Da se vratim na rutu. U Teheranu smo, bez daljeg plana, jedino imamo ispred sebe @baki70 itinerar. Mr. Mousavi nam je malo pomogao oko daljeg plana, i rasprsio nam nade da mozemo da odemo i do Mashhada. Hteli smo da cekiramo kako funkcionise fensi-hodocasnicki voz, ali nije bilo realno. Kako nije bilo mesta za avion za Shiraz za taj dan, resili smo da se spustamo od Teherana na jug busevima. Prva stanica je bila Isfahan. Kupili smo karte za poznate VIP buseve koji idu sa Argentina stanice, ukrcali se i zapalili. U svakom prevoznom sredstvu (avion, bus, voz) se dele cokoladice, voda, sokovi, druga hrana, naravno u skladu sa cenom karte. Malo je reci da je prevoz smesno jeftin! Relacija Teheran-Isfahan (razdaljina oko 450km) kosta oko 3,5€, i to VIP busem, sa fensi velikim sedistima, cokoladicama, sokom i keksom. Avionska karta za Shiraz-Teheran nas je dosla oko 27€ (razdaljina od oko 950km kopnom), sa sve regularnom toplom vecerom, picem i dezertom. Jedino sto je kasnio let malo jace od pola sata, a od obavestenja ni traga ni glasa. Ili bar ne na engleskom. Stoga ne treba nista knapirati, vec uvek praviti luft od po par sati, za slucaj da nesto krene nizbrdo.

Jako smo rano stigli u Isfahan, a dan ranije pokusali bezuspesno da rezervisemo hotel Isfahan Traditional Hotel, za koji smo dobili preporuku od grka. Nakon natezanja oko cene i dana, ugovorismo smestaj ali tek od 12h, a bilo je manje od 08:00h kad smo im pokucali na vrata. Kako bi cekirali i backup varijante, ostavili smo im torbe i krenuli da bazamo. Posetili smo jos par hotela, ali nam se onaj nas jos uvek najvise dojmio, iako je bio najskuplji za dosadasnja iskustva (d.r. w/bat. 32€). Nakon odluke da ipak tamo ostajemo, otisli smo na najpoznatiji trg u Isfahanu – Imamov trg ili Naqsh-e Jahan Square. Ja sam htela da se izvalim na klupu da spavam, ali je decko bio u fazonu >mojne sad da nas hapse!<. Opsedanje je pocelo kako smo spustili zadnjice na klupu. U ovom gradu su turisti dosta cesca pojava, a takodje je grad popularan za turiste iz samog Irana, tako da je njihovo zdruzivanje imalo dve koristi, jedna je ucenje jezika, a druge da nam utrape nesto iz svojih obliznjih prodavnica, a najcesce tepihe. Ja sam zauzela dosta neprijateljski stav i nisam odgovarala na pitanja, ili sam prosto pricala na srpskom, dok je moj decko bio malo vise polite od mene i smarao se sa njima. Jedan nas je ugusio da hoce da uci nas jezik i bez prestanka je pitao kako se kaze ovo, a kako se kaze ono, cilj je bio naravno da nam utrapi tepih. Na moju srecu, posle izvesnog vremena se pojavio policajac, koji se predstavio kao „Turisticka policija“, dao nam neki flajercic, rekao gde mozemo da ih nadjemo i pitao da li nas neko smara. Kasnije smo se na tu temu zezali da ako opet neko dodje da nas mraci, ja odo’ da ih prijavim iz istih stopa. Razbezase se oni posle toga, a i dodje vreme da odemo do sobe konacno. Moram da priznam da sam ja vise ocekivala od Isfahana posle svih prica i preporuka o njemu. Ima finih tih gradjevina, i taj sam skver je jako lepo sredjen, ali onako generalno, za mene nista posebno. Isli smo do Dzolfe tri puta jer smo tamo naisli na jedan sjajan restoran, koji je zapravo jedino mesto gde smo ljudski jeli.

