Dan mi započinje dahtanjem i pufkanjem uz vijugavi put duž zapadnog obronka Mučnja, kojim stižem u selo Močioci. Iako je ovo mesto na dosta većoj nadmorskoj visini od Katića odakle sam krenula, imam utisak da sam se nakon celog sata pedalanja uzbrdo volšebno obrela u nekoj kotlini...

Autor: Snežana Radojičić

Pročitajte ceo tekst

Одлично! На крају текста осетих умор као да сам и ја возио бицикл.

Ma, svaka tebi čast!

Go Snežo! Go Snežo!

Nemoj se plašiti šuma i vukova, nije Crvenkapa bila ta koja je izvukla deblji kraj. A bajke ne lažu.

Sjajno!

 Veoma lepo. Prošao sam pre par godina kroz taj kraj, čak se sećam i kuće sa natpisom i neobičnog prezimena "Munitlak", koje mi se urezalo u pamćenje. Ono što mi se najviše sviđa u tvojim tekstovima je potpuno zarazan entuzijazam za srpske planine, sela, ljude, šume, jezera, džade i bespuća, i neka ljubav prema tome i oduševljenje svim tim, koje izbija iz svakog pasusa. Mislim da se upravo tako i ja osećam dok skitam po Srbiji. Ne nekakva idealizovano romansirana predstava ruralne Srbije u kojoj je sve lepo, niti pomodni "ovde ništa ne valja, prljavština i sirotinja" doživljaj, nego nekako, istovremeno je i dobro i loše, i sve to takvo kakvo jeste je neizmerno drago

 Ima na sajtu tekst koji smo Iva i ja pisali 2007. godine, kada smo obišli Prilike, Katiće, Mučanj, Brezovu, Močioce itd do Zlatarskog jezera, pa ako ga nisi već videla, baci pogled, mislim da je sentiment dosta sličan.

Hvala na komentarima i podršci

Lazare, nisam o tome razmišljala ali biće da si u pravu u vezi s tom euforijom i ljubavlju prema samom kretanju i slobodi, koje zaista osetim čim mrdnem iz grada, pa to onda prenosim i u tekstove. Jedan moj prijatelj, ozbiljan planinar, cikloputnik i moreplovac, to je mnogo lepo rekao za sebe: „Živim u Beogradu a zaista živim kad odem van njega.“

Tvoj putopis sam čitala pre nego što sam počela da pišem, sentiment jeste vrlo sličan i zato sam imala problem da ovo ne bude 'već viđeno' )

Velo lepo, autentično,živo, hrabro i... ma baš sam uživao uspela si da preneseš miris puta što retko uspeva ...