Pošto je tema o pisanju rečce "ne" naišla na dobar prijem, usuđujem se da skrenem pažnju na još jednu veoma čestu grešku u pisanju, posebno na kompjuteru.

  1) Pre znaka interpunkcije (zarez, tačka, upitnik, uzvičnik) ne ide razmak.

  2) Posle znaka interpunkcije ide razmak.

   Evo kako NE TREBA:

   Ako staviš razmak pre zareza ,mnogi će pomisliti da si nepismen.  

   Ako ne staviš razmak ni pre ni posle zareza,mnogi će pomisliti da si nepismen.  

   Ako staviš razmak i pre i posle zareza , i dalje si nepismen.  

   Evo kako TREBA:

   Ako ne staviš razmak pre zareza, a staviš posle, niko te neće smatrati nepismenim.  

   Pojednostavljeno: Pre zareza ne ide razmak, posle ide.

Priznajem, ovo nisam znao. 

Priznajem, ovo nisam znao. 

Covece, kako to? Nema veze, nikad nije kasno da se nauci...

... :-[ ... stidim se, ali ipak mi je drago zbog toga. U suprotnom bi ispalo da je Lazar dzabe "pokrenuo" vecernju skolicu a ovako njegov trud polako daje rezultate. Mada... mislim da ovde ima jos kandidata...

Ako neko ne savlada ovaj deo oko pisanja znakova interpunkcije i nije strasno, jer to spada u osnove daktilografije i birotehnike, i velika je verovatnoca da je mali broj ljudi imao kao predmet u srednjoj skoli. Medjutim, ako se ne znaju neke osnove gramatike i pravopisa, to je, po meni, daleko ozbiljnija stvar.

Smatram da je poznavanje maternjeg jezik, zajedno sa gramatikom i pravopisom, osnovna stvar u zivotu, koju bi morao da zna i temeljno izuci svako od nas.  Meni to ima istu tezinu kao i osnove kulture i vaspitanja, koji se nauce u kuci, a kasnije prezentuju u svakom segmentu zivota. Dakle, gramatika i pravopis, isto sto i kultura i vaspitanje.

Ako se ne ljutis (s' obzirom da si ti pokrenuo topic), ja bih dodala dve stvari u vezi ove i prethodne teme, a to je:

- da "rečca" u recenici iskazuje licni stav lica koje govori prema onome o cemu govori,

- uzvicnici nemaju funkciju pisanja unutar same recenice; svrha pisanja jednog od znaka interpunkcije u recenici, u ovom slucaju, zareza (ili zapete), je ta da nam daleko bude jasnije kada unutar jedne recenice treba nesto da istaknemo/ naglasimo.

Iz mojih recenica se vidi da ja uzivam u "naglasavanju", zar ne?

Evo i moj skromni doprinos:

Posto je bilo reci o odricnoj recci "ne", da nastavimo o upitnoj recci "li", koja se uvek pise odvojeno od reci isred nje (upitan oblik "da li", redje "je li", skraceno: dal'/ jel'), ili glagola (moci, hteti, zeleti,imati...). Mada je meni nekako ispravnije i tacnije kada se koristi uz prefiks "da".

Nepravilan oblik: Dali ste Vi u mogucnosti da prisustvujete sutrasnjem sastanku? (Sto bi rekla Ruska Jakic: "Ne, nikako!")

Znaci, pise se: Da li ste Vi u mogucnosti...?

I odricna recca "ne" i upitna recca "li" spadaju u nepromenljive reci.

Uh, sad mi pade na pamet, da i od goreg postoji- gore. Radi se o mesanju oblika "jer" i "jel".

Oblik "jer" pripada veznicima unutar recenice i on je nezavisan. Nikad se ne menja.

Primer: Treba da krenem sto ranije, jer nisam siguran kolike su guzve u saobracaju.

Meni neomiljeni oblik "jel" se vezuje za upitni oblik recce "li" (navedeno prethodno u txt-u).