Kad sam vec kod restorana, utisak o hrani mi je ocajan! Mislila sam da cu se pretvoriti u jedan DZINOVSKI KEBAB! Kuhinja im je nekako bleda, neupecatljiva i krajnje monotona. I kako okrenes dolazis do kebaba i pirinca! Ja nisam neki narociti fan jagnjeta, par puta sam ga tamo kusala, tako da su moja jela obicno bila neka pileca. Vec drugu nedelju sam u Bg-u i jos nisam piletinu ni pogledala, a i necu skoro! Na hrani nismo zaista stedeli (zapravo nismo ni na cemu stedeli, cene su neverovatne), ali nismo se ni najeli! U Teheranu smo bili u jednom od najskupljih restorana, bar po LP-u, ali to je klasicna kineska kuhinja, nije iranska hrana. Slatkisi su im smesni, izuzev bastani sladoleda kojim sam odusevljena, a hleb je najvece sranje koje sam ikada u zivotu probala! Kao karton da jedem. Kad je svez i djene-djene, ali u hotelima obicno nije bio, tako da i je i to bilo grozno. A od voca i povrca ni traga ni glasa! Samo neke prcvarice koje imaju luk, krastavac, tone persuna, po koju dinju i crnu bananu. Bas cudno! Ali lokalci kazu da im alkohola ne nedostaje, bar ovog iz kucne radinosti. Imali smo priliku da odemo na jednu kucnu-vino zabavu, ali zbog proklete guzve u saobracaju u Teheranu, nismo uspeli da stignemo i tamo i na nocni bus za Isfahan.

Jedan od tih vrbovaca na Imamovom skveru je bio i jedan mladjani lik, koji neodoljivo podseca na Kristijana Ronalda. On je bio jedan od retkih koji je bio dosta suptilan, tako da smo resili da posetimo prodavnicu tepiha koju drzi neki njegov brat i popijemo sa njima po caj. Digresija, sasvim potvrdjujem @baki70 sto se tice kafe, caja i pusenje: jako retko ljudi puse (valjda im je saobracajno zagadjenje dovoljno stetno za pluca), od kafe ni traga ni glasa, dok se caj pije u litrama. Ja nisam nesto porocna, nikada nisam konzumirala ni cigarete, a ni kafu, tako da na mene nije uticalo, ali grci-doktori-zavisnici od kafe su bili u problemu. Posetili smo tu njihovu porodicnu prodavnicu, iako zapravo nismo ni razmatrali kupovinu tepiha. Brat mu je sjajan prodavac, koji je bio u fazonu “ja sam prodavac i ja znam kako da vam utrapim tepih”! Mi se nismo opirali da ne zelimo tepih, al ismo rekli >popricaj s nasim praznjikavim novcanicima, pa ako se dogovorite, daj taj tepih!<. Salu na stranu, shvatio je da nismo kupci, ali je bio toliko ljubazan da nam je vise od 45min pricao o tepisima, razlikama izmedju tzv. gradskih (city carpet) i nomadskih tepiha, kako se i od cega izradjuju, gde se najpogodnije koriste, koje sare na nomadskim tepisima sta znace ... Sve to nam je poprilicno znacilo, jer smo za to bili totalni duduci. Kada je zavrsio, ispozdravljali smo se, uzeli naravno broj telefona i email, i dali preporuku drugovima grcima, koji su vec tepihe merkali u Teheranu.

Zabavnu “predstavu” smo imali i jednog posle podneva na Si-o-Seh mostu, gde je grupa od 20-30 mladica sa mosta toliko urlala, pevala, lupala, da smo iz daljine dok smo prilazili mislili da je neki stadion u blizini i da zapravo traje neka utakmica. Pre puta smo se dogovarali da odemo na neku fudbalsku utakmicu da se zezamo, ali se ispostavilo da je zenama i dalje zabranjeno da prisustvuju istim.

U Isfahanu smo proveli i vise dana nego sto smo planirali, i nakon njega se uputili u Yazd. Pustinjski gradic nas je potpuno odusevio! Bili smo u Silk Road hotelu, naravno (d.r. w/bat. 12€), gde je radio neki Iranac kojeg sam ja prozvala misomor. Hotel je super koncipiran, veoma poznat i kontam da vecina ljudi u njemu i odseda, medjutim osoblje je dosta nezainteresovano, da ne kazem neku drugu rec. Mislim generalno, u svim hotelima kojima smo bili jedino je Mr. Mousavi znao svoj posao, i nije ni cudo zasto rupa od hotela poput Firouzeha ima sve stalno puno. Mislim nije hotel toliko los, ali je dosta star i dotrajao, + klonja se deli.

