Jednom, ne sećam se više ni kada, stopirao sam, ne znam odakle ni kuda, i pokupi me turski kamiondžija. Dan lep, čovek pričljiv, a moj stoperski turski tek u svojoj ranoj fazi stidljivih turcizama iskopanih iz malog mozga i narodnih epskih pesama...

Autor: Lazar Pašćanović

Pročitajte ceo tekst

Moram priznati da sam sa napetošću čitao. Nisam navijao ni za jednog, ali puno poštovanje obojici. Žao mi je samo što neće doći do novog odmeravanja snaga, bar ne sa istim protivnikom.

Pa zar Ejup u srcu borbe, ccc... Ovo je suvo zlato za sve ljubitelje Istanbula. I ja sam se prvi put uplasio kod Ajvansaraja al' me je tek Azija ozbiljno uzdrmala . Samo sam ocekivao bar Topkapi i Bostandzi . Inace i Kuzgundzuk i Nisantasi su zanimljivi. Narocito Tesvikije dzamija na Nisantasu. Kako je u bogataskom delu, vazda zvrji prazna pa moze da se dremne kad upekne sunce .

Vrhunski hardkor, alal vera.

Moj omiljeni deo : Španska sela.  .gif' alt='::'>

kao dobra partija šaha!

kako tuzlu niko ne pomenu?

Svaka čast tebi, ali i Istanbulu! Nema mnogo gradova koji bi ponudili teren za jedan ovako zanimljiv meč.

odlicno bas bas!!!

Dobra ideja za clanak! Zanimljivo, pogotovo kad i sam prepoznajes ono o cemu se u tekstu govori

Hvala ti sto si me jos jednom "prosetao" Istambulom, sjajna je prica.

Svaka čast! Istanbul taj predivni ludi grad! Nikada ga dosta i iznova vuče k' sebi.

Objasnio si!