Savet: Oblik "jel" jedostavno izbacite iz upotrebe i necete nikada biti u dilemi

Mislim... gramatika i pravopis je, kao, i matematika... sto je vise znate, istrazujete i resavate, vise se vezujete i zaljubljujete u nju.

Poz svima i nadam se da se niko ne ljuti na mene...

Hm, a zar "skracene" verzije od "da li" i "je li" ne bi trebalo da se pisu takodje odvojeno: "da l'" i "je l'"?

Inace, takodje mrzim kad neko pise "jer" umesto "je l'", to mi je bas vrhunac nepismenosti

  Dosta tih grešaka nastaje zbog toga što nas niko nikada nije učio kako se kuca na kompjuteru... A nekako je u kompjuterskom tekstu mnogo upadljivije kad nema razmaka iza zareza ili tačke. Nema potrebe da ovde detaljno pišemo sva moguća i nemoguća jezička pravila. Ova najosnovnija, izneta na jasan način, su dovoljna da opšti utisak bude mnogo bolji

  Inače, čini mi se da se pre pojave kompjutera, i posebno interneta, nije mnogo ni pisalo. Sva komunikacija koju danas obavljamo pisanjem preko foruma, chata, fejsbuka, pa i SMS-ova, nekada se obavljala govorom. Po završetku osnovne ili srednje škole bilo je, u opštem slučaju, veoma malo potrebe za pisanjem bilo čega, osim možda neke kratke beleške, spiska za kupovinu, razglednice itd, pa se lako i zaboravljalo ono malo pravopisa što su probali da nam uliju u glavu na dosadnim časovima srpskog...

  Što se mene tiče, nisam od onih kojima se diže kosa na glavi ako neko nešto napiše pogrešno, ali mi ponekad smeta što to dosta smanjuje čitljivost teksta, pa moram da dešifrujem šta je pisac hteo da kaže, gde prestaje jedna reč ili rečenica a počinje druga, itd.

Hm, sada ces da me natetas da kopam po netu u svakom slucaju je jezicka nedoumica. Meni je lepsi oblik "da li", retko kada koristim skraceni oblik "da l'", ili "dal'" (sem ako hocu da stavim akcenat na neku totalnu opustenost)

Oblik "Je li" i skracene oblike mu, skoro nikad ne upotrebljavam. Nekako su mi sturi. Isto kao sto mi se ne dopada glagol "dernjati", umesto "vikati" ili, konkretno, ako neko kaze: "bicu te", umesto, "tucicu te"

Sinonimi, sinonimi...

  E da, još nešto

 

Smatram da je poznavanje maternjeg jezik, zajedno sa gramatikom i pravopisom, osnovna stvar u zivotu, koju bi morao da zna i temeljno izuci svako od nas.  Meni to ima istu tezinu kao i osnove kulture i vaspitanja, koji se nauce u kuci, a kasnije prezentuju u svakom segmentu zivota. Dakle, gramatika i pravopis, isto sto i kultura i vaspitanje.

  @nepoznata, to stanovište je previše ekstremno za mene. Ipak mislim da su kultura i vaspitanje mnogo važniji. Nekako mi je važnije da neko ustupi mesto starom čoveku/ženi u autobusu, ili da ne baci papir na ulicu kada pojede burek, ili da pomogne nekome ko je doživeo srčani udar, nego kako će napisati "ne znam" i "neću".  

   E da, kad si već napisala ova dodatna pravila, skrenuo bih ti pažnju da ni pisanje bez dijakritičkih znakova (ščćžđ) takođe ne izgleda preterano pismeno. Kada su se kompjuteri tek pojavili postojalo je dosta dobro opravdanje da se ovi znakovi ne koriste, jer je bilo komplikovano instalirati tu funkcionalnost. Međutim, danas je to isto kao kada bi uzela komad papira i na njemu napisala tekst u kom svuda umesto "š" staviš "s", umesto "ć" i "č" staviš "c"... Mada to možda zaslužuje i posebnu temu

Hm, a zar "skracene" verzije od "da li" i "je li" ne bi trebalo da se pisu takodje odvojeno: "da l'" i "je l'"?