Elem, Yazd je jako zanimljivo mesto, posebno stari deo grada. Pohvalila bih ovim putem telefon Nokia Lumia 920, koji nam je neopisivo znacio na putu (nije reklama, ali moram da pohvalim). Naime, u Bg-u smo skinuli mape za Tursku i Iran (offline mape), koje su imale ucrtane sve do jedne ulicice u toj kao medini u Yazdu. Ustedili smo dosta vremena uz to, jer su mape u LP nekada neprecizne ili cak i netacne. Vise o tim mapama nisam neki strucnjak da objasnim, ali koliko sam razumela Google im nije podloga, vec imaju svoje neke – sta ja znam borba za klijente na trzistu i to.

Prava avantura je krenula kada smo posli put Kula tisina, koje se nalaze malo van grada. Na lokalitet kada smo dosli smo bili apsolutno jedini, a taksista nije hteo da nas saceka. Malo smo se sunjali po podnozju i krenuli da se penjemo na vecu od dve. Kada smo se ispeli, decko je naravno navalio da pravi panorame, i to sa vr’ zida, dok sam ga ja malo drzala za nogu, jer je duvao uzasno jak vetar, a malo kukala da sidje i da krenemo, jer je neka oluja nailazila. Bila sam sasvim u pravu i jos pre nego sto smo uspeli da sidjemo sa tog brda digao se takav kovitlac od peska da nije moglo da se zivi. Natukli smo naocare i krenuli da bezimo odatle, a decko me zaustavi da mu izvadim telefon iz ranca. Ja priupitam sta ce mu po ovom kijametu telefon, a on odgovara da se satro snadjemo da izadjemo odavde. Sledeci put kada sam se okrenula on je, gospodin, snimao video! Svasta sam se ja tu nalajala, ali sreca pa se samo vetar cuje na snimku a ne ja. Izbavismo se nekako iz te pescane oluje i za sat vremena zasija sunce, kao da se nista nije dogodilo. Jedini dokaz su bile nase usi, nos i odeca, odakle je kuljao pesak sa svih strana. To jutro dok smo obilazili Larijevu kucu (gubljenje vremena!), ispred nas je savatala neka baba trazeci da joj damo ulaznice jer ona i njena unuka to cuvaju kao suvenire. Kako je inflacija permanentna, kada kupujete ulaznicu za neki lokalitet umesto jedne dobijete citav stos, jer im se valjda ne isplati da stampaju nove, nego ti utrape gomilu karata za vrednost ulaznice. Dadosmo babi samo nekoliko, iako je ona insistirala da joj damo sve, jer i ja sklupljam po neku tu kartu. Spomenuh babu jer kad smo se izvukli iz Kula tisina, ona je izlazila iz nekih kola i sama se uputila da po toj oluji obidje mesto. Nas je pokupio taj lik koji je nju dovezao i za dz nas bacio do Zoroastrian Fire Temple. Tad smo skontali da baba, Turkinja, nije ni malo mutava i da ocigledno u potpunosti koristi iransku predusretljivost prema turistima, i da grabi sve sto za dz moze da se izvuce.

Nakon Yazda, sledeca i poslednja destinacija je bila Shiraz. Dosta smo bili lenji na putu, tako da nismo vise uspeli da obidjemo, ali smo eto za utehu dosta uzivali. Hotel koji smo odabrali je bio super (Niayesh Boutique Hotel, d.r. w/bat. 25€, koji je btw hotel one Pars agencije preko koje smo sredili Vizu), samo smo za cetiri nocenja tri puta promenili sobu, jer su stalno puni, a nas je mrzelo da trazimo drugi hotel, tako da kada ujutro mi krenemo u obilaske, osoblje nam odtegli torbe do sledece ociscene sobe, tako da u neku ruku i nije bilo tako strasno, samo sto nismo mogli da se razbaskarimo sa stvarima, vec su morale da budu u stanju pripravnosti. U busu ka Shirazu smo upoznali jednu jako finu devojku koja je isla na neku konferenciju lingvista u Shiraz, tako da smo jedan dan sa njom i njenom drugaricom izblejali po gradu. Na izletu za Persepolis (+ Naqsh-e Rostam + Pasargadae) smo upoznali nekog finog Francuza, koji ustvari zivi u Japanu. Jedna njegova prica: kada je dosao u Isfahan, obisao je katedralu Vank. Zapazio je da na satu ulazne kule pise „Bangkok“ i nije kapirao kakve to sad ima veze sa Jermenima. Kada je hteo da pita za objasnjenje na biletarnici, covek mu je samo slegnuo ramenima, jer je pricao farsi i jermenski valjda. Posle par minuta je naisla velika grupa japanskih turista, i on je video tj., cuo da Japanci sa tim covekom komuniciraju na, gle cuda!, JAPANSKOM! Kada su prosli, Francuz je prisao coveku i obratio mu se na japanskom, i onda su razjasnili sve nedoumice. Dobar fazon!

