Nešto sam razmišljao o fenomenu svađa na internet forumima, koje ponekad izbiju i onda im nema kraja. Obično na kraju dođe do neverovatnog stepena agresije. Siguran sam da ste svi nekada videli takve svađe

  Dešavalo se to par puta i na ovom forumu, a privatne hejt-poruke koje su potom stizale na moju adresu su nekad bile takve prirode da nisam mogao čak ni da ih citiram, i da sam onda tako gledao u kompjuter i mislio "jao, samo da ga vidim na ulici..."  

  E sad, više puta sam pomislio kako do tako nečega lako dolazi na internetu, ali prilično teško uživo. Da li je to zato što se se ljudi na internetu osećaju bezbednije jer su (makar delimično) anonimni? Ili zato što se nalaze u sigurnosti svog stana? Ili je to zato što izostaje sav onaj govor tela koji u konfliktnim situacijama govori ljudima (i ostalim životinjama) dokle smeju da idu? Iskeženi zubi, zakrvavljene oči, nakostrešena dlaka itd

  Kao da onlajn komunikacija eliminiše potrebu za kontrolnim mehanizmima koji se uključuju u svađi licem u lice, pa agresija može mnogo slobodnije da se ispolji. Da li to znači da je na internetu zapravo teže ostati kulturan, i da to zahteva dodatni napor u odnosu na onaj koji ulažemo kada nas neko uživo iznervira?

  Eto, ako ima nekih mišljenja, baš me zanima

С обзиром да сам телекомуникативно активан од 1993. дакле пре Интернета, док су постојале Фидо мреже и БиБиЕсови, још тада сам формирао став да ништа не узимам тешко и к срцу што је изречено путем тастатуре у полуинтерактивној комуникацији. Дакле, ко год ми овде каже да сам ваки или наки, нећу обратити већу пажњу на то, што очекујем и од других да прихвате - па вероватно ту настају непсоразуми.

Форуми, Фејсбукови, Твитери и остале којештарије су првенствено намењене размени аргумената и ретком метафизичком облику зезања и не видим зашто би се неко вређао.

Сигурност је мање-више посебна тема, ал' умем ја да кажем нешто још теже уживо, овде бар могу да промислим, док уживо иде к'о из чесме.

Дакле, ко год ми овде каже да сам ваки или наки, нећу обратити већу пажњу на то

Još da to primeniš i u oflajn životu, i postao si Buda

Problem je i u nedostatku tona. Tekst je lišen tona. Smajliji tu ponekad mogu da pomognu, ali opet stil igra veliku ulogu. Način kako je nešto napisano, i kako je neko drugi to pročitao i protumačio mogu se poprilično razlikovati. Dolazi do takvih nesporazuma i uživo, ne kažem da ne, ali na internetu ih je puno, puno više. Tim pre što se sagovornici na internetu obično i ne znaju, pa često stave u potpuno pogrešan kontekst to što im je druga osoba napisala, a što svakako ne bi uradili da se bar malo znaju. I odatle polako kreće svađa, čini mi se da ljudi smetnu s uma da je pisanoj reči vrlo lako dati ton kakav pisac nije namenio. Pa ti posle objašnjavaj da si bio dobronameran.

meni najveći nesporazumi nastaju sa ljudima koji ne koriste toliko intenzivno internet. to je nekako stvar uvežbavanja, da osetiš da je neko ironičan na četu ili u mejlu a da se ne napiše "šalila sam se" ili tako nešto međutim sa svakim ko je takođe internet frik takvih nesporazuma ima dramatično manje, gotovo da je ista proporcija koja bi bila i u realnoj komunikaciji.

što se tiče agresivnosti, mislim da stoji da je ljudi mnogo lakše izlivaju na net nego uživo, kao što je npr mnogo lakše izlivaju u vožnji. razmišljam, voziš kola i neko ti ne propusti prednost, odmah kreće divljačko trubljenje i salva psovki (uz obavezan "mora da je žensko!!!" komentar). s druge strane, ideš ulicom, neko te odvali ramenom u prolazu - realno, više boli nego kad si u kolima, osetiš navalu besa ali maksimalno što se desi je da sebi tiho promrmljaš psovku u bradu lakše je sa bezbedne distance  

То што Ива каже, дугогодишњим искуством научиш да схватиш (углавном) тон саговорника, иако га нема. Отприлике можеж замислити и нечију фацу.

