Za Lazarev kanjon sam čuo odavno, a jednom sam ga i video, odozgo, očima ptica, sa vidikovca kraj puta, kada sam onomad tuda prolazio. Oštar usek u beloj steni niz čije se litice slivaju slapovi zeleniša, koji se zgušnjavaju i teku u dubini. Ne deluje kao nešto što je pravljeno da bi se čovek tuda motao...

Autor: Lazar Pašćanović

Pročitajte ceo tekst

Tek sad dok čitam tekst shvatam kuda smo prošli! Dok smo prolazili kanjonom,  nisam bila potpuno svesna koliko je divlje i predivno mesto, i ne tako naivno... I što više vremena prolazi, sve mi se više dopada 

Ima još toga u kanjonu, tako da je neminovno da ćemo se opet sresti 

Fotografije su odlične! 

Odličan tekst i fotke. Prošla sam Lazarev pre dve godine, i to je bila nezaboravna avantura, uključujući nedostatak vode i silne poskoke. Što se seruma tiče, delotvoran je samo ako se ne čuva na temperaturi do 5.

Odličan tekst i fotke. Prošla sam Lazarev pre dve godine, i to je bila nezaboravna avantura, uključujući nedostatak vode i silne poskoke. Što se seruma tiče, delotvoran je samo ako se ne čuva na temperaturi do 5.

*ako se čuva na temperaturi do 5!

Ova zimzelena zgrada u Paracinu me svaki put obori s nogu .

Inace, sumar deluje kao super lik, mora da su mu price sjajne, no kanjon ce mene po svoj prilici malo sacekati. Kad bih video poskoka divokoze bi u odnosu na moj trk bile mala deca .

  Šumar nam je rekao da je ipak bolje poneti serum, pa makar i ne bio u frižideru, ako ćeš paziti i nećeš ga baš držati na suncu. Iako je dan bio sunčan, u kanjonu je bilo dosta hladnije, recimo voda u ruksacima se uopšte nije zagrejala posle celog dana pešačenja. Verovatno bi se ukvario posle dva-tri dana, ali ne verujem da bi za 10ak sati u prohladnom kanjonu, za to vreme se ni sir ne bi pokvario

  Sa druge strane, pročitao sam na internetu da serum koji se pokvari od toplote može da napravi više štete nego koristi. Mislim da bi definitivno trebalo pitati nekog ko se u to dobro razume. Možda bi se mogao poneti u malom termosu?

U svakom slucaju bilo je divno ,nesto sto svako treba videti i doziveti,doduse ne bas prolazak na dvadesetak santima od poskoka veruj te nije bas lep osecaj ali svakako jedinstven,sto se tice seruma trebalo bi ga svakako poneti zbog sigurnosti i volje za brze kretanje po kanjonu ,gledanje ispred svakog koraka dosta usporava put,veruj te tako se kamuflira da ga je veoma tesko primetiti iako ste na oprezu,inece zmija koja zna i dosta da otskoci ako oseti opasnost pa cak i napadne prica starijih ljudi koji su to iskusili,bez obzira na sve opet bih tamo cini mi se da je taj kanjon ziv i da ipak on gospodari tim zivotinjama,mozda mi se samo cini,ali proci toliko blizu pposkoka a on neodreagovati prava je retkost.Zahvalio bih odlicnoj ekipi, Lazaru na upurnosti i Bojani koja ni jednog trenutka nije posustala i odlicno savladavala prepreke isti kao i mi .

Tekst i fotke su odlicne .

Mislim da bi definitivno trebalo pitati nekog ko se u to dobro razume. Možda bi se mogao poneti u malom termosu?