U Bishapur i Sapketovu pecinu nas je vozio taksista po imenu Zavosh. Sjajan lik, super prica engleski, za sasvim pristojne pare (takodje, imam podatke, kome treba preporuka neka se javi), druzili smo se i smejali citav dan. Posebno je bio zanimljiv deo kada smo pricali kako neke reci na ruskom i na srpskom imaju sasvim suprotno, nekada i nepristojno znacenje, pa je onda i on nama pravio paralele sa farsijem i drugim jezicima. Kada smo stigli u Iran objasnili su nam kako za ljude iz razlicitih gradove postoje razliciti stereotipi (mislim isti zonfic kao i kod nas), pa kada smo preneli Zavoshu da ljude iz Qazvina bije glas da su gejevi nije mogao da dodje sebi od smeha. Zavosh me je naucio i kako se zapravo stvarno jede Dizi, neko njihovo jelo koje i lici na nesto (corbica, sa nekim povrcem i trunkom mesa). Sve u svemu – lep dan smo sa njim proveli.

Oni pesnici poput Hafeza, Ferdosija, Saadija i ostalih su uzasavajuce popularni. Zato smo i kupili jednu knjigu persijske poezije. Svaki od njih u svakom gradu ima bar po ulicu, trg, stanicu ili sta vec. Hafezov grob u Shirazu je jako popularan i jako posecen. Neki se klanjaju, neki se mole, a neki se naprosto samo slikaju, kao mi.

Od sopinga se i nismo nesto ovajdili. Ja sam kupila dosta marama, koje su dosta jeftine, a i ironija bi bila da su skuplje, a sve zene moraju da ih furaju. Inace, postoje svuda cene za turiste i za domace, kako na bazarima, tako je i cena za sve lokalitete propisana posebno za strance, a posebno za Irance. Kupili smo nekoliko knjiga u Enquelab ulici u Teheranu, iako je prava retkost nabasati na knjigu na engleskom, a da nije u pitanju recnik ili nesto sto ima veze sa poducavanjem iz engleskog. Usli smo u bar 50 knjizara u toj ulici, a ishod je bio samo tri kupljena komada, od cega je jedna na francuskom (sjajan vodic o Iranu), koja je usput i odobrena i nagradjena od strane iranske vlade. Kupili smo i jednu finu kutiju za sitnice u Shirazu za koju smo dali pravo blago u odnosu na sve cene tamo – platili smo je oko 25€. Mislim tu su i oni neki suveniri za prijatelje, ali prakticno ni jedna korisna stvar! Ja sam se nadala, iskrena da budem, da cu te neke tunike, ili „manteau”, kako ih jos na francuskom zovu, kupiti tamo za neke male pare. Medjutim, to nesto sto nije skupo nije za nosnju ni po kuci, a obicna tunika (koju kod nas mozete kupiti u svakom india-shopu), koja se prodavala u severnom Teheranu u radnji koja se samo zove Zara, a nije Zara, kosta oko 65€, sto je bas previse. Bar za mene, i za india-tuniku.