Ja mislim da je lepo vaspitanje i kulturno ophodjenje vrlo bitna stavka u zivotu svakog coveka. Nije bitno gde i kada ce je ispoljiti. Misljenja sam da agresije, nasilja, "izivljavanja", "lecenje" raznoraznih kompleksa nije primereno ni u pisanoj verziji, ni u zivotu, mada kazu da "papir" (u ovom slucaju forum/chat) trpi sve. E sad, da je ovo malo drugaciji sistem izrazavanja i "druzenja" stoji, pogotovo sto postoje razlike medju nama, pocev od profila (ko smo, cime se bavimo, gde zivimo, generacijske razlike itd), pa preko toga da se vecina ne poznaje, ne znaju kako ko prica, gestikulira, a to je vrlo bitno u bilo kojoj komunikaciji, priznacete. Ja bas i nisam posetilac ostalih foruma. U stvari, ovo je prvi i jedini, koji je bas po mojoj meri i koji mi je privukao paznju. Ovako, globalno (mada se nista u zivotu globalno ne moze sagledavati), mislim, da ovde skoro i nema nekih losih likova. Bar ja za par meseci, koliko sam ovde, nisam imala lose iskustvo. Vecina je jako fina i smatram da teze nesebicno da pruze i pomognu kad nekom nesto zagusti ili zatreba od informacije i njima hvala Uostalom, glupo je i da postoje carke, kada ovde niko nije iz interesa, vec nas povezuje ista strast- putovanje.

P.S. Nije tesko biti fin!  

Hmmmm... prilično dugo sam na raznim sajtovima, dosta ljudi upoznala i uživo. Imam utisak da svađe nastaju kada neko uporno pokuša da opravda svoje mišljenje (bez obzira da li je ispravno ili ne) ili pokušava da dokaže kako je on neko i nešto, a pri tom mu kontra argumenti ni ne dođu do uveta. Na žalost obično takvi nemaju hrabrosti da to isto urade i u stvarnom životu. Ovako ih niko ne vidi pa je valjda lakše istresti sve iz sebe i istresti se na nekome.  I izgleda da vole da dolaze zbog toga. Ovde su sigurni i zaštićeni, pa mogu slobono da iznesu svoje ne zadovoljstvo. Upoznala sam  i naizgled fine ljude u stvarnom životu, ali su na netu prave zlice. Ali i puno ljudi koji su divni.

Svi mi imamo ponekad žute minute i dane kada nam nije potaman i ne može se uzeti za zlo kad nekom ponekad nešto izleti. U većini slučajeva već osetim da li je neko za konstruktivnu raspravu ili je tu da bi "dokazao svoje" i gledam da se ne upuštam u takve rasprave. Mada ponekad prosto ne mogu da odolim a da ne odgovorim na neku glupost 

Ali sve više pomišljam da su ti ljudi koji uporno pokušavaju da isteraju svoje i kroz svađu dokažu da su oni i njohovo mišljenje u pravu ustvari veoma ne srećne osobe ne zadovoljne svojim životom a ne dovoljno hrabre da ga promene. Pa sad sve okolo pokušavaju da ubede (ne bi li ubedili i sebe) da je to što su oni ono pravo. I zaista i iskreno mi ih je žao.

Upoznala sam  i naizgled fine ljude u stvarnom životu, ali su na netu prave zlice.

Taj fenomen sam i ja zapazio! Ljudi koji su na netu odmah spremni da se svađaju i hvataju za teške reči, a uživo se uvek rastapaju od ljubaznosti...  To je jedan od razloga što sam se zapitao šta je to što internet komunikacija učini čoveku

Problem je i u nedostatku tona.

Meni je ovo najveći problem.

Uhvatim sebe gomilu puta kako želim da odgovorim, ali se ne usuđujem, jer osećam odgovornost prema konstruktivnim forumima kao što je ovaj, i neću da odvedem razgovor u pogrešnom pravcu. A kad pročitam ono što sam napisala, vidim gde fali izgovorena reč, i gde je manjak intonacije tačno rupa za pogrešno tumačenje. A to mi prosto nije lepo. Zagađivati nešto dobro.

Kontam da smo svi te frustracije sa isterivanjem sopstvenog mišljenja preboleli sa ostalim dečjim bolestima, još tamo u vreme bibiesova, što neko gore reče....

U međuvremenu vežbam nepismenost u vidu preteranog korišćenja smajlija...   