Planinarski vodiči, koji su morali da prođu i ozbiljne kurseve za prvu pomoć, više puta su mi tvrdili da serum niko ne nosi upravo iz pomenutog razloga. Drugi, možda i veći problem je što, čak i da se obezbede optimalni uslovi za njegovo čuvanje (ideja s termosom uopšte nije loša!), treba umeti dati serum, a to navodno nije baš „ubodeš, istisneš, gotovo“ :/

Što se samih poskoka tiče, oni postaju opasni tek od septembra, kada izgmižu na drveće i vise s grana, pa ako ih iznenadiš, „skoče“ ti za vrat. Stvar je u tome što tzv. tup-tup brigade (pešaci) prave sasvim dovoljno vibracija na tlu da ih sve zmije na vreme osete i sklone se, pa je zaista vrlo mala šansa da ih iznenadiš, pod pretpostavkom da ne guraš ruke gde ne treba i iole paziš gde staješ. ) Podrazumevaju se i one druge mere opreza: duboke gojzerice, kamašne, štapovi, ne izležavati se van zatvorenog šatora...

Nisam stručna, ali po planinama se majem desetak godina i zaista nikada nisam čula za slučaj da je zmija ujela nekog planinara.

Prica jednog pecurkara sa neta koju sam pronasao veoma zanimljiva.    

                                                                                 

Sunčan dan ( što podrazumeva da je zmija pokretna i po tekstovima koje sam čitao treba da se sklanja ako me primeti ) , ali ona se nije sklonila iako sam udarao štapom po lišću baš iz tog razloga i zapravo nisam ni stigao da je vidim kada se začuo jak udadac u lišću i skok na mene, i u tom trenutku sam se instiktivno pomerio jer uvek sa oprezom idem u tom delu upravo zbog toga što sam ih uvek tu i ranije viđao. Bio sam, sam u šumi ako isključim mog kućnog ljubimca koji nije ni shvatio šta se desilo. Zmija mi je bukvalno proletela pored kolena i to je jedino čega se sećam i njene boje ( crvenkasta - ženka poskoka ) ali se previše brzo odigralo da bih tek posle par minuta shvatio u kojoj sam opasnosti bio. Očigledno me primetila kasno ( ako je verovati da nikad ne napada ako nije ugrožena ) i da je pokušala da me ujede inače bi pobegla na drugu stranu.

Zbog toga sam kupio duboke gumene čizme i pročitao par korisnih saveta u slučaju da nekoga POSKOK ili neka druga zmija ugrize :

Mere preventive :

1. Nositi duboke gumene čizme ! U više od pola slučajeva, ujeda ispod kolena i često za ruku posebno u sezoni branja pečurki kada krenete ubrati pečurku !

2. Poneti sa sobom nešto čime bi ste ( nedajbože ujeda) mogli da podvežete mesto koje je ujela !

3. Kupiti par ampula C vitamina ili otopine kalijevog permanganata !

4. Poneti sa sobom oštar nož !

5. Špric i nožiš za rezanje ampula !

6. Eventualno neku sisaljku ako je imate koja bi mogla da povuče sadržaj ujeda, ako ne onda gumenu rukavicu ili kondom !

Šta uraditi ako vas ujede zmija ?

1. Ne paničiti i pokušati se maskimalno smiriti iz razloga pružanja prve pomoći samom sebi ili prijatelju ! Napetost dovodi do ubrzanog rada srca čime se otrovu omogućava brže rasprostiranje po telu.

2. Odmah povezati povezom iznad mesta ugriza da bi se blokiralo kretanje otrova prema srcu. Ne preterivati sa stezanjem !

3. Pokušati (ako možete) napraviti nožem rez između dva uboda i ne previše dubok max. do 1 cm. Istisnuti rukom krv i sav sadržaj koji izlazi.

- ako imate pumpicu onda je prislonuti na ranu i isisati sve što može da se izbaci.

- ako nemate pumpicu nikako ne isisavati otrov usisavanjem u usta jer uvek ima pokvarenih zuba ili ranica u ustima što će otrovu omogućiti brže kretanje. U ovom slučaju uzeti kodom ili rukavicu i preko njega pokušati isisati otrov iz rane. Na ovaj način ne dolazite u direktan dodir sa otrovom i možete to ponoviti nekoliko puta. Problem ove metode je u tome što ugriz može da se nađe na nezgodnom mestu te mu jednostavno ne možemo prići na ovaj način ukoliko to radimo sami sebi.

