Kako naučiti strani jezik?

  On 9/17/2011 at 11:54 AM, Lazar said:

 @Pretender, mudre reči Evo još nekih ideja o tome odakle početi i šta prvo naučiti.

  Učeći jezike metodom izlaganja, tj putovanja, primetio sam dosta jasnu hijerarhiju. Čak sam par puta pokušao da je nacrtam u vidu nekakve komunikacijske piramide, ali bih se uvek zaglavio. Evo kako je išlo razmišljanje, za slučaj da nekome može biti korisno:

 - prvo naučiš "da" i "ne" - razlikuješ pozitivno i negativno u najopštijem smislu

 - zatim naučiš "ja" i "ti"- praviš distinkciju između sebe i sagovornika

 - onda naučiš "ovde" i "tamo" - sad već možeš da se orijentišeš u prostoru

 - zatim naučiš "pre", "sada" i "posle" - sad imaš i vreme

 - naučiš "ima" i "nema", i dobijaš razliku između prisustva i odsustva

  - ...

 Kad naučiš "zdravo", "do viđenja" i "hvala", već možeš da započneš i završiš komunikaciju, kao i da izraziš zahvalnost.

 To je najosnovniji nivo, čisto da ilustrujem način razmišljanja. Sledeće se uči "hoću" i "neću", zatim "može" i "ne može". Onda se "pre, sada, posle" usložnjava na "juče, danas, sutra, dan, sat, mesec godina", i tako dalje.

 E sad, ovo možda zvuči besmisleno za jezike koje imaju slične korene kao neki jezik kojim već dobro vladamo. Međutim, sa jezicima kao što je, recimo, kineski ili arapski, 50 ovakvih najosnovnijih reči mogu da predstavljaju ogromnu razliku u komunikaciji, čak i bez ikakve gramatike.

 U principu, čini mi se da se svi dobri programi za učenje jezika zasnivaju na ovom principu. Možda je tako tekla i evolucija samog jezika. Možda su prvo nastale najgrublje, najjednostavnije reči, za označavanje najosnovnijih potreba. Zato je i sa 50-100 reči moguće ostvariti neuporedivo bolju komunikaciju nego sa nula reči. Uzgred, putnički rečnik koji smo pravili je zasnovan na toj ideji.

 Još jedno zapažanje. Kada učiš neki jezik, treba prvo da probaš da definišeš svoja očekivanja. Ako sad počnem da učim farsi, verovatno neću u to krenuti sa idejom da ću ga naučiti kao što znam engleski. Ne očekujem da ću na farsiju moći, recimo, da čitam klasičnu književnost, pišem poeziju, pravim složene igre rečima ili dosetke koje se zasnivaju na referenciranju na sadržaje iranske pop-kulture. U najboljem slučaju ću ga naučiti tako da ga govorim relativno tečno, a osim ukoliko ne provedem tamo više godina društveno aktivnog života, verovatno ću ga samo natucati, moći ću da komuniciram o većini tema, ali uz jako ograničen vokabular i frazeologiju. Zato odmah u startu treba definisati šta želiš od nekog jezika, za šta ćeš ga koristiti, koliko ti je potrebno da ga naučiš. Onda u odnosu na to skrojiš i svoj program za učenje.

Jel mozemo da se cujemo da mi objasnis nesto u vezi spanskog jezika? Da se ne prepucavamo ovde lakse preko vibera ili slicno hah

  On 8/30/2011 at 8:43 AM, Lazar said:

 Stavio sam da ovo bude posebna tema, jer se ona odnosila na sajtove za učenje jezika, a ovo što si napisao više odgovara na pitanje kako naučiti jezik.

 Elem, pošto sam pročitao ovaj tvoj esej, mogu samo da kažem: ti si lud Čini mi se da ulažeš prevelik napor u proces koji bi trebalo da bude zanimljiv i prijatan. Nekako mi deluje kao da maltretiraš sebe tom čeličnom disciplinom i beskrajnim ponavljanjima.

 Evo nekoliko tehnika koje ja koristim za učenje jezika:

 1) Paralelno učenje dijaloga i gramatike. Imaš jednu knjigu tipa "Naučite turski", ali imaš i tursku gramatiku. Iz prve učiš dijaloge, drugu prelistavaš povremeno da bi razjasnio sebi logiku jezika.

 2) Đački rečnik. Kupiš u papirnici "đački rečnik", onu sveščicu malog formata sa dve kolone. U nju upisuješ sve nove reči, i onda je nosiš u džepu. Kada treba nešto čekati - na autobuskoj stanici, u banci, u supermarketu - izvadiš lepo sveščicu iz džepa i ponavljaš reči. Neverovatno je koliko nam vremena ode na ta čekanja kada stojimo i nit' radimo, nit' mislimo išta pametno. Ubrzo ćeš naučiti sve te reči. Ako se dobro sećam, u jednu sveščicu je stajalo po oko 500 reči. Naučiti toliko reči uopšte nije mala stvar, to ti drastično uvećava komunikacijski potencijal.