Mislim da se ljudi na netu vise svadjaju jer su sigurniji, moze sve stalozeno da se odradi. Mozes da do detalja izguglas svoje argumente. Mada isticanje svog misljenja, dokazivanje da si u pravu, ne mora svaki put da se zavrsi svadjom. Postoji neka internet kultura i ako dugo visis na nekom forumu skontas kad treba da iskuliras. Samo je potrebno da ne budes ironican, da koristis pristojne reci i da sve lepo objasnis da se ne bi protumacilo dvolicno i ne bi trebalo da bude svadje.

Bas sam juce u nekoj temi rekao coveku da je mozda los covek. Eto to moze da pokrene zescu svadju, ili jednostavno neko da iskulira. Videcemo sta ce se desiti. Licno ne volim sukobe, al' posto smo na netu mogu do kraja da kazem nekom sta mislim. Verovatno me nikad u zivotu nece videti. 

Bas sam juce u nekoj temi rekao coveku da je mozda los covek.

Baš sam pročitao tu temu pre ove... i razmišljam da li da ti obrišem taj post ili da te samo upozorim da ne osuđuješ celu ličnost na osnovu jednog postupka. I na kraju ne uradih ništa jer te znam kao miroljubivog i druželjubivog "uživo".  

Čini mi se da je ovo jedan od retkih foruma na srpskom jeziku na kojima lična prepucavanja seku u korenu i mislim da mu je to jedan od najvažnijih kvaliteta.  

Kad novi članovi vide kako ljudi komuniciraju na forumu, verovatno se i sami uzdržavaju od "vatrenih" poruka.

Upoznala sam  i naizgled fine ljude u stvarnom životu, ali su na netu prave zlice.

Taj fenomen sam i ja zapazio! Ljudi koji su na netu odmah spremni da se svađaju i hvataju za teške reči, a uživo se uvek rastapaju od ljubaznosti...  To je jedan od razloga što sam se zapitao šta je to što internet komunikacija učini čoveku

Internet je ubio posrednika. Recimo, ja ću biti jednako drska prema svojim bliskim prijateljima i prema bezličnim nikovima na internetu (oštrija prema prijateljima, naravno), ali nemam snage, nit se osećam pozvana, da solim pamet uživo nepoznatim ljudima, naročito ako su u gomili. Ako postoji ogromna razlika između onoga što čitaš od osobe i onoga što kasnije čuješ, ja ću ići, uz korekciju primene tona i gestikulacije (što je takođe veliki problem*), sa onim što sam pročitala. Ljudima je potreban bufer da bi se osećali prijatno da nekome saspu u lice šta zaista misle. Uživo to mogu biti nekad i godine poznavanja, dok ti u internet diskusijama samo tvoje prisustvo daje za pravo da kažeš šta ti je na umu, gotovo kao da ti je lično postavljeno dato pitanje. A opet, samo emocionalni otklon me sprečava da kažem, nepozvana, šta zaista mislim o ikoni na zidu u novom stanu drugarice iz gimnazije, dok bih na nekom prigodnom forumu verovatno lepo i sistematično napisala kako i zašto je to meni izlišno, tj, ako sam raspoložena, a sve manje jesam, naravno, jer mi je sve manje potrebna povratna reakcija.

*meni posebno, jer me vrlo često pogrešno tumače i u razgovorima uživo. Moj ton za raspravu (bio) je ton koji drugi ljudi tumače kao već razbesneli, naravno, to je verovatno zbog toga što moj um više ne može da razume kako ti ljudi ne kontaju vrlo očite stvari, pa počinje da se buni, ali na svesnom nivou, ja sam i dalje u vrlo kontrolisanim uslovima, čak i sa uključenim filterima u cilju održavanja poznanstva/prijateljstva. Naravno, dosadilo mi je da objašnjavam i da se pravdam, pa se više i ne raspravljam. Ok, neću gledati srljanje u propast bliskih ljudi, ali sigurno neću ulaziti u vatru da objasnim tamo nekom liku kako je njegov način razmišljanja nelogičan (ako me ne iznervira, naravno, svojom tvrdoglavom glupošću). Na internetu nisi emocionalno odgovoran, i možeš relativno koncizno da se izraziš, pa sad, ako te neko pogrešno protumači, kao što verovatno hoće, jebiga. Kako god. Bar si rekao ono što zaista misliš. Uživo smo i dalje životinje, a to češće nego ne znači da ćemo gledati da ne napravimo previše neprijatelja.