Padose mi na pamet i tuce. Prisustvovali smo kada su se neki likovi potabali na teheranskom bazaru, verovatno oko kupaca. Naravno svi su u hordama nadirali da vide o cemu se radi i da nesto ne propuste! Ja u takvim trenucima samo zapevam onu iz crtaca: „Radoznalost ubi macku ...“ Zatim smo jedne veceri iz taksija, takodje u Teheranu, na ulici spazili neku makljazu. Neki motor je bio oboren, i nekoliko auta zaustavljenih, ali nismo znali tacno sta se desilo, samo smo videli likove iz jednog auta kako beze, ostale kako ih mlate, i kako odlaze autom trakom u suprotnom smeru. Mislim da smo mozda naisli na jos neko koskanje, ali vise ni ne mogu da se setim gde je bilo i oko cega.

Tako smo nakon Shiraza, pokupili prnje i via Beli Grad. Zanimljivo putovanje i svaka preporuka za odlazak! Nadam se da nakon ovih novih izbora stvari nece biti losije nego sto su sada, i da izraelci nece napraviti neku odmazdu na njih.

Putopis ili kako se vec moze nazvati sam pisala prosle godine, tako da ako naidjete na neku vremensku omasku, izvinjavam se!

Pozdrav!

Свака част за ово 

Свака част за ово 

Hvala! 

Pre nekoliko dana sam bio u Istanbulu, pa sam se raspitivao za trenutne cene do Teherana. Ovako stoje stvari (u pitanju je autobuski prevoz):

• Tehran Tur - 70 dolara u jednom smeru, agencija se nalazi na Aksaraju i važila je za najpovoljniju do Irana;
• Azer Tur - 40 dolara, takođe se nalazi na Aksaraju, nedaleko od Tehran Tur-a;
• Metro Turizm - 100 turskih lira, idu svakim danom sem nedelje, polazak u 11h ispred agencije na Aksaraju.

Ako se pogodi odgovarajuci datum, Pegasus ima kartu u jednom smeru za 57EUR.

pegasus je povoljan samo ako se dosta unapred rezervise. Ja sam isla Atlasjet-om, 200 dolara povratna (mada mislim da moze i jeftinija da se ubode), 30 kg prtljaga, obrok u avionu, moguc online check-in (ali samo za let Ist-Teh, ne i obrnuto).

Da ne otvaram novu temu , Moze li se u Iranu na plazama kupati u januaru ?

@ budva

Pretpostavljam da mislis na Persijski zaliv. Iransko primorje i nije nesto posebno za kupanje. Narocito nije za zene. Mozda je izuzetak samo ostrvo Kis. Koliko mozes da se kupas u Dubaiju u januaru toliko mozes i u Iranu. Za Iran bi bilo bolje da sacekas april. To je moje misljenje i ne mora da bude ispravno.

Da , mislio sam na Kis ostrvo ali vidim da imaju ronjenje i slicne stvari ali ne i kupanje u januaru . steta . onda ostrvo odpada . januar je trenutno jedini termin kada supruga i ja mozemo uskladiti odmore .

@ budva: Mozda bi vam onda Oman bio zanimljiv? Vec nedaleko od Muskata ima sjajnih plaza i odlicnih mesta za ronjenje. Trebalo bi da je i u januaru temperatura skroz ok za kupanje.

A bogami i na kopnu ima svasta da se vidi. (izvinjavam se za off-topic na Iranskoj temi)

Edited August 6, 201410 yr by nghngh

Posto ovde ima vec dosta tekstualnih opisa iz Irana, ja cu moje impresije sa putovanja podeliti u video formatu. U tri minuta ne može mnogo da stane, ali nadam se da ce biti dovoljno da zainteresuje nekoga koga predrasude sprečavaju da Iran vidi kao moguću destinaciju za putovanje.

Edited January 2, 201510 yr by Ojler

Lepi momenti, hvala ti Za moj ukus, možda bi neka lokalna muzika bolje legla uz ove kadrove. Imaš neku dobru kameru? 

Kao sto rece, stvar je ukusa...  Imam dosta solidnu malu kameru, Panasonic HC-X900, zgodnu za nosati je sa sobom. Nego, za ovakve razgovore mozda je bolje da pokrenem temu u sekciji "putovanja u zvuku i slici" da ne opterecujemo nepotrebno pricu o Iranu

Da ne otvaram novu temu , Moze li se u Iranu na plazama kupati u januaru ?

Ja sam putovao u februaru i kupao sam se u Persijskom zalivu na ostrvu Kešm (Qeshm). Nije bilo toliko hladno.

