Jako mi je teško reći što se točno događa u Siriji, čak i dok sam bila tamo. Naime, svatko ima neku svoju verziju istine, a i svi ti s kojima sam pričala često nisu bili sigurni što se događa u pojedinim gradovima. Medijima se ne može vjerovati i svi dobivaju različite informacije. Tako da ja mogu reći samo ono što sam vidjela...

Autor: Nikolina Dragičević

Pročitajte ceo tekst

Ovaj tekst je zapravo deo maila koji mi je Nikolina poslala nakon putovanja po Siriji. Čitao sam ga nekoliko puta, pokazao ga i Lazaru, da bismo na kraju zamolili Nikolinu da ga objavimo. Nadilazi običan mail. Vrlo je autentičan, prenosi atmosferu koju "zahvaljujući" medijima ne možemo ni da naslutimo i zaista je zadivljujuće da je Nikolina istrajala u želji da ode u Siriju i pored svih okolnosti (nedobiljanje vize u Beogradu, opšta situacija itd.).

Poslednji deo-dirljivo..Nadam se da cu posetiti ovu zemlju kada ih napuste ralje rata.

fenomenalno je procitati nesto ovako, sveze, sa lica mesta, i to sa lica mesta odakle je gotovo nemoguce dobiti verodostojne vesti. par sa kojim je trebalo da idemo je odustao od putovanja u septembru (sirija+jordan+izrael), ali meni se posle ovog teksta samo jos vise ide.

 Fantastičan uvid i zapažanja. To je valjda i jedini način da se shvati šta se negde zaista dešava (u onoj meri u kojoj je to uopšte moguće shvatiti) - da odeš tamo i pogledaš.

 Pitam se da li je loša situacija u nekoj zemlji zaista opravdanje da se tamo ne ide. Tako sve te ljude, koje je njihova nevolja već odsekla od ostatka sveta, još dodatno odsecamo i guramo u izolaciju. Možda su Sirijci doživeli Nikolinin odlazak tamo kao neku vrstu podrške - "eto, sad vam je loše i svi su prestali da dolaze, a ja sam ipak došla." Nešto tako su mi pričali neki Rusi koji su stopirali po Iraku - da je ljudima tamo puno značilo što je neko došao u njihovu zemlju, sjebanu kakva jeste, u koju više niko ne dolazi.

  Da i ne pominjem onaj drugi, takođe važan deo - da se zapažanja zatim podele sa drugima. Ima tu dosta materijala za razmišljanje.

 Sve u svemu, svaka čast Nikolina, pokazala si nam.  

Izgleda kao Beograd '91.

Moze i Beograd '99. Imamo toga kol'ko hoces

Lep tekst. Moj drugar je živeo u Alepu nekoliko meseci, uključujući i par nedelja nakon izbijanja sukoba, i njegov pogled na Siriju danas (kao i zapažanja o Siriji uopšte - doživljaj ljudi, itd.) je sličan tvom.

U svakom slučaju, mislim da je Sirija jedna divna destinacija, ali nisam siguran koliko je zadovoljstvo posetiti je sad. A opet, pitanje je kako će sve to izgledati kada (i ako) svrgnu Bašara Al Asida i njegove kompanjone sa vlasti - plašim se da ne dođe do upliva svega i svačega progresivnog i regresivnog, pa možda to ne bude više to...

Pozdrav i hvala na putopisu.

Iščitavajući temu o Siriji na forumu, pomislio sam da će i ovaj tekst biti pun proasadovskih gluposti koje su, iz nekog razloga, opšteprihvaćen pogled tamo. Ipak, prijatno sam iznenađen Nikolininim tekstom. To što u Damasku i Alepu nije strašno ne znači da je stanje redovno i normalno. U normalnim zemljama vojska nije na ulicama i svakako ne puca u vazduh da zastraši ljude, a to što neki na osnovu stanja u Damasku ocenjuju da nema šaaaanse da je neko poginuo u Hami, Homsu ili Deri je vređanje naroda koji živi pod Asadovim režimom (i čiji bar deo želi promenu vlasti) i vređanje zemlje koju forumaši žele da posete ili su je već posećivali.

Ja sam bio u Siriji prošle zime i video sam kako vojnik (ili policajac u maslinastozelenoj uniformi) tuče uličnog prodavca koji leži na zemlji. Čime mu se zamerio nemam pojma, možda je prodavao svoje sitnice na pogrešnom mestu, možda je nešto ozbiljno skrivio, samo znam da mi je to ostala najodvratnija slika iz ove zemlje. Taj narod će ostati da živi tamo i kada više ne bude Bašara el Asada.

Nikolini svaka čast na hrabrosti, ja sam bio u nekoliko zemalja koje nemaju besprekornu statistiku o ljudskim pravima, ali sumnjam da bih se iscimao baš u Siriju u vreme ovih protesta.

Јако занимљиво.

Nikolina, pravo osveženje je čitati vaš putopis. Obradujte nas još kojim i sve najbolje vam želim.

Веома занимљив текст. Хвала Николина.

Sjajan tekst. Zavrsavam studije arapskog i do pocetka zelim da posetim Siriju. Mislio sam da je to sada nemoguce, ali sada sam podstaknut na razmisljanje. Planiram da kontaktiram neke Sirijce preko CS-a da cujem njihovo misljenje.

Pitanje: da li su tvoji znali gde putujes? Moja majka bi umrla od brige...