Доказ који иде у прилог свима, то је да смо овде написали доста тога, ал' ништа се неће променити. Дакле ово је као она прича о укусима који су различити па о њима не вреди расправљати (што је једна од већих цивилизацијских лажи).

Када неко проводи цео дан у комуникацији с гомилом људи, што онлајн што офлајн, мора да схвати како ствари функционишу. Дакле некада се у сукобе улази због става. Став је битна ствар јер одређује личност, ал' не треба се бацати у ватру.

Неко у расправу улази из вечите жеље да буде у праву. Макар доказивао да је Земља плоча.

На крају, неко у расправу улази из зезања и гледа какве су реакције људи. То је мени најзанимљивије, када неког упорно товариш, а он не проваљуље, а при том потпада под неку од прве две групе.

Што се тона тиче, пре свега треба се знати изразити реченицама, да буду јасне и концизне. Ко има приповедачког дара, украсиће реченицу и придевима. На крају ту су и смајлији који могу доста да ублаже можда оштар тон комуникације (на први поглед).

Пример:

Неко је написао нешто и стоји иза тога. Небитно шта је.

Ако му неко одговори:

- Није истина.

Логична реакција ће бити: "Шта није истина, ја ово, ја оно.."

Како одговорити?

Решење 1:

- Није истина.

Иза овог смајлија се нпр може крити неко зезање и позив на мирнији тон у шали, па је логичан наставак расправе:

- Што није истина? Бла бла (образлагање у мирнијем тону)

Решење 2:

- Занимљиво виђење, али не бих се сложио.

Тиме добијамо мирнији тон даље расправе, али се убија романтика.

Ето, сада сам и ја реко доста, ал' нисам рекао ништа. Зато ништа што је изречено на форумима и осталим онлајн глупостима не треба узети за озбиљно. Мирно спавајте.

  Pade mi na pamet da na netu lako zaboravimo da je sa druge strane živo biće, jer ga ne vidimo. Onda poistovetimo celog čoveka sa jedinim što znamo o njemu, a to je taj jedan stav koji je napisao. Uživo bi ta osoba predstavljala nešto mnogo kompleksnije, što možda sadrži i neke razloge da je ne napadamo.

  Ni u komunikaciji uživo često ne umemo da razdvojimo stav od osobe, pa želeći da napadnemo stav, napadnemo čoveka čiji je to stav. Onda se taj čovek oseti ugroženo, pa počne da se brani kako zna i ume.

  Na netu možda vidimo kumulativni efekat svega ovoga što smo napisali... Jedna rečenica za nijansu grublja nego što bi bila uživo, odgovor za dve nijanse grublji, pa reakcija na odgovor još malo grublja... I tako krene lavina. A da vidiš sve učesnike uživo, verovatno im ne bi na pamet palo da se svađaju.

  Na ovom forumu, srećom, imamo specijalnog smajlija za takve situacije: 

  Na netu možda vidimo kumulativni efekat svega ovoga što smo napisali... Jedna rečenica za nijansu grublja nego što bi bila uživo, odgovor za dve nijanse grublji, pa reakcija na odgovor još malo grublja... I tako krene lavina. A da vidiš sve učesnike uživo, verovatno im ne bi na pamet palo da se svađaju.

Није истина.

Није истина.

  Zanimljivo viđenje, ali ne bih se složio. Međutim, smatram da ti u suštini i nisi tako loš čovek kao što svi pričaju

  Na netu možda vidimo kumulativni efekat svega ovoga što smo napisali... Jedna rečenica za nijansu grublja nego što bi bila uživo, odgovor za dve nijanse grublji, pa reakcija na odgovor još malo grublja... I tako krene lavina. A da vidiš sve učesnike uživo, verovatno im ne bi na pamet palo da se svađaju.

Није истина.

Није истина.

  Zanimljivo viđenje, ali ne bih se složio. Međutim, smatram da ti u suštini i nisi tako loš čovek kao što svi pričaju

AHahahaaa! <

hm...ponekad covek stvarno treba negde da se isprazni...mada po meni treba opet imati mjeru gde i kada...mslim glupo je prepucavati se i pljuvati po ostalima po forumuma tipa ovog...za takve stvari treba traziti forume koji se bave politikom i kojekakvim ispravljanjima krivih Drina...

http://www.bigquestionsonline.com/sites/default/files/imagecache/bqo_media_float//sites/default/files/xkcd_386.jpg