 3) Flash cards, mali pravougaonici od kartona, sa čije jedne strane piše reč na srpskom, a sa druge na jeziku koji učiš. Onda uzmeš štos tih kartončića, i listaš. Prvo gledaš strane na kojima je srpska reč, pa kažeš na drugom jeziku, a zatim obrneš, gledaš reči na stranom jeziku, pa govoriš srpske. Ako ne možeš da se setiš, okreneš kartončić pa vidiš. To možeš raditi pet minuta dnevno.

 4) Post-it. Imao sam fazu kada sam pisao reči na post-it papiriće i lepio ih po kući. Najbolje sam naučio one napisane u blizini WC šolje, u visini glave

 5) MP3 plejer. Kada sam učio arapski, snimao sam audio lekcije na MP3 plejer i onda ih slušao u vozu odavde do Sirije. Pošto je to prilično dug put, dok bih stigao tamo već bih mogao da ponovim sve dijaloge od početka do kraja. U vozu se i tako ne radi ništa pametno, a posle par desetina sati slušanja nema šanse da ne naučiš.

 6) Čet na internetu. Pre nekih desetak godina, kada sam počeo da učim španski, tražio sam španske (uglavnom južnoameričke) čet sobe i visio tamo. Tada nisu postojali sajtovi za učenje stranih jezika, ali je postojao IRC Zapravo sam tamo naučio jezik toliko da sam bio u stanju da vodim bilo kakav razgovor, doduše koristeći samo dva vremena i praveći milijardu grešaka. Da ne pominjem da nisam umeo da kažem nijedan broj, jer brojeve kucaš ciframa

 7) Pesme. Prvo, slušanje muzike, traženje reči na internetu, prevođenje i onda slušanje na repeat dok ti cela pesma ne uđe u glavu. Tako dobijaš gotove konstrukcije, reči, rečenice. Drugo, čitanje poezije i takođe prevođenje i učenje napamet. Mnogo efikasnije nego učenje suvih reči iščupanih iz konteksta.

 8 ) Putovanje. Odeš u zemlju u kojoj se taj jezik govori, i provedeš tamo neko vreme, makar i pet dana je već jako korisno. Posebno je korisno ako tih pet dana provedeš putujući autostopom, jer si tada osuđen da razgovaraš sa ljudima pa makar ne znao nijednu reč jezika. Tada valjda učiš jezik kao malo dete Ja sam stopirajuči po Turskoj toliko puta morao da pričam turski (koji, btw, uopšte ne znam) da sam naučio gomilu reči i izraza. Poneseš mali rečnik, ako je vozač pričljiv on će te sam prisiliti na razgovor, a ti pokušavaš da pronikneš u to što je on rekao (ako ne razumeš, on ti ponavlja, pokazuje pantomimom itd) i listaš svoj rečnik u potrazi za onim što ćeš ti njemu reći. Isto je bilo i sa učenjem Ruskog i putovanjem transsibircem. Ljudi ti jednostavno ne daju izbor, moraš da pričaš ma koliko ti se to ne radilo, što je odlično.

 9) Knjige. Nema dobrog znanja jezika bez čitanja knjiga. Ljudi koji ne čitaju knjige i na svom maternjem imaju drastično siromašniji fond reči i uopšte manje mogućnosti izražavanja od onih koji čitaju (pa ako će sad neko da me kamenuje, izvol'te). Pošto povremeno držim časove engleskog, uvek dajem svojim učenicima knjige i maltretiram ih da ih čitaju i vade reči. Naravno, ovo se odnosi na više nivoe znanja.

10) Novinski članci. Kada sam se spremao da polažem DELE, Servantestov test španskog, svako jutro sam otvarao BBC-jev sajt na španskom i čitao po 2-3 kratka članka, dok popijem kafu. Samo je bitno da to radiš svako jutro, da ne propuštaš. Eto pročitaj 2 članka dnevno, za mesec dana to je 60 članaka.

11) Radio. Nađeš neki onlajn radio na jeziku koji učiš, idealno je da je pola muzika, pola priča, i pustiš da ti radi u pozadini, dok se muvaš po kući. Ne moraš ga aktivno slušati; melodija jezika, rečenice, izrazi, sve ti to usput ulazi u glavu.

 12) Časovi. Nije neophodno ići redovno na časove, ali dobro je imati nekoga kod koga možeš povremeno da odeš da ti održi jedan čas, na kome ćeš pitati sve što ti nije jasno. Dosta je da odeš jednom u desetak dana ili dve nedelje.

 Onaj ko je izdržao da pročita sve ovo verovatno je shvatio da je akcenat na raznovrsnosti i konstantnoj izloženosti. Raznovrsnost je potrebna da bi se naučili različiti aspekti jezika, ali i da se ne bismo smorili i odustali usled repetitivnosti i monotonije. Konstantna izloženost je potrebna zato što se jezici zaboravljaju ako se ne koriste. Obično kažem učenicima da ne smeju da dopuste da im prođu 2-3 dana bez ikakvog kontakta sa jezikom koji uče. Idealno je svaki dan, makar pet minuta, ali ako je to prevelik zahtev, onda makar jednom u dva dana.

 I kao što rekoh na početku, proces treba da bude zabavan, zanimljiv i prijatan, da se ne doživljava kao obaveza nego kao hobi i odmor od drugih stvari.

 Eto, otkrih vam tajne zanata, sad izvol'te na učenje.

Ako imas vremena javi se na viber 0644085421 ili instagram techno_mama15