@Dragance, po pravopisu je pravilno da li i da l', je li i je l'. Međutim, to su već takve finese da ih zaista ne smatram bitnim. Kad sređujem tekstove pre objavljivanja na sajtu, to obično ne diram. Kod jezika uvek postoji opasnost da ljudi izgube kompas i zapadnu u nekakav fašizam i bolestan perfekcionizam. Ipak je najvažnije šta se govori, a kako je tek na drugom mestu

[

Znaci, pise se: Da li ste Vi u mogucnosti...?

@nepoznata

Bravo,  clap ... i nesto bih te zamolio, onako od srca... objasni zbog cega se "vi" pise velikim (Vi) a ne malim (vi) slovom. Mislim... ja znam, ali zbog onih koji to ne znaju. Ili  neznaju, zaboravio sam da li se pise zajedno ili odvojeno.

  Ja nikada ne pišem "vi" velikim slovom, i nervira me kad neko piše... To su oni nepotrebni detalji o kojima sam govorio

@nepoznata, hoces li ti da objasnis ili ja? Dame imaju prednost. .

Ja nikada ne pišem "vi" velikim slovom, i nervira me kad neko piše... To su oni nepotrebni detalji o kojima sam govorio

To nije nepotrebni detalj, to je izraz postovanja prema onome kome je upuceno. Jbg, tako me naucila uciteljica u osnovnoj skoli. Dakle, veliko "V" je odraz postovanja, isto kao kada starijoj osobi ustupis mesto u autobusu. .

  Nezgodno je što na netu ne možemo da vidimo ko je stariji

 

Hm, a zar "skracene" verzije od "da li" i "je li" ne bi trebalo da se pisu takodje odvojeno: "da l'" i "je l'"?

@Dragance, po pravopisu je pravilno da li i da l', je li i je l'. Međutim, to su već takve finese da ih zaista ne smatram bitnim. Kad sređujem tekstove pre objavljivanja na sajtu, to obično ne diram. Kod jezika uvek postoji opasnost da ljudi izgube kompas i zapadnu u nekakav fašizam i bolestan perfekcionizam. Ipak je najvažnije šta se govori, a kako je tek na drugom mestu

Meni je, recimo, to bas bitno, jer cesto u govornom jeziku koristim to "je l'", pa kad zelim da i u pisanoj formi budem autentican i pisem kao i sto govorim, onda zelim da znam kako. A i da drugi saznaju

Inace, naravno, nemam nikakve aspiracije da nekom natrljavam na nos kako nesto ne zna, a ja znam, naprotiv, samo zelim da zajednickim snagama dopunimo ovu temu kad je vec zapoceta.

A generalno, svidja mi se ova ideja da se istaknu neka osnovna pravila pravopisa. Mozda bi to moglo da udje kao dopuna u pravilnik o forumu. Ili da se na neki drugi nacin vec istakne negde na sajtu. I svaka cast onima koji su javno priznali da nesto dosad nisu znali, nadam se da ce i usvojiti to sto su ovde culi.

I svaka cast onima koji su javno priznali da nesto dosad nisu znali, nadam se da ce i usvojiti to sto su ovde culi.

Mislis svaka cast meni jer sam jedino ja priznao svoje "(ne)znanje" i zbog toga iskreno pocrveneo pred publikom? Evo obecavam, usvajam sve ono sto sam cuo. .

Naravno, svaki moj komentar je bio dobronameran i saljiv a poenta svega ovoga je bila da se "unese" malo akcije i zivosti u forum a mislim da smo zajednickim trudom to i uspeli. . .