- razmišljao sam možda da bi odgovaralo kupiti pumpicu za ispumpavanje mleka kao kod žena koje doje što bi moglo završiti posao ispumpavanja otrova iz rane, naravno za one koji ne mogu doći do prave pumpice.

4. Nakon isisavanja otrova ( uglavnom ovom metodom se izbaci do 30% otrova ) treba preći na ispiranje rane otopinom kalijum permanganata ili vitaminom C iz ampule. Ranu isprati dobro i na kraju špricem ubrizgati ili otopinu kalijum permanganata ili vitamin C u samu ranu. Na ovaj način se preostali zmijski otrov vezuje na mestu ujeda.

5. Ne kretati se previše brzo jer ćete na taj način omogućiti bolju cirkulaciju otrova koji se nalazi u krvotoku.

6. Odmah se javiti u bolnicu !

Iako ste sve ovo gore uradili ipak će se javiti simptomi ujeda u roku od 2 min. u vidu peckanja i otoka mesta ujeda. Naravno bol će se pojačavati kao i otok.

Ne nositi serum sa sobom jer on mora da se čuva na nižim temperaturama inače može da napravi daleko veću štetu nego korist za onog ko ga primi.

Uglavnom koliko sam shvatio ( iz tekstova koje sam pročitao po internetu ), čovek ima dovoljno vremena da ga prevezu do bolnice. Koliko tačno je to vremena nisam uspeo pronaći ali koliko sam uspeo da zaključim da sve zavisi i od mesta ujeda.

Da ne zaboravim, specijalna pumpica koja je napravljena u ove svrhe može se pogledati na linku ispod kao i objašnjenje za upotrebu ! http://www.medri.hr/~dwolfl/tox/aspivenin.htm

Vidim da sam puno propustila  zmija me je uplasila i na slici, tako da ne znam kako bi bilo da sam je videla, neka ste vi sve stoicki pregurali.Sumar Paja ima zanimljive price, kao i vi posle ovog iskustva

nisam znala da je lazarev kanjon tako fascinantan... a i ono sa poskokom je nevjerovatno - sklanja se da prodjete

svaka cast za tekst,ja sam bio u kanjonu u julu i mogu reci da je priroda bozanstvena,nazalost zbog ljudske gluposti(poneli smo jednu flasu vode na nas troje,mislili smo da je ima u kanjonu)nismo uspeli da ga prodjemo skroz ali smo prenocili u njemu i osecaj je bio fantastican.Vracamo se sigurno sledece leto....

Lazare i drugari, hvala za odličan tekst! Parče o Boru i parče o Paji Globusu su izuzetna: tamna i svetla slika ruralne Srbije. A divljina me je podsetila na Kanjon Brnjice. Neprohodno i prelepo.

http://www.radiolab.org/2010/jun/28/even-the-worst-laid-plans/

prelep teks i prelepa avantura.... moram je iskusiti.... sto se seruma tice, moze napraviti zaista veci problem nego sam ujed, najbitnija je prva pomoc pri ujedu ( delmicno podvezivanje, izvlacenja otrova napolje i sl ( a nikako sisanje, kao u filmovima, takodje veca steta nego korist)) i lagan izlazak i put do bolnice. poskok je zmija sa najjacim otrovom u evropi, ali uvek imate nekoliko sati vremena da primite odgovarajucu medicinsku pomoc.. samo bez panike, zmije su divna stvorenja...

prelep teks i prelepa avantura.... moram je iskusiti.... sto se seruma tice, moze napraviti zaista veci problem nego sam ujed, najbitnija je prva pomoc pri ujedu ( delmicno podvezivanje, izvlacenja otrova napolje i sl ( a nikako sisanje, kao u filmovima, takodje veca steta nego korist)) i lagan izlazak i put do bolnice. poskok je zmija sa najjacim otrovom u evropi, ali uvek imate nekoliko sati vremena da primite odgovarajucu medicinsku pomoc.. samo bez panike, zmije su divna stvorenja...

bez straha, malo ljudi zaista strada od ujeda nasih otrovnica (cela evropa), vrlo tesko naude odraslom zdravom coveku... zato bez panike i straha...

