и компаније ће се и даље трудити да вам наметну начин размишљања, а ви размислите још једном на то. Можда су у праву, можда и нису, ал' у сваком случају немојте да се оптерећујете загађењем, калоријама, водом и осталим маглама 21. века.

Не прелази се на "зелене" технологије јер је неком жао планете, већ је довољно да се види ко нафту тренутно има, а ко је нема и све је одмах јасно.

Жао ми је што убијам романтику.

Istina