@Lazar:

   E da, kad si već napisala ova dodatna pravila, skrenuo bih ti pažnju da ni pisanje bez dijakritičkih znakova (ščćžđ) takođe ne izgleda preterano pismeno. Kada su se kompjuteri tek pojavili postojalo je dosta dobro opravdanje da se ovi znakovi ne koriste, jer je bilo komplikovano instalirati tu funkcionalnost. Međutim, danas je to isto kao kada bi uzela komad papira i na njemu napisala tekst u kom svuda umesto "š" staviš "s", umesto "ć" i "č" staviš "c"... Mada to možda zaslužuje i posebnu temu

Au, sta bi tek rekao kada bi video TJ, CH, SH i slicno u mojim tekstovima? ))

Elem, kada je poslovna korespondencija u pitanju, tu se neizostavno koriste slova koja si gore pomenuo

Posao je- posao, forum je- forum a chat je- chat. Dajte malo fleksibilnosti i u tome

[

Znaci, pise se: Da li ste Vi u mogucnosti...?

@nepoznata

Bravo,  clap ... i nesto bih te zamolio, onako od srca... objasni zbog cega se "vi" pise velikim (Vi) a ne malim (vi) slovom. Mislim... ja znam, ali zbog onih koji to ne znaju. Ili  neznaju, zaboravio sam da li se pise zajedno ili odvojeno.

Iz prostog razlgoa, sto se imenica "Vi" odnosi na drugo lice mnozine

Znaci, Vi (kao g-din Marko, na primer, a ne "vi" kao grupa kojoj se obracam)

Primer: Da li Vi, g-dine Marko, prihvatate da ste pogresili? (II lice mnozine)

            Da li vi, deco, idete na veliki odmor?

P.s. bolje da nista nisam pisala, al' me spopadoste! ponavljam: nisu mi bile lose namere. Pobogu, svi grese, ali neke osnove treba da se razlikuju i kategoricno tvrdim da je gramatika i te kako vazna. Nisam mislila na kucanje ili pisanje, vec na sveukupno izrazavanje, govor, dikciju i sve sto prati ovaj vid komunikacije. Neka pravila, ipak, moraju da se znaju a neka su tu i da se krse, inace do diskusije ne bi ni doslo

Negde sam procitao da persiranje (upotrebljavanje zamenice Vi) nema veze sa time ko je stariji. Svakome starijem od 16 godina kome zelis da nesto napises ili da se obratis, a imas potrebu da mu iskazes postovanje, treba da to ucinis sa Vi.

Jedna od stvari koja mi ulepšava svaku posetu ovom sajtu je prilično visok nivo pismenosti članova foruma. Tu i tamo se dešavaju greške, ali, rekao bih, zanemarljive. Pogledajte samo neke druge forume. Prosto čovek mora da pogađa šta je pisac hteo da kaže, ako pre toga odgonetne gde rečenica počinje a gde se završava. Ma, strašno!

Srećom, to ovde nije slučaj.

Još jednom, (ja bar) uživam dok čitam teme sa ovog foruma, ne samo zbog interesantnosti tema, već i zbog prilično visoke pismenosti autora postova!

Iz prostog razlgoa, sto se imenica "Vi" odnosi na drugo lice mnozine

Znaci, Vi (kao g-din Marko, na primer, a ne "vi" kao grupa kojoj se obracam)

Primer: Da li Vi, g-dine Marko, prihvatate da ste pogresili? (II lice mnozine)

            Da li vi, deco, idete na veliki odmor?

Primetio sam da je neobjašnjivo česta gramatička greška da se piše veliko Vi kada se misli na drugo lice množine.

Kada smo već kod zareza, dodala bih i ovo: http://www.vokabular.org/pravopis/doku.php?id=%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8

Inače, super tema za opismenjavanje...

[

Znaci, pise se: Da li ste Vi u mogucnosti...?

@nepoznata

Iz prostog razlgoa, sto se imenica "Vi" odnosi na drugo lice mnozine

Znaci, Vi (kao g-din Marko, na primer, a ne "vi" kao grupa kojoj se obracam)

Primer: Da li Vi, g-dine Marko, prihvatate da ste pogresili? (II lice mnozine)

           

Samo da razjasnimo:

Vi nije imenica nego lična zamenica, koristi se za drugo lice množine ( npr.Mislim da vi, deco, ništa ne znate )- vi u ovom slučaju zamenjuje imenicu deco, u drugom licu množine i piše se malim slovom.