Odlicno Lazare !

Ja sam inace nekoliko godina preko leta po 10-ak dana sa jos jednim saputnikom boravio u kanjonu. Ali smo ulazili sa suprotne strane, krenuvsi od Paracina, Izvor, pa nekih 30-40 km prvo pitomih pa divljih poteva, sve do Mikuljske stene pa pravac ulaz u kanjon. Tamo smo i opremili jednu pecinu sa furunicom, vrecama, lampama, daskama, lancima pomocu kojih se dolazi do nje i ostalim osnovnim stvarima, koje nas uvek cekaju kad odemo tamo. Hrane ponesemo skromno i malo vode, a posle se snalazimo u prirodi i nikad nismo ostali ni gladni ni zedni. To nam je baza i nije bas na pristupacnom mestu i odatle idemo dalje da istrazujemo kanjon i pecine. I mogu slobodno reci da osecaj koji tamo dozivljavam nisam osetio nikad i nigde, tako divlje a tako pitomo i prijateljski nastrojeno. Scene iz kanjona ne mogu se opisati, rcm vece, totalni mrak, sedimo u pecini uz vatricu i caj, tisinu samo svremena na vreme poremeti poneki leteci kamicak, a u vazduhu, svuda okolo, i napolju i u pecini, milioni svitaca koji se pale i gase, svetlucaju, cas ovde cas tamo, ma neverovatno nesto, kao da si na nekoj drugoj planeti !!! Pa smo pronalazili tesko pristupacne pecine u kojima se video trag ljudi koji su nekad davno boravili u njima, hajduci ili ko zna ko...

Podsetio si me lepo, tako da cu morati da se aktiviram i uputim se tamo opet...

ManWithTheSmile, da li poznaješ oca Akakija iz Mikuljskog manastira? Pitam zato što nam je on upravo na isti način govorio o nekoj svojoj pećini u kanjonu, isto tako opremljenoj šporetom i sa prilazom koji je osiguran lancima, jedino što nikako da se dogovorimo da nas povede do nje da nam pokaže tačno gde je. Je li to neka od onih bezbrojnih potkapina u Demižloku, ili je dalje nizvodno, kada se Demižlok već spoji sa Vejskim krakom?

Da nemate slučajno tačne geografske koordinate? Znam da takva mesta nije pametno da svi znaju gde se nalaze, ali mislim da bi to bilo dragoceno sklonište za prave kanjonske hodočasnike, a takvih ionako nikada neće biti nešto puno.

Jao, ovo sam tek sad pročitala, mada sam već čitala komentare da niste normalni, sad znam i zašto  Mene je klaustrofobija uhvatila samo od čitanja  Drago mi je da ste dobro prošli, a i uživali sa domaćinima 

Mislim da si omašila tekst!

Mislim da si omašila tekst!

Mukica...! 

Mislim da si omašila tekst!

Nisam ga samo omašila, veća sam ostavila dva komentara 

E ljudi, svaka cast! ..ma te akcije su i najjace, ne znas ko ide, gde se ide, kuda se tacno ide i na kraju sve bude ekstra.. Bog cuva plannare i od zmija i svega sto ne bi valjalo da se desi, pa i ako se nesto nepredvidjeno ne daj Beze dogodi na kraju akcije opet svi budu zadovoljni i pod utiskom! Samo napred!

cao drugari!Molim vas za pomoc Sredinom maja planiram ekspediciju u Lazarev kanjon,samo su mi potrebne neke info o samom putu i prilazu kanjona...neki kratki putokaz "mapa" nesto bilo sta...Hvala unapred!