Edited January 20, 201510 yr by Nightwatcher

Pozdrav!

Planiram put u Iran, ili bar prolazak kroz Iran i zanima me da li neko ko je u skorije vreme bio moze da mi kaze da li je jos aktuelna opcija kupovine viza u Trabzonu u Turskoj za 75 e, koja ne podrazumeva pozivno pismo ?

Ne znam kako planiras iz Turske u Iran, ali kada sam ja proslog oktobra trebao da se vratim iz Irana autobusi za Tursku vise nisu isli zbog konflikta sa Kurdima u okolini granice (u Turskoj) pa sam morao da preletim tu regiju. Zato se raspitaj za autobuse jer ni sada tamo ne cvetaju ruze. A ako ides avionom, onda vizu mozes dobiti na aerodromu u Teheranu.

Edited August 26, 20159 yr by Ojler

Za mlađe od 26 godina je najjeftinije iskoristiti Balkan flexipass do Elaziga (poslednja stanica do koje ide voz za koji važi flexipass pošto je voz Istanbul - Tatvan skraćen do Elaziga zbog radova, a flexipass ne bi trebalo da važi za voz Istanbul - Teheran, ali treba proveriti za svaki slučaj da li važi - onda još bolje), a karta za voz Elazig - Teheran je 22,8 EUR u jednom smeru + 9,9 EUR kušet. A ako završe radove i vrate voz Istanbul - Tatvan, ili ako flexipass važi za voz Istanbul - Teheran onda je još povoljnije jer se može iskoristiti flexipass do Tatvana i onda kupiti karta Tatvan - Teheran koja košta 17,7 EUR + 3,6 EUR kušet. Između Tatvana i Vana se ide trajektom pošto nema pruge, ali je to sve uračunato u cenu karte do Teherana. Trajektom međutim ide samo prtljažni vagon, a u Tatvanu se prelazi na iranski voz. Zato je i cena kušeta povoljnija od Tatvana nego od Elaziga jer se plaća samo iranski vagon. U pitanju su 4-krevetni kušeti. Ovde imate detaljnije informacije http://www.tcdd.gov.tr/tcdding/ortadogu_ing.htm

postoji voz Instanbul-Teheran?

Ima, putuje se skoro tri dana

Edited September 20, 20159 yr by Ojler

Sada saobraća na relaciji Ankara - Teheran. Iz Istanbula do Ankare ima super-brzi voz.

Ukinut je Ankara - Teheran do daljnjeg...

da li neko zna da li funkcionicu autobusi od istanbula ka iranu?

Idu autobusi iz Istanbula ka Teheranu. Proverio sam kod tri agencije koje se nalaze na Aksaraju i kod svih njih su iste cene od 35 dolara, ili u lirama 120 TL. Polasci su svakodnevno.

Jel neko zna da li jos uvek ima bus iz Vana za Urmiu uIranu? Negde mi se zaturio sajt.

Evo i lepih novosti...

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?nav_id=1338592

Quote

Vraća se direktan let iz Srbije nakon 27 godina

Beograd -- Iranska nacionalna avio-kompanija Iran Er uspostaviće od 13. januara sa Aerodroma "Nikola Tesla" direktne letove iz Beograda za Teheran.

Tako će prestonice Srbije i Irana ponovo biti povezane direktnim letom nakon skoro 27 godina, navodi se u saopštenju Aerodroma Nikola Tesla.

Letovi će se tokom zimske sezone obavljati dva puta nedeljno, utorkom i subotom, avionom tipa Erbas A320, kapaciteta 156 sedišta. Dolazak u Beograd predviđen je u 10:00 časova, a polazak za Teheran u 11:00 časova.

Samo dve nedelje kasnije, od 1. februara, i druga iranska avio-kompanija Kešm Er (Qeshm) takođe je najavila početak letova na liniji Beograd-Teheran.

Letovi bi tokom zimske sezone trebalo da se obavljaju dva puta nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom, avionom tipa Erbas A320, kapaciteta 156 sedišta. Dolazak u Beograd predviđen je u 08:00 časova, a polazak za Teheran u 09:30 časova.

 

Zna li neko cijene smjestaja po iranu ili neki sajt..nesto povoljno me zanima posto bi osta malo duze u iranu