Eto vidis da i u Zapadnoj Srbiji ima super mesta za kampovanje. 

Raznovrsnost i pristupacnost  u svakom smislu  tu na dohvat ,samo da uzmes . 

Апсолутно Е да, да додам да је тај камп на надморској висини од неких 1200-1300 метара... нисам сто посто сигуран, можда је чак и неки метар преко 1300... Највиши врх планине Камена Гора је Црни врх и висок је 1480 метара, а лако га је попети, и има лепих и маркираних стаза за трекинг

A jel se može autom sa kamp prikolicom do kampa Kovčica? 

Хм, мислим да не Може се до засеока Гувништа, али тај последњи део пута је доста стрм на самом почетку, и бојим се да би било доста компликовано сићи или попети ауто са приколицом уз ту стрмину... Ја сам са фиат пунтом сишао и попео се, тј. отишао до самог кампа једном приликом колима, али већ за приколицу не смем да ти гарантујем...

Пар слика да поткрепим текст

http://avanturista.wordpress.com/foto-album/sopotnica-i-kamena-gora-08-2012/181121_4046654200626_803478251_n-2/

http://avanturista.wordpress.com/foto-album/sopotnica-i-kamena-gora-08-2012/426992_4046658320729_676150171_n/

http://avanturista.wordpress.com/foto-album/sopotnica-i-kamena-gora-08-2012/539224_4046651840567_2035198084_n/

moj predlog   ZAOVINE TARA https://www.google.com/search?q=jezero+zaovine&hl=en&tbo=u&tbm=isch&source=univ&sa=X&ei=PkvgUIOjIY7KtAavmYBI&ved=0CDQQsAQ&biw=1024&bih=677

Мене занима да ли било ко зна још неко место на Тари где можете да поставите шатор (уз поштовање сваког могућег вида очувања природе на датом месту, дакле без ложења ватре, само шатор, ради ноћења) а да се не окрећете иза рамена хоће ли вас неко смарати што сте баш ту поставили шатор?

Uvac, Sjenica... prelepo je 

Dobar dan svima,

Zovem se Boris, nisam uočio mesto gde da se predstavim (a smatram da je to za nove red).

Po četvrti put za leto (druga polovina juna) pripremamo pešačenje sa minimumom opreme po vukoj.......ma Kučajskih planina.

Grza, Pešterac, Troglan Bara, .......Valkaluci, Prskalo kako nam p....e  

Za sada smo dvojica u igri, dok i ja, pod jednom ceradom ima mesta za još dva čoveka.

Ne nosimo šatore, a skloništa pravimo sami na licu mesta.

GPS takođe nije u igri.

Nosimo malo stvari, beremo biljčice, tražimo puževe i poneka konzerva, supa......

Sekira, nož, ranac. cipele, vreće, podmetači.

Obično se vraćamo preko Pasuljanskih livada u civilizaciju i na ladno pivo  

Razumni sposobni pešaci su dobrodošli.

Pešačenje je samo relativno naporno (zbog rančeva).

Dobrodošli su i oni sa poznavanjem orjentacije na terenu.

Više o ovome a slike sa ranijih akcija možete videti i ovde :

               http://survival.freeforums.org/index.php

Imamo i akciju - obuku - pešačenje i u maju, pa ko je zainteresovan nek izvoli.

Pozdrav, Boris.

Preporučio bih Bojčinsku šumu - Progar, na 30-tak km od Beograda. Ide i gradski prevoz. Prelepo je za kampovanje.

E, da se oglasim i ja... Moj predlog je vrh Kablara...Bio pre dva dana, i provereno je extra, i bezbedno...A cista priroda...Bio dva dana pod satorom...Malo je teze da se izadje,ali ja sam isao seoskim putem iz Ovcar Banje,ima oko 10 kilometara,ali vredi svaki predjeni metar...Ima i staza kroz sumu,ali ovako je sigurnije da se ne zaluta...Lep provod...

Pozdrav

eto ja da vam kazem jedan predlog. Pod vrhom Stola (Borskog) kod Pl.doma nalazi se jezero i tamo sam kampovala jednom prilikom nedelju dana...Bilo je bas lepo...

24. juna polazimo na Kučajske planine.

Biće to četvorodnevno pešačenje (otprilike).

