Pod punom opremom, sa kacigom sa ušnim štitnicima i maskom za nos i usta započinjao sam svoj radni dan. Čeličana je sredina koja najviše stimuliše čula sluha, mirisa i vida. Čim se zakorači u fabričku halu, može se primetiti neizmerna količina prašine. Po njoj se gazi, ona se taloži po opremi, mašinama, rukohvatima, nosu, ušima...

Autor: Slobodan Kovrlija (Sloba)

Pročitajte ceo tekst

Bujrum bujrum

A šta bi na kraju, vide li i nešto od Carigrada?

Carigrad videh taman toliko da zakljucim da moram da dodjem ponovo da bih video dovoljno ....  i usudio se da nesto napisem.

  Savršeno si opisao atmosferu sumorne prigradske naseobine i rada u čeličani. Odličan podsetnik šta putopis sve može da bude, i šta sve može da bude putopis. Posebno mi se dopada čajanka na kraju - kao da nam stavljaš do znanja da, uprkos svem tom sivilu i monotoniji, i uprkos nemanju zajedničkog jezika, ipak nije nemoguće ostvariti kontakt. Svaka čast, odličan tekst 

Odlično, baš je slikovito i sveobuhvatno opisano Mene su šarmirale trafo stanice (bilo bi zanimljivo saznati zašto su baš one tako sređene, da li neki lokalni mafijaš obrće lovu tako ili imaju neki poseban sentiment prema njima iz nekog drugog razloga ), a bogami ove fotke vatre, varnice i topljenog čelika bude svako poštovanje. Definitivno bih volela da zavirim u čeličanu Super je tekst, sad čekamo i jedan iz Abu dabija!

Ovo je bio prvi put da mi je pisana rec mnooooooogo bolja od ispricane. Hvala i odvedi nas do Abu Dabia:)