Lična zamenica vi koristi se i kao drugo lice jednine kada se obraćamo nekome sa uvažavanjem, i tada se piše velikim slovom.

Dakle, u primeru: Da li Vi, g.Marko prihvatate... u pitanju je drugo lice jednine

-

Додао бих да је у новом Правопису српског језика, чини ми се из 1991. године, запета означена као реч "блискија" нашем језику...

Такође, извињавам се Непознатој што ћу искористити њен пример, али:

ja bih dodala dve stvari u vezi ove i prethodne teme, a to je:

Ово је такође неправилно, али - толико је често у употреби, да већина људи тога није ни свесна.

Наиме, облик "у вези" означава нешто што је "везано", "увезано", попут везе целера, першуна и  сл...

Облик којим изражавамо везу, тачније ОДНОС између две ствари треба да буде исказан инструменталом, никад генитивом:

"у вези са овом и претходном темом",

"у вези са тим" а не "у вези тога"...

Ево још неколико свакодневних грешака:

- Аорист глагола "бити" је изгледа најтежи за "сваривање":

у првом лицу гласи ја БИХ, а општеприхваћен је облик "би", без "х", даље - у множини: ми биСМО, ви биСТЕ, они БИ, мада - углавном се неправилно користи "би" за сва три лица множине, односно, за свих 6 лица - јер, чини се, сви знају само за то "би"...

Мада, има и оних који једном науче "бих", па онда користе то да кажу и "ти бих", "он бих"...

- Колико често на питање "Где ти је сестра/брат/књига?" одговорите "Кући."?

Такође, неправилно, треба "код куће".

Облик "кући" означава датив правац /идем (ка) кући, носим кући.../ или локатив /говорим о кући, маштам о кући/, док овде речца "где" означава генитив место, и захтева облик "код куће".

- Глагол "требати" користимо само безлично - у прошлом времену "требало је да", садашњем "треба да" и будућем "требало би да" нешто урадимо...

Дакле, неправилни су облици презента "требам", "требаш", "требамо", "требате", "требају"...

- Погрешна употреба "пар" уместо "неколико":

"пар" означава двоје, нешто у вези са бројем 2: пар чарапа, пар мушко-женско (или како већ коме годи   ), док заправо прилог неколико треба да користимо за неколико дана, година, неколико мишљења, и сл...

- И коначно, оно што мени лично веома смета - кад један од мојих омиљених градова називају ИстаНбулом, а некад (и још увек понеки пут) СтаМболом...

Зашто постоји та разлика?

Тачно је да и турски и енглески назив садрже Н, али - у српском језику постоји гласовна промена "једначење сугласника по месту творбе", која наређује да надзубно Н никако не може да стоји поред усненог Б, те мора прећи у свој уснени парњак М... Дакле, Истамбул...

Истом логиком - бомбона, томбола, бамбус, тромбон, трамвај...

Одушевљава ме један београдски аутобуски превозник - "Банбус"... Прво сам мислио да човек не зна да се та биљка заправо зове бамбус... А онда сам открио да се власник зове Бане, и да је то заправо "Бан(е)бус"... А све би било у реду само да је ставио једну цртицу - Бан-бус...

П. С. Заиста се надам да нико неће доживети овај пост "заморним" или "превише паметујућим"...

Svaka ti cast,  , sve si ti to lepo objasnio i pojasnio pa nisi bio ni zamoran  niti si previse pametovao. E sad, u vezi sa ovom temom (nadam se da sam se pravilno izrazio  ) moram ti reci da meni vise godi kako je to sve Nepoznata objasnila. Jbg, malo sam staromodan pa mi vise godi zensko objasnjenje nego musko.  .