Oko 40 km.

Nećemo nositi šatore, već samo cerade, i sve ostalo u rančevima.

Pešačenje je koncipirano tako da idemo od vode do vode, noćimo uz vodu.

Vrlo verovatno da pešačenje završavamo pored zanimljivog vodopada Prskalo.

http://survival.freeforums.org/ku-ajske-planine-jun-mesec-t1280.html

Pozdrav, Boris.

Evo par detalja sa našeg putovanja na Borsko jezero.

Iz Beograda smo do Borskog jezera stigli putem preko Smedereva, Požarevca, Petrovca i Žagubice. Prvo što smo obišli je Manastir Blagoveštanje između Petrovca i Krepoljina. Odmah pored puta, idealno za kraći predah. Kvalitet puta od Požarevca do Borskog jezera je srednje žalostan, mnogo rupa i bez signalizacije. Na jezeru smo bili smešteni u kampu odmah pored jezera i moram reći da smo veoma zadovoljni, kako ljubaznošću tako i lokacijom. Za nas trojicu, šator i auto smo za dva noćenja platili 1800 dinara. Sam kamp je od grada Bora udaljen dvadesetak minuta kolima, ali ima i lokalni autobus gde karta staje 70 dinara u jednom pravcu. Nedaleko od kampa ali i u samom kampu postoje relativno uređene plaže sa tuševima.

U samom Boru nema što šta da se vidi, osim muzeja rudarstva i samog rudnika/kopa. Iznad samog kopa (ogromne rupe u zemlji što bi rekli) postoji uređeni vidikovac, te odatle vam se pruža pogled na ceo rudnik. Turistička organizacija Bor nije radila u subotu niti se iko javljao na telefon. Na kancelariji nije ni istaknuto radno vreme, tako da je najbolje da sve pitate lokalne meštane koji su bili i više nego ljubazni da nam detaljno objasne kako da do čega dođemo.

Tokom kampovanja na Borskom jezeru iskoristili smo slobodno vreme da posetimo i Felix Romulianu (arheološki lokalitet) koja je udaljena od kampa 30 kilometara. Cena ulaza je 200 dinara i vredi je posetiti. Nakon toga smo otišli do Lazareve pećine gde je cena ulaza isto 200 dinara i zaista je vredi posetiti. Takođe je put malo lošiji ali i oznake, tako da se oslonite na meštane. Vodič kroz pećinu opet izuzetno ljubazan i voljan da vam sve lepo objasni i pokaže. Iznad pećine sa molim usponom dolazite i do vidikovca odakle se vidi deo Lazarevog kanjona.

Na povratku za Beograd skrenuli sko kod Žagubice ka Beljanici u nadi da obiđemo vodopad Buk i vrh Stražu. Više od pola sata lošeg makadama vas deli od raskrsnice (račvanja puta) gde možete ostaviti auto sa strane. Ako nastavite peške desnim putem nizbrdo posle kilometar, dva stižete do vodopada koji ovih dana na žalost nije bio u funkciji, prostije rečeno nije bilo dovoljno vode kako bi išta videli. Kada smo se vratili do rasksnice i sada levom stranom krenuli ka Straži krenuo je jak pljusak sa grmljavinom te nam je lokalni meštanin savetovao da se bolje vratimo. Kako god, sa ovim delom putovanja nismo imali sreće. Kao što sam negde pročitao, vodopad je najbolje posetiti u proleće kada se sliva ogromna količina vode sa planine. Opet preko Žagubice i Požarevca smo se vratili za Beograd.

cao

zivim izmedju planine stol i deli jovan u jednoj shumici

cela zona je prelepa sa prirodom na stol planini imate i jezerce malo i neki planinarski dom koji nije nesto

u celoj zoni ima mesta za divlje otvaranje satora koliko hocetye

za moj ukus neznas koja strana je bolje

pored nase kuce uz potok  ima mesto prelepo za sator uz sam potok na koji mozete da sklepate neki mali tochak i pile na razanj

onako iz zezanja

ili ga vrti ruchno

mooozda prodje neko vozilo ali ne vise od tri puta u toku dana

mestani znachi koji zive gore prema stolu

kod nas mozete ostaviti auto ali ako je neki malo vislji mozete autom do tamo

samo da nije neki niski sportski

pozdrav